<p>Atletičarke i atletičari Gimnazije “Niko Rolović” iz Bara ekipni su pobjednici Državnog prvenstva 42. Školskih sportskih igara u “kraljici sportova” za srednje škole, koje je održano na stadionu “Topolica” u Baru.&nbsp;</p>
<p>Takmičari su se nadmetali u sedam disciplina, koje su se bodovale za ekipni plasman.</p>
<p><b>UČENICI</b></p>
<h4><b>100m</b></h4>
<ol>
  <li>&nbsp;Matija Vojvodić (Gimnazija “Niko Rolović” – Bar) – 11.27</li>
  <li>&nbsp;Uroš Kotlaja (SSŠ – Pljevlja) – 11.72</li>
  <li>&nbsp;Luka Marković (Gimnazija “Stojan Cerović” – Nikšić) – 12.55</li>
</ol>
<h4><b>400m</b></h4>
<ol>
  <li>&nbsp;Mihailo Roćenović (Gimnazija “Niko Rolović” – Bar) – 50.30</li>
  <li>&nbsp;Andrej Đukanović (Gimnazija “Slobodan Škerović” – Podgorica) – 53.65</li>
  <li>&nbsp;Amin Kolić (Gimnazija Ulcinj) – 57.18</li>
</ol>
<h4><b>1000m</b></h4>
<ol>
  <li>&nbsp;Boban Madžgalj (Gimnazija Ulcinj) – 2:50.65</li>
  <li>&nbsp;Stefan Durković (SSŠ “Ivan Uskoković” – Podgorica) – 2:51.79</li>
  <li>&nbsp;Enes Erović (Gimnazija “Miloje Dobrašinović” – Bijelo Polje) – 2:52.21</li>
</ol>
<h4><b>Štafeta 4x100m</b></h4>
<ol>
  <li>&nbsp;SSŠ Pljevlja – 45.36</li>
  <li>&nbsp;Gimnazija “Niko Rolović” – Bar – 49.12</li>
  <li>&nbsp;Gimnazija “Stojan Cerović” – Nikšić – 49.37</li>
</ol>
<h4><b>Skok u dalj</b></h4>
<ol>
  <li>&nbsp;Stefan Džaković (SSŠ – Pljevlja) – 5.96</li>
  <li>&nbsp;Nemanja Madžgalj (Gimnazija Ulcinj) – 5.74</li>
  <li>&nbsp;Sergej Rogić (Gimnazija “Slobodan Škerović” – Podgorica) – 5.37</li>
</ol>
<h4><b>Skok uvis</b></h4>
<ol>
  <li>&nbsp;Radovan Sošić (SMŠ “Vuksan Đukić” – Mojkovac) – 185</li>
  <li>&nbsp;Ilija Ćuzović (SSŠ Pljevlja) – 165</li>
  <li>&nbsp;Filip Baljević (Gimnazija “Stojan Cerović” – Nikšić) – 160</li>
</ol>
<h4><b>Kugla</b></h4>
<ol>
  <li>&nbsp;Mihailo Miljković (Elektro škola Nikšić) – 13.15</li>
  <li>&nbsp;Matija Damjanović (SMŠ “Vuksan Đukić” – Mojkovac) – 12.88</li>
  <li>&nbsp;Vaso Abramović (Gimnazija “Stojan Cerović” – Nikšić) – 12.74</li>
</ol>
<h4><b>Ekipno – učenici</b></h4>
<ol>
  <li>&nbsp;Gimnazija “Niko Rolović” – Bar – 20 bodova</li>
  <li>&nbsp;SSŠ Pljevlja – 17 bodova</li>
  <li>&nbsp;Gimnazija “Stojan Cerović” – Nikšić – 17 bodova</li>
</ol>
<h3>UČENICE</h3>
<h4><b>100m</b></h4>
<ol>
  <li>&nbsp;Amra Hubanić (Srednja Elektro-ekonomska škola – Bijelo Polje) – 13.42</li>
  <li>&nbsp;Nikolina Ćaušević (Ekonomska škola “Mirko Vešović” – Podgorica) – 13.74</li>
  <li>&nbsp;Elena Dacić (Gimnazija “Niko Rolović” – Bar) – 14.87</li>
</ol>
<h4><b>400m</b></h4>
<ol>
  <li>&nbsp;Anabela Mujović (SSŠ Bar) – 1:01.62</li>
  <li>&nbsp;Sanja Andrijašević (Gimnazija “Stojan Cerović” – Nikšić) – 1:08.62</li>
  <li>&nbsp;Slavka Madžgalj (Srednja Elektro-ekonomska škola – Bijelo Polje) – 1:10.20</li>
</ol>
<h4><b>800m</b></h4>
<ol>
  <li>&nbsp;Jovana Simunović (Gimnazija “Stojan Cerović” – Nikšić) – 2:51.75</li>
  <li>&nbsp;Anita Zoronjić (Gimnazija “Miloje Dobrašinović” – Bijelo Polje) – 2:53.72</li>
  <li>&nbsp;Ena Kovačević (Gimnazija “Niko Rolović” – Bar) – 2:55.74</li>
</ol>
<h4><b>Štafeta 4x100m</b></h4>
<ol>
  <li>&nbsp;Ekonomska škola Nikšić – 57.23</li>
  <li>&nbsp;SSŠ “Ivan Uskoković” – Podgorica – 57.86</li>
  <li>&nbsp;Gimnazija “Niko Rolović” – Bar – 1:00.89</li>
</ol>
<h4><b>Skok u dalj</b></h4>
<ol>
  <li>&nbsp;Anđela Stanišić (Gimnazija “Niko Rolović” – Bar) – 4.47</li>
  <li>&nbsp;Andrijana Malović (Gimnazija “Stojan Cerović” – Nikšić) – 3.87</li>
  <li>&nbsp;Maša Ražnatović (Gimnazija “Slobodan Škerović” – Podgorica) – 3.62</li>
</ol>
<h4><b>Skok uvis</b></h4>
<ol>
  <li>&nbsp;Marija Nikezić (Gimnazija “Niko Rolović” – Bar) – 140</li>
  <li>&nbsp;Luna Zečević (Gimnazija “Slobodan Škerović” – Podgorica) – 135</li>
  <li>&nbsp;Sara Sarić (Ekonomska škola Nikšić) – 110</li>
</ol>
<h4><b>Kugla</b></h4>
<ol>
  <li>&nbsp;Antonela Gazivoda (Gimnazija Ulcinj) – 11.76</li>
  <li>&nbsp;Anđelina Lašić (SMŠ “Vuksan Đukić” – Mojkovac) – 10.95</li>
  <li>&nbsp;Anja Popović (Gimnazija “Stojan Cerović” – Nikšić) – 10.13</li>
</ol>
<h4><b>Ekipno – učenice</b></h4>
<ol>
  <li>&nbsp;Gimnazija “Niko Rolović” – Bar – 18 bodova</li>
  <li>&nbsp;Gimnazija “Stojan Cerović” – Nikšić – 15 bodova</li>
  <li>&nbsp;Gimnazija “Slobodan Škerović” – Podgorica – 7 bodova</li>
</ol>

Portal ETV

original

viewImage

baseImage

610x380

500x500

400x240

400x203

1250x600

1084x550

thumbnail

Barska gimnazija najbolja u obje konkurencije sportskih igara u atletici

<p>Oficiri Vojske Crne Gore i predstavnici Ministarstva odbrane posjetili su srednje škole u više crnogorskih gradova kako bi đacima predstavili mogućnosti školovanja na renomiranim vojnim akademijama širom svijeta.</p>
<p>Oni su posjetili mojkovačku Srednju mješovitu školu „Vuksan Đukić“, Gimnaziju „Stojan Cerović“ i Srednju ekonomsko-ugostiteljsku školu u Nikšiću, beranske škole SSŠ „Vukadin Vukadinović“ i Gimnaziju „Panto Mališić“, Gimnaziju „Tanasije Pejatović“, Srednju stručnu školu u Pljevljima, kao i podgoričku Srednju ekonomsku školu „Mirko Vešović“ i Gimnaziju „Slobodan Škerović“.</p>
<p>- Oficiri su učenicima prenijeli svoja lična iskustva sa školovanja na prestižnim akademijama i objasnili koji su benefiti takvog obrazovanja – saopšteno je iz Ministarstva odbrane u objavi na društvenoj mreži X (bivši Tviter).</p>
<p>Objasnili su, kako su naglasili, da vojno školovanje pruža - ne samo vrhunsko akademsko znanje i fizičku spremnost, već i da razvija liderske vještine, odgovornost i predstavlja čast zbog služenja svojoj državi.</p>
<p>- Mogućnost školovanja na vojnim akademijama garantuje siguran posao i otvara vrata za profesionalni razvoj u Vojsci Crne Gore, ali i pruža priliku za dalja školovanja i usavršavanja, kako u zemlji, tako i u inostranstvu – istakli su oni.</p>
<div class="embed-block"><div style="max-width: 550px;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 100%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fx.com%2Fdefence_mne%2Fstatus%2F1903815393866559964&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>

Oficiri i predstavnici MOD posjetili brojne srednje škole: Vojnim školovanjem do vrhunskog znanja, fizičke spremnosti, liderskih vještina i časti

<p>Čitanke za prva tri razreda srednjih stručnih škola, u izdanju Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, čiji su autori Svetlana Kalezić Radonjić, Svetlana Jovetić Koprivica, Miroslav Minić i Radovan Čečović, osvojili su u Frankfurtu specijalnu nagradu za najbolji evropski udžbenik u kategoriji za srednje škole.&nbsp;</p>
<p>- Ovo je božanstvena priča koja može biti apsolutno realan scenario za svaku oblast u Crnoj Gori, i mislim da bi trebalo da se promijene neke okolnosti: da ne mora svako da ide po svijetu i dobije potvrdu, da bi ovdje dokazao da je ova priča realno moguća - kazala je profesorica Svetlana Kalezić Radonjić u emisiji Televizije E Jutro sa Majom.</p>
<p>Naše obrazovanje podrazumijeva udžbenike koji trajuodređeno vrijeme, kaže Koprivica, i njih treba revidirati nasvakih šest godina, otprilike, dodaje ona, i što bi valjalomijenjati.&nbsp;</p>
<p>Svi autori su dali posebnu boju tom udžbeniku, tako da je čitanka specifična, objašnjava Koprivica, a svojedvadesetogodišnje iskustvo iz učionice je iskoristila, kakokaže, da sudjeluje u pravljenju udžbenika koji neće biti djecidosadan.</p>
<p>- Mislim da je lijepo da ova nagrada dođe u našu zemlju, u Crnu Goru, gdje su knjige pečatane od Crnojevića naovamo. To jeste bitna stvar - rekla je Koprivica.</p>
<p>Poznavanje djece, ili kako kaže Minić, mladih ljudi, ali inačina na koji treba da se radi sa njima, a to isključujekonstantnu kritiku upućenu upravo njima je njegov motiv za rad na udžbeniku.&nbsp;</p>
<p>- Odlično znam šta je dosadan čas, odlično znam šta je dosadna knjiga, udžbenik… Znam šta ih interesuje, znam štatreba da se radi sa njima, znam koliko je važno da ih ne kritikujemo. Po cijeli dan slušamo - ne idu u pozorište, slušajulošu muziku, gledaju loše filmove. A onda ti ih odvedeš u pozorište, Svetlana i ja smo prošle godine imali prvi razredsrednje škole, koji nijesu išli u pozorište. Onda pođu da pogledaju Posjetu, u Crnogorskom narodnom pozorištu, predstavu koja traje skoro dva sata, i ja znam da smo im potpuno promijenili život - rekao je Minić.</p>
<p>Učenici rade i izložbe, podsjeća Minić, vježbe na časovimaknjiževnosti, snimaju kratke video forme, čak idu i nafestivale na kojima uče da snime kratki dokumentarni film. To je nešto što im puno znači, što je važno, i za cijeli život, smatra Minić.</p>
<p>- Imamo primjer đaka koji imaju sve petice, čiji se roditeljiljute zašto idu na Cetinje da upišu Fakultet dramskih iliFakultet likovnih umjetnosti, jer su mislili da će da postanuinženjeri, ljekari, učitelji. Umjesto toga da kritikujemo, hajdeda ih zainteresujemo I motivišemo. Zaista mislim da je danasbesmisleno pričati, davati jedinice u učionici, a da ništa ne uradiš ono što je suštinsko - naglasio je Minić.</p>
<p>Niko ko je upisao fakultet s namjerom da bude nastavnik iliprofesor, nije razmišljao da će da se obogati, i da će taj fakultet, kako kaže, da mu donese neke beneficije.&nbsp;</p>
<p>- Smatram da sam veliki patriota, zato što radim u učionici i trudim se da ti đaci budu ti mladi ljudi, da nešto napravimood njih, da ova Crna Gora bude bolja za pet, deset , petnaest, dvadeset godina. E sad, ako mi dozvolimo da kritikujemo, da smo potpuno u učionici nemotivisani, to je onda zbilja da dašknjižicu i odeš negdje - poručio je Minić.</p>
<p>Društvo uporno očekuje neku veliku, kolektivnu promjenu, smatra Radonjić, a sve promjene su kretale od individualnihpromjena, i kako kaže, od toga koliko je neko u stanju sebe da učini najboljom verzijom sebe, i, dodaje ona, da taj krugpoboljšanja širi dalje.&nbsp;</p>
<p>- Ovaj scenario je realno moguć u svakoj oblasti u CrnojGori. Jer u svakoj oblasti mi imamo izuzetne ljude, ali imamosistemski problem od pojave onih koji nemaju kapacitete, aliimaju ambicije. Nijesu naš problem nesposobni ineambiciozni, naš problem su nesposobni a ambiciozni, iuglavnom takvi najviše dominiraju i ne dopuštaju izuzetnimda dođu do izražaja. Priča o izuzetnosti nikada nije bilakolektivna priča, ali pustite tu šačicu izuzetnih, neka ih u Crnoj Gori ima, ako ćemo da budemo baš pesimistični, stotinu, koji se mog naći, konkretno iz oblasti prosvjete. Pustite tu jednu stotinu da radi i ona će napraviti bum za sve. Pustite šačicu izuzetnih u svakoj oblasti, u dramskojumjetnosti, u muzici, slikarstvu, inženjerstvu, čemu god, da radi - navela je Radonjić.</p>
<p>&nbsp;Dovoljno je, poručuje ona, samo da se ne opstruiraju i sistem apsolutno može da procvjeta.</p>
<p>- Dakle, ovo je priča o tome, kako smo, u suštini, zaobilaznim putem, nekako došli u Crnu Goru. Ovo je božanstvena priča koja može biti apsolutno realan scenario za svaku oblast u Crnoj Gori, i mislim da bi trebalo da se promijene neke okolnosti, da ne mora svako da ide po svijetu idobije potvrdu, da bi ovdje dokazao da je ova priča realnomoguća - zaključila je Radonjić.</p>

Radonjić: Pustite tu jednu stotinu izuzetnih da radi i ona će napraviti bum za sve

<p>Dan nakon razornog požara u Đurkovićima, više kuća pretvoreno je u zgarište, a okolna priroda opustošena. Gorjeli su i pomoćni objekti, štale, vinogradi i voćnjaci. Mještani jučerašnji dan opisuju jednom riječju – nemoć. Situaciju je, kažu, dodatno otežao nestanak struje i vode, zbog čega je hidrant, koji je trebalo da bude prva linija odbrane, bio potpuno beskoristan.</p>
<p>Na pragu porodične kuće <b>Pavića Vukovića</b> ostali su samo pepeo i ruševine. Vatrena stihija, priča njegova kćerka, za svega nekoliko sati odnijela je dom koji su gradile generacije.</p>
<p>– Oni nijesu uspjeli da spasu ovaj dom. Ako su ga gradili moji đedovi, moji stričevi, i da doživimo da u 21. vijeku imamo ovakve posljedice požara, onda mislim da je do nas – kazala je ona.</p>
<p>Iako su u Piperima požari česta pojava, mještani tvrde da ovakve razmjere ne pamte i oštro demantuju navode vlasti da je došlo do samozapaljenja.</p>
<p>&nbsp;– Branili smo mi Pipere od požara i ranijih godina sa mnogo manje ljudstva, ali nam kuće nikada nijesu gorjele, niti su se samozapaljivale. Jednu takvu nesmotrenost u izjavi koristim priliku da demantujem – rekla je <b>Dragana Vuković </b>za Televiziju E.</p>
<p>Plameni jezici progutali su i voćnjake.</p>
<p>– Jedan dio voćnjaka je izgorio, i ove voćke dolje, ali to je bilo nemoguće spasiti – rekao je Dragan Đukić, mještanin Đurkovića.</p>
<p>Na temperaturi od 40 stepeni, mještani su bili bez struje i vode.</p>
<p>– Osjećali smo se potpuno bespomoćno. Ako vam kažem da se iza vas nalazi hidrant na koji mogu da se prikače dva ili tri vatrogasna crijeva, a mi nijesmo imali ni vodu ni struju. Juče smo došli da spasimo svoju kuću golih ruku. Niko nije došao da nas pita imamo li vode za piće, da li nam nešto treba – kazala je Vuković.</p>
<p>Iako su čekali pomoć iz vazduha, nadljudski napori pripadnika zaštite i spašavanja i vojske, kojima su, kako kažu, beskrajno zahvalni, nijesu bili dovoljni.</p>
<p>– Oni ovdje nijesu imali gdje da napune vodu, morali su se vraćati do šina, tamo ima hidrant. Tolika je vatrena stihija bila da ona jedna cisterna izgori za pola minuta, a onda se čeka sljedeća. A vatra ne može da čeka – rekao je Đukić.</p>
<p>Mještani se pitaju da li su posljedice mogle biti ublažene da su postojali agregati za pokretanje pumpi.&nbsp;</p>
<p>Zaključuju da će ubuduće morati da se oslone na sopstvene resurse.</p>
<p>– Ono što sam čvrsto odlučio jeste da bušim svoj bunar. Ovakav pakao da doživim više neću – poručuje Đukić.</p>
<div class="embed-block"><div style="max-width: 660px;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 63%; padding-top: 284px;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fwww.instagram.com%2Freel%2FDNQ4rMXoJS7%2F%3Figsh%3Dem81cGx1dmNqZzc3&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>

Pakao u Đurkovićima: Kuće u zgarištu, mještani bez vode i struje branili domove golim rukama

<p>Vatrogascima ni noćas nema odmora. Iako su tokom dana požari u Piperima i Kučima stavljeni pod kontrolu, u večernjim satima vatra se ponovo razbuktala, i to na velikom području Kuča, saopšteno je iz Službe zaštite i spašavanja Glavnog grada.</p>
<p>Kako se navodi, požar se primakao objektima, a vatrogasci ulažu napore da odbrane kuće.</p>
<p>- Situacija je veoma teška, primaklo se kućama. Kritično je od Kakaricke gore i Doljana pa u velikom dijelu Kuča. Vatra prijeti objektima u mjestima Fundina, Bezjovo, Kupusi, Ubli, Medun i Vrbica - kazao je za Portal Analitika komandir Službe zaštite i spašavanja<b> Nikola Bojanović.</b></p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FTzZYceCda4w&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>Na terenu su, osim vatrogasaca, angažovani i pripadnici Vojske Crne Gore. Iz Službe su apelovali na građane da pozivom na broj 123 prijave tačnu lokaciju na kojoj se vatra primiče objektima, jer to značajno olakšava intervenciju.</p>
<p>- Zahvaćena je ogromna površina, a prijavom tačne lokacije građani nam pomažu da brže reagujemo - naveo je Bojanović.</p>
<p>Dodaje se da duva vjetar, ali da je slabijeg intenziteta nego juče, što donekle olakšava borbu sa vatrenom stihijom.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F4VqJBDUanbU&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>&nbsp;</p>

(VIDEO) Noć bez predaha: Požar u Kučima ponovo buknuo i prijeti kućama

<p>Na &nbsp;Bulevaru Džordža Vašingtona večeras je došlo do saobraćajne nezgode u kojem je učestvovalo putničko vozilo i motociklista.&nbsp;</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FF5bkOFVFoT4&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>Kako se može vidjeti na snimku Portala ETV, jedna osoba sjedi na asfaltu, ali je teško procijeniti stepen povreda.</p>
<p>Iz OKC nije bilo informacija o ovom udesu.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fe0iSN3l-55c&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>&nbsp;</p>

(VIDEO) Udes na Bulevaru Džordža Vašingtona

<p>Predsjednik Demokratske partije socijalista <b>Danijel Živković</b> uputio je izraze saučešća porodici pripadnika Vojske Crne Gore Dejana Božovića, koji je danas, obavljajući vojničku dužnost i štiteći građane od požara, tragično izgubio život.</p>
<p>- Država Crna Gora i društvo u cjelini moraju trajno pamtiti njegovu današnju žrtvu kao primjer časnog odnosa prema domovini i pronaći način da brinu o njegovoj porodici i četvoro djece koji su ostali bez svog stamenog oslonca -  napisao je Živković.</p>
<p>U objavi je naveo da Božoviću pripada „vječna slava“.</p>

Živković: Crna Gora mora trajno pamtiti žrtvu Dejana Božovića

<p><b>Povampirene velikosrpske i četničke falange nemaju problem sa razumom i logikom.</b> Razuma kod njih manjka od samog starta, jer da se javlja makar u česticama, ne bi danas novočetnici jednako voleli saradnike nacista (četnike, JVuO) i potomke dela onih koji su nacizmu stali nogom za vrat (Ruse, odnosno Putina).&nbsp;</p>
<p>Na logici tek padaju. Tvrde da su poštovaoci "prvog gerilskog antifašističkog pokreta u Evropi", misleći na formacije <b>Draže Mihailovića</b>. I dok su Mihailovićeve četničke formacije imale bar neke dve istorijski potvrđene bitke protiv nacista, pre nego što su postale njihova verna pomoćna vojska i koljači civila, današnji simpatizeri pokreta DM ne vide <b>contradictio in adjecto</b> čak ni u činjenici da sebe nazivaju antifašističkim pokretom, a podižu spomenik fašisti koga je odlikovao <b>Adolf Hitler</b>.</p>
<p>Ta bi zbrka u glavama pojedinaca bila lako rešiva na nivou <b>Toponica</b> ili <b>Kovin</b> u Srbiji, odnosno <b>Dobrota</b> u Crnoj Gori, da nosioci političke vlasti u ove dve države ne igraju "stiskavac" upravo s baštinicima tih retrogradnih ideja. <b>Trljkajući se znojavim telima s dlakavim četništvom u ritmu "drma mi se na šubari cveće", političari u stvari plešu s najprimitivnijim i najzaostalijim, shodno tome i najkrvoločnijim, delom biračkog tela.</b>&nbsp;</p>
<p>Tim trulim kompromisom trenutno obezbeđuju sebi glasove, ali istovremeno guraju obe države u živi pesak velikosrpskog šovinizma, iz koga se u ranijim, ne tako davnim prilikama, izlazilo teškom mukom i uz velike žrtve. I kako sada vidimo - samo privremeno.</p>
<p>No, pisali smo već o minornom intelektualnom i moralnom kapacitetu ljudi koji su se, u tranzicionom periodu i usled prirodnog nezadovoljstva nedovoljnim napretkom dvaju država pod demokratskim vlastima, dočepali političke vlasti. Njihov je učinak - u Srbiji od 2012, a u Crnoj Gori od 2020. - merljiv vekovima: <b>države su civilizacijski i ekonomski vratili u XVIII, a građane mentalno i logički u XIII vek.</b></p>
<p>Danas ćemo se pozabaviti njihovim drugim trulim kompromisom, <b>erotski vrućim plesom s organizacijom koja je poslednjih godina pedantno očistila svoje redove od svih progresivnih, slobodnomislećih i zdravorazumskih ljudi</b>. Onom koja upravo ovih dana u Beogradu završava javni inkvizitorski obračun s poslednjom dvojicom teologa koji su se usudili da je kritikuju: s <b>Vukašinom Milićevićem</b> i <b>Blagojem Pantelićem</b>. Dakle, pozabavićemo se organizacijom koja sebe naziva "Srpska pravoslavna crkva", dočim je u međucrkvenoj komunikaciji to Crkva Srbije.</p>
<p>Iako je već od početka devedesetih SPC korisno poslužila balkanskom kasapinu <b>Slobodanu Miloševiću</b> u nastojanju da ratom i etničkim čišćenjem zadrži "sve Srbe u jednoj državi", ta je crkva tek od demokratskih promena 2000. godine postala zaista država u državi. Ne samo da ne plaća nikakav <b>porez</b> na svoju razgranatu privrednu delatnost, nego država pokriva <b>doprinose</b> sveštenika za penziono i zdravstveno osiguranje. Najzad, malo-malo Vlada opredeli neka <b>sredstva</b> za gradnju ili renoviranje hramova, izdaju se i obavezne doplatne poštanske markice, a stižu i bogate <b>donacije</b> iz inostranstva, najviše od ruske države i crkve.</p>
<h2>ĆAR ZA VAJDU</h2>
<p>Kako neki čitalac ovakvog pisanja uvek kaže ono čuveno "da, ali", da ga predupredimo: slične privilegije u Srbiji imaju i ostale verske zajednice. Ipak, slika davanja i uticaja biće potpuna tek kada kažemo da se po popisu 2022. u Srbiji čak 81,1 odsto građana izjasnilo kao pravoslavac, dok sve ostale verske zajednice i ateisti i agnostici zajedno čine preostalih 18,9 procenata.&nbsp;</p>
<p>Doduše, u praksi, većina deklarativnih vernika ne ponaša se kao vernik, pa crkve zvrje prazne. <b>SPC zato od ideje da živi od parohijala, a ne od državnih davanja i oprosta troškova, beži kao đavo od krsta.</b> I tu da bacimo dodatno svetlo podsećanjem na činjenicu da je u deset godina koje su prethodile tom popisu, u Srbiji izgrađeno oko hiljadu crkava, i samo 13 škola.</p>
<p>Dakle, davanjima pravoslavnoj crkvi, političari obezbeđuju njenu podršku, a s obzirom na razgranatost crkvenog sistema i veliki uticaj u narodu, to je možda i investicija s najbržim povratom u poslovnom okruženju. <b>Iako je Ustavom crkva odvojena od države, normalizuje se neformalni političko-crkveni brak iz interesa</b>, i tako sveštenstvo podržava galantnost trenutne vladajuće političke opcije, podržavajući njenu politiku.</p>
<p>U praksi, bar u Srbiji,<b> popovi SPC postali su vrhovni autoritet za sve.</b> Od abortusa do dogmatizovanog Kosova, od vaspitanja dece do nacionalnih pitanja koja su, od 2012. posebno, izgrađena na velikosrpskom šovinizmu i težnji za hegemonijom. Iako bi <b>državne institucije morale da budu laičke</b>, svaki državni organ ili opština imaju slavu, vojska se koristi u verskim ceremonijama, vreme se meri po verskom kalendaru, politički funkcioneri pokazuju svoju religioznost u svakoj situaciji, nema manifestacije kojoj vrh crkve nije gost, a redovno se ide kod patrijarha po duhovni savet.&nbsp;</p>
<p>U Crnoj Gori, opet, svedoci smo posebnog apsurda. <b>Crkva koja zvanično ne priznaje postojanje čitavog jednog naroda</b> (što sadrži i elemente krivičnog dela), <b>koja teritoriju Crne Gore tretira kao teritoriju Srbije</b>, <b>aktivno učestvuje u političkom životu, "komanduje" političkim strankama i njihovim liderima, javno demonstrirajući prezir prema svakom obliku državne vlasti i državnim simbolima Crne Gore</b>. Nema bolje ilustracije za to od odnosa <b>Ljubiše</b> <b>Ostojića</b> - <b>Metodija </b>prema podizanju spomenika ratnom zločincu i saradniku okupatora, kojom je prilikom intonirana i himna strane države, Srbije. Tim stavom, on nije samo bacio pod noge i hrišćanstvo i moral, on je bacio pod noge državu, i tu, u stvari, dolazimo do suštine problema.</p>
<p><b>Ne postoji, niti u modernom demokratskom društvu sme da postoji, verska ili bilo kakva druga organizacija, koja je "starija" od države.</b> Ne po godini osnivanja, koja je nebitna, već po statusu. Ono šta je ključno je da je država po svojoj suštini zajednica svih njenih građana, dok je crkva - kao i svaka druga uža organizacija (udruženje, klub, savez...) - zajednica tek jednog dela stanovnika države. I u tom je smislu država "starija": <b>zakoni države (moraju da) se primenjuju (i) na crkve i na vernike, crkveni "zakoni" važe samo interno, za one koji su "članovi" crkve i time njene "zakone" prihvataju.</b></p>
<p>Ne postoji, i ne sme da postoji, nekakav "temeljni ugovor" ili bilo kakav drugi akt ili dokument, koji pripadnicima jedne organizacije (verske, ili bilo koje druge), daje veća prava i manje obaveza nego ostalim građanima. Odnosno, ako tako šta postoji, Ustavni sud mora da reaguje i obezbedi jednakost svih pred Ustavom.</p>
<h2>ISKAČE OSIGURAČ</h2>
<p>Naravno, treba imati u vidu i činjenicu da su <b>svojim ustavima i Srbija i Crna Gora definisane kao sekularne, odnosno, da je crkva odvojena od države</b>. Otuda je u obe zemlje nedopustivo - a da je demokratske i parlamentarne svesti bilo bi i politički kažnjivo - svako koketiranje političara sa religijskom (ili najzad i bilo kojom drugom) organizacijom, kojim se jedan deo društva favorizuje. Jer, političar - posebno onaj na vlasti - obavlja funkciju od javnog interesa i predstavlja i zastupa jednako sve građane, a ne samo svoje simpatizere i ne samo vernike "svoje" crkve. Vera je, kao i kod svakog drugog građanina, njegova privatna, intimna stvar. I ona, u stvari, ostaje na vratima verskog hrama i privatnog doma.</p>
<p>Treba li, najzad, uopšte naglašavati<b> </b>da <b>religijska pravila dotiču samo vernike i da ni u kom obliku i ni na koji način ne smeju da postanu uobičajena za celo društvo, a nekmoli opšteobavezna? </b>Treba li pominjati da crkvi nije mesto u politici, ni u kom obliku ili formi?</p>
<p>Srbija i Crna Gora, na žalost, prečesto i previše se manifestuju kao prepolitička društva. Lično konjukturno i opšte moderno u ove dve države su izgleda uobičajeni motivi delovanja. Interes države i nacije je uvek u senci lukrativnog. Kako se svojevremeno pohrlilo u kom-partiju zarad vajde, sada se trči u religiju zbog ćara. Vera i versko se potežu u cilju jačanja nacionalizma i pravdanja nepočinstava koja se rade, ili tek planiraju.</p>
<p>Pravo verništvo i "snaga vere" u obe države bi se lako izmerili ukidanjem državnih sredstava verskim organizacijama (sem za verske objekte pod zaštitom države, kad važe posebna pravila) i uvođenjem parohijala. Što će reći: <b>ako si član crkve, to članstvo moraš da platiš; koliko članova, toliki je i crkveni guber</b>.&nbsp;</p>
<p>Do tog momenta je, međutim, još dalek put. Na njemu se crkva pruža onoliko koliko joj politika, vođena sopstvenim sebičnim ili na drugom mestu isplaniranim interesima, dopušta. Nekad uspe da "ukoči", svesna sopstvenih religijskih i moralnih normi, ali u poslednje vreme sve češće "iskače osigurač". A to onda nije samo unutarcrkveno pitanje, to je pitanje dalekosežnih i krupnih posledica.</p>
<p><b>Crkva mora da se vrati u pravni poredak i u okvire suštine sopstvenog postojanja. Ako to nije moguće, zabrana delovanja - bar tamo gde nije u matičnoj državi, plus ispitivanje poslovanja, odgovornost za narušavanje zakonom zaštićenih verskih objekata, pa čak i krivično gonjenje crkvenih velikodostojnika, uprkos odredbama nekakvih ugovora, uopšte nisu nerealna opcija.</b></p>

Vrele igre pod mantijom

<p>U piperskom naselju Đurkovići buknuo je danas požar velikih razmjera, a na licu mjesta su, pored vatrogasnih kola, i dvije Bemax cistijerne koje stalno dopremaju vodu.&nbsp;</p> <p>U jednu cistijernu može da stane 22 kubika vode.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FX_KThiBPHQI%3Fsi%3DNpbmJXuzX1k9ZqJM&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p>&nbsp;</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FARvl8zV5ipc&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div><p class="embed-block__description">Video: TAMARA KLIKOVAC </p></div> <p>&nbsp;</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FgREl-KFy8aM&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div><p class="embed-block__description">Video: TAMARA KLIKOVAC </p></div> <p><br/></p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FB336uL9N-5w&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div><p class="embed-block__description">Video: Tamara Klikovac </p></div> <p>&nbsp;</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/2025081118088_fea20e983423b3e0049c86176de9ef8c4690be05eb8fa487a224cdb132d37c99.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="2025081118088_fea20e983423b3e0049c86176de9ef8c4690be05eb8fa487a224cdb132d37c99" data-rendition-name="original" width="1600" height="1100" loading="lazy" alt="Punjenje cistijerne "> <figcaption>Punjenje cistijerne <span>(Photo: Tamara Klikovac )</span></figcaption> </figure>

(VIDEO) Bemax cistijerne dopremaju vodu kako bi se ugasio požar u Piperima

<p>Porodice tragično stradalih i ranjenih u dva stravična masakra na Cetinju 12. avgusta 2022. u Medovini i 1. januara 2025 u kojima je svirepo ubijeno 23 ljudi, među kojima četvoro djece, zahtijevaju smjenu načelnika Regionalnog centra bezbjednosti "Centar" koji <b>Gorana Jokića</b>, ali i ministra unutrašnjih poslova <b>Danila Šaranovića </b>zbog izostanka punog institucionalnog odgovora na ove zločine, sankcionisanja odgovornih i preuzimanja mjera da se ovakve tragedije ponove.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DmvcomuZ9IoE&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p>Porodice su se danas sa građanima u 15 sati okupili kod spomenika Lovćenska vila na Cetinju, odakle su se zaputili u Medovinu gdje su zapalili svijeće i odali poštu stradalima.</p> <div class="embed-block"><div style="max-width: 56vh;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 177.7778%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutube.com%2Fshorts%2Fgur2e-ILFiY%3Ffeature%3Dshare&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p>Sa tog mjesta su ponovo zatraženi odgovori i odgovornost, istina i pravda.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/2025081215084_c60afb0eb343fc191ad9e13f244e233527a28a085b1ffba6528eeda0705ef9ef.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="2025081215084_c60afb0eb343fc191ad9e13f244e233527a28a085b1ffba6528eeda0705ef9ef" data-rendition-name="original" width="1600" height="900" loading="lazy" alt="Sa okupljanja na Cetinju"> </figure>  <p>&nbsp;</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250812150812_a0d378496fd522f0a1882f93de1f6823fcdbe5a1f7a468afb8586c9178e7df43.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="20250812150812_a0d378496fd522f0a1882f93de1f6823fcdbe5a1f7a468afb8586c9178e7df43" data-rendition-name="original" width="1600" height="900" loading="lazy" alt="Medovina, 12. 08. 2025."> <figcaption>Medovina, 12. 08. 2025.<span>(Photo: Portal ETV/Duško Mihailović)</span></figcaption> </figure>  <p>&nbsp;</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250812150816_a59790ffdec0e3554f24ec7c1965ba705d4475955c827e3c4ce32e0cab55f109.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="20250812150816_a59790ffdec0e3554f24ec7c1965ba705d4475955c827e3c4ce32e0cab55f109" data-rendition-name="original" width="1600" height="900" loading="lazy" alt="Medovina, 12. 08. 2025."> <figcaption>Medovina, 12. 08. 2025.<span>(Photo: Portal ETV/Duško Mihailović)</span></figcaption> </figure>  <p>Pročitan je niz zahtjeva, među kojima je da predstavnike porodica stradalih u najkraćem roku prime predsjednik države <b>Jakov Milatović</b> i premijer <b>Milojko Spajić</b> u cilju punog sagledavanja nepostojanja odgovornih i propusta u radu policijske službe.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DscbVSDADX3M&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p>- Nakon održanih sastanaka sa predsjednicima države i Vlade i potpunije prezentacije zahtjeva i njihove javno izražene spremnosti da se usvoje spremni smo "reducirati" vrijeme trajanja protesta na Kruševom ždrijelu na sat vremena, a po ispunjenju zahtjeva obustaviti blokade. U protivnom, ako i ovog puta nađemo na institucionalni "zid ćutanja" vrijeme naših blokada će biti povećano na tri sata - pročitala je zahtjeve <b>Vesna Pejović</b>, koja je u Medovini izgubila kćerku i dva unuka.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250812150824_17600509fa30050ec2fdd05ea5e7cf36c4fae0733f1025d076213d7ecb2d2df3.jpg" data-media-id="editor_6" data-image-id="20250812150824_17600509fa30050ec2fdd05ea5e7cf36c4fae0733f1025d076213d7ecb2d2df3" data-rendition-name="original" width="1600" height="900" loading="lazy" alt="Vesna Pejović"> <figcaption>Vesna Pejović<span>(Photo: Portal ETV/Duško Mihailović)</span></figcaption> </figure>  <p>Zatražila je političku odgovornost ministra unutrašnjih poslova u vidu njegove smjene, kao čin jasnog pokazivanja predsjednika Vlade da su životi 23 crnogorska građanina vrednija "političke odgovornosti" od nesretno i nepametno urađene značke jednog boda.</p> <p>- Jokić je najkorumpiraniji policajac i zaprška u svakoj čorbi - istakla je Pejović.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DsmmC8NY0Hjg&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p><br/></p> <p>Očekuje i da direktor Uprave policije <b>Lazar Šćepanović </b>hitno smijeni direktora policije Jokića koga smatraju direktno odgovornim za neprofesionalno i neuspješno postupanje policije, posebno u slučaju tragedije u Medovini 2022. godine.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3Dkk9E_EB987Q&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p>Jedan od zahtjeva je i usvajanje "Markovog i Mašanovog zakona", uz prethodnu saradnju sa stručnim asocijacijama i istaknutim pravnicima, a kako bi se rigoroznije propisala politika izdavanja i nošenja oružja.</p> <p>Porodice traže i efikasniji rad tužilaštva u procesuiranju odgovornih i sudova u vezi sa pokrenutim postpcima.</p> <p>Pejović se u ime porodica zahvalila svim strkovnim organizacijama, nevladinim organizacijama koje su ih podržale i dale snagu da istraju u svojoj borbi.</p> <p>- Zahvaljujemo i onima koji su "odćutali" i ostali kućama sa porukom da se mi borimo i za bezbjednost njih i njihove djece, jer tragedija ne bira naciju, vjeru i političko uvjerenje - naglasila je ona.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250812150812_cb426f09861e88d85c5a04a39da2d869c5718f9815b6c28db0eee54b6db1abbb.jpg" data-media-id="editor_9" data-image-id="20250812150812_cb426f09861e88d85c5a04a39da2d869c5718f9815b6c28db0eee54b6db1abbb" data-rendition-name="original" width="1600" height="900" loading="lazy" alt="Medovina, 12. 08. 2025."> <figcaption>Medovina, 12. 08. 2025.<span>(Photo: Portal ETV/Duško Mihailović)</span></figcaption> </figure>  <p>Tri godine od prvog svirepog zločina, koliko traje muk institucija, ignorisanje porodica stradalih i prepuštanje zaboravu poručuju da svoje najmilije neće zaboraviti i da neće odustati.&nbsp;</p> <p>- Mi niti možemo ni hoćemo odustati i zaboraviti jer bi to bio ponovljeni zločin nad žrtvama i čin njihove najteže izdaje. Pokažimo da smo društvo solidarnosti, empatije i institucionalne odgovornosti. Pamtimo, ne zaboravljamo, ne tražimo osvetu, borimo se da dobijemo punu istinu i da odgovorni odgovaraju i da učinimo sve da ovakvi zločini nika više ne ponove - zaključila je Pejović.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/2025081215080_2ced6c22af6665de72583e16b4a57d0a22eaae9dfcfcc48094ff0ee51c51c524.jpg" data-media-id="editor_10" data-image-id="2025081215080_2ced6c22af6665de72583e16b4a57d0a22eaae9dfcfcc48094ff0ee51c51c524" data-rendition-name="original" width="1600" height="900" loading="lazy" alt="Skup na Cetinju"> <figcaption>Sa skupa na Cetinju, 12.8.2025.<span>(Photo: Portal ETV/Duško Mihailović)</span></figcaption> </figure>  <p>Nakon što su zapalili svijeće u Medovini, građani su simbolično pustili u nebo bijele balone.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DMa8mfA54cNo&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>

(FOTO/VIDEO) Porodice žrtava traže hitnu smjenu Jokića i Šaranovića, od sastanka sa premijerom i predsjednikom zavisi dužina trajanja blokada

<p>Dok država gori, dok se vojnici i vatrogasci nadljudskim naporima bore da spasu imovinu i živote, Crna Gora pita jedno: gdje je trojac koji bi trebalo da vodi brigu o njenoj bezbjednosti?</p>
<p>Gdje je ministar unutrašnjih poslova <b>Danilo Šaranović</b>? Gdje je ministar odbrane <b>Dragan Krapović</b>? Gdje je koordinator bezbjednosnih službi i potpredsjednik Vlade <b>Aleksa Bečić</b>?</p>
<p>Da li odmaraju u hladovini neke egzotične destinacije? Ili su možda previše zauzeti fotošop kampanjama i partijskim kalkulacijama da bi se obratili narodu? Da li je moguće da ih ni buktinja koja guta cijela sela ne može izvući iz komfora političke letargije?</p>
<p>Zašto je Šaranović čekao s pozivom za NATO pomoć dok su ljudi gasili vatru golim rukama? Gdje je Krapović – da li komanduje odbranom države, ili čeka da neko drugi preuzme odgovornost? I šta tačno radi Bečić, osim što se krije iza parole “sve je pod kontrolom”?</p>
<p>Nema ih. Nema ih dok Crna Gora gori. Nema ih kad se borimo za dah pod gustim dimom. Nema ih ni na razglednicama. </p>
<p>Zapravo, ovo je obrazac njihovog (ne)djelovanja. Sjetimo se masakra za koje niko nije odgovarao. Sjetimo se klanova koji su preuzeli ulice. Sjetimo se ovih godina bez odgovornosti. I opet se pitamo – zar je neko očekivao drugačije?</p>
<p>Možda Krapović trenutno poručuje nove značke, inspirisan hrvatskim kanaderom. Možda Šaranović bira naočare za sljedeće televizijsko javljanje. Možda Bečić i Bogdanović smišljaju novi slogan – “Demokrate: Za narod kad vatra utihne.”</p>
<p>Imaju li vremena za Crnu Goru? Nikad ga nijesu imali. Ali izgleda da političko vrijeme polako ističe – njima.</p>

Tag: srednje-skole