<p>Direktor Zavoda za hitnu medicinsku pomoć, dr <b>Vuk Niković</b>, u razgovoru za Portal ETV otkriva trenutne kapacitete, izazove i buduće korake ove zdravstvene službe.</p> <p>Niković, a odgovarajući na pitanje Portala ETV da li u Podgorici imaju dovoljan broj vozača ambulantnih vozila, tvrdi da imaju.</p> <p>- U Podgorici imamo osam vozila i osam vozača. Po smjeni su aktivna dva vozila i dva vozača, sa ukupno četiri smjene. U slučaju potrebe, može se aktivirati i treće vozilo. Takođe, po potrebi angažujemo i ekipe iz Zete i Tuzi, jer Zavod nema teritorijalnu podjelu, već je organizovan na državnom nivou sa 24 jedinice širom Crne Gore - navodi on.</p> <p>Direktor ZHMP za Portal ETV dodaje da na nivou države postoji 146 ljekara, ali je sistematizacijom predviđeno još 16 mjesta koja treba popuniti.</p> <p>- Rad funkcioniše nesmetano, ali povećanje broja ljekara je neophodno. Poseban izazov sljedeće godine predstavlja odlazak u penziju čak 40 medicinskih tehničara - tvrdi Niković.</p>  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250616060656_dba84b1a3a9af0759a28dd3d891bf3eac1712bcf471ed6ddf07d6521b0b7e299.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20250616060656_dba84b1a3a9af0759a28dd3d891bf3eac1712bcf471ed6ddf07d6521b0b7e299" data-rendition-name="original" width="340" height="204" loading="lazy" alt="Vuk Niković"><figcaption>Vuk Niković<span></span></figcaption></figure>  <p><br/></p> <p>On naglašava važnost edukacije građana o ulozi hitne pomoći.</p> <p>- Moramo jasno objasniti šta je hitna medicinska pomoć. U budućnosti razmatramo reorganizaciju sistema, kao što je praksa na Zapadu, gdje zaposleni nakon deset godina rada na terenu prelaze na lakša radna mjesta - ističe Niković.</p> <p>Kaže da je u planu uvođenje telemedicine i umrežavanje medicinske opreme — EKG-a, monitora i defibrilatora — u svim jedinicama.</p> <p>- Ovo će omogućiti lakši rad u ruralnim područjima čak i kada nedostaje ljekar, koristeći primjere iz Kanade i Danske - navodi.</p> <p>Takođe, prema njegovim riječima, uvodi se Norveški/Crnogorski indeks prijema kućnih posjeta, po jasno definisanom protokolu, jer hitna pomoć mora biti fokusirana na urgentna stanja poput ugroženog rada srca, disanja i svijesti.</p> <p>Zarade u hitnoj pomoći su već povećane, ali Niković ističe da je neophodno dalje usklađivanje sa standardima EU.</p> <p>- Posao je human, ali vrlo stresan i zahtjevan - jasan je.</p> <p>Kada je riječ o kadru, najveći problemi postoje u Kotoru, Baru i Herceg Novom — u Baru nedostaju tehničari, u Kotoru ljekari, a u Herceg Novom vozači.</p> <p>- Trenutno se šalju kadrovi iz drugih jedinica, ali to predstavlja organizacioni izazov, naročito tokom ljetnje turističke sezone - kazao je Niković za Portal ETV.</p> <p>Najveći obim posla imaju Podgorica, Bijelo Polje i Nikšić. Direktor i njegov pomoćnik svakodnevno koordiniraju rad.</p> <p>- Svaka jedinica ima odgovornog ljekara koji vodi i organizuje proces rada - kazao je on.</p> <p>Niković zaključuje da u ljetnjoj sezoni opterećenje na primorju poraste za 30 do 40 odsto, što dodatno zahtijeva efikasnu organizaciju i spremnost cijelog sistema.</p>

Miraš Dušević

original

viewImage

baseImage

610x380

500x500

400x240

400x203

thumbnail

Hitna pomoć u Crnoj Gori na ivici kapaciteta: Ljekara fali u Kotoru, u Baru tehničara, Niković otkriva ključne izazove i planove

<p>Podgorica postaje prvi grad u Crnoj Gori sa javno dostupnom defibrilacijm, mogućnošću korišćenja automatskih eksternih defibrilatora, uređaja za pružanje prve pomoći licima koja dožive iznenadni srčani zastoj u uslovima van bolnice.</p>
<p>U cilju podizanja nivoa ovakve hitne medicinske pomoći na javnim površinama, Zavod za hitnu medicinsku pomoć Crne Gore organizovao je, u multimedijalnoj sali Skupštine Glavnog grada Podgorica, prvu obuka za zaposlene u javnom sektoru.</p>
<p>Predsjednica Skupštine Glavnog grada <b>Jelena Borovinić - Bojović</b> kazala je uvođenjem defibrilatora na javnim površinama Podgoricakorak bliže pametnom gradu, ukazujući da je zdravstvena pismenost važna i za građane.</p>
<p>- Posebo je važno da javnost bude edukovana šta uraditi u takvim situacijama. Zato smo ovakvim projektima i obukama korak dalje u kontekstu prevencije - navela je Borovinić - Bojović.</p>
<p>Direktor Zavoda za hitnu medicinsku pomoć <b>Vuk Niković</b> kazao je da će napraviti održiv sistem, što znači da će svaki defibrilator na javnoj površini u Crnoj Gori biti u funkciji.</p>
<p>On je podsjetio da su 2021. godine uspjeli da defibrilatore postave na prostorijama Doma zdravlja, te da su nastavili da stvaraju zakonske uslove za postavljanje takvih uređaja na javnim površinama u Glavnom gradu i drugim opštinama.</p>
<p>- Radimo na tome da dostupnost ovog uređaja bude što veća i da laička javnosti bude spremna i obučena da onome ko doživi iznenadni srčani zastoj van bolničkih uslova pruži pomoć do dolaska Hitne pomoći - kazao je Niković i ukazao da Crna Gora prednjači po stopi kardiovaskularnih oboljenja.</p>
<p>Državni sekretar Ministarstva zdravlja, <b>Ognjen Delić</b> kazao je da pravovremena upotreba defibrilatora može spasiti život. On je naglasio da je Ministarstvo zdravlja posvećeno realizaciji ovog projekta.</p>
<p>Stručno predavanje za zaposlene u javnom sektoru održali su dr <b>Mitar Radulović</b>, dr <b>Aleksandra Vlahović </b>i dr Vuk Niković, dok su, u cilju što kvalitetnije edukacije upotrebe defibrilatora, dr <b>Miloš Šaponjić</b> i dr Aleksandra Vlahović organizovali praktični dio i demonstraciju upotrebe tog uređaja.</p>
<p>Automatski eksterni defibrilatori (AED) biće postavljeni na javnim površinama na pet lokacija - u centru grada, naseljima Siti kvart, Stari aerodrom i Zabjelo, kao i u okolini Sportskog centra "Morača".</p>

Portal ETV

1250x600

1084x550

Glavni grad organizovao obuku zaposlenih u javnom sektoru za korišćenje defibrilatora

<p>U Zavod za hitnu medicinsku pomoć Crne Gore je od juna 2021. do decembra 2024. godine uloženo 5.533.029 eura, u okviru čega je adaptirano i opremljeno savremenom medicinskom opremom 13 jedinica, dok su u toku radovi na adaptaciji još pet.</p> <p>Kako su precizirali iz Zavoda, u ovom periodu opredijeljeno je 1.777.500 eura iz budžetska sredstava (32 odsto), dok je iz evropskih projekata opredijeljeno 1.472.240 eura (27 odsto)-</p> <p>- Iz Uprave za kapitalne projekte opredijeljeno je 762.300 eura (14 odsto). Iz donacija je obezbijeđeno 393.200 eura (sedam odsto) - precizirano je u saopštenju.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250214120228_5e2391a14166cb72f9d6fec61e37c5822443e656f6380237f28bcc657afd7bb7.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20250214120228_5e2391a14166cb72f9d6fec61e37c5822443e656f6380237f28bcc657afd7bb7" data-rendition-name="original" width="1654" height="1654" loading="lazy" alt="Zavod za hitnu medicinsku pomoć"> </figure>  <p>Direktor Zavoda za hitnu i medicinsku pomoć <b>Vuk Niković</b> rekao je da je investiranje novčanih sredstava u osavremenjavanje Zavoda sigurna investicija i sigurnost u adekvatno pružanje zdravstvene zaštite građanima u budućnosti.&nbsp;</p> <p>- Organizacijska kultura je od presudne važnosti, a održiv sistem poslovanja siguran put ka usvajanju EU standarda - kazao je on.</p>

U Zavod za hitnu medicinsku pomoć uloženo više od pet miliona eura

<p>Zavod za Hitnu medicinsku pomoć Crne Gore (ZHMP) za novogodišnju noć je na nivou države imao 350 pregleda i 65 kućnih posjeta, saopštio je direktor ZHMP<b> Vuk Niković</b>.</p>
<p>U HMP Podgorica obavljeno je 150 pregleda u ambulanti, 39 kućnih posjeta/terena i 11 transporata. U Budvi je odrađen 41 pregled u ambulanti, 11 kućnih posjeta, četiri transporta, a u Tivtu 27 pregleda u ambulanti i četiri kućne posjete.</p>
<p>Niković je rekao da su četiri osobe povrijeđene usljed upotrebe pirotehničkih sredstava. Hitna pomoć u Podgorici zbrinula je pacijenta sa opekotinom na ruci usljed upotrebe pirotehnike i jednog sa povredom od baklje – opekotina na prstu šake.</p>
<p>Ove godine se, kaže Niković, primjećuje vidno smanjen broj povreda od pirotehničkih sredstva što upućuje da je, ističe, kampanja zdravstvenih institucija i aktivnosti Uprave policije dala rezultate.&nbsp;</p>
<p>- Na trgovima u gradovima gdje su organizovani dočeci i gdje su bile prisutne ekipe ZHMP situacija je bila uobičajena - dodao je Niković.<br/>
<br/>
Hitna pomoć u Podgorici zbrinula je pacijenta sa opekotinom na ruci usljed upotrebe pirotehnike i jednog sa povredom od baklje – opekotina na prstu šake.<br/>
<br/>
HMP Zeta zbrinula je pacijenta sa opekotinom na vratu nastalom usljed korišćenja pirothnike. Jedno lice sa lakšom povredom od petarde javilo se hitnoj pomoći u Rožajama.</p>

ZHMP u novogodišnjoj noći imao 350 pregleda, četiri povrede od pirotehničkih sredstava

<p>Dan nakon razornog požara u Đurkovićima, više kuća pretvoreno je u zgarište, a okolna priroda opustošena. Gorjeli su i pomoćni objekti, štale, vinogradi i voćnjaci. Mještani jučerašnji dan opisuju jednom riječju – nemoć. Situaciju je, kažu, dodatno otežao nestanak struje i vode, zbog čega je hidrant, koji je trebalo da bude prva linija odbrane, bio potpuno beskoristan.</p>
<p>Na pragu porodične kuće <b>Pavića Vukovića</b> ostali su samo pepeo i ruševine. Vatrena stihija, priča njegova kćerka, za svega nekoliko sati odnijela je dom koji su gradile generacije.</p>
<p>– Oni nijesu uspjeli da spasu ovaj dom. Ako su ga gradili moji đedovi, moji stričevi, i da doživimo da u 21. vijeku imamo ovakve posljedice požara, onda mislim da je do nas – kazala je ona.</p>
<p>Iako su u Piperima požari česta pojava, mještani tvrde da ovakve razmjere ne pamte i oštro demantuju navode vlasti da je došlo do samozapaljenja.</p>
<p>&nbsp;– Branili smo mi Pipere od požara i ranijih godina sa mnogo manje ljudstva, ali nam kuće nikada nijesu gorjele, niti su se samozapaljivale. Jednu takvu nesmotrenost u izjavi koristim priliku da demantujem – rekla je <b>Dragana Vuković </b>za Televiziju E.</p>
<p>Plameni jezici progutali su i voćnjake.</p>
<p>– Jedan dio voćnjaka je izgorio, i ove voćke dolje, ali to je bilo nemoguće spasiti – rekao je Dragan Đukić, mještanin Đurkovića.</p>
<p>Na temperaturi od 40 stepeni, mještani su bili bez struje i vode.</p>
<p>– Osjećali smo se potpuno bespomoćno. Ako vam kažem da se iza vas nalazi hidrant na koji mogu da se prikače dva ili tri vatrogasna crijeva, a mi nijesmo imali ni vodu ni struju. Juče smo došli da spasimo svoju kuću golih ruku. Niko nije došao da nas pita imamo li vode za piće, da li nam nešto treba – kazala je Vuković.</p>
<p>Iako su čekali pomoć iz vazduha, nadljudski napori pripadnika zaštite i spašavanja i vojske, kojima su, kako kažu, beskrajno zahvalni, nijesu bili dovoljni.</p>
<p>– Oni ovdje nijesu imali gdje da napune vodu, morali su se vraćati do šina, tamo ima hidrant. Tolika je vatrena stihija bila da ona jedna cisterna izgori za pola minuta, a onda se čeka sljedeća. A vatra ne može da čeka – rekao je Đukić.</p>
<p>Mještani se pitaju da li su posljedice mogle biti ublažene da su postojali agregati za pokretanje pumpi.&nbsp;</p>
<p>Zaključuju da će ubuduće morati da se oslone na sopstvene resurse.</p>
<p>– Ono što sam čvrsto odlučio jeste da bušim svoj bunar. Ovakav pakao da doživim više neću – poručuje Đukić.</p>
<div class="embed-block"><div style="max-width: 660px;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 63%; padding-top: 284px;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fwww.instagram.com%2Freel%2FDNQ4rMXoJS7%2F%3Figsh%3Dem81cGx1dmNqZzc3&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>

Pakao u Đurkovićima: Kuće u zgarištu, mještani bez vode i struje branili domove golim rukama

<p>Vatrogascima ni noćas nema odmora. Iako su tokom dana požari u Piperima i Kučima stavljeni pod kontrolu, u večernjim satima vatra se ponovo razbuktala, i to na velikom području Kuča, saopšteno je iz Službe zaštite i spašavanja Glavnog grada.</p>
<p>Kako se navodi, požar se primakao objektima, a vatrogasci ulažu napore da odbrane kuće.</p>
<p>- Situacija je veoma teška, primaklo se kućama. Kritično je od Kakaricke gore i Doljana pa u velikom dijelu Kuča. Vatra prijeti objektima u mjestima Fundina, Bezjovo, Kupusi, Ubli, Medun i Vrbica - kazao je za Portal Analitika komandir Službe zaštite i spašavanja<b> Nikola Bojanović.</b></p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FTzZYceCda4w&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>Na terenu su, osim vatrogasaca, angažovani i pripadnici Vojske Crne Gore. Iz Službe su apelovali na građane da pozivom na broj 123 prijave tačnu lokaciju na kojoj se vatra primiče objektima, jer to značajno olakšava intervenciju.</p>
<p>- Zahvaćena je ogromna površina, a prijavom tačne lokacije građani nam pomažu da brže reagujemo - naveo je Bojanović.</p>
<p>Dodaje se da duva vjetar, ali da je slabijeg intenziteta nego juče, što donekle olakšava borbu sa vatrenom stihijom.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F4VqJBDUanbU&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>&nbsp;</p>

(VIDEO) Noć bez predaha: Požar u Kučima ponovo buknuo i prijeti kućama

<p>Na &nbsp;Bulevaru Džordža Vašingtona večeras je došlo do saobraćajne nezgode u kojem je učestvovalo putničko vozilo i motociklista.&nbsp;</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FF5bkOFVFoT4&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>Kako se može vidjeti na snimku Portala ETV, jedna osoba sjedi na asfaltu, ali je teško procijeniti stepen povreda.</p>
<p>Iz OKC nije bilo informacija o ovom udesu.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fe0iSN3l-55c&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>&nbsp;</p>

(VIDEO) Udes na Bulevaru Džordža Vašingtona

<p>Predsjednik Demokratske partije socijalista <b>Danijel Živković</b> uputio je izraze saučešća porodici pripadnika Vojske Crne Gore Dejana Božovića, koji je danas, obavljajući vojničku dužnost i štiteći građane od požara, tragično izgubio život.</p>
<p>- Država Crna Gora i društvo u cjelini moraju trajno pamtiti njegovu današnju žrtvu kao primjer časnog odnosa prema domovini i pronaći način da brinu o njegovoj porodici i četvoro djece koji su ostali bez svog stamenog oslonca -  napisao je Živković.</p>
<p>U objavi je naveo da Božoviću pripada „vječna slava“.</p>

Živković: Crna Gora mora trajno pamtiti žrtvu Dejana Božovića

<p><b>Povampirene velikosrpske i četničke falange nemaju problem sa razumom i logikom.</b> Razuma kod njih manjka od samog starta, jer da se javlja makar u česticama, ne bi danas novočetnici jednako voleli saradnike nacista (četnike, JVuO) i potomke dela onih koji su nacizmu stali nogom za vrat (Ruse, odnosno Putina).&nbsp;</p>
<p>Na logici tek padaju. Tvrde da su poštovaoci "prvog gerilskog antifašističkog pokreta u Evropi", misleći na formacije <b>Draže Mihailovića</b>. I dok su Mihailovićeve četničke formacije imale bar neke dve istorijski potvrđene bitke protiv nacista, pre nego što su postale njihova verna pomoćna vojska i koljači civila, današnji simpatizeri pokreta DM ne vide <b>contradictio in adjecto</b> čak ni u činjenici da sebe nazivaju antifašističkim pokretom, a podižu spomenik fašisti koga je odlikovao <b>Adolf Hitler</b>.</p>
<p>Ta bi zbrka u glavama pojedinaca bila lako rešiva na nivou <b>Toponica</b> ili <b>Kovin</b> u Srbiji, odnosno <b>Dobrota</b> u Crnoj Gori, da nosioci političke vlasti u ove dve države ne igraju "stiskavac" upravo s baštinicima tih retrogradnih ideja. <b>Trljkajući se znojavim telima s dlakavim četništvom u ritmu "drma mi se na šubari cveće", političari u stvari plešu s najprimitivnijim i najzaostalijim, shodno tome i najkrvoločnijim, delom biračkog tela.</b>&nbsp;</p>
<p>Tim trulim kompromisom trenutno obezbeđuju sebi glasove, ali istovremeno guraju obe države u živi pesak velikosrpskog šovinizma, iz koga se u ranijim, ne tako davnim prilikama, izlazilo teškom mukom i uz velike žrtve. I kako sada vidimo - samo privremeno.</p>
<p>No, pisali smo već o minornom intelektualnom i moralnom kapacitetu ljudi koji su se, u tranzicionom periodu i usled prirodnog nezadovoljstva nedovoljnim napretkom dvaju država pod demokratskim vlastima, dočepali političke vlasti. Njihov je učinak - u Srbiji od 2012, a u Crnoj Gori od 2020. - merljiv vekovima: <b>države su civilizacijski i ekonomski vratili u XVIII, a građane mentalno i logički u XIII vek.</b></p>
<p>Danas ćemo se pozabaviti njihovim drugim trulim kompromisom, <b>erotski vrućim plesom s organizacijom koja je poslednjih godina pedantno očistila svoje redove od svih progresivnih, slobodnomislećih i zdravorazumskih ljudi</b>. Onom koja upravo ovih dana u Beogradu završava javni inkvizitorski obračun s poslednjom dvojicom teologa koji su se usudili da je kritikuju: s <b>Vukašinom Milićevićem</b> i <b>Blagojem Pantelićem</b>. Dakle, pozabavićemo se organizacijom koja sebe naziva "Srpska pravoslavna crkva", dočim je u međucrkvenoj komunikaciji to Crkva Srbije.</p>
<p>Iako je već od početka devedesetih SPC korisno poslužila balkanskom kasapinu <b>Slobodanu Miloševiću</b> u nastojanju da ratom i etničkim čišćenjem zadrži "sve Srbe u jednoj državi", ta je crkva tek od demokratskih promena 2000. godine postala zaista država u državi. Ne samo da ne plaća nikakav <b>porez</b> na svoju razgranatu privrednu delatnost, nego država pokriva <b>doprinose</b> sveštenika za penziono i zdravstveno osiguranje. Najzad, malo-malo Vlada opredeli neka <b>sredstva</b> za gradnju ili renoviranje hramova, izdaju se i obavezne doplatne poštanske markice, a stižu i bogate <b>donacije</b> iz inostranstva, najviše od ruske države i crkve.</p>
<h2>ĆAR ZA VAJDU</h2>
<p>Kako neki čitalac ovakvog pisanja uvek kaže ono čuveno "da, ali", da ga predupredimo: slične privilegije u Srbiji imaju i ostale verske zajednice. Ipak, slika davanja i uticaja biće potpuna tek kada kažemo da se po popisu 2022. u Srbiji čak 81,1 odsto građana izjasnilo kao pravoslavac, dok sve ostale verske zajednice i ateisti i agnostici zajedno čine preostalih 18,9 procenata.&nbsp;</p>
<p>Doduše, u praksi, većina deklarativnih vernika ne ponaša se kao vernik, pa crkve zvrje prazne. <b>SPC zato od ideje da živi od parohijala, a ne od državnih davanja i oprosta troškova, beži kao đavo od krsta.</b> I tu da bacimo dodatno svetlo podsećanjem na činjenicu da je u deset godina koje su prethodile tom popisu, u Srbiji izgrađeno oko hiljadu crkava, i samo 13 škola.</p>
<p>Dakle, davanjima pravoslavnoj crkvi, političari obezbeđuju njenu podršku, a s obzirom na razgranatost crkvenog sistema i veliki uticaj u narodu, to je možda i investicija s najbržim povratom u poslovnom okruženju. <b>Iako je Ustavom crkva odvojena od države, normalizuje se neformalni političko-crkveni brak iz interesa</b>, i tako sveštenstvo podržava galantnost trenutne vladajuće političke opcije, podržavajući njenu politiku.</p>
<p>U praksi, bar u Srbiji,<b> popovi SPC postali su vrhovni autoritet za sve.</b> Od abortusa do dogmatizovanog Kosova, od vaspitanja dece do nacionalnih pitanja koja su, od 2012. posebno, izgrađena na velikosrpskom šovinizmu i težnji za hegemonijom. Iako bi <b>državne institucije morale da budu laičke</b>, svaki državni organ ili opština imaju slavu, vojska se koristi u verskim ceremonijama, vreme se meri po verskom kalendaru, politički funkcioneri pokazuju svoju religioznost u svakoj situaciji, nema manifestacije kojoj vrh crkve nije gost, a redovno se ide kod patrijarha po duhovni savet.&nbsp;</p>
<p>U Crnoj Gori, opet, svedoci smo posebnog apsurda. <b>Crkva koja zvanično ne priznaje postojanje čitavog jednog naroda</b> (što sadrži i elemente krivičnog dela), <b>koja teritoriju Crne Gore tretira kao teritoriju Srbije</b>, <b>aktivno učestvuje u političkom životu, "komanduje" političkim strankama i njihovim liderima, javno demonstrirajući prezir prema svakom obliku državne vlasti i državnim simbolima Crne Gore</b>. Nema bolje ilustracije za to od odnosa <b>Ljubiše</b> <b>Ostojića</b> - <b>Metodija </b>prema podizanju spomenika ratnom zločincu i saradniku okupatora, kojom je prilikom intonirana i himna strane države, Srbije. Tim stavom, on nije samo bacio pod noge i hrišćanstvo i moral, on je bacio pod noge državu, i tu, u stvari, dolazimo do suštine problema.</p>
<p><b>Ne postoji, niti u modernom demokratskom društvu sme da postoji, verska ili bilo kakva druga organizacija, koja je "starija" od države.</b> Ne po godini osnivanja, koja je nebitna, već po statusu. Ono šta je ključno je da je država po svojoj suštini zajednica svih njenih građana, dok je crkva - kao i svaka druga uža organizacija (udruženje, klub, savez...) - zajednica tek jednog dela stanovnika države. I u tom je smislu država "starija": <b>zakoni države (moraju da) se primenjuju (i) na crkve i na vernike, crkveni "zakoni" važe samo interno, za one koji su "članovi" crkve i time njene "zakone" prihvataju.</b></p>
<p>Ne postoji, i ne sme da postoji, nekakav "temeljni ugovor" ili bilo kakav drugi akt ili dokument, koji pripadnicima jedne organizacije (verske, ili bilo koje druge), daje veća prava i manje obaveza nego ostalim građanima. Odnosno, ako tako šta postoji, Ustavni sud mora da reaguje i obezbedi jednakost svih pred Ustavom.</p>
<h2>ISKAČE OSIGURAČ</h2>
<p>Naravno, treba imati u vidu i činjenicu da su <b>svojim ustavima i Srbija i Crna Gora definisane kao sekularne, odnosno, da je crkva odvojena od države</b>. Otuda je u obe zemlje nedopustivo - a da je demokratske i parlamentarne svesti bilo bi i politički kažnjivo - svako koketiranje političara sa religijskom (ili najzad i bilo kojom drugom) organizacijom, kojim se jedan deo društva favorizuje. Jer, političar - posebno onaj na vlasti - obavlja funkciju od javnog interesa i predstavlja i zastupa jednako sve građane, a ne samo svoje simpatizere i ne samo vernike "svoje" crkve. Vera je, kao i kod svakog drugog građanina, njegova privatna, intimna stvar. I ona, u stvari, ostaje na vratima verskog hrama i privatnog doma.</p>
<p>Treba li, najzad, uopšte naglašavati<b> </b>da <b>religijska pravila dotiču samo vernike i da ni u kom obliku i ni na koji način ne smeju da postanu uobičajena za celo društvo, a nekmoli opšteobavezna? </b>Treba li pominjati da crkvi nije mesto u politici, ni u kom obliku ili formi?</p>
<p>Srbija i Crna Gora, na žalost, prečesto i previše se manifestuju kao prepolitička društva. Lično konjukturno i opšte moderno u ove dve države su izgleda uobičajeni motivi delovanja. Interes države i nacije je uvek u senci lukrativnog. Kako se svojevremeno pohrlilo u kom-partiju zarad vajde, sada se trči u religiju zbog ćara. Vera i versko se potežu u cilju jačanja nacionalizma i pravdanja nepočinstava koja se rade, ili tek planiraju.</p>
<p>Pravo verništvo i "snaga vere" u obe države bi se lako izmerili ukidanjem državnih sredstava verskim organizacijama (sem za verske objekte pod zaštitom države, kad važe posebna pravila) i uvođenjem parohijala. Što će reći: <b>ako si član crkve, to članstvo moraš da platiš; koliko članova, toliki je i crkveni guber</b>.&nbsp;</p>
<p>Do tog momenta je, međutim, još dalek put. Na njemu se crkva pruža onoliko koliko joj politika, vođena sopstvenim sebičnim ili na drugom mestu isplaniranim interesima, dopušta. Nekad uspe da "ukoči", svesna sopstvenih religijskih i moralnih normi, ali u poslednje vreme sve češće "iskače osigurač". A to onda nije samo unutarcrkveno pitanje, to je pitanje dalekosežnih i krupnih posledica.</p>
<p><b>Crkva mora da se vrati u pravni poredak i u okvire suštine sopstvenog postojanja. Ako to nije moguće, zabrana delovanja - bar tamo gde nije u matičnoj državi, plus ispitivanje poslovanja, odgovornost za narušavanje zakonom zaštićenih verskih objekata, pa čak i krivično gonjenje crkvenih velikodostojnika, uprkos odredbama nekakvih ugovora, uopšte nisu nerealna opcija.</b></p>

Vrele igre pod mantijom

<p>U piperskom naselju Đurkovići buknuo je danas požar velikih razmjera, a na licu mjesta su, pored vatrogasnih kola, i dvije Bemax cistijerne koje stalno dopremaju vodu.&nbsp;</p> <p>U jednu cistijernu može da stane 22 kubika vode.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FX_KThiBPHQI%3Fsi%3DNpbmJXuzX1k9ZqJM&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p>&nbsp;</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FARvl8zV5ipc&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div><p class="embed-block__description">Video: TAMARA KLIKOVAC </p></div> <p>&nbsp;</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FgREl-KFy8aM&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div><p class="embed-block__description">Video: TAMARA KLIKOVAC </p></div> <p><br/></p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FB336uL9N-5w&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div><p class="embed-block__description">Video: Tamara Klikovac </p></div> <p>&nbsp;</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/2025081118088_fea20e983423b3e0049c86176de9ef8c4690be05eb8fa487a224cdb132d37c99.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="2025081118088_fea20e983423b3e0049c86176de9ef8c4690be05eb8fa487a224cdb132d37c99" data-rendition-name="original" width="1600" height="1100" loading="lazy" alt="Punjenje cistijerne "> <figcaption>Punjenje cistijerne <span>(Photo: Tamara Klikovac )</span></figcaption> </figure>

(VIDEO) Bemax cistijerne dopremaju vodu kako bi se ugasio požar u Piperima

<p>Porodice tragično stradalih i ranjenih u dva stravična masakra na Cetinju 12. avgusta 2022. u Medovini i 1. januara 2025 u kojima je svirepo ubijeno 23 ljudi, među kojima četvoro djece, zahtijevaju smjenu načelnika Regionalnog centra bezbjednosti "Centar" koji <b>Gorana Jokića</b>, ali i ministra unutrašnjih poslova <b>Danila Šaranovića </b>zbog izostanka punog institucionalnog odgovora na ove zločine, sankcionisanja odgovornih i preuzimanja mjera da se ovakve tragedije ponove.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DmvcomuZ9IoE&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p>Porodice su se danas sa građanima u 15 sati okupili kod spomenika Lovćenska vila na Cetinju, odakle su se zaputili u Medovinu gdje su zapalili svijeće i odali poštu stradalima.</p> <div class="embed-block"><div style="max-width: 56vh;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 177.7778%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutube.com%2Fshorts%2Fgur2e-ILFiY%3Ffeature%3Dshare&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p>Sa tog mjesta su ponovo zatraženi odgovori i odgovornost, istina i pravda.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/2025081215084_c60afb0eb343fc191ad9e13f244e233527a28a085b1ffba6528eeda0705ef9ef.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="2025081215084_c60afb0eb343fc191ad9e13f244e233527a28a085b1ffba6528eeda0705ef9ef" data-rendition-name="original" width="1600" height="900" loading="lazy" alt="Sa okupljanja na Cetinju"> </figure>  <p>&nbsp;</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250812150812_a0d378496fd522f0a1882f93de1f6823fcdbe5a1f7a468afb8586c9178e7df43.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="20250812150812_a0d378496fd522f0a1882f93de1f6823fcdbe5a1f7a468afb8586c9178e7df43" data-rendition-name="original" width="1600" height="900" loading="lazy" alt="Medovina, 12. 08. 2025."> <figcaption>Medovina, 12. 08. 2025.<span>(Photo: Portal ETV/Duško Mihailović)</span></figcaption> </figure>  <p>&nbsp;</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250812150816_a59790ffdec0e3554f24ec7c1965ba705d4475955c827e3c4ce32e0cab55f109.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="20250812150816_a59790ffdec0e3554f24ec7c1965ba705d4475955c827e3c4ce32e0cab55f109" data-rendition-name="original" width="1600" height="900" loading="lazy" alt="Medovina, 12. 08. 2025."> <figcaption>Medovina, 12. 08. 2025.<span>(Photo: Portal ETV/Duško Mihailović)</span></figcaption> </figure>  <p>Pročitan je niz zahtjeva, među kojima je da predstavnike porodica stradalih u najkraćem roku prime predsjednik države <b>Jakov Milatović</b> i premijer <b>Milojko Spajić</b> u cilju punog sagledavanja nepostojanja odgovornih i propusta u radu policijske službe.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DscbVSDADX3M&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p>- Nakon održanih sastanaka sa predsjednicima države i Vlade i potpunije prezentacije zahtjeva i njihove javno izražene spremnosti da se usvoje spremni smo "reducirati" vrijeme trajanja protesta na Kruševom ždrijelu na sat vremena, a po ispunjenju zahtjeva obustaviti blokade. U protivnom, ako i ovog puta nađemo na institucionalni "zid ćutanja" vrijeme naših blokada će biti povećano na tri sata - pročitala je zahtjeve <b>Vesna Pejović</b>, koja je u Medovini izgubila kćerku i dva unuka.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250812150824_17600509fa30050ec2fdd05ea5e7cf36c4fae0733f1025d076213d7ecb2d2df3.jpg" data-media-id="editor_6" data-image-id="20250812150824_17600509fa30050ec2fdd05ea5e7cf36c4fae0733f1025d076213d7ecb2d2df3" data-rendition-name="original" width="1600" height="900" loading="lazy" alt="Vesna Pejović"> <figcaption>Vesna Pejović<span>(Photo: Portal ETV/Duško Mihailović)</span></figcaption> </figure>  <p>Zatražila je političku odgovornost ministra unutrašnjih poslova u vidu njegove smjene, kao čin jasnog pokazivanja predsjednika Vlade da su životi 23 crnogorska građanina vrednija "političke odgovornosti" od nesretno i nepametno urađene značke jednog boda.</p> <p>- Jokić je najkorumpiraniji policajac i zaprška u svakoj čorbi - istakla je Pejović.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DsmmC8NY0Hjg&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p><br/></p> <p>Očekuje i da direktor Uprave policije <b>Lazar Šćepanović </b>hitno smijeni direktora policije Jokića koga smatraju direktno odgovornim za neprofesionalno i neuspješno postupanje policije, posebno u slučaju tragedije u Medovini 2022. godine.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3Dkk9E_EB987Q&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p>Jedan od zahtjeva je i usvajanje "Markovog i Mašanovog zakona", uz prethodnu saradnju sa stručnim asocijacijama i istaknutim pravnicima, a kako bi se rigoroznije propisala politika izdavanja i nošenja oružja.</p> <p>Porodice traže i efikasniji rad tužilaštva u procesuiranju odgovornih i sudova u vezi sa pokrenutim postpcima.</p> <p>Pejović se u ime porodica zahvalila svim strkovnim organizacijama, nevladinim organizacijama koje su ih podržale i dale snagu da istraju u svojoj borbi.</p> <p>- Zahvaljujemo i onima koji su "odćutali" i ostali kućama sa porukom da se mi borimo i za bezbjednost njih i njihove djece, jer tragedija ne bira naciju, vjeru i političko uvjerenje - naglasila je ona.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250812150812_cb426f09861e88d85c5a04a39da2d869c5718f9815b6c28db0eee54b6db1abbb.jpg" data-media-id="editor_9" data-image-id="20250812150812_cb426f09861e88d85c5a04a39da2d869c5718f9815b6c28db0eee54b6db1abbb" data-rendition-name="original" width="1600" height="900" loading="lazy" alt="Medovina, 12. 08. 2025."> <figcaption>Medovina, 12. 08. 2025.<span>(Photo: Portal ETV/Duško Mihailović)</span></figcaption> </figure>  <p>Tri godine od prvog svirepog zločina, koliko traje muk institucija, ignorisanje porodica stradalih i prepuštanje zaboravu poručuju da svoje najmilije neće zaboraviti i da neće odustati.&nbsp;</p> <p>- Mi niti možemo ni hoćemo odustati i zaboraviti jer bi to bio ponovljeni zločin nad žrtvama i čin njihove najteže izdaje. Pokažimo da smo društvo solidarnosti, empatije i institucionalne odgovornosti. Pamtimo, ne zaboravljamo, ne tražimo osvetu, borimo se da dobijemo punu istinu i da odgovorni odgovaraju i da učinimo sve da ovakvi zločini nika više ne ponove - zaključila je Pejović.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/2025081215080_2ced6c22af6665de72583e16b4a57d0a22eaae9dfcfcc48094ff0ee51c51c524.jpg" data-media-id="editor_10" data-image-id="2025081215080_2ced6c22af6665de72583e16b4a57d0a22eaae9dfcfcc48094ff0ee51c51c524" data-rendition-name="original" width="1600" height="900" loading="lazy" alt="Skup na Cetinju"> <figcaption>Sa skupa na Cetinju, 12.8.2025.<span>(Photo: Portal ETV/Duško Mihailović)</span></figcaption> </figure>  <p>Nakon što su zapalili svijeće u Medovini, građani su simbolično pustili u nebo bijele balone.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DMa8mfA54cNo&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>

(FOTO/VIDEO) Porodice žrtava traže hitnu smjenu Jokića i Šaranovića, od sastanka sa premijerom i predsjednikom zavisi dužina trajanja blokada

<p>Dok država gori, dok se vojnici i vatrogasci nadljudskim naporima bore da spasu imovinu i živote, Crna Gora pita jedno: gdje je trojac koji bi trebalo da vodi brigu o njenoj bezbjednosti?</p>
<p>Gdje je ministar unutrašnjih poslova <b>Danilo Šaranović</b>? Gdje je ministar odbrane <b>Dragan Krapović</b>? Gdje je koordinator bezbjednosnih službi i potpredsjednik Vlade <b>Aleksa Bečić</b>?</p>
<p>Da li odmaraju u hladovini neke egzotične destinacije? Ili su možda previše zauzeti fotošop kampanjama i partijskim kalkulacijama da bi se obratili narodu? Da li je moguće da ih ni buktinja koja guta cijela sela ne može izvući iz komfora političke letargije?</p>
<p>Zašto je Šaranović čekao s pozivom za NATO pomoć dok su ljudi gasili vatru golim rukama? Gdje je Krapović – da li komanduje odbranom države, ili čeka da neko drugi preuzme odgovornost? I šta tačno radi Bečić, osim što se krije iza parole “sve je pod kontrolom”?</p>
<p>Nema ih. Nema ih dok Crna Gora gori. Nema ih kad se borimo za dah pod gustim dimom. Nema ih ni na razglednicama. </p>
<p>Zapravo, ovo je obrazac njihovog (ne)djelovanja. Sjetimo se masakra za koje niko nije odgovarao. Sjetimo se klanova koji su preuzeli ulice. Sjetimo se ovih godina bez odgovornosti. I opet se pitamo – zar je neko očekivao drugačije?</p>
<p>Možda Krapović trenutno poručuje nove značke, inspirisan hrvatskim kanaderom. Možda Šaranović bira naočare za sljedeće televizijsko javljanje. Možda Bečić i Bogdanović smišljaju novi slogan – “Demokrate: Za narod kad vatra utihne.”</p>
<p>Imaju li vremena za Crnu Goru? Nikad ga nijesu imali. Ali izgleda da političko vrijeme polako ističe – njima.</p>

Tag: vuk-nikovic