<p>Program stručnog osposobljavanja se primjenjuje već više od decenije i prilikom tog programa, po analizama, do 80 posto korisnika tog programa zasniva radni odnos kod poslodavaca gdje su se stručno osposobljavali - kazala je u emisiji E uživo, na Televiziji E, &nbsp;nekadašnja zamjenica ministra prosvjete <b>Mubera Kurpejović</b>.</p>
<p>Skoro 2.200 visokoškolaca od 2.385 koliko ih se prijavilo za program stručnog osposobljavanja dobilo je poslodavca, dok ostali imaju priliku za to u drugom krugu, koji traje do srijede 27.novembra u 14 sati.</p>
<p>Program stručnog osposobljavanja se primjenjuje više od deset godina, kaže Kurpejović i ističe da je ponosna što je bila dio tima, uz kolege iz drugih institucija, koje su učestvovale, kako kaže, u kreiranju Zakona i samog programa.</p>
<p>- Jedan interesantan podatak iz prve godine kad se program počeo primjenjivati preko 5.000 mladih visokoskolaca je bilo na evidenciji Zavoda za zapošljavanje, bez odrađenog pripravnickog staža. Neki su čekali na pripravnički i po nekoliko godina, i od tada &nbsp;je taj broj obično oko 2.500 onih koji se prijave, i preko 80 posto njih dobije priliku da se stručno usavršava i sjutra nastavi radni angažman. Tako da zaista, sad posmatrano, sa aspekta poslodavca, a ranije nekoga ko je koordinirao i učestvovao u kreiranju ovog programa, zaista mogu reci da je ovo je jedan od boljih projekata, koji drzava Crna Gora ima, i za koji su se interesovale i druge zemlje, u regionu i šire, koji upravo omogućio mladim ljudima sticanje neophodnih znanja, vještina i kompetencija, a u cilju stvaranja neke bogate karijere i zasnivanje radnog odnosa - rekla je Kurpejović.</p>
<p>Zakon o radu definiše pripravnički staž, objašnjava Kurpejović, dok Zakon o stručnom osposobljavanju lica sa stečenim visokim obrazovanjem uređuje stručno osposobljavanje, navodi ona, i oni jedan drugog ne eleminišu u smislu, kako kaže, propisa.</p>
<p>- Ono što je bitno je da lica koja prođu stručno osposobljavanje nemaju pravo da se prijave na pripravnički staž, jer bi to značilo da oni dva puta prolaze istu ili sličnu obuku. Zato i postoji obaveza poslodavaca da imaju odgovarajuća svoja akta, interna ili opšta, kojima uređuju samu obuku, za sve one koji se obučavaju ili prolaze sve sektore, kako bi eventualno zasnovali &nbsp;radni odnos kod njih - naglasila je Kurpejović.</p>
<p>Prvi i najvažniji benefit, poručuje Kurpejović, je da se mladi diplomci odmah nakon sticanja diplome, ističe ona, upoznaju sa realnim sektorom.</p>
<p>- Oni imaju na raspolaganju široku lepezu poslodavaca i radnih mjesta koja im se otvaraju, tako da oni mogu prvenstveno sami da izaberu poslodavca, to je takođe jedan od benefita, sami da izaberu sektor ili oblast u kojoj ce oni steci prva znanja i vještine i kompetencije, i ono što je možda najbitnije, ukoliko se pokažu dobrim radnikom, kvalitetnim, oni imaju priliku i da zasnuju radni odnos, odnosno nastave radni angažman kod tog poslodavca. Mada se nekad dešava da dobiju radni angažman kod drugog poslodavca uz preporuku onog kod koga su odradili &nbsp;stručno osposobljavanje - istakla je Kurpejović.</p>
<p>Ranije &nbsp;rađene analize su pokazale da između 70 i 80 posto, podsjeća Kurpejović, nastavlja radni angažman kod poslodavca kod kog je odrađeno, dodaje, stručno osposobljavanje.</p>
<p>- Iz razloga što su se &nbsp;i poslodavac i korisnik za tih devet mjeseci upoznali. Korisnik je vidio da li je to profesija ili sektor u kom on želi da nastavi svoju karijeru, a poslodavac je imao priliku da, &nbsp;na neki način, oblikuje kadar i stvara profesionalca upravo onakvog kakav mu treba - rekla je Kurpejović.</p>
<p>Diplomirani visokoskolci bi trebalo da izaberu poslodavca, smatra Kurpejović, shodno svojim zanimanjima, i, ističe ona, shodno iskustvima svojih kolega i shodno, kako navodi, potrebama tržišta rada.</p>
<p>- Svako treba gledati ono za šta se školovao, i iskoristiti ovaj period do srijede i izabrati, možda baš izabrati da bude dio i vašeg tima. Mislim da svi treba da iskoriste ova dva dana, da ne čekaju sljedeću godinu, jer ipak godinu dana je puno, posebno.za mlade ljude koji žele da studiraju i da rade tokom, eventualno, završavanja magistarskih studija - zaključila je Kurpejović.</p>

Portal ETV

original

viewImage

baseImage

610x380

400x240

400x203

thumbnail

Kurpejović: Stručno osposobljavanje jedan od najboljih projekata koji Crna Gora ima

<p>Podrška zapošljavanju mladih i stručnim praksama je dio našeg plana za<br/>
razvoj Berana, jer osnaživanjem mladih želimo da oblikujemo perspektivnu zajednicu za život svih generacija - saopštila je Milica Maslovarić, kandidakinja na listi „Evropski savez - SD, SDP, LP i građani - Da i tebi svane, BERANE”.<br/>
<br/>
Podršku zapošljavanju mladih i stručnim praksama realizovaće, kaže, kroz programe za stručno osposobljavanje i prakse gdje bi u saradnji sa<br/>
lokalnim firmama i obrazovnim institucijama, Opština omogućila programe praksi za srednjoškolce i studente, čime bi se olakšao prelazak na tržište rada.<br/>
<br/>
Ona je poručila da kvalitetno obrazovanje, kao osnova za individualni<br/>
i društveni napredak, otvara vrata ka boljim prilikama i unapređenju<br/>
životnog standarda.&nbsp;</p>
<p>- Zato će Evropski savez podsticati studente kroz povećanje stipendija da ostvaruju što bolje rezultate u oblasti obrazovanja, da bi bili i konkurentniji na tržištu rada. Želimo da u Beranama, po ugledu na savremena društva, znanje i inovacije budu ključni pokretači razvoja, jer je ulaganje u obrazovanje i razvoj mladih ulaganje u budućnost - istakla je Maslovarić.<br/>
 <br/>
Ona je dodala da Evropski savez želi da čuje glas mladih, sazna koje su<br/>
njihove potrebe i omogući im pristup resursima neophodnim za<br/>
obrazovanje, zapošljavanje i sveukupni razvoj.<br/>
<br/>
Maslovarić naglašava i da su mladi i njihove potrebe trenutno<br/>
zapostavljeni u Beranama, te da se mladi ne nalaze među prioritetima<br/>
lokalne vlasti.<br/>
<br/>
- Kada budemo dio lokalne vlasti u Beranama, u saradnji sa Vladom,<br/>
kompanijama, civilnim sektorom i građanima, ćemo raditi na podršci<br/>
mladima i njihovom osnaživanju, jer samo na taj način možemo oblikovati zajednicu po mjeri mladih, u kojoj ćemo svi ljepše da živimo -<br/>
zaključila je Maslovarić.</p>

500x500

1250x600

1084x550

Maslovarić: Podrška zapošljavanju mladih i stručnim praksama je dio našeg plana za razvoj Berana

<p>Skoro 2.200 visokoškolaca, od 2.385 koliko ih se prijavilo za Program stručnog osposobljavanja, dobilo je poslodavca, dok će ostali imati priliku za to u drugom krugu koji će uskoro biti organizovan, saopšteno je iz Ministarstva prosvjete, nauke i inovacija (MPNI).<br/>
<br/>
Navodi se da je za Program stručnog osposobljavanja, koji se realizuje 13. godinu zaredom, korisnicima na raspolaganju bilo 15.671 radno mjesto, od čega 11.227 u privatnom i 4.444 u javnom sektoru.<br/>
<br/>
Iz MPNI su rekli da su visokoškolci, koji nemaju radnog iskustva i nalaze se na evidenciji Zavoda za zapošljavanje, mogli da se prijave za učešće u Programu od 18. oktobra do 18. novembra.<br/>
<br/>
- Nakon elektronski sprovedenog povezivanja poslodavaca i korisnika, na osnovu prosječne ocjene potencijalnih korisnika i izabranih preferenci, ukupno 2.195 osoba je dobilo mogućnost da se stručno osposobljava kod izabranog poslodavca, dok 190 nije dobilo poslodavca - navedeno je u saopštenju.<br/>
<br/>
Navodi se da će, zbog velikog broja preostalih slobodnih radnih mjesta, Koordinacioni tim za praćenje i implementaciju Programa organizovati drugi krug izbora poslodavaca za korisnike koji su ostali bez željenog poslodavca.<br/>
<br/>
Pravo učešća u drugom krugu, kako su rekli iz Ministarstva, ima samo 190 visokoškolaca koji u prvom krugu nijesu dobili poslodavca.<br/>
<br/>
U drugom krugu, koji će biti organizovan od 25. do 27. novembra, ti visokoškolci će moći da biraju neko od preostalih 13.476 slobodnih radnih mjesta.</p>

Stručno osposobljavanje za skoro 2.200 visokoškolaca

<p>Ukupno osam nevladinih organizacija podnijelo je Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalnog dijaloga inicijativu za omogućavanje prijave na Program stručnog osposobljavanja redovnim studentima koji su nosioci porodičnih penzija.</p>
<p>Oni su predložili izmjene i dopune Zakona o posredovanju pri zapošljavanju i pravima za vrijeme nezaposlenosti.</p>
<p>- U toku je prijavljivanje korisnika/ca na Program stručnog osposobljavanja, a Zavod za zapošljavanje (ZZZ) ograničava redovne studente korisnike/ca porodičnih penzija da se prijave ukoliko se ne odreknu porodične penzije. Istovremeno, Fond penzijskog i invalidskog osiguranja ne spori ovu mogućnost kao ni Poreska uprava. Znači, problem nastaje sa ZZZ koji samo tehnički sprovodi Program stručnog osposobljavanja visokoškolaca, pa bi trebalo i da ovo pitanje tretira kao raspodjelu naknada iz studentskog standarda &nbsp;a ne kao zapošljavanje, kako je to sada slučaj - ukazali su u Centru za građansko obrazovanje (CGO), Centru za razvoj nevladnih organizacija (CRNVO), Savezu udruženja roditelja djece i omladine sa teškoćama u razvoju “Naša inicijativa”, Akciji za ljudska prava (HRA), Centru za istraživačko novinarstvo Crne Gore (CIN CG), Institutu Alternativa (IA), Udruženju mladih sa hendikepom Crne Gore (UMHCG) i NVO CAZAS.</p>
<p>Ove nevladine organizacije vjeruju da ovo pitanje zahtijeva hitnu posvećenost i reagovanje nadležne ministarke i Vlade jer se, kako su istakli, mladi koji su već u vrlo osjetljivoj situaciji zbog gubitka jednog ili oba roditelja suočavaju se sa sistemskom diskriminacijom u ovom domenu.&nbsp;</p>
<p>- Način na koji ovaj proces sprovodi ZZZ ovu ranjivu kategoriju mladih doslovno dovodi u poziciju da ostaju bez ikakvih prihoda od oktobra u godini u kojoj se prijavljuju do februara naredne godine. Dodatno, neizvjesno je i da li će oni u konačnici biti primljeni na Program nakon što se prijave, pa ih tako ZZZ nezakonito lišava prava na izdržavanje koje im pripada shodno Zakonu o penzijsko invalidskom osiguranju - ocijenili su u NVO sektoru.&nbsp;</p>
<p>CGO je u obrazloženju naveo nekoliko činjenica koje podupiru opravdanost ove Inicijative, među kojima i da se lica koja se prijavljuju na Program stručnog osposobljavanja ne zapošljavaju, niti prijavljuju Poreskoj upravi na socijalno osiguranje, pa se na njih ne može primjenjivati Zakon o posredovanju pri zapošljavanju i pravima za vrijeme nezaposlenosti a posebno ne na način na koji se to sada čini.&nbsp;</p>
<p>- Ova lica imaju status korisnika koji se stručno osposobljavaju i primaju naknadu po osnovu studentskog standarda, a što im omogućava Zakon o penzijsko invalidskom osiguranju i Zakon o stručnom osposobljavanju, pri čemu Zakon o stručnom osposobljavanju nigdje i ne pominje kao uslov odricanje od porodične penzije - poručili su oni.&nbsp;</p>
<p>Očekuju da Ministarstvo, uzimajući u obzir princip jednakosti i ravnopravnog pristupa Programu stručnog osposobljavanja, pozitivno odgovori na ovu inicijativu i omogući ravnopravno učešće mladima bez jednog ili oba roditelja u procesu stručnog osposobljavanja bez primoravanja na odricanje od prava na porodičnu penziju.&nbsp;</p>
<p>- S obzirom da rok za prijavu na Program stručnog osposobljavanja ističe 18. novembra<b> </b>posebno je važna efikasnost u postupanju kako bi se spriječio ovaj vid diskriminacije - zaključili su u saopštenju.</p>

NVO sektor: Mladi koji su korisnici porodične penzije moraju imati pravo na program stručnog osposobljavanja

<p>Večeras gori u Dinoši i Gornjim Mrkama a na snimcima koje objavljujemo vide se razmjere vatrene stihije.&nbsp;</p> <p>Ranije je Antena M objavila fotografiju iz vazduha požara u Donjim Mrkama.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250813220836_eeaa6b6130c267203257a0dc193eabd4a40521753b6913a82b9a8d8a0e2318f8.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20250813220836_eeaa6b6130c267203257a0dc193eabd4a40521753b6913a82b9a8d8a0e2318f8" data-rendition-name="original" width="1600" height="900" loading="lazy" alt="Požar Gornje Mrke"> <figcaption>Požar u Gornjim Mrkama<span>(Photo: Antena M)</span></figcaption> </figure>  <p>Pogledajte video požara u selu Donje Mrke.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FtXSYXU3pSm0&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div><p class="embed-block__description">Donje Mrke</p></div> <p>Situacija je večeras ozbiljna i u Dinoši.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FKoarTQhVTno&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div><p class="embed-block__description">Dinoša</p></div> <p>&nbsp;</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FErOx3g-9G70&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div><p class="embed-block__description">Dinoša</p></div> <p>&nbsp;</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FXSmrDG4M21U&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>

(VIDEO) Večeras gori u Donjim Mrkama i Dinoši

<p>Američki predsjednik <b>Donald Tramp </b>spreman je da Ukrajini pruži sigurnosne garancije, kazao je ukrajinski predsjednik <b>Volodimir Zelenski</b>.</p> <p>- Moraju postojati zaista pouzdane sigurnosne garancije. Inače, danas je Tramp govorio o svojoj podršci ovome i spremnosti Amerike da učestvuje - rekao je Zelenski na zajedničkoj konferenciji za novinare s njemačkim kancelarom <b>Fridrihom Mercom </b>u Berlinu.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250813220832_146dd2ab4f969ad0d752fd6016bd8d4c540cb1f3cb565fa14be87ec5bd40b020.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20250813220832_146dd2ab4f969ad0d752fd6016bd8d4c540cb1f3cb565fa14be87ec5bd40b020" data-rendition-name="original" width="8380" height="5586" loading="lazy" alt="Zelenski i Merc"> <figcaption>Zelenski i Merc na konferenciji za medije<span>(Photo: Ebrahim Noroozi)</span><span>Copyright 2025 The Associated Press. All rights reserved</span></figcaption> </figure>  <p><br/></p> <p>Tokom brifinga, održanog nakon video konferencije u kojoj su učestvovali on, Tramp, Fridrih Merc i drugi evropski lideri, Zelenski je rekao da su se dogovorili o pet zajedničkih principa za okončanje rata u Ukrajini, uoči sastanka Trampa i njegovog ruskog kolege Vladimira Putina na Aljasci u petak, prenosi Anadolija.</p> <p>Zelenski je rekao da se nada da će centralna tema sastanka između Trampa i Putina biti trenutni prekid vatre u Ukrajini i potvrdio da se pitanja vezana za teritorijalni integritet države ne mogu razmatrati bez volje Ukrajine, ukrajinskog naroda i bez uvažavanja Ustava te države.</p> <p>On je kazao da njegov stav u vezi s istočnom ukrajinskom regijom Donbas ostaje „nepromijenjen“ jer se zasniva na Ustavu.</p> <p>- Sve dok Ustav države ostaje nepromijenjen, stav garanta ovog Ustava se ne može promijeniti - dodao je Zelenski.</p> <p>On tvrdi da sankcije moraju biti pojačane ako Rusija ne pristane na prekid vatre na Aljasci, dodajući da Putin „blefira“ kada kaže da sankcije Moskvi ne funkcionišu.</p> <p>Zelenski je istakao da je potrebno da se pripreme za sastanak u trilateralnom formatu koji uključuje njegove američke i ruske kolege.</p> <p>Kako je rekao, Trampu je predložio da ga kontaktiraju nakon sastanka na Aljasci i da odrede svoje „sljedeće korake“ nakon samita.</p> <p>Sastanak Trampa i Putina na Aljasci biće prvi između aktuelnih američkih i ruskih predsjednika od početka rata u Ukrajini.</p>

Zelenski: Tramp spreman da pruži sigurnosne garancije Ukrajini

<p>Građani i studenti okupili su se večeras u više gradova širom Srbije, a protesti su na pojedinim lokacijama protekli uz incidente i sukobe sa policijom. Najnapetije je bilo u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, dok su protestne šetnje održane i u Kraljevu, Kragujevcu, Somboru, Kikindi, Čačku i Pančevu.</p> <p>Prema izvještajima sa terena, u Novom Sadu su okupljeni građani ponovo bili zasuti pirotehničkim sredstvima iz prostorija Srpske napredne stranke (SNS) što policija mirno posmatra. Ministar unutrašnjih poslova <b>Ivica Dačić</b> izjavio je da je u ovom gradu povrijeđen jedan policajac, navodeći da je došlo do “masovnog napada”, te pozvao sve učesnike da se raziđu i izbjegnu provokativne akcije.</p> <p>Na Novom Beogradu došlo je do direktnog okršaja građana i policije. Kordon Žandarmerije zaustavio je protestnu kolonu, dok su se iza policijskog obezbjeđenja nalazili maskirani aktivisti SNS. Sa lica mjesta javljeno je da je bačena baklja, a kod zgrade Ustavnog suda u Beogradu poletjele su flaše nakon što je Žandarmerija blokirala prolaz.</p> <p>Na društvenim mrežama pojavio se snimak kako brat predsednika Srbije <b>Andrej Vučić </b>predevodi ljude u Pionirski park, odnosno "Ćacilend".</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250813220812_dcd50c5cb26a99aa7d9a5dc829592279ab4b5fc1e61f4b90108d197e670f3022.png" data-media-id="editor_0" data-image-id="20250813220812_dcd50c5cb26a99aa7d9a5dc829592279ab4b5fc1e61f4b90108d197e670f3022" data-rendition-name="original" width="1262" height="833" loading="lazy" alt="Andrej Vučić"> <figcaption>Andrej VUčić u Ćacilendu<span></span></figcaption> </figure>  <p>&nbsp;</p> <div class="embed-block"><div style="max-width: 660px;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 63%; padding-top: 284px;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fwww.instagram.com%2Freel%2FDNTofecsBb8%2F%3Futm_source%3Dig_web_copy_link&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div> <p><br/></p> <p>U Kraljevu su demonstranti, nakon što im je policija onemogućila pristup prostorijama SNS-a, krenuli u šetnju do prostorija Socijalističke partije Srbije (SPS). U Nišu je protest protekao pod jakim policijskim i žandarmerijskim obezbjeđenjem. Studenti su poručili da se okupljaju “zbog napada na građane od strane kriminalne organizacije SNS”, pozivajući na mirno okupljanje.</p> <p>U Somboru, Kikindi i Kragujevcu policijski kordoni razdvajali su okupljene građane i pristalice SNS-a. Slična situacija zabilježena je i u Čačku, gdje je, prema riječima jednog od okupljenih, “zemlja na ivici građanskog sukoba zbog jednog čovjeka”.</p> <p>Protesti su večeras održani i u Pančevu, gdje su se građani okupili ispred zgrade Gradske uprave.</p> <p>Organizatori protesta – među kojima su studenti okupljeni pod sloganom “Probudi se” – ranije su objavili spisak lokacija i vremena okupljanja u više gradova.&nbsp;</p> <h2><b>Vučić čeka demonstrante u Ćacilendu</b></h2> <p>Predsjednik Srbije <b>Aleksandar Vučić </b>stigao je oko 22 sata do Pionirskog parka i šatorskog naselja poznatog kao Ćacilend. On se oglasio na društvenoj mreži "Instagram" i poručio da "je tu sa svojim narodom koji samo čuva svoje, ne napada nikoga".</p> <p>- Evo 15 do 10 je, ja sam ispred Skupštine Srbije, na ivici Ćacilenda. Došli ljudi, ja sam došao da budem sa narodom, sa narodom koji samo čuva svoj, ne dira nikom, ne napada nikoga - rekao je Vučić.</p> <p>- Strašne su stvari činili večeras u Novom Sadu i dalje ih čine, ali kad pokažete volju i želju da mirom, strpljivošću i istrajnošću rješavate stvari. Rekli su da će da ih napadaju pa sam došao da budem sa narodom koji samo čuva svoje, ne napada nikoga - rekao je on.</p>

Protesti širom Srbije: Sukobi građana i policije, incidenti u više gradova

<p>Potpredsjednik Vlade Crne Gore za vanjske i evropske poslove dr <b>Filip Ivanović</b> zahvalio se prijateljskim državama na pomoći i solidarnosti u borbi protiv požara koji pogađaju Crnu Goru.&nbsp;</p>
<p>Ivanović je na mreži na X istakao da su, posredstvom mehanizama međunarodne pomoći, danas djelovali Kanader Republike Hrvatske sa 10 naleta i 70 tona ispuštene vode, helikopter Republike Srbije sa 60 naleta i 210 tona vode, te helikopter Mađarske sa 12 naleta i 36 tona vode.</p>
<p>Dodao je da je u večernjim časovima u Crnu Goru stigao i helikopter Bosne i Hercegovine, dok se tokom noći očekuje dolazak 50 vatrogasaca iz Austrije sa 15 vozila. Od sjutra će biti na raspolaganju i 19 vatrogasaca iz Švajcarske sa tri protivpožarna vozila.</p>
<p>- Crna Gora još jednom izražava duboku zahvalnost prijateljskim državama na pomoći i solidarnosti - poručio je potpredsjednik Ivanović.</p>

Međunarodna solidarnost na djelu – Ivanović zahvalio na pomoći Crnoj Gori

<p>Društvenim mrežama kruži skandalozna fotografija ministra odbrane Dragana Krapovića na plaži.</p> <p>Nije skandal to što je ministar na odmoru — već to što, ako je ova fotografija zaista današnja, onda ministar nema ni trunke empatije. Jer, to bi značilo da, dok vojnici rizikuju živote i ginu u paklu vatrene stihije, dok nebo bruji od helikoptera, a zemlja vrišti pod plamenom – ministar odbrane se sunča. Opušten. Nasmijan. Među talasima. Kao da tragedija nije ni zakucala na vrata njegovog resora.</p> <p>Samo dan ranije, govorio je o smrti vojnika Dejana Božovića. Govorio je tiho, gotovo potreseno:</p> <p>“Ova nesreća je podsjetnik da iza uniformi stoje ljudi, spremni da rizikuju svoje živote kako bi pomogli zajednici.“</p> <p>Govorio je – i odmah zaboravio. Istu tu zajednicu. Te iste vojnike. Prepustio ih je samima sebi, dok je on birao između koktela i lagodnosti.</p> <p>Sramno.</p> <p>Dok ljudi danima gube sve – domove, prirodu, dah i sigurnost – dok vojska i građani rame uz rame brane ono što je još ostalo, njihov ministar je daleko. Nije uz njih. Nije na terenu. Nije ni blizu odgovornosti. On je zauzet – odmorom.</p> <p>Ovo nije političko pitanje. Ovo je pitanje osnovnog ljudskog dostojanstva.</p> <p>Kada gori zemlja – ministar ne smije biti na plaži.</p> <p>Kada ginu vojnici – ministar ne smije biti u hladu.</p> <p>Kada narod vapi za pomoći – ministar ne smije biti nedostupan.</p> <p>Ovo nije propust. Ovo je srozavanje funkcije. Nedostojno ponašanje čovjeka koji vodi Ministarstvo odbrane. Jer ovako se država ne brani.</p> <p>Zato pitamo javno, jasno i bez zadrške:</p> <p>Da li ovakvi ljudi zaslužuju da vode ijedan državni resor, a kamoli onaj koji odlučuje o bezbjednosti?</p> <p>Jer, nije više riječ samo o neodgovornosti.</p> <p>Riječ je o poruci koja se šalje svakom vojniku: Ti možeš da goriš – dok tvoj ministar pliva.</p>  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250813170856_a7f8d28a082cca33af06093a3f3b53e975ab86bebd3f941b295f9d88d4db2da3.png" data-media-id="editor_0" data-image-id="20250813170856_a7f8d28a082cca33af06093a3f3b53e975ab86bebd3f941b295f9d88d4db2da3" data-rendition-name="original" width="732" height="758" loading="lazy" alt="tvit krapović"></figure>

Fotografija zbog koje bruji internet: Dok Crna Gora gori, Krapović se sunča

<p><b>Povampirene velikosrpske i četničke falange nemaju problem sa razumom i logikom.</b> Razuma kod njih manjka od samog starta, jer da se javlja makar u česticama, ne bi danas novočetnici jednako voleli saradnike nacista (četnike, JVuO) i potomke dela onih koji su nacizmu stali nogom za vrat (Ruse, odnosno Putina).&nbsp;</p>
<p>Na logici tek padaju. Tvrde da su poštovaoci "prvog gerilskog antifašističkog pokreta u Evropi", misleći na formacije <b>Draže Mihailovića</b>. I dok su Mihailovićeve četničke formacije imale bar neke dve istorijski potvrđene bitke protiv nacista, pre nego što su postale njihova verna pomoćna vojska i koljači civila, današnji simpatizeri pokreta DM ne vide <b>contradictio in adjecto</b> čak ni u činjenici da sebe nazivaju antifašističkim pokretom, a podižu spomenik fašisti koga je odlikovao <b>Adolf Hitler</b>.</p>
<p>Ta bi zbrka u glavama pojedinaca bila lako rešiva na nivou <b>Toponica</b> ili <b>Kovin</b> u Srbiji, odnosno <b>Dobrota</b> u Crnoj Gori, da nosioci političke vlasti u ove dve države ne igraju "stiskavac" upravo s baštinicima tih retrogradnih ideja. <b>Trljkajući se znojavim telima s dlakavim četništvom u ritmu "drma mi se na šubari cveće", političari u stvari plešu s najprimitivnijim i najzaostalijim, shodno tome i najkrvoločnijim, delom biračkog tela.</b>&nbsp;</p>
<p>Tim trulim kompromisom trenutno obezbeđuju sebi glasove, ali istovremeno guraju obe države u živi pesak velikosrpskog šovinizma, iz koga se u ranijim, ne tako davnim prilikama, izlazilo teškom mukom i uz velike žrtve. I kako sada vidimo - samo privremeno.</p>
<p>No, pisali smo već o minornom intelektualnom i moralnom kapacitetu ljudi koji su se, u tranzicionom periodu i usled prirodnog nezadovoljstva nedovoljnim napretkom dvaju država pod demokratskim vlastima, dočepali političke vlasti. Njihov je učinak - u Srbiji od 2012, a u Crnoj Gori od 2020. - merljiv vekovima: <b>države su civilizacijski i ekonomski vratili u XVIII, a građane mentalno i logički u XIII vek.</b></p>
<p>Danas ćemo se pozabaviti njihovim drugim trulim kompromisom, <b>erotski vrućim plesom s organizacijom koja je poslednjih godina pedantno očistila svoje redove od svih progresivnih, slobodnomislećih i zdravorazumskih ljudi</b>. Onom koja upravo ovih dana u Beogradu završava javni inkvizitorski obračun s poslednjom dvojicom teologa koji su se usudili da je kritikuju: s <b>Vukašinom Milićevićem</b> i <b>Blagojem Pantelićem</b>. Dakle, pozabavićemo se organizacijom koja sebe naziva "Srpska pravoslavna crkva", dočim je u međucrkvenoj komunikaciji to Crkva Srbije.</p>
<p>Iako je već od početka devedesetih SPC korisno poslužila balkanskom kasapinu <b>Slobodanu Miloševiću</b> u nastojanju da ratom i etničkim čišćenjem zadrži "sve Srbe u jednoj državi", ta je crkva tek od demokratskih promena 2000. godine postala zaista država u državi. Ne samo da ne plaća nikakav <b>porez</b> na svoju razgranatu privrednu delatnost, nego država pokriva <b>doprinose</b> sveštenika za penziono i zdravstveno osiguranje. Najzad, malo-malo Vlada opredeli neka <b>sredstva</b> za gradnju ili renoviranje hramova, izdaju se i obavezne doplatne poštanske markice, a stižu i bogate <b>donacije</b> iz inostranstva, najviše od ruske države i crkve.</p>
<h2>ĆAR ZA VAJDU</h2>
<p>Kako neki čitalac ovakvog pisanja uvek kaže ono čuveno "da, ali", da ga predupredimo: slične privilegije u Srbiji imaju i ostale verske zajednice. Ipak, slika davanja i uticaja biće potpuna tek kada kažemo da se po popisu 2022. u Srbiji čak 81,1 odsto građana izjasnilo kao pravoslavac, dok sve ostale verske zajednice i ateisti i agnostici zajedno čine preostalih 18,9 procenata.&nbsp;</p>
<p>Doduše, u praksi, većina deklarativnih vernika ne ponaša se kao vernik, pa crkve zvrje prazne. <b>SPC zato od ideje da živi od parohijala, a ne od državnih davanja i oprosta troškova, beži kao đavo od krsta.</b> I tu da bacimo dodatno svetlo podsećanjem na činjenicu da je u deset godina koje su prethodile tom popisu, u Srbiji izgrađeno oko hiljadu crkava, i samo 13 škola.</p>
<p>Dakle, davanjima pravoslavnoj crkvi, političari obezbeđuju njenu podršku, a s obzirom na razgranatost crkvenog sistema i veliki uticaj u narodu, to je možda i investicija s najbržim povratom u poslovnom okruženju. <b>Iako je Ustavom crkva odvojena od države, normalizuje se neformalni političko-crkveni brak iz interesa</b>, i tako sveštenstvo podržava galantnost trenutne vladajuće političke opcije, podržavajući njenu politiku.</p>
<p>U praksi, bar u Srbiji,<b> popovi SPC postali su vrhovni autoritet za sve.</b> Od abortusa do dogmatizovanog Kosova, od vaspitanja dece do nacionalnih pitanja koja su, od 2012. posebno, izgrađena na velikosrpskom šovinizmu i težnji za hegemonijom. Iako bi <b>državne institucije morale da budu laičke</b>, svaki državni organ ili opština imaju slavu, vojska se koristi u verskim ceremonijama, vreme se meri po verskom kalendaru, politički funkcioneri pokazuju svoju religioznost u svakoj situaciji, nema manifestacije kojoj vrh crkve nije gost, a redovno se ide kod patrijarha po duhovni savet.&nbsp;</p>
<p>U Crnoj Gori, opet, svedoci smo posebnog apsurda. <b>Crkva koja zvanično ne priznaje postojanje čitavog jednog naroda</b> (što sadrži i elemente krivičnog dela), <b>koja teritoriju Crne Gore tretira kao teritoriju Srbije</b>, <b>aktivno učestvuje u političkom životu, "komanduje" političkim strankama i njihovim liderima, javno demonstrirajući prezir prema svakom obliku državne vlasti i državnim simbolima Crne Gore</b>. Nema bolje ilustracije za to od odnosa <b>Ljubiše</b> <b>Ostojića</b> - <b>Metodija </b>prema podizanju spomenika ratnom zločincu i saradniku okupatora, kojom je prilikom intonirana i himna strane države, Srbije. Tim stavom, on nije samo bacio pod noge i hrišćanstvo i moral, on je bacio pod noge državu, i tu, u stvari, dolazimo do suštine problema.</p>
<p><b>Ne postoji, niti u modernom demokratskom društvu sme da postoji, verska ili bilo kakva druga organizacija, koja je "starija" od države.</b> Ne po godini osnivanja, koja je nebitna, već po statusu. Ono šta je ključno je da je država po svojoj suštini zajednica svih njenih građana, dok je crkva - kao i svaka druga uža organizacija (udruženje, klub, savez...) - zajednica tek jednog dela stanovnika države. I u tom je smislu država "starija": <b>zakoni države (moraju da) se primenjuju (i) na crkve i na vernike, crkveni "zakoni" važe samo interno, za one koji su "članovi" crkve i time njene "zakone" prihvataju.</b></p>
<p>Ne postoji, i ne sme da postoji, nekakav "temeljni ugovor" ili bilo kakav drugi akt ili dokument, koji pripadnicima jedne organizacije (verske, ili bilo koje druge), daje veća prava i manje obaveza nego ostalim građanima. Odnosno, ako tako šta postoji, Ustavni sud mora da reaguje i obezbedi jednakost svih pred Ustavom.</p>
<h2>ISKAČE OSIGURAČ</h2>
<p>Naravno, treba imati u vidu i činjenicu da su <b>svojim ustavima i Srbija i Crna Gora definisane kao sekularne, odnosno, da je crkva odvojena od države</b>. Otuda je u obe zemlje nedopustivo - a da je demokratske i parlamentarne svesti bilo bi i politički kažnjivo - svako koketiranje političara sa religijskom (ili najzad i bilo kojom drugom) organizacijom, kojim se jedan deo društva favorizuje. Jer, političar - posebno onaj na vlasti - obavlja funkciju od javnog interesa i predstavlja i zastupa jednako sve građane, a ne samo svoje simpatizere i ne samo vernike "svoje" crkve. Vera je, kao i kod svakog drugog građanina, njegova privatna, intimna stvar. I ona, u stvari, ostaje na vratima verskog hrama i privatnog doma.</p>
<p>Treba li, najzad, uopšte naglašavati<b> </b>da <b>religijska pravila dotiču samo vernike i da ni u kom obliku i ni na koji način ne smeju da postanu uobičajena za celo društvo, a nekmoli opšteobavezna? </b>Treba li pominjati da crkvi nije mesto u politici, ni u kom obliku ili formi?</p>
<p>Srbija i Crna Gora, na žalost, prečesto i previše se manifestuju kao prepolitička društva. Lično konjukturno i opšte moderno u ove dve države su izgleda uobičajeni motivi delovanja. Interes države i nacije je uvek u senci lukrativnog. Kako se svojevremeno pohrlilo u kom-partiju zarad vajde, sada se trči u religiju zbog ćara. Vera i versko se potežu u cilju jačanja nacionalizma i pravdanja nepočinstava koja se rade, ili tek planiraju.</p>
<p>Pravo verništvo i "snaga vere" u obe države bi se lako izmerili ukidanjem državnih sredstava verskim organizacijama (sem za verske objekte pod zaštitom države, kad važe posebna pravila) i uvođenjem parohijala. Što će reći: <b>ako si član crkve, to članstvo moraš da platiš; koliko članova, toliki je i crkveni guber</b>.&nbsp;</p>
<p>Do tog momenta je, međutim, još dalek put. Na njemu se crkva pruža onoliko koliko joj politika, vođena sopstvenim sebičnim ili na drugom mestu isplaniranim interesima, dopušta. Nekad uspe da "ukoči", svesna sopstvenih religijskih i moralnih normi, ali u poslednje vreme sve češće "iskače osigurač". A to onda nije samo unutarcrkveno pitanje, to je pitanje dalekosežnih i krupnih posledica.</p>
<p><b>Crkva mora da se vrati u pravni poredak i u okvire suštine sopstvenog postojanja. Ako to nije moguće, zabrana delovanja - bar tamo gde nije u matičnoj državi, plus ispitivanje poslovanja, odgovornost za narušavanje zakonom zaštićenih verskih objekata, pa čak i krivično gonjenje crkvenih velikodostojnika, uprkos odredbama nekakvih ugovora, uopšte nisu nerealna opcija.</b></p>

Vrele igre pod mantijom

<p>Deset maskiranih osoba sa bijelim majicama prevučenim preko glave pokušalo je danas da podmetne požar na brdu Gorica - potvrdio je za Portal ETV komandir Službe zaštite i spasavanja Glavnog grada <b>Nikola Bojanović</b>.</p>
<p>Dežurne službe koje čuvaju Park šumu Goricu su, kako ističe, na vrijeme primijetile maskirane osobe i spriječile ih u naumu da podmetnu požar.</p>
<p>Podsjećamo, od juče je na snazi zabrana ulaska u park-šumu Gorica i na brdo Ljubović zbog povećanog rizika od izbijanja požara i nepovoljnih vremenskih uslova i visokih temperatura, dok su od danas arheološki lokaliteti Duklja i Medun privremeno zatvoreni za posjetioce.</p>
<p>Ovu je odluku donio gradonačelnik Podgoric <b>Saša Mujović </b>sa ciljem zaštite života, zdravlja i bezbjednosti građana, kao i očuvanja prirodnih i kulturnih dobara.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 48%; padding-top: 120px;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&amp;url=https%3A%2F%2Fetv.me%2Fhronika%2Fsluzbenici-uprave-policije-istrazuju-uzroke-pozara-i-identifikuju-potencijalne-osumnjicene-kompletan-raspolozivi-sastav-na-terenu&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>
<p><br/></p>
<p>Na teritoriji Glavnog grada, kao i teritorije države, već nekoliko dana bjesne požari. Iz Uprave policije su juče kazali da njihovi službenici preduzimaju sve neophodne mjere i radnje sa ciljem utvrđivanja uzroka požara koji su posljednjih dana aktivni na teritoriji više opština i regija širom države, a angažovani su helikopter, dronovi i kompletan raspoloživi sastav policije.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 48%; padding-top: 120px;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&amp;url=https%3A%2F%2Fetv.me%2Fdrustvo%2Fvojinovic-najkompleksnija-situacija-u-podgorici-aktivni-pozari-u-danilovgradu-niksicu-bijelom-polju-i-savniku-stize-pomoc-iz-madarske&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>
<p><br/></p>
<p>Načelnik Područne jedinice Direktorata u Podgorici <b>Vojin Vojinović </b>kazao je ranije na vanrednoj konferenciji za medije Ministarstva unutrašnjih poslova da je situacija s požarima u Crnoj Gori i dalje najteža u glavnom gradu.</p>
<p>Trenutno su aktivni požari na Staroj Zlatici, Funtini, Kučkim Koritima, Medunu i Dinosi. Požar na Staroj Zlatici je, uz pomoć aviona za gašenje požara, uspješno lokalizovan.</p>
<p><b>J. B. </b></p>

Bojanović: Deset maskiranih osoba pokušalo da podmetne požar na brdu Gorica

<p>U piperskom naselju Đurkovići buknuo je danas požar velikih razmjera, a na licu mjesta su, pored vatrogasnih kola, i dvije Bemax cistijerne koje stalno dopremaju vodu.&nbsp;</p> <p>U jednu cistijernu može da stane 22 kubika vode.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FX_KThiBPHQI%3Fsi%3DNpbmJXuzX1k9ZqJM&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p>&nbsp;</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FARvl8zV5ipc&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div><p class="embed-block__description">Video: TAMARA KLIKOVAC </p></div> <p>&nbsp;</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FgREl-KFy8aM&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div><p class="embed-block__description">Video: TAMARA KLIKOVAC </p></div> <p><br/></p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FB336uL9N-5w&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div><p class="embed-block__description">Video: Tamara Klikovac </p></div> <p>&nbsp;</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/2025081118088_fea20e983423b3e0049c86176de9ef8c4690be05eb8fa487a224cdb132d37c99.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="2025081118088_fea20e983423b3e0049c86176de9ef8c4690be05eb8fa487a224cdb132d37c99" data-rendition-name="original" width="1600" height="1100" loading="lazy" alt="Punjenje cistijerne "> <figcaption>Punjenje cistijerne <span>(Photo: Tamara Klikovac )</span></figcaption> </figure>

Tag: strucno-osposobljavanje