Tunel Sozina je od početka godine opslužio 4,05 miliona vozila.
Prema podacima sa sajta Monteputa, koji gazduje Sozinom, u prošloj godini kroz tunel je prošlo 3,78 miliona vozila.
U 2023. godini kroz tunel je prošlo 3,52 miliona vozila, a 2022. godini 3,07 miliona.
Tunel Sozina otvoren je u julu 2005. godine. Njegova izgradnja koštala je oko 74 miliona eura, od čega je 50 miliona obezbijedila Crna Gora, dok je 24 miliona obezbijeđeno kreditom Evropske investicione banke (EIB).
Tunel Sozina dugačak je 4,19 hiljada metara i povezuje primorsku regiju sa centralnim dijelom Crne Gore.&nbsp;

Portal ETV

original

viewImage

baseImage

610x380

400x240

400x203

thumbnail

Tunel Sozina opslužio 4,05 miliona vozila

Tunel Sozina trenutno je zatvoren za saobraćaj usljed saobraćajne nezgode u kojoj nije bilo povrijeđenih, potvrđeno je Portalu ETV iz Operativno-komunikacionog centra Uprave policije
Prema informacijama Monteputa, do obustave je došlo nakon što je kamion proklizao unutar tunela i udario u njegovu bočnu stranu, pri čemu je vozilo blokiralo kolovoz.
Saobraćaj će biti normalizovan nakon što policija završi uviđaj na licu mjesta.

500x500

1084x550

Tunel Sozina zatvoren zbog saobraćajne nezgode

Tunel Sozina je od početka godine opslužio 3,89 miliona vozila.
Prema podacima sa sajta Monteputa, koji gazduje Sozinom, u prošloj godini kroz tunel je prošlo 3,78 miliona vozila.U 2023. godini kroz tunel je prošlo 3,52 miliona vozila, a 2022. godini 3,07 miliona.
Tunel Sozina otvoren je u julu 2005. godine. Njegova izgradnja koštala je oko 74 miliona eura, od čega je 50 miliona obezbijedila Crna Gora, dok je 24 miliona obezbijeđeno kreditom Evropske investicione banke (EIB).
Tunel Sozina dugačak je 4,19 hiljada metara i povezuje primorsku regiju sa centralnim dijelom Crne Gore.

Tunel Sozina opslužio 3,89 miliona vozila

Saobraćaj kroz tunel Sozina u prekidu je zbog nezgode koja se dogodila u 12:30 sati, saopšteno je Portalu ETV iz OKC-a. Kako nam je rečeno do nezgode je došlo kada je teretno vozilo udarilo u zid tunela.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20251120141120_401a2eb4457a535a672b43cebd8eec7b5acd8fc455611a8184179dcf465563cb.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20251120141120_401a2eb4457a535a672b43cebd8eec7b5acd8fc455611a8184179dcf465563cb" data-rendition-name="original" width="1200" height="1600" loading="lazy" alt="Sa mjesta nezgode"> <figcaption>Sa mjesta nezgode(Photo: Patrola CG)</figcaption> </figure>  Povrijeđenih nema, ali je pričinjena materijalna šteta. Policija vrši uviđaj zbog čega je saobraćaj u prekidu.

1250x600

Kamion udario u zid tunela Sozina, saobraćaj u prekidu

Tunel Sozina je od početka godine opslužio 3,76 miliona vozila.
Prema podacima sa sajta Monteputa, koji gazduje Sozinom, u prošloj godini kroz tunel je prošlo 3,78 miliona vozila.
U 2023. godini kroz tunel je prošlo 3,52 miliona vozila, a 2022. godini 3,07 miliona.
Tunel Sozina otvoren je u julu 2005. godine. Njegova izgradnja koštala je oko 74 miliona eura, od čega je 50 miliona obezbijedila Crna Gora, dok je 24 miliona obezbijeđeno kreditom Evropske investicione banke (EIB).
Tunel Sozina dugačak je 4,19 hiljada metara i povezuje primorsku regiju sa centralnim dijelom Crne Gore.&nbsp;

Kroz Sozinu prošlo 3,76 miliona vozila

Tunel Sozina je od početka godine opslužio 1,47 miliona vozila.
Prema podacima sa sajta Monteputa, koji gazduje Sozinom, u prošloj godini kroz tunel je prošlo 3,78 miliona vozila.
U 2023. godini kroz tunel je prošlo 3,52 miliona vozila, a 2022. godini 3,07 miliona.
Tunel Sozina otvoren je u julu 2005. godine. Njegova izgradnja koštala je oko 74 miliona eura, od čega je 50 miliona obezbijedila Crna Gora, dok je 24 miliona obezbijeđeno kreditom Evropske investicione banke (EIB).
Tunel Sozina dugačak je 4,19 hiljada metara i povezuje primorsku regiju sa centralnim dijelom Crne Gore.

Kroz Sozinu prošlo 1,47 miliona vozila

Jedna osoba lakše je povrijeđena u udesu motora i auta koji se danas desio u Sutomoru - saopšteno je Portalu ETV iz Operativno-komunikacionog centra Uprave policije (OKC).
Taj udes se desio oko 19.30 sati.
Osim toga, do saobraćajke je došlo i u tunelu Sozina. Iz OKC-a nam je rečeno da u tom udesu nema povrijeđenih.
Na prilazima tunelu su ipak stvorene velike kolone.

Sutomore: U udesu auta i motora lakše povrijeđena jedna osoba

Komisija za dodjelu subvencija za prolazak kroz tunel Sozina, nakon razmatranja podnijetih zahtjeva, donijela je odluku o raspodjeli subvencija za 2025. godinu.
Pravo po ovoj Odluci ostvarilo je 59, od 69 zainteresovanih korisnika.
Korisnici subvencija su podijeljeni u sedam kategorija sa sljedećim, odobrenim brojem prolazaka na mjesečnom nivou:
I Kategorija (13 korisnika) po 44 prolaska 
II Kategorija (7 korisnika) po 26 prolazaka 
III Kategorija (0 korisnika) po 20 prolazaka 
IV Kategorija ( 1 korisnik) po 10 prolazaka 
V &nbsp;Kategorija (25 korisnika) po 10 prolazaka 
VI Kategorija (2 korisnika) po 20 prolazaka 
VII Kategorija (10 korisnika) po 10 prolazaka.
Osnovnoj školi “Jovan Tomašević” u Virpazaru odobreno je 30 prolazaka kroz Sozinu.
Odluka o raspodjeli subvencija za prolazak kroz tunel Sozina u 2025. godini, će biti objavljena na Oglasnoj tabli MZ Crmnica i na sajtu Opštine Bar.
- Za dodatne informacije podnosioci zahtjeva se mogu informisati radnim danima u MZ Crmnica neposredno ili na br. telefona 020/711-129 - zaključuje se u odluci koju potpisuje Tomislav Ukšanović, predsjednik Komisije.

Dodijeljeno 59 subvencija za prolazak kroz Sozinu

Tunel Sozina je od početka godine opslužio 872,4 hiljade vozila.
Prema podacima sa sajta Monteputa, koji gazduje Sozinom, u prošloj godini kroz tunel je prošlo 3,78 miliona vozila.
U 2023. godini kroz tunel je prošlo 3,52 miliona vozila, a 2022. godini 3,07 miliona.
Tunel Sozina otvoren je u julu 2005. godine. Njegova izgradnja koštala je oko 74 miliona eura, od čega je 50 miliona obezbijedila Crna Gora, dok je 24 miliona obezbijeđeno kreditom Evropske investicione banke (EIB).
Tunel Sozina dugačak je 4,19 hiljada metara i povezuje primorsku regiju sa centralnim dijelom Crne Gore.

Kroz Sozinu prošlo 872,4 hiljade vozila

Tunel Sozina je od početka godine opslužio 347,34 hiljade vozila.
Prema podacima sa sajta Monteputa, koji gazduje Sozinom, u prošloj godini kroz tunel je prošlo 3,78 miliona vozila.
U 2023. godini kroz tunel je prošlo 3,52 miliona vozila, a 2022. godini 3,07 miliona.
Tunel Sozina otvoren je u julu 2005. godine. Njegova izgradnja koštala je oko 74 miliona eura, od čega je 50 miliona obezbijedila Crna Gora, dok je 24 miliona obezbijeđeno kreditom Evropske investicione banke (EIB).
Tunel Sozina dugačak je 4,19 hiljada metara i povezuje primorsku regiju sa centralnim dijelom Crne Gore.

Kroz Sozinu prošlo 347,34 hiljade vozila

Kompanija Hemosan iz Bara donirala je je električno vozilo Kliničkom centru Crne Gore (KCCG).
Kako je saopšteno iu KCCG-a, Aleksandar Radović je prilikom prijema doniranog vozila ukazao da ova vrijedna donacija predstavlja značajno unaprjeđenje funkcionalnosti Kliničkog centra jer će vozilo biti iskorišteno za uspostavljanje servisa prevoza posjetioca sa otežanim kretanjem, doprinoseći time povećanju stepena dostupnosti uslugama medicinske zaštite građanima Crne Gore. 
Servis će, kako se dodaje, uz adekvatna obavještenja javnosti i posjetilaca biti aktiviran već od narednog ponedjeljka.
- Iskreno se zahvaljujemo rukovodstvu i zaposlenima kompanije Hemosan na ovoj važnoj donaciji. Ovim činom Hemosan se pridružio Klubu prijatelja Kliničkog centra, dajući vrijedan doprinos unaprjeđenju zdravstvenih usluga u najreferentnijoj bolničkoj ustanovi u državi. Ovaj društveno odgovoran gest ostavlja trajnu vrijednost i doprinosi boljem funkcionisanju javnih servisa koji služe svim našim građanima. Zahvaljujući ovakvim doprinosima, sigurni smo da možemo još efikasnije odgovoriti zahtjevima našeg kompleksnog i odgovornog rada - kazao je direktor Kliničkog centra Crne Gore.
Izvršni direktor kompanije Hemosan Zoran Nikitović, kazao je da mu je velika čast da u ime kompanije izrazi duboku zahvalnost i poštovanje zdravstvenim radnicima koji svakodnevno spašavaju ljudske živote.

KCCG-u donirano električno vozilo za prevoz pacijenata sa otežanim kretanjem

Klimatske promjene nijesu apstraktan izazov, već realnost sa kojom se država suočava kroz sve češće poplave, suše i požare i zato je strateško djelovanje u toj oblasti pitanje odgovornosti, poručeno je sa predstavljanja finalnog nacrta Strategije niskougljeničnog razvoja Crne Gore do 2050. godine.
Iz Ministarstva ekologije, održivog razvoja i razvoja sjevera (MERS) je saopšteno da taj dokument predstavlja jedan od najvažnijih stubova klimatske i razvojne politike u narednim decenijama i da ga pripremaju u saradnji sa partnerima iz Svjetske banke.
Generalna direktorica Direktorata za klimatske promjene i održivi razvoj u MERS-u Ivana Grujić kazala je da klimatske promjene nijesu apstraktan izazov za Crnu Goru.
- One su već danas realnost sa kojom se suočavamo kroz sve češće poplave, suše, šumske požare i toplotne talase, sa direktnim posljedicama po naše prirodne resurse, privredu i kvalitet života građana - rekla je Grujić na predstavljanja finalnog nacrta Strategije niskougljeničnog razvoja.
Ona je poručila da upravo zbog toga dugoročno i strateško djelovanje u toj oblasti nije pitanje izbora, već odgovornosti.
Strategija niskougljeničnog razvoja, prema riječima Grujić, postavlja jasnu i kredibilnu putanju ka ostvarenju dugoročnog cilja klimatske neutralnosti do 2050. godine, u skladu sa Zakonom o klimatskim promjenama i međunarodnim obavezama koje je Crna Gora preuzela.
- Istovremeno, ona predstavlja logičan i ambiciozan nastavak Nacionalnog energetskog i klimatskog plana, proširujući našu viziju na period do 2050. godine - kazala je Grujić.
Taj dokument se, kako je dodala, zasniva na detaljnim sektorskim analizama i jasno definisanim politikama i mjerama u svim važnim oblastima, od energetike, saobraćaja, industrije, do poljoprivrede, otpada i šumarstva.
U saopštenju se navodi da se poseban značaj Strategije ogleda u njenom najambicioznijem scenariju, koji predviđa dekarbonizaciju energetskog sistema, snažnu elektrifikaciju saobraćaja i industrije, unapređenje energetske efikasnosti i valorizaciju prirodnih ponora ugljenika, uz očuvanje ekološke ravnoteže.
Grujić je naglasila da Strategija jasno pokazuje da klimatska tranzicija nije prepreka razvoju, već njegova prilika.
- Ulaganja u obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i inovativne tehnologije mogu doprinijeti jačanju energetske sigurnosti, smanjenju zavisnosti od uvoznih fosilnih goriva, razvoju zelene ekonomije i otvaranju novih radnih mjesta - rekla je Grujić.
Ona je istakla da, istovremeno, takva transformacija jača otpornost ekonomije i društva na buduće klimatske i ekonomske šokove.
Grujić je dodala da je proces izrade Strategije bio inkluzivan i transparentan, zasnovan na otvorenom dijalogu i konstruktivnoj saradnji.
Ona je zahvalila svima koji su, kroz svoje znanje, iskustvo i posvećenost, doprinijeli izradi dokumenta i njegovom kvalitetu, naročito Svjetskoj banci na snažnoj stručnoj i finansijskoj podršci u okviru Partnerstva za implementaciju tržišnih mehanizama.
Kako je rekla Grujić, usvajanje Strategije nije kraj, već početak zahtjevnog, ali neophodnog procesa.
- Njena uspješna implementacija zahtijeva snažnu međusektorsku saradnju, kontinuitet politika i aktivno učešće svih relevantnih aktera. Ministarstvo će u tom procesu imati jasnu koordinacionu i vodeću ulogu, uz snažno partnerstvo sa drugim institucijama i međunarodnom zajednicom - navela je Grujić.

Grujić: Klimatske promjene nijesu apstraktan izazov za Crnu Goru, već realnost

Helikopter Blek Hok („Janšuf“) pao je iz vazduha u oblasti Guš Ecion u blizini Jerusalima tokom pokušaja transporta helikopterom Jasur, nakon što su se pokidali kablovi koji su ga držali.
Helikopteru je bio potreban transport nakon što se zaglavio na polju.
<div class="embed-block"><div style="max-width: 550px;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 100%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Ftwitter.com%2Fi%2Fstatus%2F2012098033694155178&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>
U incidentu nije bilo povrijeđenih, a Ratno vazduhoplovstvo istražuje događaj.

(VIDEO) Pao helikopter u blizini Jerusalima

Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da bi dokumenti o sporazumu između Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država mogli biti potpisani već naredne sedmice, ukoliko se do tada postigne dogovor, javlja Sky News.
Kako navodi, sporazum bi mogao biti formalno potvrđen u Švajcarskoj, u gradu Davosu, gdje će se okupiti međunarodni lideri, uključujući američkog predsjednika Donalda Trampa, povodom Svjetskog ekonomskog foruma.
Ipak, ukrajinska delegacija će, prije samog foruma, putovati u SAD na razgovore o bezbjednosnim garancijama i paketu za prosperitet.
Zelenski je takođe naveo da tim iz Kijeva želi dobiti jasniju sliku od Vašingtona o stavu Rusije.

Tag: sozina