Crna Gora je, zahvaljujući odgovornom i konstruktivnom pristupu parlamentarne većine i spremnošću dijela opozicije da podrži reformske zakone, bliža cilju da do kraja godine zatvori pet poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom (EU), ocijenila je ministarka evropskih poslova Maida Gorčević.
Ona je agenciji MINA kazala da su, usvajanjem zakona potrebnih za ispunjavanje obaveza iz evropske agende u Skupštini Crne Gore, svi poslanici – i iz redova vladajuće većine i iz opozicije – pokazali da evropska budućnost države može biti zajednički prioritet, iznad političkih razlika.
Kako je rekla Gorčević, odgovornim i konstruktivnim pristupom parlamentarne većine, ali i spremnošću dijela opozicije da podrži reformske zakone, omogućiće se ostvarivanje planirane dinamike zatvaranja poglavlja.
- Preciznije, doprinosom koji su poslanici u plenumu dali, bliži smo zatvaranju oko pet poglavlja do kraja ove godine - naglasila je Gorčević.
Ona je navela da, prema procjeni, trenutno postoji puna ili gotovo puna internu spremnost u poglavljima iz oblasti osnivanja preduzeća i pružanja usluga, kretanja kapitala, prava privrednih društava, poljoprivrede i ruralnog razvoja, kao i ribarstva.
- Time bi se stvorili uslovi za sve izvjesnije zatvaranje svih preostalih poglavlja do kraja sljedeće godine - kazala je Gorčević.
Ona je pojasnila da datum održavanja međuvladine konferencije (MVK) zavisi od više faktora, koji su uglavnom eksternog karaktera, dakle u diskreciji predsjedavajuće članice Savjetom EU.
- Dosadašnja praksa pokazuje da se MVK uglavnom održavaju krajem predsjedavanja, iako u našem slučaju, zbog većeg broja poglavlja, nije isključeno da ćemo u posljednjih nekoliko mjeseci ove godine imati dvije konferencije - navela je Gorčević.

Portal ETV

original

viewImage

baseImage

610x380

500x500

400x240

400x203

1250x600

1084x550

thumbnail

Gorčević: Sve smo bliži zatvaranju pet poglavlja do kraja godine

Crna Gora će u oktobru biti domaćin velike investicione konferencije na kojoj se očekuje prisustvo najviših zvaničnika iz Evropske unije, saopštila je na mreži X ministarka evropskih poslova Maida Gorčević.
Kako je navela, ova konferencija biće prilika da se evropskim partnerima predstavi napredak koji je Crna Gora ostvarila na putu ka članstvu u EU, ali i da se dodatno poveća vidljivost zemlje kao atraktivne destinacije za ulaganja.
- Fokus će biti na obnovljivoj energiji, održivom agrobiznisu, turizmu i informacionim tehnologijama- poručila je ministarka.
Učešće Evropske komisije u organizaciji ovog događaja, kako je istakla, potvrđuje snažnu podršku evropskom putu Crne Gore i otvara dodatne mogućnosti za konkretne investicije iz EU u crnogorsku privredu.

Gorčević: Crna Gora domaćin velike investicione konferencije u oktobru uz podršku EK

Na sastanku ministarke evropskih poslova Maide Gorčević i glavnog pregovarača Predraga Zenovića sa državnim sekretarom za Evropsku uniju u Ministarstvu vanjskih poslova Kraljevine Španije, Fernandom Marianom Sampedrom, potvrđena je snažna politička podrška evropskoj perspektivi Crne Gore – saopšteno je iz Ministarstva evropskih poslova.
Ministarka Gorčević je poručila da evropska budućnost Crne Gore nije samo strateški cilj Vlade, već i zajednička vizija građana koji teže stabilnosti, vladavini prava i održivom razvoju.
Kako je navedeno, na sastanku je konstatovano da je Crna Gora već demonstrirala političku volju za ispunjenje obaveza u procesu pristupanja EU.
– Uspjeh Crne Gore u pregovorima bio bi jasan signal da je politika proširenja živa i održiva. Članstvo Crne Gore dodatno bi osnažilo prisustvo i uticaj Evropske unije na Zapadnom Balkanu – izjavila je Gorčević.
Tokom sastanka pozdravljeno je i nedavno potpisivanje Memoranduma o saradnji između Crne Gore i Španije, koji je, kako je ocijenjeno, potvrda ozbiljnosti i spremnosti Crne Gore da postane naredna članica EU. Dokument, ističu iz Ministarstva, otvara prostor za konkretnu tehničku i ekspertsku podršku, posebno u oblastima poglavlja 27 (životna sredina), energetike i vladavine prava.
– Španija snažno podržava bilateralnu saradnju i uvjerena je da države članice moraju pokazati empatiju i razumijevanje za zemlje koje prolaze kroz zahtjevne reforme. Ulazak Crne Gore u EU potreban je i samoj Uniji, jer bi dodatno stimulisao reforme unutar evropskih institucija – poručio je Sampedro.
U saopštenju se navodi da je Crna Gora prepoznata kao najnapredniji kandidat za članstvo, te da politika proširenja mora ostati zasnovana na individualnim rezultatima i napretku u reformskim procesima.
– Crna Gora ostaje snažno posvećena evropskim vrijednostima i reformama. Uz podršku država članica, naše punopravno članstvo je ostvariv i realan cilj – kazala je ministarka Gorčević.
Kao jedan od ključnih izazova u nastavku pregovaračkog procesa, sagovornici su posebno istakli potrebu reforme izbornog zakonodavstva, uključujući uvođenje jedinstvenog izbornog dana, što je ocijenjeno kao važan korak ka jačanju demokratskog poretka i institucionalne stabilnosti, zaključuje se u saopštenju Ministarstva evropskih poslova.

Španija potvrdila jasnu političku podršku evropskom putu Crne Gore

Ministarka evopskih poslova Maida Gorčević kazala je da očekuje da Skupština do kraja jula usvoji zakone važne za izbornu reformu, a koji se odnose i na izbore u jednom danu.
Ona je Televiziji Crne Gore rekla da bi Crna Gora, nakon što je zatvoreno poglavlje 5 - Javne nabavke, do kraja godine mogla da zatvori još pet pregovaračkih poglavlja.
Gorčević je navela da smatraju da cjelokupna dinamika koja je dogovorena s Evropskom komisijom teče po planu i programu, prenosi portal RTCG.
- Tako da već ove godine možemo očekivati zatvaranje niza poglavlja, među kojima su sloboda kretanja kapitala, poljoprivreda, ribarstvo, finansijske usluge, ali isto tako ćemo raditi na većem broju poglavlja koja interno želimo da zatvorimo - dodala je Gorčević.

Gorčević: Očekujem da Skupština do kraja jula usvoji važne reformske zakone

Evropska priča je jedina stvar koja ujedinjuje sve u Crnoj Gori, ocijenila je crnogorska ministarka evropskih poslova Maida Gorčević za Newsmax Balkans televiziju.
Posljednji slučaj koji je podijelio crnogorsko društvo bila je dodjela najvećeg državnog priznanja, Trinaestojulske nagrade, književniku Bećiru Vukoviću.
Uoči ceremonije dodjela nagrada u Podgorici, nekoliko stotina građana organizovalo je protest tvrdeći da je Vuković negator crnogorske nacije i da je podržavalac četničkog pokreta a da dobija antifašističko priznanje.
Vuković je ranije napisao da je Kominterna krenula da izmišlja nacija nakon čega je Milovan Đilas, kako je naveo, Crnoj Gori oko vrata namakao omču.
Takođe, Vuković je tvrdio da je Draža Mihailović “vođa trećeg srpskog ustanka”.
Gorčević navodi da je crnogorsko društvo uvijek imalo podijeljena mišljenja na različite teme.
- Ne govorimo samo o Trinaestojulskoj nagradi, bilo je tu mnogo i dubljih podjela koje imaju korijen mnogo duži od trajanja ove vlade. Međutim jedina stvar koja nas ujedinjuje sve u Crnoj Gori jeste evropska priča. Mislim da ćemo onog trenutka kada završimo cijelu priču o članstvu svi zajedno slaviti i zaboravićemo bar na neko vrijeme naše podjele dok nam se opet ne probude. Te podjele su mnogo vidljivije u Skupštini i na političkom terenu nego u svakodnevnom životu - kazala je Gorčević.
<h2>Utemeljen evropski optimizam crnogorske Vlade</h2>
Vlada Crne Gore ima ambiciozan plan da sve poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom zatvori do kraja 2026. Crna Gora je za 13 godina pregovora zatvorila sedam poglavlja, posljednje prošlog mjeseca, dok je otvoreno ostalo njih 26.
Upitana na čemu temelje optimizam imajući u vidu da je ostalo još mnogo posla, Gorčević kaže da je sve zasnovano na planu i da Vlada ne odustaje od namjere da cijeli posao završi do kraja 2026.
- Po prvi put imamo jasan plan kako da nešto završimo do kraja. Kraj 2026. je stavljen kao rok jer smo vodili računa i o tome kada države članice donose finansijski plan za EU - dodala je Gorčević.
Vodili su, kaže, računa i o tome koliko je državama članicama potrebno da rafitikuju članstvo u njihovim parlamentima.
- Kada smo predstavili taj ambicizion plan Evropskoj komisiji možda nijesmo naišli na najpozitivniji odgovor u tom trenutku sve dok nijesmo razradili svako poglavlje korak po korak. Dakle, optimizam ne proizilazi iz želje koja postoji, već iz jasnog razrađenog plana kako da dođemo do cilja - zaključuje Gorčević.

Gorčević: Evropska priča je jedina stvar koja ujedinjuje sve u Crnoj Gori

Vlada Crne Gore je, na današnjoj sjednici, usvojila Drugi polugodišnji izvještaj o sprovođenju Reformske agende u okviru Instrumenta EU za reforme i rast za period 2024–2027, koji je pripremilo Ministarstvo evropskih poslova, u saradnji sa Ministarstvom finansija i drugim nadležnim institucijama.
Izvještaj obuhvata 18 reformskih koraka, od kojih se 11 odnosi na redovne obaveze s rokom realizacije do 30. juna 2025. godine, dok su ostali koraci prenijeti iz prethodnog izvještajnog perioda (februar 2025).
- Posebno ohrabruje činjenica da su četiri od sedam prenesenih koraka čiji je prvobitni rok realizacije bio 28. februar 2025. godine ocijenjena kao potpuno ostvarena, dok se preostala tri nalaze u statusu djelimične realizacije i to zbog administrativnih i okolnosti koje su se odnosile na širi politički ambijent, te očekivanja dodatnih pojašnjenja ili saglasnosti od Evropske komisije - saopšteno je iz Ministarstva evropskih poslova.
Kada je riječ o reformama planiranim za tekući izvještajni period (s rokom 30. jun 2025), na osnovu samoprocjene nadležnih institucija šest od 11 koraka ocijenjeno je kao ispunjeno, a preostalih pet djelimično ispunjeno. Ukoliko Evropska komisija potvrdi procjenu ispunjenosti za ovaj izvještajni period, očekuje se da će za ostvarene korake biti isplaćeno oko 18 miliona eura.
- Sprovođenjem mjera predviđenih Reformskom agendom, Crna Gora potvrđuje svoju posvećenost ključnim reformskim ciljevima u oblastima poslovno okruženje i razvoj privatnog sektora, digitalna i energetska/zelena tranzicija, razvoj ljudskog kapitala i vladavina prava i temeljna prava - navedeno je u saopštenju.
Iz Ministarstva evropskih poslova poručuju da će nastaviti da koordinira aktivnosti i pruža podršku svim relevantnim akterima u cilju pravovremenog ispunjenja reformskih ciljeva.
- Transparentno izvještavanje, redovan monitoring i saradnja sa Evropskom komisijom ostaju ključni elementi u osiguranju napretka i ispunjenju uslova za naredne tranše finansijske podrške iz EU fondova - zaključeno je u saopštenju.

Usvojen Drugi polugodišnji izvještaj o sprovođenju Reformske agende Crne Gore za period 2024–2027

Nezavisan i funkcionalan Ustavni sud ključan je za napredak Crne Gore ka Evropskoj uniji (EU), poručeno je na sastanku predsjednice tog suda Snežane Armenko i ministarke evropskih poslova Maide Gorčević.
Kako je saopšteno iz Ustavnog suda, Armenko i Gorčević su se sastale kako bi razgovarale o ključnim aspektima vladavine prava u kontekstu procesa pristupanja Crne Gore EU.
Navodi se da je na sastanku razgovarano o ulozi Ustavnog suda u očuvanju ustavnosti, zaštiti ljudskih prava i sloboda i jačanju pravne sigurnosti, kao temeljnim principima evropskog pravnog poretka.
- Poseban akcenat stavljen je na njegovu nezavisnost i funkcionalnost kao institucije koja je garant zaštite ustavnog poretka i koji predstavlja jedan od stubova demokratskog društva, ključan za napredak u pregovorima sa EU - navodi se u saopštenju.
Armenko je istakla da je Ustavni sud kontinuirano posvećen očuvanju ustavnog poretka, zakonitosti i poštovanju najviših standarda pravne države, navodeći da je funkcionalan i profesionalan Ustavni sud garant pravne sigurnosti i zaštite ustavnih prava građana.
Gorčević je pohvalila rad i stabilnu funkcionalnost Ustavnog suda, posebno naglasivši značaj njegovog kompletiranja kako bi mogao, u punom kapacitetu, da odgovori svom ustavnom i evropskom zadatku.
- Istakla je da su efikasne i nezavisne institucije, uključujući Ustavni sud - jedan od najvažnijih pokazatelja spremnosti Crne Gore za zatvaranje ključnih pregovaračkih poglavlja, naročito u oblasti vladavine prava - istaknuto je u saopštenju.
Gorčević je dodala je da je saradnja između institucija – uz puno poštovanje njihove nadležnosti i nezavisnosti – od suštinskog značaja za ispunjavanje obaveza iz evropske agende.
- Sagovornice su se saglasile da je nastavak otvorenog dijaloga i međuinstitucionalne saradnje ključan za jačanje institucionalnog integriteta, povjerenja građana u pravni sistem i dalji napredak Crne Gore na putu ka članstvu u EU - navodi se u saopštenju Ustavnog suda.

Nezavisan i funkcionalan Ustavni sud ključan za napredak države ka EU

Crna Gora se nalazi na prvom mjestu u regionu sa čak 88 odsto ispunjenih i obaveza koje će uskoro biti realizovane iz Refromske agende za EU Plan rasta za Zapadni Balkan - saopšteno je iz Ministarstva evropskih poslova (MEP).
Slijede, kako su kazali, Albanija sa 80 odsto, Sjeverna Makedonija sa 76, Kosovo sa 65 i Srbija sa 53 odsto.
To je, kako su kazali u MEP, saopštio je direktor Generalnog direktorata za proširenje EU i istočno susjedstvo Evropske komisije (DG ENEST), Gert Jan Kopman na Samitu lidera Zapadnog Balkana o Planu rasta koji se održava u Skoplju.
Govoreći na panelu koji je okupio ministre evropskih poslova Zapadnog Balkana, predstvnike EU, regionalnih organizacija i partnera, Kopman je naglasio da sve zemlje Zapadnog Balkana vrijedno ispunjavaju zadatke iz svojih Reformskih agendi, te se očekuje dodatno poboljšanje rezultata do kraja ovog izvještajnog perioda.
- Plan rasta za Zapadni Balkan već donosi opipljive koristi za građane i ekonomije regiona, a države su posvećeno pristupile realizaciji reformskih obaveza - kazao je on.
Ministarka evropskih poslova Maida Gorčević je, na panelu posvećenom implementaciji Reformskih agendi za EU Plan rasta za Zapadni Balkan, kazala da su predstavljeni rezultati potvrda snažne političke volje u Crnoj Gori i kapaciteta da se reformski procesi sprovode brzo i efikasno.
- Za Crnu Goru, pregovori o pristupanju i Plan rasta više nijesu odvojeni procesi, već objedinjeni okvir ubrzane integracije - poručila je Gorčević.
Istakla je da je nedavno zatvaranje Poglavlja 5 - Javne nabavke, prvog iz klastera Temeljna prava, dodatno osnažilo optimizam u institucijama, te da se najveći dio posla - i u pogledu zatvaranja pregovaračkih poglavlja i sprovođenja Reformske agende - očekuje u narednih 18 do 24 mjeseca.
Podsjetila je i na značaj pristupanja Crne Gore Jedinstvenom području plaćanja u eurima (SEPA).
- SEPA nije samo tehničko dostignuće, već strateška prekretnica. Naši građani sada mogu slati i primate novac iz EU brzo i bez visokih provizija, a naši privrednici - posebno mala i srednja preduzeća - mogu jednostavnije poslovati i konkurisati na tržištu EU. Ali prava vrijednost leži u osjećaju pripadnosti - u činjenici da građani Crne Gore uživaju ista prava kao i građani EU - rekla je Gorčević.
Pozvala je na zajedničko djelovanje u regionu i sa EU kako bi se Plan rasta iskoristio kao snažan instrument za pokretanje reformi, unapređenje kvaliteta života i vraćanje evropske perspektive Zapadnog Balkana u fokus.
- Plan rasta više nije samo dokument - on je sada konkretan mehanizam sa prvim vidljivim rezultatima. Na nama je da, sa ovog visokog političkog nivoa, podržimo sve aktere u našim državama da se snažno uključe u njegovu realizaciju - zaključila je Gorčević.
Na marginama Samita, kako je saopšteno iz resora kojim rukovodi, Gorčević je održala bilateralni sastanak sa glavnom pregovaračicom Albanije i ministarkom za Evropu i spoljne poslove Majlindom Dukom, tokom kojeg su razmijenjena iskustva u vezi sa sprovođenjem Reformske agende i ubrzanjem procesa pristupanja.
- Sagovornice su se saglasile da su intenzivnija razmjena znanja i regionalna koordinacija ključni za uspjeh evropske agende čitavog Zapadnog Balkana. Takođe, ministarka Gorčević je učestvovala na posebnoj panel diskusiji koju je, u saradnji sa Atlantskim savezom, organizovao ministar vanjskih poslova Sjeverne Makedonije Timčo Mucunski, a koja je bila posvećena bezbjednosnim izazovima i ulozi Zapadnog Balkana u novoj evropskoj bezbjednosnoj arhitekturi - &nbsp;zaključuju iz Ministarstva evropskih poslova.

MEP: Crna Gora najbolja u sprovođenju Reformske agende u regionu

U okviru programa Interreg IPA Južni Jadran 49 institucija i organizacija iz Crne Gore sprovodiće projekte u saradnji sa partnerima iz Italije i Albanije, a za njihovo učešće je opredijeljeno više od 11 miliona eura bespovratnih sredstava Evropske unije (EU).
Iz Ministarstva evropskih poslova (MEP) saopšteno je da je danas u Tirani organizovana svečanost povodom potpisivanja ugovora sa vodećim partnerima na projektima, uz učešće predstavnika Italije, Albanije i Crne Gore, Upravljačkog tijela, Zajedničkog sekretarijata, kao i Evropske komisije.
- Od 198 pristiglih projektnih predloga, za finansiranje je odobreno 43, a ukupna vrijednost svih projekata iznosi oko 41 milion euro. U sprovođenju učestvuje ukupno 220 partnera, koji uključuju univerzitete, istraživačke centre, obrazovne institucije, privredne komore, regionalne i lokalne organe - navodi se u saopštenju.
Navodi se da projekti obuhvataju četiri strateške oblasti - konkurentnost i inovacije, održivi razvoj i životna sredina, mobilnost i transport, kao i socijalnu inkluziju.
Generalni direktor Direktorata za evropsku teritorijalnu saradnju u MEP-u Miloš Marković kazao je da su ponosni što će 49 crnogorskih institucija i organizacija učestvovati u tim prekograničnim projektima.
- Uvjeren sam da će dati puni doprinos našoj zajedničkoj viziji povezanijeg i prosperitetnijeg regiona Južnog Jadrana - istakao je Marković.
Kako je naveo, zajedničkim radom mogu ojačati veze i efikasno se suočiti sa zajedničkim društvenim, ekonomskim i ekološkim izazovima.
- Očekujemo da će novoodobreni projekti, uz tekuće strateške projekte i one manjeg obima, donijeti opipljive koristi koje će poboljšati kvalitet života širom Južnog Jadrana - rekao je Marković.
Šef Upravljačkog tijela programa – Regije Pulja Klaudio Polinjano kazao je da su odabrani projekti zasnovani na osnovnim principima teritorijalnog razvoja, a to su inovativna rješenja, praktična primjena i dugoročna održivost.
- Program već finansira 5 strateških projekata ukupne vrijednosti od više od 31 milion eura, kao i 40 projekata manjeg obima za koje je skupa opredijeljeno osam miliona eura - naveo je Polinjano.
Direktorica Nacionalne agencije za strateško programiranje i koordinaciju podrške Republike Albanije (SASPAC) Eridana Ćano naglasila je da učešće albanskih korisnika u projektima odražava sve jaču ulogu Albanije u regionu i njihovu posvećenost inkluzivnom razvoju, inovacijama i održivosti.
- Ulaganje od 13 miliona eura nije samo znak podrške EU našoj državi, već i dokaz njene kontinuirane posvećenosti reformama i poboljšanju kvaliteta života svih građana Albanije - kazala je Ćano.
Žil Kitel iz Generalnog direktorata za regionalnu i urbanu politiku Evropske komisije (DG REGIO) naglasio je da su ovi projekti značajni za jačanje administrativnih kapaciteta Albanije i Crne Gore u okviru njihovog puta ka EU.
- Kroz opipljivu saradnju sa državom članicom, ovi projekti služe kao neka vrsta pretpristupne akademije, koja omogućava partnerima da svakodnevno grade nove vještine upravljanja. Pored izgradnje tehničkih kapaciteta, projekti nude praktičan prostor za primjenu i poboljšanje komunikacionih strategija, kako bi stvarne koristi za građane i preduzeća bili što vidljiviji - naveo je Kitel.
Iz MEP-a su naveli da je Interreg IPA Južni Jadran 2021-2027 program prekogranične saradnje sufinansiran od strane EU kroz Instrument pretpristupne podrške (IPA III), sa ukupnim budžetom od preko 81 milion EUR.
Iz tog Vladinog resora su dodali da se program u velikoj mjeri nadovezuje na rezultate prethodnog programa Interreg IPA CBC Italija – Albanija – Crna Gora 2014-2020.
Navodi se da programsko područje u Italiji obuhvata regije Pulja i Molize, dok Albanija i Crna Gora učestvuju sa cijelim svojim teritorijama.
- Cilj ovog programa je pametniji, zeleniji, povezaniji i inkluzivniji Južni Jadran, sa boljim upravljanjem, kao i jačanje regionalne saradnje kroz zajedničke projekte institucionalnih i neprofitnih aktera na nacionalnom i regionalnom nivou - navodi se u saopštenju.

Više od 11 miliona eura za crnogorske partnere u okviru programa Interreg IPA Južni Jadran

Na Međuvladinoj konferenciji koja će biti održana krajem juna u Briselu, Crna Gora će, nakon više od decenije pregovora, zatvoriti tek jedno pregovaračko poglavlje – poglavlje 5: javne nabavke.
Uprkos ambicioznim najavama o ubrzanju procesa pristupanja, to će biti jedini konkretan napredak koji će biti formalno potvrđen na ovom diplomatskom događaju.
Prema podacima Ministarstva evropskih poslova, Crna Gora je u potpunosti ispunila završna mjerila u ovom poglavlju, što je omogućilo da Evropska komisija preporuči njegovo zatvaranje. Ministarka evropskih poslova Maida Gorčević istakla je da je ovaj rezultat direktna posljedica intenzivnog tehničkog rada i koordinacije između institucija.
Iako se u javnosti i među zvaničnicima ranije govorilo o mogućnosti da bude zatvoreno više poglavlja u prvoj polovini godine, na dnevnom redu junske konferencije biće samo jedno. To ukazuje na složenost i rigoroznost procesa pristupanja, ali i na postojanje političkih i administrativnih izazova koji i dalje usporavaju napredak u pojedinim oblastima.
Do kraja godine, prema planovima Vlade, Crna Gora bi mogla biti spremna za zatvaranje ukupno šest poglavlja, ali će konkretne odluke zavisiti od toga da li će Evropska unija ocijeniti da su svi uslovi ispunjeni i da li će sve države članice dati saglasnost. Pored poglavlja 5, u završnoj fazi tehničkih priprema nalaze se i poglavlje 3 – pravo na osnivanje preduzeća i sloboda pružanja usluga, poglavlje 4 – sloboda kretanja kapitala, poglavlje 6 – privredno pravo, poglavlje 11 – poljoprivreda i ruralni razvoj i poglavlje 13 – ribarstvo.
Unutrašnje procjene Vlade predviđaju da bi ova poglavlja mogla biti "interno" zatvorena, odnosno da bi Crna Gora mogla pripremiti sve što je potrebno sa svoje strane, ali da konačna odluka zavisi od partnera u EU.
Ipak, proces nije samo tehnički. U velikom broju poglavlja presudan je utisak o funkcionisanju institucija, vladavini prava i političkoj stabilnosti. Zbog toga, iako pojedini sektori pokazuju napredak, opšta percepcija napretka može biti sputavajući faktor.
Ministarka Gorčević je više puta naglašavala da je cilj Vlade da do kraja 2026. godine budu zatvorena sva 33 pregovaračka poglavlja, kako bi se Crna Gora pripremila za punopravno članstvo do 2028. godine. Međutim, ukoliko se nastavi dinamika u kojoj se u jednom semestru zatvara samo jedno poglavlje, taj cilj djeluje sve ambicioznije, a manje ostvarivo.
Iako zatvaranje samo jednog poglavlja u junu može djelovati simbolično, ono ipak predstavlja važan signal da proces nije zaustavljen. Crna Gora će na Međuvladinoj konferenciji nastupiti kao jedina zemlja regiona koja je otvorila sva pregovaračka poglavlja, ali i dalje je potreban snažan institucionalni i politički konsenzus da bi se taj proces priveo kraju.
U ovom trenutku, uprkos tehničkom napretku u pojedinim oblastima, ključno pitanje ostaje: može li Crna Gora povratiti povjerenje država članica i obezbijediti da u narednim mjesecima više poglavlja bude zatvoreno na osnovu rezultata, a ne obećanja? Junska konferencija biće prilika da se to djelimično pokaže – ali i test povjerenja u dosljednost sprovođenja reformi.

U junu zatvaramo samo jedno poglavlje

Spasioci i mještani brojnih podgoričkih naselja i večeras se suočavaju sa vatrenom stihijom i spremaju na još jednu besanu noć, a situacija je posebno kritična u Gornjim Mrkama, javlja Antena M.
Snimak iz vazduha koji je objavio podgorički radio prikazuje razmjere požara sa kojim će se i večeras suočiti profesionalci i volonteri.&nbsp;
Teren je nepristupačan i gasi se se naprtnjačama, a ranije je izgorio jedan pomoćni objekat i dio vinograda.&nbsp;

Večeras kritično u Donjim Mrkama

Američki predsjednik Donald Tramp spreman je da Ukrajini pruži sigurnosne garancije, kazao je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski. - Moraju postojati zaista pouzdane sigurnosne garancije. Inače, danas je Tramp govorio o svojoj podršci ovome i spremnosti Amerike da učestvuje - rekao je Zelenski na zajedničkoj konferenciji za novinare s njemačkim kancelarom Fridrihom Mercom u Berlinu.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250813220832_146dd2ab4f969ad0d752fd6016bd8d4c540cb1f3cb565fa14be87ec5bd40b020.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20250813220832_146dd2ab4f969ad0d752fd6016bd8d4c540cb1f3cb565fa14be87ec5bd40b020" data-rendition-name="original" width="8380" height="5586" loading="lazy" alt="Zelenski i Merc"> <figcaption>Zelenski i Merc na konferenciji za medije(Photo: Ebrahim Noroozi)Copyright 2025 The Associated Press. All rights reserved</figcaption> </figure>  Tokom brifinga, održanog nakon video konferencije u kojoj su učestvovali on, Tramp, Fridrih Merc i drugi evropski lideri, Zelenski je rekao da su se dogovorili o pet zajedničkih principa za okončanje rata u Ukrajini, uoči sastanka Trampa i njegovog ruskog kolege Vladimira Putina na Aljasci u petak, prenosi Anadolija. Zelenski je rekao da se nada da će centralna tema sastanka između Trampa i Putina biti trenutni prekid vatre u Ukrajini i potvrdio da se pitanja vezana za teritorijalni integritet države ne mogu razmatrati bez volje Ukrajine, ukrajinskog naroda i bez uvažavanja Ustava te države. On je kazao da njegov stav u vezi s istočnom ukrajinskom regijom Donbas ostaje „nepromijenjen“ jer se zasniva na Ustavu. - Sve dok Ustav države ostaje nepromijenjen, stav garanta ovog Ustava se ne može promijeniti - dodao je Zelenski. On tvrdi da sankcije moraju biti pojačane ako Rusija ne pristane na prekid vatre na Aljasci, dodajući da Putin „blefira“ kada kaže da sankcije Moskvi ne funkcionišu. Zelenski je istakao da je potrebno da se pripreme za sastanak u trilateralnom formatu koji uključuje njegove američke i ruske kolege. Kako je rekao, Trampu je predložio da ga kontaktiraju nakon sastanka na Aljasci i da odrede svoje „sljedeće korake“ nakon samita. Sastanak Trampa i Putina na Aljasci biće prvi između aktuelnih američkih i ruskih predsjednika od početka rata u Ukrajini.

Zelenski: Tramp spreman da pruži sigurnosne garancije Ukrajini

Građani i studenti okupili su se večeras u više gradova širom Srbije, a protesti su na pojedinim lokacijama protekli uz incidente i sukobe sa policijom. Najnapetije je bilo u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, dok su protestne šetnje održane i u Kraljevu, Kragujevcu, Somboru, Kikindi, Čačku i Pančevu. Prema izvještajima sa terena, u Novom Sadu su okupljeni građani ponovo bili zasuti pirotehničkim sredstvima iz prostorija Srpske napredne stranke (SNS) što policija mirno posmatra. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da je u ovom gradu povrijeđen jedan policajac, navodeći da je došlo do “masovnog napada”, te pozvao sve učesnike da se raziđu i izbjegnu provokativne akcije. Na Novom Beogradu došlo je do direktnog okršaja građana i policije. Kordon Žandarmerije zaustavio je protestnu kolonu, dok su se iza policijskog obezbjeđenja nalazili maskirani aktivisti SNS. Sa lica mjesta javljeno je da je bačena baklja, a kod zgrade Ustavnog suda u Beogradu poletjele su flaše nakon što je Žandarmerija blokirala prolaz. Na društvenim mrežama pojavio se snimak kako brat predsednika Srbije Andrej Vučić predevodi ljude u Pionirski park, odnosno "Ćacilend".  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250813220812_dcd50c5cb26a99aa7d9a5dc829592279ab4b5fc1e61f4b90108d197e670f3022.png" data-media-id="editor_0" data-image-id="20250813220812_dcd50c5cb26a99aa7d9a5dc829592279ab4b5fc1e61f4b90108d197e670f3022" data-rendition-name="original" width="1262" height="833" loading="lazy" alt="Andrej Vučić"> <figcaption>Andrej VUčić u Ćacilendu</figcaption> </figure>  &nbsp; <div class="embed-block"><div style="max-width: 660px;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 63%; padding-top: 284px;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fwww.instagram.com%2Freel%2FDNTofecsBb8%2F%3Futm_source%3Dig_web_copy_link&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div> U Kraljevu su demonstranti, nakon što im je policija onemogućila pristup prostorijama SNS-a, krenuli u šetnju do prostorija Socijalističke partije Srbije (SPS). U Nišu je protest protekao pod jakim policijskim i žandarmerijskim obezbjeđenjem. Studenti su poručili da se okupljaju “zbog napada na građane od strane kriminalne organizacije SNS”, pozivajući na mirno okupljanje. U Somboru, Kikindi i Kragujevcu policijski kordoni razdvajali su okupljene građane i pristalice SNS-a. Slična situacija zabilježena je i u Čačku, gdje je, prema riječima jednog od okupljenih, “zemlja na ivici građanskog sukoba zbog jednog čovjeka”. Protesti su večeras održani i u Pančevu, gdje su se građani okupili ispred zgrade Gradske uprave. Organizatori protesta – među kojima su studenti okupljeni pod sloganom “Probudi se” – ranije su objavili spisak lokacija i vremena okupljanja u više gradova.&nbsp; <h2>Vučić čeka demonstrante u Ćacilendu</h2> Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić stigao je oko 22 sata do Pionirskog parka i šatorskog naselja poznatog kao Ćacilend. On se oglasio na društvenoj mreži "Instagram" i poručio da "je tu sa svojim narodom koji samo čuva svoje, ne napada nikoga". - Evo 15 do 10 je, ja sam ispred Skupštine Srbije, na ivici Ćacilenda. Došli ljudi, ja sam došao da budem sa narodom, sa narodom koji samo čuva svoj, ne dira nikom, ne napada nikoga - rekao je Vučić. - Strašne su stvari činili večeras u Novom Sadu i dalje ih čine, ali kad pokažete volju i želju da mirom, strpljivošću i istrajnošću rješavate stvari. Rekli su da će da ih napadaju pa sam došao da budem sa narodom koji samo čuva svoje, ne napada nikoga - rekao je on.

Protesti širom Srbije: Sukobi građana i policije, incidenti u više gradova

Potpredsjednik Vlade Crne Gore za vanjske i evropske poslove dr Filip Ivanović zahvalio se prijateljskim državama na pomoći i solidarnosti u borbi protiv požara koji pogađaju Crnu Goru.&nbsp;
Ivanović je na mreži na X istakao da su, posredstvom mehanizama međunarodne pomoći, danas djelovali Kanader Republike Hrvatske sa 10 naleta i 70 tona ispuštene vode, helikopter Republike Srbije sa 60 naleta i 210 tona vode, te helikopter Mađarske sa 12 naleta i 36 tona vode.
Dodao je da je u večernjim časovima u Crnu Goru stigao i helikopter Bosne i Hercegovine, dok se tokom noći očekuje dolazak 50 vatrogasaca iz Austrije sa 15 vozila. Od sjutra će biti na raspolaganju i 19 vatrogasaca iz Švajcarske sa tri protivpožarna vozila.
- Crna Gora još jednom izražava duboku zahvalnost prijateljskim državama na pomoći i solidarnosti - poručio je potpredsjednik Ivanović.

Međunarodna solidarnost na djelu – Ivanović zahvalio na pomoći Crnoj Gori

Društvenim mrežama kruži skandalozna fotografija ministra odbrane Dragana Krapovića na plaži. Nije skandal to što je ministar na odmoru — već to što, ako je ova fotografija zaista današnja, onda ministar nema ni trunke empatije. Jer, to bi značilo da, dok vojnici rizikuju živote i ginu u paklu vatrene stihije, dok nebo bruji od helikoptera, a zemlja vrišti pod plamenom – ministar odbrane se sunča. Opušten. Nasmijan. Među talasima. Kao da tragedija nije ni zakucala na vrata njegovog resora. Samo dan ranije, govorio je o smrti vojnika Dejana Božovića. Govorio je tiho, gotovo potreseno: “Ova nesreća je podsjetnik da iza uniformi stoje ljudi, spremni da rizikuju svoje živote kako bi pomogli zajednici.“ Govorio je – i odmah zaboravio. Istu tu zajednicu. Te iste vojnike. Prepustio ih je samima sebi, dok je on birao između koktela i lagodnosti. Sramno. Dok ljudi danima gube sve – domove, prirodu, dah i sigurnost – dok vojska i građani rame uz rame brane ono što je još ostalo, njihov ministar je daleko. Nije uz njih. Nije na terenu. Nije ni blizu odgovornosti. On je zauzet – odmorom. Ovo nije političko pitanje. Ovo je pitanje osnovnog ljudskog dostojanstva. Kada gori zemlja – ministar ne smije biti na plaži. Kada ginu vojnici – ministar ne smije biti u hladu. Kada narod vapi za pomoći – ministar ne smije biti nedostupan. Ovo nije propust. Ovo je srozavanje funkcije. Nedostojno ponašanje čovjeka koji vodi Ministarstvo odbrane. Jer ovako se država ne brani. Zato pitamo javno, jasno i bez zadrške: Da li ovakvi ljudi zaslužuju da vode ijedan državni resor, a kamoli onaj koji odlučuje o bezbjednosti? Jer, nije više riječ samo o neodgovornosti. Riječ je o poruci koja se šalje svakom vojniku: Ti možeš da goriš – dok tvoj ministar pliva.  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250813170856_a7f8d28a082cca33af06093a3f3b53e975ab86bebd3f941b295f9d88d4db2da3.png" data-media-id="editor_0" data-image-id="20250813170856_a7f8d28a082cca33af06093a3f3b53e975ab86bebd3f941b295f9d88d4db2da3" data-rendition-name="original" width="732" height="758" loading="lazy" alt="tvit krapović"></figure>

Fotografija zbog koje bruji internet: Dok Crna Gora gori, Krapović se sunča

Povampirene velikosrpske i četničke falange nemaju problem sa razumom i logikom. Razuma kod njih manjka od samog starta, jer da se javlja makar u česticama, ne bi danas novočetnici jednako voleli saradnike nacista (četnike, JVuO) i potomke dela onih koji su nacizmu stali nogom za vrat (Ruse, odnosno Putina).&nbsp;
Na logici tek padaju. Tvrde da su poštovaoci "prvog gerilskog antifašističkog pokreta u Evropi", misleći na formacije Draže Mihailovića. I dok su Mihailovićeve četničke formacije imale bar neke dve istorijski potvrđene bitke protiv nacista, pre nego što su postale njihova verna pomoćna vojska i koljači civila, današnji simpatizeri pokreta DM ne vide contradictio in adjecto čak ni u činjenici da sebe nazivaju antifašističkim pokretom, a podižu spomenik fašisti koga je odlikovao Adolf Hitler.
Ta bi zbrka u glavama pojedinaca bila lako rešiva na nivou Toponica ili Kovin u Srbiji, odnosno Dobrota u Crnoj Gori, da nosioci političke vlasti u ove dve države ne igraju "stiskavac" upravo s baštinicima tih retrogradnih ideja. Trljkajući se znojavim telima s dlakavim četništvom u ritmu "drma mi se na šubari cveće", političari u stvari plešu s najprimitivnijim i najzaostalijim, shodno tome i najkrvoločnijim, delom biračkog tela.&nbsp;
Tim trulim kompromisom trenutno obezbeđuju sebi glasove, ali istovremeno guraju obe države u živi pesak velikosrpskog šovinizma, iz koga se u ranijim, ne tako davnim prilikama, izlazilo teškom mukom i uz velike žrtve. I kako sada vidimo - samo privremeno.
No, pisali smo već o minornom intelektualnom i moralnom kapacitetu ljudi koji su se, u tranzicionom periodu i usled prirodnog nezadovoljstva nedovoljnim napretkom dvaju država pod demokratskim vlastima, dočepali političke vlasti. Njihov je učinak - u Srbiji od 2012, a u Crnoj Gori od 2020. - merljiv vekovima: države su civilizacijski i ekonomski vratili u XVIII, a građane mentalno i logički u XIII vek.
Danas ćemo se pozabaviti njihovim drugim trulim kompromisom, erotski vrućim plesom s organizacijom koja je poslednjih godina pedantno očistila svoje redove od svih progresivnih, slobodnomislećih i zdravorazumskih ljudi. Onom koja upravo ovih dana u Beogradu završava javni inkvizitorski obračun s poslednjom dvojicom teologa koji su se usudili da je kritikuju: s Vukašinom Milićevićem i Blagojem Pantelićem. Dakle, pozabavićemo se organizacijom koja sebe naziva "Srpska pravoslavna crkva", dočim je u međucrkvenoj komunikaciji to Crkva Srbije.
Iako je već od početka devedesetih SPC korisno poslužila balkanskom kasapinu Slobodanu Miloševiću u nastojanju da ratom i etničkim čišćenjem zadrži "sve Srbe u jednoj državi", ta je crkva tek od demokratskih promena 2000. godine postala zaista država u državi. Ne samo da ne plaća nikakav porez na svoju razgranatu privrednu delatnost, nego država pokriva doprinose sveštenika za penziono i zdravstveno osiguranje. Najzad, malo-malo Vlada opredeli neka sredstva za gradnju ili renoviranje hramova, izdaju se i obavezne doplatne poštanske markice, a stižu i bogate donacije iz inostranstva, najviše od ruske države i crkve.
<h2>ĆAR ZA VAJDU</h2>
Kako neki čitalac ovakvog pisanja uvek kaže ono čuveno "da, ali", da ga predupredimo: slične privilegije u Srbiji imaju i ostale verske zajednice. Ipak, slika davanja i uticaja biće potpuna tek kada kažemo da se po popisu 2022. u Srbiji čak 81,1 odsto građana izjasnilo kao pravoslavac, dok sve ostale verske zajednice i ateisti i agnostici zajedno čine preostalih 18,9 procenata.&nbsp;
Doduše, u praksi, većina deklarativnih vernika ne ponaša se kao vernik, pa crkve zvrje prazne. SPC zato od ideje da živi od parohijala, a ne od državnih davanja i oprosta troškova, beži kao đavo od krsta. I tu da bacimo dodatno svetlo podsećanjem na činjenicu da je u deset godina koje su prethodile tom popisu, u Srbiji izgrađeno oko hiljadu crkava, i samo 13 škola.
Dakle, davanjima pravoslavnoj crkvi, političari obezbeđuju njenu podršku, a s obzirom na razgranatost crkvenog sistema i veliki uticaj u narodu, to je možda i investicija s najbržim povratom u poslovnom okruženju. Iako je Ustavom crkva odvojena od države, normalizuje se neformalni političko-crkveni brak iz interesa, i tako sveštenstvo podržava galantnost trenutne vladajuće političke opcije, podržavajući njenu politiku.
U praksi, bar u Srbiji, popovi SPC postali su vrhovni autoritet za sve. Od abortusa do dogmatizovanog Kosova, od vaspitanja dece do nacionalnih pitanja koja su, od 2012. posebno, izgrađena na velikosrpskom šovinizmu i težnji za hegemonijom. Iako bi državne institucije morale da budu laičke, svaki državni organ ili opština imaju slavu, vojska se koristi u verskim ceremonijama, vreme se meri po verskom kalendaru, politički funkcioneri pokazuju svoju religioznost u svakoj situaciji, nema manifestacije kojoj vrh crkve nije gost, a redovno se ide kod patrijarha po duhovni savet.&nbsp;
U Crnoj Gori, opet, svedoci smo posebnog apsurda. Crkva koja zvanično ne priznaje postojanje čitavog jednog naroda (što sadrži i elemente krivičnog dela), koja teritoriju Crne Gore tretira kao teritoriju Srbije, aktivno učestvuje u političkom životu, "komanduje" političkim strankama i njihovim liderima, javno demonstrirajući prezir prema svakom obliku državne vlasti i državnim simbolima Crne Gore. Nema bolje ilustracije za to od odnosa Ljubiše Ostojića - Metodija prema podizanju spomenika ratnom zločincu i saradniku okupatora, kojom je prilikom intonirana i himna strane države, Srbije. Tim stavom, on nije samo bacio pod noge i hrišćanstvo i moral, on je bacio pod noge državu, i tu, u stvari, dolazimo do suštine problema.
Ne postoji, niti u modernom demokratskom društvu sme da postoji, verska ili bilo kakva druga organizacija, koja je "starija" od države. Ne po godini osnivanja, koja je nebitna, već po statusu. Ono šta je ključno je da je država po svojoj suštini zajednica svih njenih građana, dok je crkva - kao i svaka druga uža organizacija (udruženje, klub, savez...) - zajednica tek jednog dela stanovnika države. I u tom je smislu država "starija": zakoni države (moraju da) se primenjuju (i) na crkve i na vernike, crkveni "zakoni" važe samo interno, za one koji su "članovi" crkve i time njene "zakone" prihvataju.
Ne postoji, i ne sme da postoji, nekakav "temeljni ugovor" ili bilo kakav drugi akt ili dokument, koji pripadnicima jedne organizacije (verske, ili bilo koje druge), daje veća prava i manje obaveza nego ostalim građanima. Odnosno, ako tako šta postoji, Ustavni sud mora da reaguje i obezbedi jednakost svih pred Ustavom.
<h2>ISKAČE OSIGURAČ</h2>
Naravno, treba imati u vidu i činjenicu da su svojim ustavima i Srbija i Crna Gora definisane kao sekularne, odnosno, da je crkva odvojena od države. Otuda je u obe zemlje nedopustivo - a da je demokratske i parlamentarne svesti bilo bi i politički kažnjivo - svako koketiranje političara sa religijskom (ili najzad i bilo kojom drugom) organizacijom, kojim se jedan deo društva favorizuje. Jer, političar - posebno onaj na vlasti - obavlja funkciju od javnog interesa i predstavlja i zastupa jednako sve građane, a ne samo svoje simpatizere i ne samo vernike "svoje" crkve. Vera je, kao i kod svakog drugog građanina, njegova privatna, intimna stvar. I ona, u stvari, ostaje na vratima verskog hrama i privatnog doma.
Treba li, najzad, uopšte naglašavati da religijska pravila dotiču samo vernike i da ni u kom obliku i ni na koji način ne smeju da postanu uobičajena za celo društvo, a nekmoli opšteobavezna? Treba li pominjati da crkvi nije mesto u politici, ni u kom obliku ili formi?
Srbija i Crna Gora, na žalost, prečesto i previše se manifestuju kao prepolitička društva. Lično konjukturno i opšte moderno u ove dve države su izgleda uobičajeni motivi delovanja. Interes države i nacije je uvek u senci lukrativnog. Kako se svojevremeno pohrlilo u kom-partiju zarad vajde, sada se trči u religiju zbog ćara. Vera i versko se potežu u cilju jačanja nacionalizma i pravdanja nepočinstava koja se rade, ili tek planiraju.
Pravo verništvo i "snaga vere" u obe države bi se lako izmerili ukidanjem državnih sredstava verskim organizacijama (sem za verske objekte pod zaštitom države, kad važe posebna pravila) i uvođenjem parohijala. Što će reći: ako si član crkve, to članstvo moraš da platiš; koliko članova, toliki je i crkveni guber.&nbsp;
Do tog momenta je, međutim, još dalek put. Na njemu se crkva pruža onoliko koliko joj politika, vođena sopstvenim sebičnim ili na drugom mestu isplaniranim interesima, dopušta. Nekad uspe da "ukoči", svesna sopstvenih religijskih i moralnih normi, ali u poslednje vreme sve češće "iskače osigurač". A to onda nije samo unutarcrkveno pitanje, to je pitanje dalekosežnih i krupnih posledica.
Crkva mora da se vrati u pravni poredak i u okvire suštine sopstvenog postojanja. Ako to nije moguće, zabrana delovanja - bar tamo gde nije u matičnoj državi, plus ispitivanje poslovanja, odgovornost za narušavanje zakonom zaštićenih verskih objekata, pa čak i krivično gonjenje crkvenih velikodostojnika, uprkos odredbama nekakvih ugovora, uopšte nisu nerealna opcija.

Vrele igre pod mantijom

Deset maskiranih osoba sa bijelim majicama prevučenim preko glave pokušalo je danas da podmetne požar na brdu Gorica - potvrdio je za Portal ETV komandir Službe zaštite i spasavanja Glavnog grada Nikola Bojanović.
Dežurne službe koje čuvaju Park šumu Goricu su, kako ističe, na vrijeme primijetile maskirane osobe i spriječile ih u naumu da podmetnu požar.
Podsjećamo, od juče je na snazi zabrana ulaska u park-šumu Gorica i na brdo Ljubović zbog povećanog rizika od izbijanja požara i nepovoljnih vremenskih uslova i visokih temperatura, dok su od danas arheološki lokaliteti Duklja i Medun privremeno zatvoreni za posjetioce.
Ovu je odluku donio gradonačelnik Podgoric Saša Mujović sa ciljem zaštite života, zdravlja i bezbjednosti građana, kao i očuvanja prirodnih i kulturnih dobara.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 48%; padding-top: 120px;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&amp;url=https%3A%2F%2Fetv.me%2Fhronika%2Fsluzbenici-uprave-policije-istrazuju-uzroke-pozara-i-identifikuju-potencijalne-osumnjicene-kompletan-raspolozivi-sastav-na-terenu&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>
 
Na teritoriji Glavnog grada, kao i teritorije države, već nekoliko dana bjesne požari. Iz Uprave policije su juče kazali da njihovi službenici preduzimaju sve neophodne mjere i radnje sa ciljem utvrđivanja uzroka požara koji su posljednjih dana aktivni na teritoriji više opština i regija širom države, a angažovani su helikopter, dronovi i kompletan raspoloživi sastav policije.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 48%; padding-top: 120px;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&amp;url=https%3A%2F%2Fetv.me%2Fdrustvo%2Fvojinovic-najkompleksnija-situacija-u-podgorici-aktivni-pozari-u-danilovgradu-niksicu-bijelom-polju-i-savniku-stize-pomoc-iz-madarske&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>
 
Načelnik Područne jedinice Direktorata u Podgorici Vojin Vojinović kazao je ranije na vanrednoj konferenciji za medije Ministarstva unutrašnjih poslova da je situacija s požarima u Crnoj Gori i dalje najteža u glavnom gradu.
Trenutno su aktivni požari na Staroj Zlatici, Funtini, Kučkim Koritima, Medunu i Dinosi. Požar na Staroj Zlatici je, uz pomoć aviona za gašenje požara, uspješno lokalizovan.
J. B.

Bojanović: Deset maskiranih osoba pokušalo da podmetne požar na brdu Gorica

U piperskom naselju Đurkovići buknuo je danas požar velikih razmjera, a na licu mjesta su, pored vatrogasnih kola, i dvije Bemax cistijerne koje stalno dopremaju vodu.&nbsp; U jednu cistijernu može da stane 22 kubika vode. <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FX_KThiBPHQI%3Fsi%3DNpbmJXuzX1k9ZqJM&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> &nbsp; <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FARvl8zV5ipc&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div>Video: TAMARA KLIKOVAC </div> &nbsp; <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FgREl-KFy8aM&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div>Video: TAMARA KLIKOVAC </div> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FB336uL9N-5w&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div>Video: Tamara Klikovac </div> &nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/2025081118088_fea20e983423b3e0049c86176de9ef8c4690be05eb8fa487a224cdb132d37c99.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="2025081118088_fea20e983423b3e0049c86176de9ef8c4690be05eb8fa487a224cdb132d37c99" data-rendition-name="original" width="1600" height="1100" loading="lazy" alt="Punjenje cistijerne "> <figcaption>Punjenje cistijerne (Photo: Tamara Klikovac )</figcaption> </figure>

Tag: ministarstvo-evropskih-poslova