Tramp: Zelenski će biti uključen u mirovne pregovore

Američki predsjednik Donald Tramp insistirao je da će ukrajinski Volodimir Zelenski biti uključen u bilo kakve mirovne pregovore za okončanje rata s Rusijom, a naveo je i da bi se "vrlo brzo" mogao sastati s liderom Kremlja Vladimirom Putinom.

Tramp, u odvojenim izjavama novinarima 16. februara, nije precizirao detalje dok su diplomatske aktivnosti bile u punom jeku od Bliskog Istoka do Pariza i na NASCAR trkalištu u Dejtoni, Florida.

- Nema određenog vremena, ali moglo bi biti vrlo brzo - rekao je Tramp novinarima u avionu Er fors van (Air Force One) na pitanje o potencijalnom sastanku s Putinom, vjerovatno u Saudijskoj Arabiji.

- Mislim da on želi okončati (rat), i oni žele da ga brzo okončaju. Obojica. Zelenski takođe želi da ga okonča - rekao je Tramp.

Kasnije, na trkalištu na Floridi gdje je Tramp gledao trku Dejtona 500, kazao je novinarima da će Zelenski "biti uključen" u mirovne pregovore usred nekih strahova da će Vašington zaključiti dogovor s Rusijom koji bi mogao zaobići Kijev i Evropu.

Blumberg, pozivajući se na neimenovane zvaničnike, izvijestio je 16. februara da Tramp želi osigurati primirje do Uskrsa, koji ove godine pada 20. aprila, kako za zapadne tako i za pravoslavne crkve.

Komentari su uslijedili dok su se ključni američki lideri pripremali za razgovore s Rusijom u Saudijskoj Arabiji u narednim danima, predvođeni državnim sekretarom Markom Rubiom.

Pregovarač za Bliski Istok Stiv Vitkof i savjetnik za nacionalnu sigurnost Majk Valc takođe će učestvovati, saopštila je Bijela kuća.

- Nadamo se da ćemo postići neki stvarno dobar napredak - rekao je Vitkof za Foks njuz.

Trump je novinarima rekao da je njegov tim imao "duge i teške" razgovore s ruskim zvaničnicima i da je Vitkof nedavno razgovarao s Putinom tri sata.

Govoreći za SiBiEs (CBS), Rubio, koji je stigao u Izrael 15. februara nakon što je prisustvovao Minhenskoj bezbjednosnoj konferenciji, rekao je da će naredni dani odrediti da li je Putin ozbiljan u vezi s mirom u Ukrajini.

Do ranog 17. februara, pitanje ko će biti uključen u pregovore u Saudijskoj Arabiji ili kada bi se mogli održati ostalo je nejasno.

Kit Kelog, Trampov specijalni izaslanik za Ukrajinu i Rusiju, izazvao je polemiku kada je rekao da Evropa možda neće biti "za stolom" ako Sjedinjene Države budu posredovale u pregovorima za okončanje rata Rusije protiv Ukrajine.

To je izazvalo strahove unutar EU i u Kijevu da bi mogli biti isključeni iz odluka u vezi s potencijalnim dogovorom.

Međutim, Kelog je rekao da Evropa neće biti isključena iz procesa donošenja odluka – čak i ako ne bude "za stolom" – i da će Ukrajina imati svoje mjesto u pregovorima, iako je Kijev rekao da nije pozvan na razgovore u Saudijskoj Arabiji.

Zelenski je stigao na Bliski Istok 16. februara, ali Kijev je rekao da je njegova posjeta Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Saudijskoj Arabiji i Turskoj usmjerena na jačanje ekonomskih veza i da nema planova za sastanke s američkim ili ruskim zvaničnicima.

Mihajlo Podoljak, viši savetnik Zelenskog rekao je da "nema pregovarača koji će predstavljati Ukrajinu u Saudijskoj Arabiji" u mirovnim pregovorima.

- Danas nema ničega na pregovaračkom stolu o čemu bi se moglo raspravljati. Rusija nije spremna za pregovore - rekao je za ukrajinsku televiziju.

Ranije je Zelenski rekao da neće učestvovati u pregovorima prije nego što se sastane sa saveznicima, uključujući evropske lidere, kako bi razvio strategiju.

- Nikada neću prihvatiti bilo kakve odluke između Sjedinjenih Država i Rusije o Ukrajini, nikada - rekao je Zelenski za EnBiSi (NBC) na marginama Minhenske bezbjednosne konferencije.

Rekao je da ne može biti legitimnog mirovnog plana jer "ne mogu ga imati bez" njih.

- Možda postoje neke ideje - dodao je on.

U istom intervjuu, Zelenski je rekao da je Ukrajina pretrpjela "46.000 poginulih vojnika" i "nešto oko 380.000 ranjenih" od početka rata u februaru 2022. godine. 

Rusija nije objavila gubitke, ali zapadni izvori su procijenili broj poginulih i ranjenih na više od 600.000, ne uključujući gubitke koje su pretrpjeli sjevernokorejski vojnici uključeni u borbe.

Ukrajinski zvaničnik je rekao da je tim bio u Saudijskoj Arabiji kako bi se pripremio za posjet Zelenskog, ali je naveo ekonomska pitanja kao temu posjete delegacije.

Rubio i drugi američki zvaničnici naglasili su da će Ukrajina i druge evropske zemlje biti uključene u bilo koje značajne pregovore, ako i kada se oni održe.

- Na kraju će doći do tačke – ako su to pravi pregovori, a još nismo tamo – ali ako se to dogodi, Ukrajina će morati biti uključena jer su oni ti koji su napadnuti, a Evropljani će morati biti uključeni jer imaju sankcije protiv Putina i Rusije - rekao je Rubio dodajući da "još nisu tamo".

U međuvremenu, oko 4.600 kilometara dalje, francuski predsjednik Emanuel Makron trebao bi 17. februara ugostiti evropske lidere na hitnom samitu o ratu u Ukrajini.

Neki evropski lideri izrazili su zabrinutost da će Tramp pokušati postići mirovni sporazum s Putinom koji potkopava šire evropske bezbjednosne interese.

- Zbog ubrzanja ukrajinskog pitanja i kao rezultat onoga što američki lideri govore, postoji potreba da Evropljani učine više, bolje i na koherentan način, za našu kolektivnu sigurnost - rekao je Makronov savjetnik.

Lideri iz Njemačke, Britanije, Italije, Poljske, Španije, Nizozemske i Danske očekuju se na sastanku, koji se održava uoči treće godišnjice ruske potpune invazije na Ukrajinu 24. februara.

Britanski premijer Kir Starmer, koji će biti na razgovorima u Parizu, izjavio je da je spreman rasporediti mirovne snage u Ukrajinu ako se postigne dogovor za okončanje rata.

Pišući za Dejli telegraf (Daily Telegraph), Starmer je rekao da podrška Ukrajini znači "biti spreman i voljan doprinijeti bezbjednosnim garancijama za Ukrajinu stavljanjem" njihovih "vojnika na teren ako je potrebno".

- Ne govorim to olako. Duboko osjećam odgovornost koja dolazi s potencijalnim stavljanjem britanskih vojnika u opasnost - napisao je Starmer.

- Ali bilo koja uloga u pomaganju garantovanja sigurnosti Ukrajine pomaže u garantovanju sigurnosti našeg kontinenta i sigurnosti ove zemlje - istakao je Starmer.

Finski predsjednik Aleksander Stub, čija zemlja ima dugu granicu s Rusijom, rekao je da razgovori između Vašingtona i Moskve moraju poštovati evropske bezbjednosne interese.

- Nema načina na koji bismo trebali otvoriti vrata za ovu rusku fantaziju o novom, nedjeljivom sigurnosnom poretku - rekao je on.