Koprivica: Opozicija konačno krenula u akciju koja je morala da se desi prije pola godine

Izvršni direktor Centra za demokratsku tranziciju (CDT) Dragan Koprivica ocijenio je da je opozicija konačno krenula u akciju koja je morala da se desi prije pola godine. Komentarišući to što je Poslanički klub Demokratske partije socijalista (DPS) predao u skupštinsku proceduru Prijedlog zakona o otvorenim izbornim listama, Koprivica je rekao da nije detaljno pogledao inicijativu, ali, na osnovu onoga što mu je saopštio poslanik Nikola Rakočević, želi da bude usvojena.

- Ne samo za otvorene liste, nego i za druge važne stvari u Odboru za izbornu reformu postoje dva kolosijeka. Jedan je Odbor koji funkcioniše formalno kako funkcionise, drugi su zakulisni partijski dogovori, prije svega unutar vlasti, a onda između vlasti i opozicije. Tako da sad Odbora više nema i jasno je da ga vjerovatno više neće ni biti, neće stići ništa da uradi. Tako da je ovo sad individualna inicijativa koja pokušava i treba da isprovocira i dovede na čistinu ostale - rekao je Koprivica u informativnoj emisiji "24 sata" na Televiziji E.

On je stava da su interesi partitokratije samo okrznuti depolitizacijom Centralne izborne komisije (CIK). Sa druge strane, kako navodi, partitokratija je dobila ogroman dodatni novac i "pripunila svoje rezerve". 

- Kad kažem partitokratija mislim o onoj prošloj, sadašnjoj, a naročito nekoj budućoj, pošto se to očigledno ne mijenja lako kod nas. Naravno da je važna depolitizacija CIK-a i izbori u jednom danu, ali su opet dio ozbiljnih političkih kalkulacija, oduzimanja prava ljudima da glasaju o produženju mandata opštinama. Zakon o finansiranju političkih partija ćemo morati ponovo da mijenjamo. Ono što se predstavlja kao istorijski uspjeh nije ni 20 odsto završenog posla. Tako da partitokratija može da slavi, njen je monopol ostao netaknut i naravno da odgovornost dominantno osim vlast snosi i opozicija koja je neke poteze koje sad čini morala uraditi prije, ne zbog ovih zakona, nego zbog Odbora za izbornu reformu. Volio bih da je ova akcija DPS-a napravljena u septembru ili oktobru i da je opozicija bila malo energičnija i žustrija u tom procesu - istakao je Koprivica. 

Prema njegovim riječima, ako bude izabrana kvalitetna Centralna izborna komisija, izbori mogu biti malo kvalitetniji od prethodnih.

Konstatuje da nije bilo političkih opstrukcija u Komisiji za izbor članova i predsjednika CIK-a. Ocjenjuje da su se ministar pravde Bojan Božović, ispred Pokreta Evropa sad i Nikola Rakočević, ispred DPS-a, korektno odnijeli prema ostalim članovima komisije.

- Prihvatili su sve sugestije o maksimalnoj transparentnosti te Komisije i u tom smislu zaista nemamo bilo kakvih problema. Naše ograničenje prvo jeste strah ljudi da će biti odbijeni jer nemaju političku vezu, a zapravo je suprotno. Konkursi su bili demonstracija toga da Komisija neće prihvatati političke kombinacije, već samo ono što piše u zakonu, odnosno ono što reference - naglasio je Koprivica.

Kaže da ljudi mogu slobodno da se prijave, da pogledaju osnovnih šet kriterijima, osnovne i specifične i da, kako ističe, vide imaju li specifičnu referencu. 

- Da li imaju međunarodne misije, iskustva u posmatranju izbora, da li imaju dodatnu obuku, da li imaju saradnju sa državnim institucijama,  znanje o Zakonu o izboru odbornika i poslanika. Ako imaju, ja ih pozivam da se prijave i obećavam im da će naići na pošten tretman - poručio je Koprivica. 

Takođe, Koprivica je ocijenio da je Vlada formalno-pravno poručila opoziciji da nije potrebna jer izborne reforme nema i kao ni dvotrećinske većine. Neće se, kako ističe, birati ni još jedan sudija Ustavnog suda. 

- "Ne trebate nam jer nećemo birati sudiju Ustavnog suda", to je rekao poslanik Vaslije Čarapić prije neku noć vrlo jasno u jednoj emisiji. to ih ne interesuje, izborna reforma je mrtva, nema je više. Ali, treba zajednička energija, stabilnost i saradnja - rekao je Koprivica. 

Koprivica je ocijenio i da Crna Gora formalno pravno napreduje i dobro stoji na evropskom putu, ali se suštinski donose zakoni jako lošeg kvaliteta, poput, podsjeća, IBAR zakona koji su se morali mijenjati. 

- Dosta stvari koje se dešavaju su površne i pitanje je kako će Evropska unija da se postavi prema tome. Taktika može da bude: "Ok, hajde da zatvorimo to tako-kako je i da napravimo prelazne aranžmane kad se to mora uraditi". Neke stvari ne mogu da idu po površini i da prođu takve kakve jesu - zaključio je Koprivica.