Evropska investiciona banka (EIB Global) obezbijedila je 20,3 miliona EUR za crnogorski sektor obrazovanja, zahvaljujući čemu će brojne škole biti renovirane i modernizovane, dok će nova ulaganja istovremeno podstaći zaposlenost mladih i održivost crnogorske ekonomije, kazao je potpredsjednik EIB-a Robert de Grot. 
 
De Grot je, početkom jula u Luksemburgu sa ministrom finansija Novicom Vukovićem, ministarkom prosvjete, nauke i inovacija Anđelom Jakšić Stojanović i zamjenicom izvršnog direktora Kancelarije Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) Kirstine Damkjaer, potpisao sporazum vrijedan 20,3 miliona EUR za unapređenje obrazovnog sektora u Crnoj Gori. 
 
Ta sredstva obuhvataju 18 miliona EUR zajma i 2,3 miliona EUR bespovratnih sredstva namijenjenih UNOPS-u za tehničku pomoć. 
 
De Grot je u intervjuu agenciji MINA kazao da će zahvaljujući novim ulaganjima biti poboljšana infrastruktura i uslovi za učenje u 13 obrazovnih institucija. 
 
On je rekao da će više od 500 osnovnih i srednjih škola širom Crne Gore dobiti novu digitalnu opremu i alate za razvoj modernih, tehnološki naprednih učionica, dok se zahvaljujući novim ulaganjima u naredne dvije godine očekuje proširenje kapaciteta za 1,7 hiljada novih mjesta za učenike. 
 
- Takođe, preko 11,5 hiljada učenika moći će da se školuje u poboljšanim uslovima, a stvoriće se prilike za otvaranje 530 radnih mjesta za nastavnike sa punim radnim vremenom. Time će se značajno ojačati obrazovni sistem zemlje- istakao je De Grot. 
 
Kako je pojasnio, zahvaljujući grantu od 2,3 miliona EUR, UNOPS će moći da izvrši procjenu postojeće obrazovne infrastrukture i pripremi ključne investicione projekte u sektoru obrazovanja, što će pomoći Ministarstvu da donese pravovremene odluke o potrebnim poboljšanjima. 
 
- Ovi napori će takođe doprinijeti boljem usklađivanju akademskih kvalifikacija sa zahtjevima tržišta rada, čime će se pomoći u rješavanju trenutne neusklađenosti između ponuđenih i potrebnih vještina- rekao je De Grot. 
 
To će, prema njegovim riječima, zauzvrat poboljšati zaposlenost mladih, povećati produktivnost i ojačati konkurentnost crnogorske ekonomije. 
 
- Nadamo se da će ovo postaviti temelje za razvoj novih projekata sa višestrukim uticajem koji će koristiti i školskim i univerzitetskim zajednicama, kao i široj ekonomiji- kazao je De Grot, ističući da su ove inicijative u skladu sa ciljevima EIB Global i Instrumenta za reforme i rast Evropske unije (EU). 
 
De Grot je naveo da je, kao banka EU u vlasništvu država članica, EIB Global udružila snage u okviru inicijative „Tim Evropa“ kako bi obezbijedila sveobuhvatni paket podrške za modernizaciju obrazovnog sistema Crne Gore, koji, kako je pojasnio, kombinuje kredite, grantove EU i tehničku pomoć za lakšu pripremu i sprovođenje strateških projekata u sektoru. 
 
On je rekao da su, novim sporazumima potpisanim u Luksemburgu, investicije EIB Global u crnogorski obrazovni sektor dostigle 55 miliona EUR, uključujući bespovratna sredstva od 11 miliona EUR iz Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) i gotovo osam miliona EUR grantova iz Inicijative za ekonomsku otpornost EIB-a. 
 
De Grot je kazao da je širom Evrope obrazovna infrastruktura često zapostavljena zbog nedovoljnog ulaganja, što rezultira niskim kvalitetom obrazovanja, dovodi do nezaposlenosti mladih i nesklada između vještina i potreba tržišta, na kraju i do niskog ekonomskog rasta, ali je istakao zadovoljstvo što svjedoči mnogim pozitivnim pomacima koji su, u tom kontekstu, već postignuti u Crnoj Gori. 
 
- Zahvaljujući produktivnom partnerstvu sa crnogorskom ministarkom prosvjete, nauke i inovacija, u mogućnosti smo da maksimalno iskoristimo raspoloživa sredstva za ciljanu, praktičnu podršku tamo gdje je najpotrebnija. Značajan napredak se postiže širom zemlje, uz brojne škole koje se renoviraju- istakao je De Grot. 
 
On je kao pozitivan primjer naveo novoizgrađenu školu "Vladimir Nazor" u Podgorici, koja nudi moderno okruženje za školovanje preko hiljadu učenika, kao i za nastavni rad, zahvaljujući izgradnji 29 potpuno opremljenih učionica, laboratorije, fiskulturne i multimedijalne sale. 
 
- Škola postavlja novi standard za obrazovnu infrastrukturu u Crnoj Gori. Na taj način će moći da učenicima pruži jednake mogućnosti za učenje i napredovanje u skladu sa najvišim raspoloživim standardima. Pored toga, zgrada je projektovana da troši 20 odsto manje energije i vode od drugih objekata takve vrste, uspostavljajući novi model energetske efikasnosti u javnim zgradama- rekao je De Grot. 
 
On je kazao da je vidljiv napredak kada je u pitanju digitalizacija škola u Crnoj Gori i podsjetio da je, kako bi dodatno podržao te napore, EIB Global u aprilu ove godine potpisao ugovor o dodjeli granta od dva miliona EUR u cilju nabavke tableta, laptopova, desktop računara i drugih digitalnih alata za škole. 
 
- Nadamo se da će ova nova oprema i unapređenje digitalnih vještina doprinijeti većoj stručnosti učenika i nastavnika, pružajući jednake mogućnosti za buduće zapošljavanje i cjeloživotno učenje- dodao je De Grot i poručio da EIB Global ostaje posvećen podršci obrazovnim projektima koji su ekonomski održivi i tehnički kvalitetni. 
 
Govoreći o planovima za proširenje svojih aktivnosti u Crnoj Gori, De Grot je kazao da je, istovremeno kada je potpisan sporazum o zajmu, sa Vukovićem potpisao i Sporazum o zemlji domaćinu. 
 
Time se, kako je naveo, formalizuje snažna podrška EIB Global Crnoj Gori, zasnovana na brojnim projektima koje je banka tokom godina podržala u različitim sektorima, u ukupnoj vrijednosti od preko 1,1 milijardu EUR. 
 
Prema njegovim riječima, cilj tih postigunuća, zajedno sa mogućnošću imenovanja predstavnika EIB-a u Crnoj Gori u bliskoj budućnosti, je jačanje ekonomske otpornosti zemlje i unapređenje njenog puta ka integraciji u EU, sa fokusom na povezanost, održivi razvoj i klimatske ciljeve, u skladu sa novim Planom rasta. 
 
- EIB je spremna da podrži Crnu Goru i njene građane u ovim naporima, kroz niz projekata koji su već u fazi pripreme- poručio je De Grot.

Portal ETV

original

viewImage

baseImage

610x380

500x500

400x240

400x203

thumbnail

De Grot: EIB nastavlja da pomaže crnogorskom obrazovnom sistemu

Na Internacionalnom transportnom forumu u Lajpcigu, ministarka saobraćaja Maja Vukićević sastala se sa potpredsjednikom Evropske investicione banke (EIB), Robertom de Grootom, a u fokusu sastanka bili su aktuelni projekti koje EIB podržava u Crnoj Gori, sa posebnim akcentom na modernizaciju željezničke infrastrukture, kao i mogućnosti za intenziviranje buduće saradnje, navedeno je u saoppštenju.&nbsp;
Vukićević, kako je saopšteno, zahvalila je na kontinuiranoj podršci, ističući da Crna Gora vidi EIB kao strateškog partnera u realizaciji ključnih infrastrukturnih investicija koje doprinose održivom razvoju i boljoj povezanosti države.
De Groot je istakao da će u junu posjetiti Crnu Goru, i izrazio spremnost da Evropska investiciona banka podrži i druge projekte koje Crna Gora planira u oblasti saobraćajne infrastrukture.

1084x550

Vukićević - de Grot: Evropska investiciona banka zainteresovana da podrži nove infrastrukturne projekte

Šta horoskopske znakove očekuje do kraja godine, u emisiji E-uživo, otkrila je astrološkinja Natalija Boljević.
- Biće burnih dešavanja, pogotovo za prvi vatreni zodijački znak Ovan. Obzirom da će planete Mars i Venera boraviti, za koji dan, u desetoj kući – znači da se osobe rođene u znaku Ovna pripreme za velike promjene, kada je polje posla u pitanju. Ukoliko treba da dobiju neko unapređenje, treba da se izbore za to do kraja ove godine ili najkasnije do polovine januara - kazala je Boljević.
Bikovi, kako je navela, treba u narednom periodu dobro da vode računa o potpisivanju dokumentacije, iz prostog razloga što planeta Merkur boravi preko njihove osme kuće, te tako može da dođe do određenih komplikacija.
- Ali – isto tako – mogu imati jako puno uspjeha vezano za polje inostranstva, saradnje sa inostranstvom, na poslovnom polju, ali isto jedna zanimljivost da mogu upoznati osobu – svoju ljubav u inostranstvu ili na nekom putu do kraja ove godine - &nbsp;istakla je ona.
Blizanci će, u narednom vremenskom periodu, imati puno uspjeha ukoliko krenu da realizuju neke nove poslovne projekte.
- To je za njih jedan vrlo dinamičan vremenski period, ali – isto tako – i period čišćenja je, jer Merkur vlada njihovom sedmom kućom, pa prosto treba da dobro povedu računa sa kim će sarađivati sljedeće godine - kazala je sagovornica TV E.
Kad je riječ o četvrtom zodijačkom znaku - Raku – oni svakako uživaju još uvijek zbog toga što je Jupiter, planeta sreće – u znaku Raka.
- Prosto donosi im jako veliki uspjeh, prosperitet, ali – ako se, recimo – osobe rođene u tom znaku odluče za kupovinu nekretnine – onda je do kraja godine jako pozitivan vremenski period. Ali, isto tako – kada su partnerski odnosi u pitanju – tu treba malo više da vode računa, jer može da dođe do konfliktnih situacija, a pogotovo nakon 15. do 31. decembra - kazala je ona.
Kada su Lavovi u pitanju, za ovaj peti zodijački znak – Boljević je kazala da će do kraja godine imati jako puno pozitivnih dešavanja vezanih za polje posla.
- Osobe rođene u znaku Lava – ukoliko žele da promijene posao, to će za njih da bude izuzetno povoljan period – do kraja ove godine, ili – ukoliko smatraju da treba da dobiju neko unapređenje – neka se izbore za to, jer im ovaj period jako ide na ruku - kazala je ona.
Boljević se osvrnula i na to šta očekuje šesti zodijački znak.
- Djevice sada, pošto imamo planetu Mars preko njihove pete kuće, treba dobro da obrate pažnju na ljubavne veze. Ne na bračnu zajednicu – oni koji su u brakovima, nego osobe koje su u vezama – da ne naprave neki ishitreni potez koji bi mogao da ih košta određenih problema, a – isto tako tu je i planeta Mars, pa osobe rođene u znaku Djevice, koji su roditelji – treba malo više da obrate pažnju na djecu kada je saradnja u pitanju, komunikacija, iz prostog razloga što tu može da dođe do nekih konfliktnih situacija -istakla je ona.
Kad je riječ o Vagama – fokus će biti na porodičnim dešavanjima.
- Vage, u ovom vremenskom periodu, imaju dosta, onako da kažem – dešavanja, kada je porodica u pitanju. Najviše će fokus biti na porodici, na porodičnim dešavanjima, ili – recimo, one osobe rođene u tom znaku koje žele da se upuste u neke projekte vezane za nekretnine, vezane za kupovinu, prodaju, adaptaciju, to je jako povoljan period – od 15. do 31. decembra - kazala je ona.
Kad je riječ o narednom periodu – Škorpije bi mogle da imaju nesuglasice.
- Škorpioni će malo imati nekih, da kažem, nesuglasica, kada su bliski saradnici u pitanju, bliski krvni srodnici. Isto tako – vezano za saobraćaj, prosto – treba da raščiste kompletnu situaciju, zato što planeta Mars i Venera prolaze preko njihove treće kuće, ali - isto tako – kada su u pitanju poslovne aktivnosti, tu mogu imati jako puno uspjeha, jer to će za njih da bude odličan vremenski period - kazala je Boljević.
Dinamičan period, kako je kazala, slijedi za deveti zodijački znak – Strijelca.&nbsp;
- Merkur je u znaku Strijelca, već od 12. Tako da Strijelčevi treba da se usredsrede na nove planove, na nova dešavanja po pitanju polja posla, pogotovo Strijelčevi koji su vezani za poslove sa inostranstvom, za komunikacije, za javne poslove ili oni koji su, na neki način, vezani za pozornicu, tako da će za njih ovo da bude jedan vrlo dinamičan vremenski period - kazala je ona.
Osvrnula se i na dešavanja koja čekaju osobe u znaku Jarca.
- To je za njih onako, da kažem, dosta dinamičan vremenski period, zato što dvije planete su od 15. i kasnije – 24. u znaku Jarca, tako da obratiće punu pažnju na sebe, na svoje neke planove. Jarčevi su, inače – to je najracionalniji zodijački znak, ali, prosto, kada je tu Mars – onda je to akcija lična, u smislu polja vezanog za posao, za karijeru, za neke nove stvari ukoliko žele neko unapređenje ili ukoliko žele neke nove planove. Ili, recimo, da se usavršavaju po pitanju posla kojim se bave – to su sve oblasti koje su jako dobre da napreduju u periodu do 31. decembra - kazala je Boljević.
Na polju posla, do kraja decembra – uspjeh očekuje Vodolije.
- Vodolije u ovom vremenskom periodu imaju jako puno uspjeha kada su u pitanju poslovi, pogotovo poslovi koji su vezani za tehniku, elektroniku, komunikacije, ali – sa druge strane – nije dobar period za ulaganje, nije dobar period za nove neke projekte. Recimo, koji nijesu započeti u proteklom periodu, a oni koji su započeti kao što sam već rekla – maksimalno je dobar period”, kazala je sagovornica TV E.
Boljević se osvrnula i na posljednji zodijački znak – Ribe.
- Želim da naglasim da je planeta Neptun počela 10. decembra da ide direktno, što znači da se oslobađaju svih tih nekih negativnosti, maglovitosti, nekakvih – da kažem – iluzija. Za naredni period – mogu da kažem – da će za njih da bude mnogo, mnogo pozitivniji. Pogotovo, decembar mjesec, koji će za njih da donese jako veliku sreću i uspjeh, pogotovo kada je u pitanju polje vezano za posao - kazala je ona.

Astrološka analiza Natalije Boljević – evo šta nas očekuje do kraja godine

Crnogorski bokseri odlično su otvorili nastup na Evropskom prvenstvu za juniore u Njemačkoj, upisavši prvog takmičarskog dan dvije ubjedljive pobjede i jedan poraz, saopšteno je iz Bokserskog saveza.
- Sjajno izdanje u kategoriji do 50 kilograma Nikola Raičević, koji je pružio vrhunsku partiju i ostvario sjajnu pobjedu nad domaćim reprezentativcem, Njemcem Davidom Khaledom. Raičević je od prve do posljednje sekunde nametnuo ritam, kontrolisao distancu i taktički odradio meč na zavidnom nivou, ostavljajući Njemca bez rješenja, pa je jednoglasna odluka sudija bio očekivani ishod. U osmini finala čeka ga u subotu duel sa Grkom Dimostenisom Zikosom, koji je u šesnestini finala eliminisao Italijana Brajana Lo Pikola. Borba sa Grkom predstavljaće za Raičevića novi veliki izazov, ali i priliku da nastavi pobjednički niz- navodi se u saopštenju,
Pravi spektakl priredio je Matija Roganović, koji je u kategoriji do 80 kilograma u potpunosti demolirao Albanca Rezarta Muhu. Roganović je dominirao od samog starta, a borba je prekinuta u drugoj rundi nakon čak tri brojanja, što je potvrdilo njegovu nadmoć i fizičku spremu. Na putu do četvrtfinala u subotu će mu rival biti Izraelac George Araf, koji je u šesnaestini eliminisao Hrvata Jakova Nemeta.
Nažalost, u kategoriji do 48 kilograma, Luka Otašević nije uspio da napravi iznenađenje protiv talentovanog Engleza Vilijama Saundersa. Otašević tokom cijelog meča nije mogao da skrati distancu i dođe do svoje idealne pozicije za napad. Visoki i pokretljivi Saunders uspješno je koristio prednost u dužini ruku, održavajući Luku na odstojanju i kontrolišući tok borbe do kraja.
Selektor reprezentacije, Nikola Ružić, nije krio zadovoljstvo nakon uvodnog dana takmičenja.
- Zadovoljan sam prvim danom. Momci su pokazali borbenost, taktiku i hladnu glavu. Ovo je odličan početak i podstrek za nastavak šampionata. Prvog dana smo upisali dva trijumfa i jedan poraz, što je potvrda da su naši bokseri stigli u Njemačku spremni, motivisani i odlučni da ostave dubok trag na ovogodišnjem Evropskom prvenstvu- rekao je Nikola Ružić.
Četvrti crnogorski predstavnik na Evropskom prvenstvu u Njemačkoj Strahinja Mrdak će sjutra &nbsp;u ring u šestaestini finala kategorije do 52 kilograma, u kojoj će mu rival biti njemački bokser Ahmed Sarmaut.

Evropsko prvenstvo za juniore: Blistali Raičević i Roganović

Nova epizoda emisije "Sjenke” &nbsp;emituje se večeras od 23 sata na Televiziji E.
U novoj epizodi, donosimo detalje o tome &nbsp;ko je Podgoričanin Milan Vujotić.&nbsp;
Za koje se zločine tereti ovaj visokorangirani član kavačkog kriminalnog klana, ali i ko je planirao njegovu likvidaciju? 
 
Što se desilo sa Vujotićem nakon što je pred turskim nadležnim organima oslobođen optužbe da je učestvovao u ubistvu vođe škaljarskog klana Jovana Vukotića? 

Emisiju "Sjenke” pogledajte večeras od 23 sata na TV E.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DTch-ZDNmBUU&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>

''Sjenke'' na TV E: Ko je Milan Vujotić

Postalo je i zvanično, mada se i ranije nagađalo – dekan Fakulteta za crnogorski jezik i književnost, prof. dr Aleksandar Radoman, procesuiran je pred nadležnim sudom u Podgorici, zbog navodnog narušavanja javnog reda i mira tokom građanskih demonstracija protiv uručenja Trinaestojulske nagrade.
Kolega Radoman je neko vrijeme nakon demonstracija proveo u Urgentnom centru, jer je bio meta hemijskih supstanci koju je policija upotrijebila protiv demonstranata. Te večeri niko se nije zapitao da li je policija mogla prouzrokovati i neke teže posljedice po zdravlje Radomana. Sam Radoman to nikoga nije pitao, niti je pokretao tužbe zbog eventualnog prekomjernog postupanja policije. Popio je svoju čaši žuči i vratio se redovnim poslovima.
To je drugi dekan FCJK kome se prijeti sudovima i procesima, jer je prije par godina i kolega Čirgić kao prvi čovjek institucije bio ispitivan povodom određenih optužbi. Ako tome dodamo da je i kolega Boban Batrićević završio pred sudom zbog kolumne objavljene na portalu, jasno je da je FCJK jedna od rijetkih visokoškolskih institucija u cijelom svijetu čiji su rukovodstvo i zaposleni redovna meta policijskih, tužilačkih i sudskih radnji.
Od ovog odnosa dva drastičnija primjera su odnos Vladimira Putina prema pojedinim ruskim intelektualcima i profesorima i odnos Aleksandra Vučića prema pojedinim srpskim intelektualcima i profesorima. U oba slučaja, međutim, riječ je o potezima autokratskih vladara prema kritički nastrojenoj inteligenciji. Crnogorski slučaj je specifičniji, jer se sličan vid pritiska na intelektualce i profesore izvodi u jednoj navodno demokratskoj zemlji, koja se nalazi na par koraka od ulaska u zajednicu koja počiva na pravima i slobodama mislećih ljudi, ljudi koji mogu da slobodno govore, pišu i protestuju.
Pokretanje procesa protiv crnogorskih intelektualaca zapravo najjasnije ukazuje na to kolika je želja vlasti da Crna Gora uđe u Evropsku uniju. Za sumnjati je u tu želju, ne samo zato što se crnogorskim intelektualcima ugrožavaju osnovna ljudska prava, već zato što samo onaj ko neće da vidi ne primjećuje da je FCJK adresa u kojoj su česti gosti i redovni saradnici diplomatski predstavnici svih članica EU. I da svi oni pružaju veliku podršku toj instituciji.

Vlast pritiska FCJK po Putinovom modelu

Sud za prekršaje u Podgorici je odgovorio na pitanje M portala i Televizije E koga je sve Uprava policije procesuirala zbog protesta održanog pred vilom Gorica 8. jula ove godine. Evo njihovog odgovora:
Povodom mail -a upućenog ovom sudu dana 10.12.2025.godine, a nakon što smo izvršili provjeru kroz službenu evidenciju koja se vodi kod Suda za prekršaje u Podgorici, obavještavamo Vas da je Uprava policije, Odjeljenje bezbjednosti Podgorica, podnijela Sudu za prekršaje u Podgorici 35 zahtjeva za pokretanje prekršajnog postupka, a vezano za događaj koji se dogodio dana 08.07.2025.godine u Podgorici i to :
1.Po zahtjevu za pokretanje prekršajnog postupka Uprave policije, OB Podgorica, Stanica policije za JRM br.17244/2025 formirani su spisi predmeta poslovne oznake PP.br.15311/25-19 protiv M. D. zbog prekršaja iz čl.11 i 12 Zakona o javnom redu i miru Crne Gore,
2. Po zahtjevu za pokretanje prekršajnog postupka Uprave policije, OB Podgorica, Stanica policije za JRM br.17244/2025 formirani su spisi predmeta poslovne oznake PP.br.15312/25-42 protiv P. A. zbog prekršaja iz čl.11 Zakona o javnom redu i miru Crne Gore,
3. Po zahtjevu za pokretanje prekršajnog postupka Uprave policije, OB Podgorica, Stanica policije za JRM br.17244/2025 formirani su spisi predmeta poslovne oznake PP.br.15314/25-36 protiv N. I. zbog prekršaja iz čl.11 i 12 Zakona o javnom redu i miru Crne Gore,
4. Po zahtjevu za pokretanje prekršajnog postupka Uprave policije, OB Podgorica, Stanica policije za JRM br.17244/2025 formirani su spisi predmeta poslovne oznake PP.br.15315/25-19 protiv J. F. zbog prekršaja iz čl.11 i 12 Zakona o javnom redu i miru Crne Gore,
5. Po zahtjevu za pokretanje prekršajnog postupka Uprave policije, OB Podgorica, Stanica policije za JRM br.17244/2025 formirani su spisi predmeta poslovne oznake PP.br.15316/25-48 protiv K. V. zbog prekršaja iz čl.11 Zakona o javnom redu i miru Crne Gore,
6. Po zahtjevu za pokretanje prekršajnog postupka Uprave policije, OB Podgorica, Stanica policije za JRM br.17244/2025 formirani su spisi predmeta poslovne oznake PP.br.15317/25-2 protiv D. D. zbog prekršaja iz čl.11 i 12 Zakona o javnom redu i miru Crne Gore,
7. Po zahtjevu za pokretanje prekršajnog postupka Uprave policije, OB Podgorica, Stanica policije za JRM, br.17244/2025 formirani su spisi predmeta poslovne oznake PP.br.15318/25-44 protiv P. A. zbog prekršaja iz čl.11 i 12 Zakona o javnom redu i miru Crne Gore,
8. Po zahtjevu za pokretanje prekršajnog postupka Uprave policije, OB Podgorica, Stanica policije za JRM br.17244/2025 formirani su spisi predmeta poslovne oznake PP.br.15319/25-36 protiv P. M. zbog prekršaja iz čl.11 i 12 Zakona o javnom redu i miru Crne Gore,
9. Po zahtjevu za pokretanje prekršajnog postupka Uprave policije, OB Podgorica, Stanica policije za JRM, br.17244/2025 formirani su spisi predmeta poslovne oznake PP.br.15320/25-19 protiv LJ. A. zbog prekršaja iz čl. 12 Zakona o javnom redu i miru Crne Gore,
10. Po zahtjevu za pokretanje prekršajnog postupka Uprave policije, OB Podgorica, Stanica policije za JRM, br.17244/2025 formirani su spisi predmeta poslovne oznake PP.br.15321/25-45 protiv R. D. zbog prekršaja iz čl. 12 Zakona o javnom redu i miru Crne Gore,
11. Po zahtjevu za pokretanje prekršajnog postupka Uprave policije, OB Podgorica, Stanica policije za JRM, br.17244/2025 formirani su spisi predmeta poslovne oznake PP.br.15323/25-2 protiv Đ. M. zbog prekršaja iz čl. 11 Zakona o javnom redu i miru Crne Gore,
12. Po zahtjevu za pokretanje prekršajnog postupka Uprave policije, OB Podgorica, Stanica policije za JRM br.17244/2025 formirani su spisi predmeta poslovne oznake PP.br.15324/25-48 protiv T. R. zbog prekršaja iz čl. 11 i 12 Zakona o javnom redu i miru Crne Gore,
13. Po zahtjevu za pokretanje prekršajnog postupka Uprave policije, OB Podgorica, Stanica policije za JRM br.17244/2025 formirani su spisi predmeta poslovne oznake PP.br.15325/25-44 protiv M. B. zbog prekršaja iz čl. 11 i 12 Zakona o javnom redu i miru Crne Gore,
14. Po zahtjevu za pokretanje prekršajnog postupka Uprave policije, OB Podgorica, Stanica policije za JRM br.17244/2025 formirani su spisi predmeta poslovne oznake PP.br.15326/25-42 protiv M. D. zbog prekršaja iz čl. 11 i 12 Zakona o javnom redu i miru Crne Gore,
15. Po zahtjevu za pokretanje prekršajnog postupka Uprave policije, OB Podgorica, Stanica policije za JRM br.17244/2025 formirani su spisi predmeta poslovne oznake PP.br.15327/25-50 protiv R. H. zbog prekršaja iz čl.12 Zakona o javnom redu i miru Crne Gore,
16. Po zahtjevu za pokretanje prekršajnog postupka Uprave policije, OB Podgorica, Stanica policije za JRM br.17244/2025 formirani su spisi predmeta poslovne oznake PP.br.15328/25-49 protiv L. V. zbog prekršaja iz čl.11 i 12 Zakona o javnom redu i miru Crne Gore,
17. Po zahtjevu za pokretanje prekršajnog postupka Uprave policije, OB Podgorica, Stanica policije za JRM br.17244/2025 formirani su spisi predmeta poslovne oznake PP.br.15329/25-19 protiv G. M. zbog prekršaja iz čl. 11 i 12 Zakona o javnom redu i miru Crne Gore,
18. Po zahtjevu za pokretanje prekršajnog postupka Uprave policije, OB Podgorica, Stanica policije za JRM br.17244/2025 formirani su spisi predmeta poslovne oznake PP.br.15330/25-47 protiv S. S. zbog prekršaja iz čl.12 Zakona o javnom redu i miru Crne Gore,
19. Po zahtjevu za pokretanje prekršajnog postupka Uprave policije, OB Podgorica, Stanica policije za JRM br.17244/2025 formirani su spisi predmeta poslovne oznake PP.br.15331/25-42 protiv V. M. zbog prekršaja iz čl.12 Zakona o javnom redu i miru Crne Gore,
20. Po zahtjevu za pokretanje prekršajnog postupka Uprave policije, OB Podgorica, Stanica policije za JRM br.17244/2025 formirani su spisi predmeta poslovne oznake PP.br.15332/25-45 protiv N. P. zbog prekršaja iz čl.12 Zakona o javnom redu i miru Crne Gore,
21. Po zahtjevu za pokretanje prekršajnog postupka Uprave policije, OB Podgorica, Stanica policije za JRM br.17244/2025 formirani su spisi predmeta poslovne oznake PP.br.15333/25-43 protiv V. LJ. zbog prekršaja iz čl.12 Zakona o javnom redu i miru Crne Gore,
22. Po zahtjevu za pokretanje prekršajnog postupka Uprave policije, OB Podgorica, Stanica policije za JRM br.17244/2025 formirani su spisi predmeta poslovne oznake PP.br.15334/25-43 protiv Š. B. zbog prekršaja iz čl.12 Zakona o javnom redu i miru Crne Gore,
23. Po zahtjevu za pokretanje prekršajnog postupka Uprave policije, OB Podgorica, Stanica policije za JRM br.17244/2025 formirani su spisi predmeta poslovne oznake PP.br.15335/25-36 protiv D. L. zbog prekršaja iz čl.12 Zakona o javnom redu i miru Crne Gore,
24. Po zahtjevu za pokretanje prekršajnog postupka Uprave policije, OB Podgorica, Stanica policije za JRM br.17244/2025 formirani su spisi predmeta poslovne oznake PP.br.15336/25-36 protiv S. M. zbog prekršaja iz čl.12 Zakona o javnom redu i miru Crne Gore,
25. Po zahtjevu za pokretanje prekršajnog postupka Uprave policije, OB Podgorica, Stanica policije za JRM br.17244/2025 formirani su spisi predmeta poslovne oznake PP.br.15337/25-4 protiv K. M. zbog prekršaja iz čl.12 Zakona o javnom redu i miru Crne Gore. 

26. Po zahtjevu za pokretanje prekršajnog postupka Uprave policije, OB Podgorica, Stanica policije za JRM br.17244/2025 formirani su spisi predmeta poslovne oznake PP.br.15338/25-50 protiv M. M. zbog prekršaja iz čl.12 Zakona o javnom redu i miru Crne Gore,
27. Po zahtjevu za pokretanje prekršajnog postupka Uprave policije, OB Podgorica, Stanica policije za JRM br.17244/2025 formirani su spisi predmeta poslovne oznake PP.br.15339/25-49 protiv H. H. zbog prekršaja iz čl.12 Zakona o javnom redu i miru Crne Gore,
28. Po zahtjevu za pokretanje prekršajnog postupka Uprave policije, OB Podgorica, Stanica policije za JRM br.17244/2025 formirani su spisi predmeta poslovne oznake PP.br.15340/25-4 protiv S. S. zbog prekršaja iz čl.12 Zakona o javnom redu i miru Crne Gore,
29. Po zahtjevu za pokretanje prekršajnog postupka Uprave policije, OB Podgorica, Stanica policije za JRM br.17244/2025 formirani su spisi predmeta poslovne oznake PP.br.15341/25-4 protiv K. I. zbog prekršaja iz čl.12 Zakona o javnom redu i miru Crne Gore,
30. Po zahtjevu za pokretanje prekršajnog postupka Uprave policije, OB Podgorica, Stanica policije za JRM br.17244/2025 formirani su spisi predmeta poslovne oznake PP.br.15342/25-19 protiv R. A. zbog prekršaja iz čl.12 Zakona o javnom redu i miru Crne Gore,
31. Po zahtjevu za pokretanje prekršajnog postupka Uprave policije, OB Podgorica, Stanica policije za JRM br.17244/2025 formirani su spisi predmeta poslovne oznake PP.br.15343/25-47 protiv L. S. zbog prekršaja iz čl.12 Zakona o javnom redu i miru Crne Gore,
32. Po zahtjevu za pokretanje prekršajnog postupka Uprave policije, OB Podgorica, Stanica policije za JRM br.17244/2025 formirani su spisi predmeta poslovne oznake PP.br.15344/25-50 protiv Š. M. zbog prekršaja iz čl.12 Zakona o javnom redu i miru Crne Gore,
33. Po zahtjevu za pokretanje prekršajnog postupka Uprave policije, OB Podgorica, Stanica policije za JRM br.17244/2025 formirani su spisi predmeta poslovne oznake PP.br.15345/25-42 protiv Š. E. zbog prekršaja iz čl. 12 Zakona o javnom redu i miru Crne Gore,
34. Po zahtjevu za pokretanje prekršajnog postupka Uprave policije, OB Podgorica, Stanica policije za JRM br.17244/2025 formirani su spisi predmeta poslovne oznake PP.br.15346/25-44 protiv I. D. zbog prekršaja iz čl.11 i 12 Zakona o javnom redu i miru Crne Gore,
35. Po zahtjevu za pokretanje prekršajnog postupka Uprave policije, OB Podgorica, Stanica policije za JRM br.17244/2025 formirani su spisi predmeta poslovne oznake PP.br.15347/25-2 protiv H. O. zbog prekršaja iz čl.11 Zakona o javnom redu i miru Crne Gore,
Ukazujemo da Sud u javnim saopštenjima i medijskim obraćanjima koristi samo inicijale kada su u pitanju imena i prezimena okrivljenih, jer je takav način saopštavanja u skladu sa važećim zakonskim propisima i standardima izvještavanja, a kako bi se izbjeglo prejudiciranje krivice i osigurala objektivnost u informisanju javnosti.

Evo spiska osoba koje je Uprava policije procesuirala zbog protesta

Poslednjih godina – konkretno, od početka ruske genocidne agresije na Ukrajinu - Srbija ne samo da stagnira u eurointegracijama, Srbija se brzinom svetlosti udaljava od Evrope i od civilizacije. Stiče se utisak da je rapidan pad dostignutih standarda u svim oblastima ključnim za pridruživanje, a da u nekim oblastima još nije ni maklo sa početnih, iovako niskih, pozicija.
Neki analitičari to objašnjavaju jednostavnom činjenicom: evropski standardi su dijametralno suprotni od trenutno važećih srbijanskih standarda vladanja i “privređivanja”, u kojima dominiraju nasilje, arbitrarnost, netransparentnost i korupcija. Zvanična Srbija, pride, inadžijski uporno odbija da se usaglasi sa spoljnom politikom zajednice čiji član – bar zvanično – želi da postane, posebno kada je odnos prema agresorskoj Rusiji u pitanju.&nbsp;
Štaviše, odnos prema Moskvi je ponizan, snishodljiv, u nekim segmentima – poput ovog sa aktuelnom krizom oko sankcija NIS-u – i robovski. Dok se političari lukavo, ali ni za kog ubedljivo, zaklanjaju iza “bratstva” ili “principijelnosti”, Crkva Srbije se javno i otvoreno ponaša kao da nije autokefalna, već tek podružnica “majke crkve” u Rusiji. A to, s obzirom na uticaj koji Crkva ima na politički i opštedruštveni segment u Srbiji, nije nimalo bezazleno.
Iako nikad zvanično nije osporena proklamovana politika eurointegracija, javna je tajna da su neki istaknuti članovi srbijanskog režima ako ne na platnom, ono bar na “ljubavnom” spisku Kremlja. Formalno radi balansa sa proevropskim snagama, zbog čuvena “četiri stuba spoljne politike”, u svakoj srbijanskoj vladi nalazi se bar po nekoliko ortodoksnih rusofila, koji se otvoreno i bez stida prikazuju lojalnijim Moskvi nego svojoj državi.&nbsp;
Rezultat svega toga je da je Srbija, koja je po evropskim agendama trebalo da bude motor ukupnog pridruživanja Zapadnog Balkana, sada na začelju “liste čekanja” koja podrazumeva i još nekoliko istočnoevropskih država. Da ostavimo po strani razmatranje da li je iz evropske vizure uopšte bilo realno očekivanje da Srbija bude “lokomotiva” – sada je ta zabluda u Briselu shvaćena, prihvaćena i agenda izmenjena.&nbsp;
Srbija se danas u Briselu dominantno vidi kao slepi poslušnik Moskve, a srpske evropske ambicije tek kao ambicije prema evropskim pretpristupnim fondovima. Izlišno je i pomenuti da je to dobro za druge aspirante – posebno za Crnu Goru i Albaniju, čiji se proevropski trud najzad prihvata, a još više se prihvata njihov geopolitički položaj i značaj za sprečavanje širenja ruskog uticaja. Izlišno je reći i koliko je to loše za samu Srbiju, koju sada Zapad percepira ne samo kao ključnu figuru raspada jugoslovenske federacije, već i kao slepog izvršioca patoloških potreba i osvajačkih ambicija Kremlja, za izazivanje nestabilnosti u Evropi.
U takvom odnosu snaga, predsednik Srbije lansirao je ideju o “grupnom” ulasku svih zemalja Zapadnog Balkana u EU.
Već neko vreme, Srbija prema Briselu vodi kampanju udvaranja i ubeđivanja. Udvaranje je nedavno “ispalo” iz igre zbog nekontrolisanih otrovnih izjava Aleksandra Vučića o evropskim predstavnicima, dok ubeđivanje traje po istom sistemu po kome se ubeđuje narod u Srbiji: nije istina ono šta vi vidite, već ono šta mi kažemo.
A uprkos izostanku usklađivanja sa spoljnom politikom Unije – pre svega, u domenu sankcija Rusiji – i davanju srpskih ”papira” građanima RF koji drugačije ne bi mogli da uđu u zemlje Unije, srpski predstavnici danonoćno ponavljaju da je Srbija uradila sve, da želi u EU, da nije fer što Evropa ne želi Srbiju ili je stavlja pred svršen čin… Nasuprot tome su još neke činjenice: REM, ideja o gašenju Tužilaštva za organizovani criminal, lokalni izbori – a to su stvari preko kojih Evropa više ne prelazi, ma kakvi da su bili razlozi zbog kojih je to činila ranije.&nbsp;
Teško je i zamisliti da bi bilo ko u Uniji, makar i pod utiskom skromne nadoknade koja bi mu iz Beograda legla na račun, mogao sada da se “upeca” na takav predlog. Jer, to bi ispravnu ideju Evrope – da one po kriterijumima najbliže članstvu “isforsira”, kako bi “povukli” ostale kandidate, a Rusiju izbacili iz igre – svelo na nagrađivanje najgorih i zastoj u eurointegracijama za sve, dok oni s najmanje pomaka ne ispune uslove.&nbsp;
S obzirom da kod nekih i ne postoji posebna želja da ispune uslove, a kod drugih je mnogo otvorenih pitanja same državne organizacije odnosno nerešenih odnosa sa susedima koji su u EU – jasno je da bi teorijsko usvajanje Vučićeve ideje zakovalo celi Zapadni Balkan kao sivu zonu van EU i dalo dodatni motiv i energiju Rusiji da tu učvršćuje svoje pozicije. A to je direktno suprotno interesima EU.
Očigledno je i najnaivnijima, stoga, da ovaj Vučićev “kremljo mortale” nije plod istinske želje da ceo ovaj prostor uđe u organizaciju kojoj geografski svakako pripada, a morao bi da pripada i vrednosno i civilizacijski. Ne. "Predlog" je u stvari namera da se i oni koji su uprkos velikom trudu današnje Rusije i svim velikosrpskim podmetanjima blizu EU - ukoče. Jer, hegemonija "Srpskog sveta" je bolest identična hegemoniji "Ruskog mira": ne donosi nikome ništa dobro, napredno i kvalitetno, samo zarazi i uništi i one koji požele ili pokušaju da se izvuku.

Vučićev “kremljo mortale”

Poslanik Demokratske narodne partije (DNP) Milan Knežević je, tokom današnje skupštinske rasprave o Prijedlogu zakona o saradnji Crne Gore sa dijasporom, otvorio pitanje statusa građana Crne Gore koji žive u Srbiji, navodeći primjer sopstvenog sina.
On je pitao ministra dijaspore Mirsada Azemovića da li je njegov sin dijaspora u Crnoj Gori jer je rođen u Beogradu.
- Moje dijete je rođeno u Beogradu. Oba roditelja su mu crnogorski državljani, ali samo zato što je rođeno u Beogradu, ne može da dobije crnogorsku ličnu kartu i crnogorska dokumenta. I kad pitam za svoga sina, pitam za desetine i desetine hiljada građana Crne Gore, koji trenutno žive u Srbiji i koji imaju isti status kao moj sin. Potrebno mi je da znam je li moj sin dijaspora u Crnoj Gori, iz ugla Ministarstva dijaspore, odnosno iz ugla naših zakona. I jesu li ovi ljudi koji žive u Srbiji dijaspora?Jesu li oni Kurdi, jesu li oni neko pleme koje luta Evropom i Azijom, tražeći mjesto za život, ili su građani Crne Gore kojih se Crna Gora odrekla iz prostog razloga što se dominantno i nacionalno izjašnjavaju kao Srbi - pitao je Knežević.
Ne samo što nemaju pravo glasa, nego, isitče Knežević, nemaju pravo na dvojno državljanstvo, dodajući da nije bilo sluha ni za model plave karte.
- Šta su oni nama u Srbiji? Toliko ih ima da ja mogu iz punih usta da kažem da je Beograd glavni grad Crne Gore. I gledam ovih dana utrkivanje, ko će prije da odgovori ili ko će prije da pljune po Aleksandru Vučiću. Nema potrebe da branim Aleksandra Vučića ovdje, ali bih volio da se tako reagovalo kada je ovdje hrvatski ministar Gordan Grlić Radman tražio brod Jadran, kada je tražio 17 miliona odštete za logor Morinj, gdje niko nije stradao, kada je tražio da priznamo da smo bili agresori u građanskom ratu ili kada su ovdje skandirali "Ubij, zakolji da Srbin ne postoji". Tada je trebalo pokazati petlju i reći Grlić Radmanu ovo što se sada govori Srbiji i što se govori Vučiću - naglasio je Knežević.
Reagovao je poslanik Demokratske partije socijalista (DPS) Oskar Huter koji je podsjetio Kneževića da je Ustavom Crne Gore propisano da je glavni grad Crne Gore Podgorica, a da je predsjednik Crne Gore Jakov Milatović, a ne Aleksandar Vučić.
- A Botun je u Crnoj Gori - poručio je Huter.

Knežević: Iz punih usta mogu da kažem da je Beograd glavni grad Crne Gore; Huter: Podgorica je glavni grad, a predsjednik nije Vučić već Milatović

Čast mi je bila što sam bio kod Vile Gorica sa hiljadama onih koji brane prave vrijednosti na kojima treba da se temelji Crna Gora, zbog kojih i jedino vrijedi da postoji, a oni koji procesuiraju ljude koji mirnim protestom iskazuju svoj stav su baš mnogo glupi - rekao je gostujući u centralnoj informativnoj emisiji 24 Sata, na Televiziji E, komunikolog Miodrag Strugar.
On je među 35 lica koja će biti procesuirana zbog protesta uoči dodjele Trinaeatojulske nagrade, a taj poziv od policije je, kako kaže, za njega velika čast. 
Podsjeća i da niko nije procesuiran zbog izlivanja spomenika četničkom komandantu, zbog pisanja i uzvikivanja parola ,,Ubij Turčina”, zbog prekida projekcije filma na albanskom jeziku i još mnogo primjera kojima crnogorska javnost svakodnevno svjedoči. 
- Čast mi je bilo biti na tom mjestu i biti sa tim ljudima, kao što mi je čast što sam među više hiljada ljudi koji žele da brane prave vrijednosti na kojima treba da se temelji Crna Gora, zbog kojih i jedino vrijedi da postoji. Moja osjećanja su bila pomiješana, bio sam srećan, radostan zbog toga što mi je potvrdila i moja majka sa kojom sam bio u tom trenutku koja mi je rekla ,,bravo sine, srećna sam što si na pravoj strani”, a ona ima 83 godine i to je sa jedne strane - ponos. Sa druge strane nijesam se mogao oteti čuđenju, znao sam da su bahati, znao sam da su spremni na sve, ali nijesam znao da su glupi, a ovim pokazaju da su baš mnogo glupi kad procesuiraju ljude koji iskazuju svoj stav prema nečemu, pa i prema bilo čemu. Da ne pričamo o tome ko je i na koji način dobio nagradu. Oni procesuiraju nas koji ne pristajemo da nam četnička ideologija bude vladajuća ideologija i da se i ova generacija i buduće generacije u Crnoj Gori obrazuju ili da su dio četničke ideologije koju oni očigledno žele da uspostave - rekao je Strugar. 
Podsjeća da je analizirao rad Demokrata koji drže bezbjednosni sektor, te ukazivao da koriste Gebelsove principe propagande, pokušavajući da ih primijene, ali nije bio, kako dodaje, u pravu da su to samo Demokrate, nego svi oni koji čine trenutnu crnogorsku vlast.
-Da nijesu svi onda bi im neko rekao nešto, ili ima šefa i nad šefom, ili bi se neko ogradio i rekao da to nije u redu. Vlast očigledno želi da uguši prvo kritičku misao, kritičku riječ, svaku vrstu pobune i misle da će nekoga da prepadnu. Oni znaju da nas neće prepasti, znaju da nas neće umiriti, da će uvijek naići na otpor, ali ono što oni pokušavaju je da pokažu svima u Crnoj Gori, svakome da pokažu da ako dignu glas protiv njih iz vlasti, ili protiv toga što ta vlast čini ili ne čini, a trebalo bi da čini, da će proći kao ovog puta nas 35, juče Boban Batrićević zbog nekog teksta, prekjuče neko drugi zbog neke misli ili teksta, u svakom slučaju vidimo da su spremni na sve i naravno da će im se ta spremnost obiti o glavu - poručio je Strugar.
Ukazuje da je prije tri dana izdato saopštenje u kome se pominju samo troje od 35 koji će biti procesuirani, poslanik DPS-a Oskar Huter, građanska aktivistkinja i članica Savjeta za građansku kontrolu policije i jedna mlađa žena, što je, kako kaže, prava slika Demokrata.
- Demokrate su počele tako što su imale tizer kampanju, a to je kampanja kad nešto malo otkrijete ali ne kažete sve i oni to nastavljaju i sad dok su na vlasti. Vjerovatno to na Megatrendu uče, ja ne znam gdje 15 godina neko studira pa misli da to tako treba, oni umjesto informišu građane, da informišu javnost, da su procesuirali nekih 35 ljudi zbog čega su ih procesuirali, da navedu osnov za to procesuiranje i da daju saopštenje u kome će dati sve te podatke, pa makar i sa inicijalima, kao što su to danas iz Suda za prekršaj uradili, oni idu sa tizer kampanjom. Zašto Aida Petrović, zato što je u Savjetu za građansku kontrolu policije, njima smeta kontrola policije, zato Aida Petrović. Zašto Oskar Huter, zato što je poslanik jedne opozicione partije, vrlo aktivan poslanik i vrlo dobar opozicioni poslanik, nijesu svi takvi, pa žele da naprave da je to bio partijski skup, a ne građanski skup i vrlo oni ciljano idu, komunikaciono. Naravno da griješe, ali to samo pokazuje ko su i kakvi su i na šta su sve spremni, jer da nije to tako oni bi odmah izašli sa cijelim saopštenjem sa svim podacima, sa inicijalima, informisali javnost da nešto rade, a ovaj način, hiljade ljudi je razmišljalo je li među tih 35 - naglasio je Strugar.
Smatra da su ciljano izabrali 35 osoba, jer se radi o osobama koje javno nastupaju, koje su prepoznatljive u javnosti, koje mogu da imaju uticaja, ali da u djelovanju tih osoba nije bilo elemenata kažnjivosti. 
- Bio sam na mnogo protesta, još kao mlad devedesetih godina, sami početak devedesetih i kasnije na protestima gdje su možda mogli naći elemente nekog kažnjivog djela, ovdje zaista nije bilo nego smo protestovali protiv toga da se najveća crnogorska nagrada dodijeli nekome ko to prvo ne zaslužuje zbog toga što je nepostojeće djelo za koje je dobio književnu nagradu i drugo zato što su to napravili da bi promovisali četničku ideologiju i negaciju Crne Gore. Njihov cilj je da obesmisle ne samo kulturu crnogorsku, ne samo sve one vrijednosti crnogorske, nego i postojanje Crne Gore same - rekao je Strugar. 
Prisjeća se da je tog dana i sam isprskan biber sprejem, kao i mnogi drugi učesnici protesta, od kojih su neki morali potražiti ljekarsku pomoć, a kao svijetli primjer navodi policajca koji mu je rekao da bi volio da je na suprotnoj strani. 
- Policajac mi je dao savjet da ne diram rukama oči, da će mi biti gore, pa sam mu rekao da imam iskustva i sa suzavcem, da znam to, malo smo se šalili i taj policajac mi je rekao ,,meni je posao da budem ovdje, a volio bih da sam sa druge strane”, to je moje iskustvo. Bilo je jako brutalnih, bez ikakvog razloga su počeli da nas prskaju i da pokušavaju da izazovu incident, to su oni radili - zaključio je Strugar.