Prosječna ponderisana efektivna kamatna stopa na ukupno odobrene kredite, koja obuhvata sve njihove troškove, u oktobru je na mjesečnom nivou pala 0,02 procentna poena i iznosila je 6,23 odsto, pokazuju podaci Centralne banke (CBCG).
- Prosječna ponderisana nominalna kamatna stopa banaka na ukupno odobrene kredite na mjesečnom nivou je bila niža 0,01 procentni poen i iznosila je 5,72 odsto - navodi se u Biltenu CBCG.
Kamatne stope na novoodobrene kredite u oktobru su pale, efektivna 0,19 procentnih poena na 6,04 odsto, a nominalna 0,07 procentnih bodova na 5,55 odsto.
Kamatne stope mikrokreditnih finansijskih institucija (MFI) na ukupno odobrene kredite u oktobru su pale, efektivna 0,23 procentna poena na 20,41 odsto, a nominalna 0,19 procentnih bodova na 18,41 odsto.
Kamatne stope MFI na novoodobrene kredite u oktobru su pale, efektivna 1,55 procentna poena na 18,62 odsto, a nominalna 1,26 procentnih bodova na 16,9 odsto.
Prosječna ponderisana efektivna kamatna stopa na depozite u oktobru je bila 0,01 procentni poen viša nego u septembru i iznosila je 0,27 odsto.
Razlika između aktivnih i pasivnih kamatnih stopa u oktobru je iznosila 5,96 procentnih poena i bila je niža u odnosu na septembar.

Portal ETV

original

viewImage

baseImage

610x380

500x500

400x240

400x203

1250x600

1084x550

thumbnail

CBCG: Pad kamatnih stopa

Stručnjaci procjenjuju da je ciklus smanjenja kamatnih stopa Evropske centralne banke (ECB) uglavnom završen, ali da bi u srednjem roku ponovo moglo doći do njihovog povećanja.
Očekuje se da ECB na decembarskom sastanku zadrži kamatne stope na postojećem nivou od dva odsto, dok se u analitičkim krugovima sve češće govori o mogućim povećanjima kamata u srednjem roku, prenosi Capital.ba.
Od posljednjeg sastanka ECB u oktobru pojavili su se podaci koji potvrđuju stav kreatora monetarne politike da je trenutna politika banke u dobrom balansu.
Makroekonomski pokazatelji iz eurozone ukazuju na rizike rasta privrede naviše, kao i na mogućnost daljeg jačanja inflacije. Članica Izvršnog odbora ECB, Isabel Schnabel, ranije je izjavila da bi banka prije mogla razmatrati povećanje nego smanjenje kamatnih stopa, prenosi Bloomberg.
Euro bi mogao da oslabi ukoliko Evropska centralna banka zauzme stav suprotan nedavnim izjavama Schnabel, koja je sugerisala da bi sljedeći potez banke mogao biti povećanje kamatnih stopa, naveo je Kris Tarner iz ING banke u analitičkoj bilješci.
Tarner je naveo da su njene izjave snažno odjeknule na deviznim i kamatnim tržištima tokom prethodne sedmice. Ukoliko se pokaže da je ona izuzetak unutar ECB i ako prognoze rasta eurozone ne budu dovoljno unaprijeđene, euro bi mogao da oslabi.
Viši makrostrateg u Rabobanci, Bas van Gefen, rekao je za agenciju Anadolu da bi nekoliko postepenih povećanja kamatnih stopa početkom 2027. godine bilo primjereno, nakon što ekonomija eurozone dobije snažniji zamah. On je naveo da u Rabobanci očekuju dva povećanja kamata - u martu i junu 2027. godine.
Prema njegovim riječima, ECB nema razloga da mijenja monetarnu politiku na decembarskom sastanku, jer su ekonomski podaci bili nešto bolji od očekivanja same banke.
On je dodao da bi ECB mogla blago da unaprijedi svoje ekonomske projekcije, iako je neizvjesnost i dalje visoka, zbog čega bi banka mogla oklijevati sa promjenama politike.

ECB neće mijenjati kamatne stope do 2027. godine

Evropska centralna banka (ECB) potvrdila je i u četvrtak važeće kamatne stope u eurozoni.
Iz ECB su istakli da su čvrsto odlučili da stabilizuju inflaciju, uz procjenu da će potrošnju građana i kompanija podržati ublažavanje monetarne politike do sredine ljeta.
Kamatna stopa za refinansiranje banaka iznosiće i dalje 2,15 odsto, a kamatna stopa na prekonoćne depozite banaka dva odsto.
Za prekonoćne pozajmice, komercijalne banke plaćaće i ubuduće kamatu od 2,4 odsto, prenosi SEEbiz.
ECB je tako produžio pauzu u sniženju kamatnih stopa u eurozoni i na početku jeseni, nakon julske sjednice, istakavši da je inflacija trenutno blizu planiranih dva odsto.
U avgustu su potrošačke cijene bile 2,1 odsto više nego u istom prošlogodišnjem periodu, uz najsnažnije poskupljenje svježe hrane od početka prošle godine. Energija je ponovo pojeftinila, ali osjetno blaže nego u julu.
- Upravni savjet čvrsto je odlučio da osigura potrebne uslove da se inflacija na srednji rok stabilizuje na planiranom nivou od dva odsto - navodi se u saopštenju.
Upravni savjet ECB-a neznatno je podiglo procjenu inflacije u ovoj godini, s dva na 2,1 odsto.
U narednoj godini cijene bi trebalo u prosjeku da porastu 1,7 odsto, takođe neznatno snažnije nego što su prognozirali na početku ljeta.
Prognoza za 2027. godinu neznatno je snižena, s dva na 1,9 odsto.

ECB ponovo potvrdio važeće kamatne stope u eurozoni

Prosječna ponderisana efektivna kamatna stopa na ukupno odobrene kredite, koja obuhvata sve njihove troškove, u januaru je na mjesečnom nivou pala 0,03 procentnih poena i iznosila je 6,47 odsto, pokazuju podaci Centralne banke (CBCG).
- Prosječna ponderisana nominalna kamatna stopa na ukupno odobrene kredite je na mjesečnom nivou bila niža 0,04 procentnih poena i iznosila je 5,95 odsto - navodi se u Biltenu CBCG.
Kamatne stope na novoodobrene kredite u januaru su porasle, efektivna 0,39 procentnih poena na 5,94 odsto, a nominalna 0,37 procentna boda na 5,54 odsto.
Kamatne stope mikrokreditnih finansijskih institucija (MFI) na ukupno odobrene kredite u januaru su pale, efektivna 0,04 procentna poena na 21,62 odsto, a nominalna 0,04 procentna boda na 19,36 odsto.
Efektivna kamatna stopa MFI na novoodobrene kredite u januaru je porasla 0,15 procentnih poena na 21,88 odsto, a nominalna pala 0,05 procentnih bodova na 19,45 odsto.
Prosječna ponderisana efektivna kamatna stopa na depozite u januaru je u odnosu na decembar bila viša 0,01 procentni poen i iznosila je 0,26 odsto.
Razlika između aktivnih i pasivnih kamatnih stopa u januaru je iznosila 6,21 procentni poen i bila je niža u odnosu na decembar.

Pad kamatnih stopa

Evropska centralna banka odlučila je danas da od 18. decembra smanji tri ključne kamatne stope za 25 baznih poena. Prema toj odluci, kamatna stope na depozitne olakšice biće tri odsto, kamatna stopa na glavne operacije refinansiranja biće 3,15 odsto, dok će stopa na marginalne kreditne olakšice biti smanjena na 3,4 odsto.
- Konkretno, odluka o smanjenju kamatne stope na depozitne olakšice – stope putem koje ECB usmjerava stav monetarne politike – zasnovana je na ažuriranoj procjeni izgleda inflacije, dinamici bazne inflacije i dosljednosti primjene monetarne politike - navodi se u saopštenju Evropske centralne banke.
Proces smanjenja inflacije, kako se navodi, napreduje po planu.
Prema procjenama, ukupna inflacija će u prosjeku iznositi 2,4 odsto u 2024, zatim 2,1 odsto u 2025, pa 1,9 odsto u 2026. i 2,1 odsto u 2027. godini.

Evropska centralna banka snizila kamatne stope

U emisiji "Srećan dan" gledaoci će imati priliku da razmotre kako je savremeni način života doveo do gubitka jednostavnosti i zašto danas, kako se postavlja pitanje, sve nepotrebno komplikujemo.
Gošća emisije je psihoterapeutkinja Darija Bambur, koja će govoriti o pritiscima savremenog društva, potrebi za stalnom kontrolom i važnosti povratka osnovnim vrijednostima koje donose unutrašnji mir i ravnotežu.
U astropsihološkom segmentu emisije donosi se portret znaka Blizanaca – simbola komunikacije, radoznalosti i dualnosti, ali i čestih unutrašnjih preispitivanja.
Poseban dio programa biće posvećen i važnoj društvenoj temi – problemu pasa lutalica. Kroz razgovor o nemaru, odgovornosti i ulozi zajednice otvara se pitanje sistemskog rješavanja problema napuštenih životinja.
Emisiju „Srećan dan“ gledajte na Televizija E od 9 do 11 sati.

"Srećan dan": Jednostavnost života, psihološki pritisci i društveni izazovi

Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) planira da izdvoji 19.000 eura za smještaj, ishranu i prateće usluge tokom realizacije specijalističke obuke Specijalne jedinice policije u zimskim uslovima, koja će biti organizovana na Žabljaku.
Kako je predviđeno, obuka će trajati deset dana, u periodu od 1. do 10. marta, a njom će biti obuhvaćeno 28 pripadnika Specijalne jedinice policije.
Tenderskom dokumentacijom precizirano je da je neophodno obezbijediti odgovarajući smještaj, pri čemu svaka soba mora imati toplu i hladnu vodu dostupnu 24 sata, kao i klima-uređaj. U okviru nabavke predviđene su i usluge pune ishrane, koje podrazumijevaju doručak, ručak i večeru, s tim da se ručak, po potrebi, može obezbijediti i u formi „lunch paketa“.
Troškovi boravišne takse i osiguranja obračunavaće se u skladu sa važećim propisima, dok je za sve učesnike obuke planirano i obezbjeđivanje dnevnog ski-pasa za skijalište „Savin kuk“, što je dio programa obuke u zimskim i planinskim uslovima.
Dodatno, ponuđač usluga mora obezbijediti zaseban parking prostor za najmanje deset službenih motornih vozila, kao i salu za sastanke kapaciteta minimum 28 mjesta, koja će biti korišćena za teorijski dio obuke i brifinge.
Tender je otvoren do 9. februara.
T.K.

Za zimsku obuku SJP na Žabljaku 19.000 eura

Proces koncesije crnogorskih aerodroma stigao je i do međunarodnih finansijskih institucija. Premijer Milojko Spajić saopštio je sa Svjetskog samita u Dubaiju da će Svjetska banka pomoći Crnoj Gori da što prije okonča višegodišnji tender za upravljanje aerodromima.
Istovremeno, prema saznanjima Televizija E iz Brisela, i Evropska unija razmatra mogućnosti kako bi mogla podržati Crnu Goru da aerodromi ostanu u potpunom državnom vlasništvu.
Premijer Spajić je nakon sastanka sa rukovodstvom Međunarodna finansijska korporacija istakao da je ova institucija spremna da pruži punu podršku Vladi Crne Gore u završetku tendera započetog prije sedam godina.
– Međunarodna finansijska korporacija daje punu podršku Vladi Crne Gore da se tenderski proces za crnogorske aerodrome okonča u najboljem interesu države i građana. Na sastanku sa generalnim direktorom IFC-a Makhtarom Diopom razgovarali smo o projektima koje Crna Gora sprovodi i planira, naročito u oblasti saobraćajne infrastrukture i zelene tranzicije, koje je IFC spreman da podrži kroz finansijske instrumente, ekspertizu i tehničku pomoć, u skladu sa međunarodnim standardima i najboljim praksama – poručio je Spajić.
Međutim, pitanje najboljeg modela upravljanja aerodromima i dalje je otvoreno. Prema informacijama iz Brisela, Evropska komisija razmatra različite oblike finansijske podrške kako bi aerodromi ostali u državnom vlasništvu, što je ranije zagovarala i bivša ministarka saobraćaja Maja Vukićević.
– Smatrala sam da postoji potencijal da država sama razvija svoje aerodrome. Imamo sjajno rukovodstvo Aerodroma Crne Gore koje je pokazalo da zna da radi, ugovorili su veliki broj linija za narednu godinu. Naravno, problem su infrastrukturni kapaciteti i Vlada je toga svjesna. Koncesionar bi sigurno brže mogao da uloži u infrastrukturu i to je, vjerujem, bila glavna motivacija za nastavak procesa, koji je pokrenut prije mog dolaska na čelo Ministarstva – kazala je Vukićević ranije za Televiziju E.
Nakon sedam godina od pokretanja postupka, Vlada Crne Gore je prošle godine pokušala da konačno okonča proces koncesije. Tenderska komisija, kojom je rukovodio ministar ekonomskog razvoja Nik Đeljošaj, odlučila je da aerodromima upravlja južnokorejska kompanija Incheon International Airport Corporation u okviru 30-godišnje koncesije.
Međutim, proces još nije finalizovan. Drugorangirana kompanija Corporación América Airports dva puta je podnijela tužbu Upravnom sudu, tvrdeći da procedura nije sprovedena u skladu sa zakonom, jer je u prvobitnoj evaluaciji Incheon bio ispod prosjeka i nije ispunjavao tehničke kriterijume. Nakon ponovnog ocjenjivanja, južnokorejska kompanija je prošla dalje i postala favorit Vlade Crne Gore.
I dok međunarodne institucije nude različite modele podrške, ostaje otvoreno pitanje – da li će Crna Gora izabrati put koncesije ili pokušati da uz pomoć evropskih fondova zadrži aerodrome u državnim rukama.

Koncesija aerodroma pod međunarodnom lupom: Svjetska banka nudi podršku, EU razmatra državno vlasništvo

Dobrotvorna organizacija Sare Ferguson, Sarah's Trust, objavila je da će se zatvoriti „u dogledno vrijeme“ nakon novih otkrića o povezanosti bivše vojvotkinje sa osuđenim pedofilom Džefrijem Epstinom. Portparol organizacije izjavio je: „Naša predsjednica Sara Ferguson i upravni odbor saglasili su se da će se udruženje, nažalost, uskoro zatvoriti.“ Dodao je da je zatvaranje „bilo u pripremi i razmatranju već nekoliko mjeseci“, piše Skaj Njuz.
Portparol je takođe rekao da su „izuzetno ponosni na rad udruženja tokom prethodnih godina“, uključujući dostavljanje pomoći tokom pandemije i osobama pogođenim ratom u Ukrajini.
Ova odluka uslijedila je nakon što je objavljivanje novih dokumenata povezanih sa Epstinom prošlog petka dodatno rasvijetlilo prirodu odnosa bivše vojvotkinje i pokojnog milijardera.
U ponedjeljak je objavljeno još nekoliko imejlova poslatih Epstinu sa adrese za koju se vjeruje da pripada Fergjuson, uključujući dvije poruke iz 2010. &nbsp;
U poruci poslatoj 30. januara 2010. uveče, sa naloga pod imenom „Sarah“, Epstinu je poručeno da je „legenda“. U poruci dalje stoji: „Zaista nemam riječi kojima bih opisala, dragi moj, zahvalnost za tvoju velikodušnost i dobrotu. Stojim ti na raspolaganju. Samo me oženi.“
Skaj Njuz vjeruje da je pošiljateljka bila bivša vojvotkinja. Nije navedeno na šta je imejl bio odgovor, niti postoji bilo kakav dodatni kontekst u vezi sa porukom.
U drugoj poruci iz septembra 2010. korisnik potpisan kao „Ferg“, za kojeg Skaj Njuz takođe vjeruje da je riječ o gospođi Fergjuson, pita Epstina kada će je „zaposliti“.
Finansijer, koji je 2019. &nbsp;&nbsp;pronađen mrtav u zatvorskoj ćeliji u Njujorku, dok je čekao suđenje za trgovinu ljudima u svrhu seksualne eksploatacije, odgovara da će posjetiti London narednih sedmica kako bi „razgovarali o tome“, te dodaje: „Nikada te nijesam iznevjerio.“
„Ferg“ na to odgovara: „Ni ja tebe, i nikada neću. Moje prijateljstvo je čvrsto do samog kraja, čak i kada se tijelo ohladi. Volim te sada i zauvijek. I znam da i ti voliš mene…“
U intervjuu iz 2011. Ferguson je izjavila: „Nikada više ne bih imala nikakve veze sa Džefrijem Epstinom. Gnušam se pedofilije i svakog seksualnog zlostavljanja djece. Bila je to ogromna greška u prosuđivanju.“
Ta izjava uslijedila je tri godine nakon što je Epstin 2008. priznao krivicu za podvođenje, što je uključivalo i maloljetnu osobu. Samo pominjanje u dokumentima povezanim sa Epstinom ne podrazumijeva izvršenje krivičnog djela.

Tag: kamatna-stopa