<p>Gradovi na Crnogorskom primorju tradicionalno su među najatraktivnijim destinacijama za Novogodišnje praznike jer lokalne turističke organizacije angažuju nabolja imena sa muzičke scene regiona za koncerte na otvorenom. Nepuna dva mjeseca dijeli nas od dočeka Nove 2026. godine i rezervacije smještaja već su počele.</p>
<p>Programi su višednevni, a to je odlična šansa za vlasnike smještajnih kapaciteta da rade i tokom zime, ali ipak, neki manji hoteli vjerovatno neće raditi.</p>
<p>Primorski portal saznaje da su cijene noćenja u budvanskim hotelima za Novu godinu od 60 pa do nekoliko stotina eura.</p>
<p>Budva sprema sedmodnevni novogodišnji program, koji bi, prema za sada nezvaničnim najavama, trebalo da prevaziđe minule koncepcije dočeka. Istraživali smo kakva su očekivanja hotelijera u prijestonici turizma i kakve su trenutne najave za kraj decembra i početak januara.</p>
<p>Osim što se prethodnih decenija pozicionirala kao najposjećenija destinacija tokom ljeta, Budva privlači turiste tokom cijele godine. Na tronu je kao omiljeni grad za uživanje u čarolijama Novogodišnjih praznika.</p>
<p>Prema riječima predsjednika Udruženja hotela Crne Gore, <b>Nikole Pejovića</b> uoči i po Novoj godini u Budvi prosječno boravi između 25 i 30 hiljada gostiju.</p>
<p>- Da li će se taj promet održati više od dvije do tri noći, pitanje je. Mislim da su se ljudi više vezali 31. decembar i 1. januar. Kada je riječ o gostima iz regiona, Hrvati i Bosanci će najvjerovatnije vezati tri dana, a Makedonci i Srbi dva dana. Agencije su već popunile i prodale novogodišnje aranžmane, a ono što je ostalo doći će u Budvu - kazao je Pejović.&nbsp;</p>
<p>On je mišljenja da Novogodišnji program je potrebno ranije objaviti.</p>
<p>Sagovornik Primorskog portala<b> </b>navodi da Budva godinama unazad organizuje najbolje dočeke, ali da je problematično kasno objavljivanje programa.</p>
<p>- Program bi trebalo objaviti što ranije, da budemo prvi u tome i da imamo najveće zvijezde, kao što ih imamo svake godine. Činjenica je da i 2. i 3. januara imamo dobre programe, ali pitanje je da li će ljudi ostati toliki vremenski period. Individualci koji imaju stanove na području Budve svakako će doći - istakao je Pejović.</p>
<p>Prema informacijama Udruženja hotela, cijene noćenja u budvanskim hotelima krajem decembra i početkom januara kretaće se od 60 do 300 eura.</p>
<p>Pojedini hoteli, kako je Pejović rekao, neće biti otvoreni jer njihovi vlasnici smatraju da to nije isplativo u zimskom periodu, dok će hoteli kapaciteta od 200 do 500 kreveta organizovati sopstvene novogodišnje programe i dešavanja.</p>
<h2>U najavi sedam koncertnih večeri – od Aca Pejovića do tribjut rok sastava</h2>
<p>Novogodišnji muzičko-zabavni program u crnogorskoj metropoli turizma još uvijek nije oficijalno objavljen, a kako je medijima nezvanično saopšteno iz Turističke organizacije Budva koncerti će se održavati od 29. decembra do 4. januara.</p>
<p>Kao glavne zvijezde večeri, kako su mediji već objavili, nastupiće <b>Mirza Selimović, Marko Louis, Aco Pejović, Bijelo Dugme, Breskvica </b>i <b>Sergej Ćetković</b>, dok je posljednji segment rezervisan za nastup tribjut bendova koji izvode repertoar sastava ABBA i AC/DC i <b>Dejvida Bouvija</b>.</p>
<p>Organizovani novogodišnji dočeci u Budvi započeli su 1999. godine, kada je grad prvi put priredio koncert na otvorenom u starogradskom ambijentu, što je tada bila novina u Crnoj Gori. Od tada Budva postaje prepoznatljiv regionalni centar novogodišnjih proslava na Jadranu.</p>
<p>Tokom 2000-ih, manifestacija je prerasla u višednevni program koji uključuje nastupe najpoznatijih muzičkih imena iz regiona, dok je gradski trg u Budvi redovno okupljao desetine hiljada posjetilaca.</p>

Portal ETV

original

viewImage

baseImage

610x380

500x500

400x240

400x203

thumbnail

Hotelijeri problematizuju kasno objavljivanje novogodišnjih programa

<p>Turistička organizacija Bar i Opština Bar su se i ove godine potrudile da pripreme bogat novogodišnji program u sklopu tradicionalnog višednevnog Novogodišnjeg hepeninga.</p>
<p>Program u Baru počinje 29. decembra nastupom <b>Aleksandre Prijović</b>, dok će 30. decembra nastupiti <b>Nataša Bekvalac.</b></p>
<p>- U novu godinu će nas uvesti izvođači sa svojim hitovima 90-ih. Prvog januara nas očekuje nastup Zdravka Čolića, dok nas 2. januara, za sam kraj našeg Novogodišnjeg hepeninga, očekuje nastup Aca Pejovića. Istakla bih da će kao predgrupe nastupiti lokalni barski muzičari. Kao i uvijek, potrudili smo se da ispoštujemo naše muzičare, jer je Bar prepoznat kao grad koji ima bogatu muzičku scenu. Nakon nastupa glavnih zvijezda nastupiće i DJ-evi - najavila je predstavnica Turističke organizacije Bar <b>Nikoleta Nikčević.</b></p>
<p>Svi novogodišnji koncerti će biti realizovani na platou ispred Sportske dvorane „Topolica", dok će bogat dječji program u toku trajanja Novogodišnjeg hepeninga biti upriličen u dnevnim termina na Šetalištu kralja Nikole.</p>
<p>Iz TO Bar se nadaju da će ovako kvalitetan program manifestacija doprinijeti dobroj posjećenosti i u zimskim mjesecima.</p>
<p>- Već postoje brojni upiti za hotelski i privatni smještaj u prazničnom periodu. Organizacijom brojnih manifestacija želimo doprinijeti dobroj popunjenosti smještajnih kapaciteta u zimskim mjesecima kada ne bilježimo preveliki broj turista. Osim Novogodišnjeg hepeninga, u narednom periodu organizujemo i niz drugih manifestacija. Koštanijada u Ostrosu je planirana za 8. i 9. novembar, zatim imamo Maslinijadu 21, 22. i 23. novembra, a imaćemo i brojna događanja povodom Dana opštine - saopštila je Nikčević.</p>

1084x550

Bar: Novogodišnji hepening otvara Aleksandra Prijović, doček Nove godine uz žurku 90-ih, repriza uz nastup Zdravka Čolića

<p>Šef vojne vlade Mjanmara amnestirao je gotovo 4.900 zatvorenika povodom obilježavanja tradicionalne nove godine u zemlji, izvijestili su u četvrtak 17. aprila državni mediji, ali nije odmah bilo jasno koliko je političkih zatvorenika zatvoreno zbog suprotstavljene vlasti vojske.</p>
<p>Viši general <b>Min Aung Hlaing</b>, šef vladajućeg vojnog savjeta, pomilovao je 4.893 zatvorenika, javio je MRTV. Trinaest stranaca će takođe biti pušteno i deportovano iz Mjanmara, navodi se u odvojenom saopštenju, prenosi Asošijejted pres (AP).</p>
<p>Ostali zatvorenici su dobili smanjene kazne, osim onih koji su osuđeni za teška krivićna djela kao što su ubistvo i silovanje, ili zatvorenika zbog optužbi po raznim drugim bezbjednosnim aktima.</p>
<p>Ukoliko oslobođeni pritvorenici ponovo prekrše zakon moraće da odsluže i ostatak prvobitne kazne uz svaku novu kaznu, u skladu sa uslovima njihovog puštanja na slobodu.</p>
<p>Masovne amnestije na praznik nisu neuobičajene u Mjanmaru. Puštanja će se desiti u zatvorima širom zemlje.</p>
<p>Desetine rođaka i prijatelja zatvorenika čekalo je rano u četvrtak ispred glavne kapije zatvora Insein, na sjevernoj periferiji Jangona, najvećeg grada u zemlji. Nisu bili dostupni detalji o broju zatvorenika puštenih iz Inseina u okviru amnestije.</p>
<p>Mjanmar je pod vojnom upravom od 1. februara 2021, kada je njegova vojska zbacila izabranu vladu civilnog lidera <b>Aung San Su Ći</b>. Preuzimanje vlasti je naišlo na masovan nenasilni otpor, koji je od tada postao široko rasprostranjena oružana borba. Zemlja je sada u građanskom ratu.</p>
<p>Ovogodišnje proslave Thingiana, novogodišnjeg praznika, bile su rezervisanije nego obično zbog perioda tugovanja širom zemlje nakon razornog zemljotresa prošlog mjeseca. Zemlja se bori da se oporavi od zemljotresa jačine 7,7 stepeni Rihterove skale koji se desio 28. marta u kojem je nastradalo 3.725 ljudi.</p>
<p>U novogodišnjem govoru emitovanom u četvrtak Min Aung Hlaing je rekao da će njegova Vlada preduzeti mjere rekonstrukcije i rehabilitacije u oblastima pogođenim zemljotresom što je prije moguće.</p>

1250x600

Mjanmar oslobodio 4.900 zatvorenika povodom obilježavanja tradicionalne Nove godine

<p>Sunčan prvi dan 2025. godine izmamio je veliki broj domaćih i stranih turista na skijališta širom Crne Gore, a na Žabljaku velike saobraćajne gužve otežavaju skijašima pristup Savinom Kuku.</p>
<p>Iako su novogodišnje gužve tradicionalno najveće na primorju, gdje na trgovima goste zabavljaju regionalne i domaće muzičke zvijezde, čini se da i sjever Crne Gore ovih dana bilježi veliki broj turista.</p>
<p>Na Žabljaku se traži mjesto više, a do skijališta Savin Kuk danas nije bilo lako doći, jer je sunčan dan izmamio turiste, a &nbsp;velike gužve izazvale su saobraćajni kolaps.&nbsp;</p>

Žabljak: Saobraćajni kolaps na putu ka skijalištu Savin Kuk

<p>Prva beba u Kliničkom centru Crne Gore rođena je 42 minuta poslije ponoći, saopšteno je iz te zdravstvene ustanove.</p>
<p>Dječak težak oko 3,5 kilograma dobio je dvije desetke na rođenju, a i beba i majka su dobro, prenosi RTCG.</p>

Prva beba u KCCG rođena 42 minuta poslije ponoći

<p>U Novu godinu Tivćane i brojne turiste u našem gradu, sinoć je uz prepoznatljive pjesme, nevjerovatnu energiju i atmosferu, na rivi Pine uveo i zabavljao <b>Zdravko Čolić</b>, regionalna zvijezda.</p> <p>Prema prvim, nezvaničnim procjenama, na sinoćnjem dočeku bilo je više 20.000 ljudi.</p> <p>Čolić je govorio za Radio Tivat kazao da nikad ne razmišlja o broju ljudi, već o dobrom raspoloženju.</p> <p>- Nikad ne razmišljam o broju ljudi, već o tome da bude lijepo vrijeme, da se ljudi vesele i da je dobro raspoloženje. Sve se sastoji u zdravlju, miru, sreći i blagostanju među nama. Očekujemo da svake godine bude sve bolje, uz manje napetosti i neprijateljstava među ljudima. Svima bih poželio dobro zdravlje - istakao je on.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250101100132_8be2a12db28d5bebda0e77b44fb1697655850a49937768ba2ed9a2e9cb39d1dd.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20250101100132_8be2a12db28d5bebda0e77b44fb1697655850a49937768ba2ed9a2e9cb39d1dd" data-rendition-name="original" width="1824" height="1024" loading="lazy" alt="Doček Nove godine u Tivtu"> <figcaption>Doček Nove godine u Tivtu<span>(Photo: Radio Tivat)</span></figcaption> </figure>  <p><br/></p> <p>Pjevač je često u Boki za doček, međutim početak karijere počeo je sa hercegnovskom grupom Exodus u Baošićima.</p> <p>- Jako lijepo vrijeme, to je bio početak moje karijere. Cijeli život sam svirao, baš u Baošićima, na parapetu, počela su druženja sa ljudima koji su dolje imali vikendice i sa domaćim stanovništvom. Prva nagrada koju sam dobio u Bijeloj, finansijska nagrada, mnogo mi je značila tada. Pjevao sam pjesmu od Bitlsa i to je ostalo kao velika uspomena. Volim Boku, često se družim sa &nbsp;prijateljima ovdje - poručio je Čolić.</p> <p>Na terenu u Tivtu su, do pred zoru, bile sve opštinske službe: Uprava policije, Komunalna, Služba zaštite, Crveni Krst, Hitna pomoć i Služba komunalija.</p> <p>Kako saznaje Radio Tivat, nije zabilježen nijedan incident niti intervencija, tako da se grad pokazao kao odličan domaćin, ali i organizator.</p> <p>- I pored ovolikog broja gostiju u našem gradu, koji su od ranih jutarnjih sati pristizali u Tivat, sve nadležne službe su uspjele da prođe bez problema u saobraćaju, ali i parkiranju s obzirom na broj parking mjesta. Za ove potrebe bili su otvoreni svi parkinzi u gradu, ali i izvan njega, a mnogo je doprinio i shuttle bus koji je na 20 minuta saobraćao od Aerodroma do centra grada - prenosi ovaj medij.</p>

Novu godinu u Tivtu dočekalo 20.000 ljudi; Čolić: Volim Boku

<p>Nova godina u metropoli turizma tradicionalno je dočekana uz spektakularan vatromet i najljepše pjesme Vlada Georgieva</p> <p>Budva je sinoć još jednom bila centar najboljeg novogodišnjeg provoda u regionu.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DH9HU0NwWW20&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p><br/></p> <p>Prema riječima pomoćnika direktora TO Budve,<b> Nikole Kralja</b>, Budva je prepoznata kao najbolja destinacija za novogodišnje praznike.</p> <p>- Zaista je veliko zadovoljstvo što smo i ove godine, jubilarni 25. put, Novu godinu dočekali u sjajnom ambijentu, uz sjajne izvođače i u sjajnoj atmosferi - istakao je Kralj, dodajući da će Turistička organizacija opštine Budva nastaviti da unapređuje naredne dočeke i sve manifestacije.</p> <p>Zvijezda večeri, Vlado Georgiev potvrđuje da je Budva sjajan domaćin i ističe da bilo koje drugo mjesto ne bi moglo da zamijeni ono što ovdje doživi.</p> <p>- Budva je odlučila da ja budem hedlajner ove večeri i ja sam se obradovao, jer sam ja iz ovih krajeva. Ovo je mjesto u koje cijeli život dolazim. Milije mi je da sam u Budvi večeras nego bilo gdje drugo - poručio je Georgiev.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250101090152_ea69be2bb25cb7a4448299af72f97cdfcb3fda0ba38fb5936a808629acdfd676.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20250101090152_ea69be2bb25cb7a4448299af72f97cdfcb3fda0ba38fb5936a808629acdfd676" data-rendition-name="original" width="2048" height="1365" loading="lazy" alt="Doček Nove godine u Budvi"> <figcaption>Doček Nove godine u Budvi<span>(Photo: Media biro)</span></figcaption> </figure>  <p>Poželio je, kako kaže, da u ovoj godini ljudi budu što opušteniji i da ne žele previše, jer to može dovesti do razočarenja.</p> <p>Prije njega, pjevačica <b>Angellina</b> je pohvalila napore organizatora da zadovolje ukus svih uzrasta, a posebno je izrazila zadovoljstvo zbog publike, koja je sa njom pjevala uglas.</p> <p>- Vidim da je bilo dosta mlađe publike koja mene sluša i baš mi je bilo drago zbog toga, za svakog smo nešto napravili i provod je bio fenomenalan - kazala je Angellina.</p> <p>Od 2025. godine očekuje da joj ostvari sve što nije do sad uspjela, uz kako je napomenula, zdravlje i ljubav od kojih sve počinje.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250101090152_77a3516fff7d64925d7539cec744e8f3d56d81e33ad17a9990faccde1c3dda1e.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20250101090152_77a3516fff7d64925d7539cec744e8f3d56d81e33ad17a9990faccde1c3dda1e" data-rendition-name="original" width="2048" height="1365" loading="lazy" alt="Doček Nove godine u Budvi"> <figcaption>Doček Nove godine u Budvi<span>(Photo: Media biro)</span></figcaption> </figure>  <p><br/></p> <p>Posebnu draž novogodišnjim praznicima u Budvi daje tradicionalni koncert klasične muzike, koji će se pod nazivom „Muzika raspoloženja“ održati 1. januara u 13 sati, u izvedbi Mediteranskog revijskog orkestra pod dirigentskom palicom <b>Vilija Ferdinandija</b> i uz soliste: <b>Dušana Svilara, Nevenu Đoković, Ljubicu Vraneš, Dragoljuba Bajića, Lanu Asiju Dabović</b> i mladog violinistu <b>Vasilija Hadžića</b>. Muzički urednik ovog koncerta, koji predstavlja jedan od najsvečanijih događaja u kalendaru budvanskih manifestacija, je <b>Milan Stupar</b>.</p> <p>Veče poslednjeg dana programa, 1. januara, otvoriće „Šlagvort“ bend od 19 sati, zatim nastupaju lokalni muzičar <b>Jack Lupino</b>, naširoko omiljeni<b> Adi Šoše</b> i Al Music Band i u završnici programa na trgu, jedna od najvećih regionalnih muzičkih zvijezda, <b>Dino Merlin</b>.</p>

VIDEO: Spektakularan vatromet za doček Nove godine u Budvi

<p>Građani širom svijeta na brojnim trgovima i drugim lokacijama ispratili su staru i dočekali novu 2025. godinu, a u nekim gradovima to je urađeno na zaista spektakularan način.</p>
<p>U Rio de Žaneiru u Brazilu na javnom dočeku Nove godine koji je tradicionalno upriličen na plaži Kopakabana prisustvovalo je više od 2,5 miliona ljudi.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fefxj6f4oB18&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br/></p>
<p>Proslava Nove godine uključivala je i 12-minutni vatromet i muziku.</p>
<p>Uprkos zabrinutosti zbog nevremena i vjetra, novogodišnji vatromet priređen je i u Londonu, a Amerikanci su takođe tradicionalno Novu godinu dočekali na Tajms skveru u Njujorku uz spuštanje lopte.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F-fGHHkXj_m8&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br/></p>
<p>Spuštanje lopte na Tajms skveru predstavlja momenat u kojem se tokom odbrojavanja lopta spušta niz veliki jarbol, čime se označava i početak nove godine.</p>
<p>Kristalna kugla teška je pet tona i na sebi ima više od 30.000 LED dioda.</p>
<p>Nova godina je uz vatromete dočekana širom Evrope, uključujući Pariz, Berlin, Atinu, ali i Moskvu gdje su se građani okupili na Crvenom trgu.</p>
<p>Oko 60.000 ljudi okupilo se ispred Brandenburških vrata u Berlinu, dok je vatromet obasjavao nebo bojama.</p>
<p>U Parizu je veliki vatromet na Jelisejskim poljima privukao oko milion ljudi.</p>
<div class="embed-block"><div style="max-width: 550px;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 100%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fx.com%2FColtonBlakeX%2Fstatus%2F1874263018491830301%3Fref_src%3Dtwsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E1874263018491830301%7Ctwgr%5E1940aeae2eea1a8ad259c41be536c998718068aa%7Ctwcon%5Es1_&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>
<p>London je, uprkos najavama nevremena, održao vatromet na obalama Temze.</p>
<div class="embed-block"><div style="max-width: 550px;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 100%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fx.com%2FElenaGallo0%2Fstatus%2F1874252972215156836%3Fref_src%3Dtwsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E1874252972215156836%7Ctwgr%5E1940aeae2eea1a8ad259c41be536c998718068aa%7Ctwcon%5Es1_&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>
<p>Ujedinjeni Arapski Emirati dočekali su godinu vatrometom s najviše zgrade na svijetu, Burdž Kalife u Dubaiju.</p>
<p>Hong Kong je priredio raskošan vatromet u luci.</p>
<p>U Tajvanu je izveden šestominutni vatromet za hiljade gledalaca sa slavnog nebodera Taipei 101, visokog 509 metara.</p>
<p>Kiritimati, atol u Tihom okeanu na kojem živi oko 5.000 ljudi, bio je prvo naseljeno mjesto koje je dočekalo Novu godinu - kao i svake godine.</p>
<p>Okland je bio prvo veće međunarodno središte koje je dočekalo Novu godinu, a znamenitosti najvećeg grada Novog Zelanda zasvijetlile su u ponoć.</p>
<p>Dva sata kasnije, Sidnej<b> </b>je dočekao Novu godinu svojim svjetski poznatim vatrometom iznad luke, koji su gledali milioni u zemlji i inostranstvu. Vatromet u australijskom gradu izveden je s Lučkim mostom i legendarnom Operom kao kulisom.</p>
<div class="embed-block"><div style="max-width: 550px;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 100%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fx.com%2FTheFigen_%2Fstatus%2F1874179013054533647%3Fref_src%3Dtwsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E1874179013054533647%7Ctwgr%5E1940aeae2eea1a8ad259c41be536c998718068aa%7Ctwcon%5Es1_&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>
<p>Vatromet je eksplodirao i nad drugim velikim australijskim gradovima, uključujući Melburn, Brizbejn<b> </b>i Adelejd u ponoć.</p>
<p>U Bangkoku, jedan od najboljih načina da pogledate vatromet bio je s brodova za zabave na rijeci Čao Praja. Tajland, koji slijedi budistički kalendar, započeo je 2568. godinu.</p>
<p>U Singapuru su se gomile posmatrača okupile kako bi gledale vatromet u zalivu Marina, s pogledom na horizont.</p>
<p>&nbsp;</p>
<div class="embed-block"><div style="max-width: 550px;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 100%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fx.com%2Fclip_insane%2Fstatus%2F1874221693251805352%3Fref_src%3Dtwsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E1874221693251805352%7Ctwgr%5E1940aeae2eea1a8ad259c41be536c998718068aa%7Ctwcon%5Es1_&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>
<p>Američka Samoa<b> </b>i Nijue biće posljednje zemlje koje će ući u 2025, puna 24 sata nakon Novog Zelanda.</p>

Doček Nove godine širom svijeta: Fascinantni prizori i vatrometi od kojih staje dah

<p>U Podgorici je doček Nove godine organizovan na Trgu nezavisnosti. Prepun glavni gradski trg odbrojavao je do ponoći uz hitove lokalnih bendova, a sa svojim sugrađanima staru godinu je ispratio i novi gradonačelnik prof. dr <b>Saša Mujović</b>.</p> <p>Mujović je za Media Biro kazao da nema ništa ljepše nego dočekati novu godinu sa svojom porodicom i sugrađanima u svom gradu.</p> <p>- Bilo je lijepo na našem trgu. Čestitke ljudima iz TO Podgorica koju su se potrudili da promovišu naše domaće bendove. Želim svim građanima Crne Gore da ova godina bude godina dobra i prosperiteta. Sve loše stvari neka ostanu iza nas. Neka ovaj grad raste i ide naprijed, a mi ćemo dati sve od sebe da to tako bude - kazao je Mujović i poručio da će učiniti sve da se čitav grad ravnomjerno razvija i živi.</p> <p>Za praznično raspoloženje na Trgu nezavisnosti pobrinuli su se bendovi Kuba bend, Kira bend, L’ombelico band, Crveno i Crno i VIS Tetra.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3Dvg0uDEZMmB0&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p><br/></p> <p>Novogodišnje izdanje, sada već tradicionolnog Podgoričkog pazara, upotpunilo je prazničnu atmosferu poslednje noći 2024. i učinilo da doček na trgu nije samo izbor za one koji nemaju novca za elitne hotele i skupe destinacije.</p> <p>Jedan pogled na okupljene bio je dovoljan da potvrdi da često ne vidimo da “malo nam za sreću treba”… nekada samo čašica kuvanog vina pored kućice Podgoričkog pazara u društvu porodice i bliskih prijatelja, uz zagrljaj i na uvo šapnutu novogodišnju želju tačno u ponoć.&nbsp;</p> <p>Građani kažu da su srećni što se praznično raspoloženje vratilo u grad i poručuju da je doček Nove godine na glavnom gradskom trgu, samo “zagrijavanje”, za ono što Podgoričane očekuje već prvog dana 2025., kada će na Trgu nezavisnosti 1. januara nastupiti Hari Mata Hari.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DoA8G5rCUdDs&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p>Novogodišnje izdanje Podgoričkog pazara nastaviće da bude idelano mjesto za nastavak praznične euforije do 15. januara.</p> <p>Sat prije ponoći Mujović posjetio Dom starih u Podgorici</p> <p>Prvi čovjek Podgorice prof. dr Saša Mujović, 2025. godinu dočekao je na gradskom trgu, na kojem su pretežno bili mlađi i građani srednje životne dobi. Mujović je, međutim, sat prije ponoći posjetio i Dom starih u Podgorici.&nbsp;</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250101080144_26dd6ee96e15e9bcf1bb3d559cb8cde2420b43548a637b4f843aac24b3ecb0e5.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20250101080144_26dd6ee96e15e9bcf1bb3d559cb8cde2420b43548a637b4f843aac24b3ecb0e5" data-rendition-name="original" width="1920" height="1080" loading="lazy" alt="Mujović u Domu starih"> <figcaption>Mujović u Domu starih<span>(Photo: Media biro)</span></figcaption> </figure>  <p><br/></p> <p>Gradonačelnik je korisnicima Doma, uz skromne novogodišnje poklone, poželio dobro zdravlje i poručio da je briga o najstarijima jedan od pririteta, te da će učiniti sve kako bi ta populacija imala ispunjene dane i dostojanstvenu starost.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DizgJ1P4ykko&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p><br/></p> <p>- Ovo je bio pravi lijek za moju dušu, toliko su ovi ljudi bili srdačni. Želio bih da ovo drštvo imam epatije i humanosti, jer kao što su i korisnici Doma rekli , sve što ide brzo dolazi. Razgovarao sam sa puno ljudi koji su ovdje, a imali su neke bitne funkcije u ovom gradu i čuo lijepe i dobre savjete. Treba da budemo svjesni prolaznosti životi. Savjetovali su me da budedm skroman i odmjeren. To su vrijednosti koje ja u srcu baštinim - kazao je Mujović nakon posjete Domu starih u Podgorici.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250101080144_6c5fd36e7982db119c18710f8e896dc3be9f987101cf4bb1f7731771ab31f3e6.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="20250101080144_6c5fd36e7982db119c18710f8e896dc3be9f987101cf4bb1f7731771ab31f3e6" data-rendition-name="original" width="1920" height="1080" loading="lazy" alt="Doček u Domu starih"> <figcaption>Doček u Domu starih<span>(Photo: Media biro)</span></figcaption> </figure>  <p><br/></p> <p>Korisnici Doma za stare u Podgorici kažu da su prijatno iznenađeni posjetom gradonačelnika, te da im to uliva sigurnost i nadu da ih ovo društvo neće zaboraviti.&nbsp;</p> <p>Oni navode da su zadovoljni uslovima i njegom koju dobijaju u Domu i poručuju da su neminovnost ovoga grada, te da,kako kažu, sve što ide, brzo dolazi.</p>

VIDEO: Podgoričani Novu dočekali na Trgu nezavisnosti uz hitove lokalnih bendova

<p>Naslov je svjesno izabran i nije novogodišnja čestitka.</p>
<p>Više je upozorenje da je društveno, politički i kulturno, protekla crnogorska 2024. više ličila na 1924. godinu nego na 2004, recimo.</p>
<p>Kontekst je svakome jasan.</p>
<p>Nacionalistička, ogavna, mitomanska i militantna velikosrpska atmosfera zahvatila je svaku poru našeg društva, kao kancer.</p>
<p>A takve ideologije žive od simbolike i jubileja.</p>
<p>U godini koja je pred nama obilježiće se 100 godina od jednog kulturocida - podizanja kapele Aleksandra Karađorđevića na Lovćenu.</p>
<p>Te 1925. taj krvolok crnogorske krvi i zlotvor kojega crnogorski narod nije imao ni tokom osmanske uprave došao je u Crnu Goru da prisustvuje svečanom otvaranju kapele u kojoj je sahranjen Njegoš.</p>
<p>Došao je i da potvrdi da je Crna Gora umirena, osvojena i da se on njome može slobodno kretati.</p>
<p>Ono malo komitskih grupa što je ostalo, bilo je daleko od gradova i gotovo bezopasno po osvajačku vlast.</p>
<p>Dakle, već na početku ove upozoravam da će Andrija Mandić i anticrnogorska Srpska pravoslavna crkva pokušati išćerati svoje na Lovćenu.</p>
<p>Taj potez će biti duboko rizičan za ukupnu društvenu stabilnost.</p>
<p>Moramo biti spremni odbraniti Lovćen kako bismo spriječili stvarnu okupaciju Crne Gore, jer bez tog svog simbola naše države nema.</p>
<p>Umjesto klasične novogodišnje čestitke, apelujem na opoziciju i sve nezadovoljne građane da se organizujemo na otpor ovoj i ovakvoj vlasti svim snagama.</p>

Srećna nova '25.

<p>Nova epizoda MASTER podkasta „Evropska praksa za razvoj sporta u Crnoj Gori“, koju možete pogledati i na Televiziji E u petak od 15:05 sati, stavlja fokus na priče šampiona i šampionki, promociju zdravih navika i načine na koje sport može da doprinese održivom razvoju zajednice.</p>
<p>Podkast donosi i evropske primjere dobre prakse, otvara prostor za iskrene razgovore i odgovore na pitanje – kako graditi sportsku kulturu koja jača pojedinca i društvo.</p>
<p>Gosti <b>Katarine Radović, </b>moderatorke su <b>Filip Radović, </b>paraolimpijski stonoteniser, i <b>Anđela Berišaj,</b> reprezentativka Crne Gore u tekvondou.</p>
<p>Njihove priče donose inspiraciju svima koji žele da prevazilaze izazove, kako na terenu tako i u životu, kao i izazove na putu ka vrhunskim rezultatima.</p>
<p>Projekat „Evropska praksa za razvoj sporta u Crnoj Gori“ podržan je od strane Ministarstva sporta i mladih putem konkursa Sport za sve – svi za sport.</p>

Novi MASTER podkast „Evropska praksa za razvoj sporta u Crnoj Gori“ premijerno na TV E

<p>Za svih 35 prekršajno procesuiranih od strane policije zbog učešća na protestnom skupu ispred Vile Gorica, obezbijeđena je besplatna pravna pomoć - saopšteno je iz Strategije za evropsku i građansku Crnu Goru (STEGA).</p>
<p>Protest je organizovanom povodom sramne dodjele Trinaestojulske nagrade negatoru crnogorske drzave, nacije i kulture <b>Bećiru Vukoviću.</b></p>
<p>- Svi procesuirani građani mogu nam se obratiti za dodatne informacije ili koordinaciju sa advokatom putem naših zvaničnih kanala komunikacije - dodali su u saopštenju.&nbsp;</p>

STEGA: Obezbijeđena besplatna pravna pomoć za svih 35 procesuiranih

<p>Baraninu <b>Lazaru Vuleviću </b>(50), koji se sumnjiči za dvostruko ubistvo u Nikšiću nakon saslušanja kod sudije za istrage određen je pritvor do 30 dana.</p>
<p>Njemu je pritvor određen zbog opasnosti od bjekstva i jer postoje okolnosti koje ukazuju da će ponoviti djelo.</p>
<p>Vulević se tereti da je nožem ubio muškarca M.P. (74) i ženu M.V. (41). Tijela je policija je pronašla u iznajmljenom stanu ženske osobe u ulici Peka Pavlovića, u blizini Sportsko-ribolovnog društva Nikšić.&nbsp;</p>
<p>Vuleviću se osim dvostrukog ubistva stavlja na teret i nedozvoljeno držanje oružja.</p>

Vuleviću pritvor do 30 dana da ne bi pobjegao i ponovio djelo

<p>Bugarski parlament je danas prihvatio ostavku vlade <b>Rosena Željazkova,</b> sa 227 glasova za, bez glasova protiv i uzdržanih, javlja bugarska agencija BTA.</p>
<p>Željazkov je juče na hitnoj konferenciji u parlamentu objavio da vlada podnosi ostavku, neposredno pre glasanja o nepovjerenju vladi, što je tražila partija „Nastavite promjene – Demokratska Bugarska“.</p>
<p>„Koalicija je razgovarala o situaciji. Ne sumnjamo da će na predstojećem glasanju o nepovjerenju vlada dobiti podršku. Bez obzira na to, odluke Narodne skupštine su važne kada odražavaju volju naroda. Naša želja je da budemo na nivou koji društvo očekuje. Moć proizilazi iz suverena i glasa naroda. I mlado i staro diglo je glas za ostavku. Ova građanska energija mora biti podržana i podsticana“, rekao je Željazkov.</p>
<p>Ostavka je usledila nakon velikih protesta, pokrenutih vladinim kontroverznim planovima za budžet.</p>
<p>Krajem novembra, bugarska vlada povukla je nacrt budžeta koji je već bio proslijeđen parlamentu, nakon masovnih protesta pred Sobranjem, negodovanja partija i sindikata i upozorenja Evropske komisije da nacrt nije u skladu sa budžetskim pravilima Evropske unije.</p>
<p>Protesti su eskalirali u opšte nezadovoljstvo zbog korupcije, nepravde i neuspjeha u mnogim sektorima rada vlade.</p>
<p>Željazkov je izabran za premijera 16. januara sa 125 glasova za, 114 protiv i bez uzdržanih glasova.</p>

Parlament Bugarske jednoglasno prihvatio ostavku vlade

<p><b>Poslednjih godina – konkretno, od početka ruske genocidne agresije na Ukrajinu - Srbija ne samo da stagnira u eurointegracijama, Srbija se brzinom svetlosti udaljava od Evrope i od civilizacije</b>. Stiče se utisak da je rapidan pad dostignutih standarda u svim oblastima ključnim za pridruživanje, a da u nekim oblastima još nije ni maklo sa početnih, iovako niskih, pozicija.</p>
<p>Neki analitičari to objašnjavaju jednostavnom činjenicom: <b>evropski standardi su dijametralno suprotni od trenutno važećih srbijanskih standarda vladanja i “privređivanja”</b>, u kojima dominiraju nasilje, arbitrarnost, netransparentnost i korupcija. Zvanična Srbija, pride, <b>inadžijski uporno odbija da se usaglasi sa spoljnom politikom</b> zajednice čiji član – bar zvanično – želi da postane, posebno kada je odnos prema agresorskoj Rusiji u pitanju.&nbsp;</p>
<p>Štaviše, <b>odnos prema Moskvi je ponizan, snishodljiv, u nekim segmentima – poput ovog sa aktuelnom krizom oko sankcija NIS-u – i robovski</b>. Dok se političari lukavo, ali ni za kog ubedljivo, zaklanjaju iza “bratstva” ili “principijelnosti”, Crkva Srbije se javno i otvoreno ponaša kao da nije autokefalna, već tek podružnica “majke crkve” u Rusiji. A to, s obzirom na uticaj koji Crkva ima na politički i opštedruštveni segment u Srbiji, nije nimalo bezazleno.</p>
<p>Iako nikad zvanično nije osporena proklamovana politika eurointegracija, javna je tajna da su neki istaknuti članovi srbijanskog režima ako ne na platnom, ono bar na “ljubavnom” spisku Kremlja. Formalno radi balansa sa proevropskim snagama, zbog čuvena “četiri stuba spoljne politike”, u svakoj srbijanskoj vladi nalazi se bar po nekoliko ortodoksnih rusofila, <b>koji se otvoreno i bez stida prikazuju lojalnijim Moskvi nego svojoj državi</b>.&nbsp;</p>
<p>Rezultat svega toga je da je Srbija, koja je po evropskim agendama trebalo da bude motor ukupnog pridruživanja Zapadnog Balkana, sada na začelju “liste čekanja” koja podrazumeva i još nekoliko istočnoevropskih država. Da ostavimo po strani razmatranje da li je iz evropske vizure uopšte bilo realno očekivanje da Srbija bude “lokomotiva” – <b>sada je ta zabluda u Briselu shvaćena, prihvaćena i agenda izmenjena</b>.&nbsp;</p>
<p>Srbija se danas u Briselu dominantno vidi kao slepi poslušnik Moskve, a srpske evropske ambicije tek kao ambicije prema evropskim pretpristupnim fondovima. Izlišno je i pomenuti da je to dobro za druge aspirante – posebno za Crnu Goru i Albaniju, čiji se proevropski trud najzad prihvata, a još više se prihvata njihov geopolitički položaj i značaj za sprečavanje širenja ruskog uticaja. Izlišno je reći i koliko je to loše za samu Srbiju, koju sada Zapad percepira ne samo kao ključnu figuru raspada jugoslovenske federacije, već i kao slepog izvršioca patoloških potreba i osvajačkih ambicija Kremlja, za izazivanje nestabilnosti u Evropi.</p>
<p>U takvom odnosu snaga, predsednik Srbije lansirao je ideju o <b>“grupnom” ulasku svih zemalja Zapadnog Balkana u EU</b>.</p>
<p>Već neko vreme, Srbija prema Briselu vodi kampanju udvaranja i ubeđivanja. Udvaranje je nedavno “ispalo” iz igre zbog nekontrolisanih otrovnih izjava <b>Aleksandra Vučića</b> o evropskim predstavnicima, dok ubeđivanje traje po istom sistemu po kome se ubeđuje narod u Srbiji: nije istina ono šta vi vidite, već ono šta mi kažemo.</p>
<p>A uprkos izostanku usklađivanja sa spoljnom politikom Unije – pre svega, u domenu sankcija Rusiji – i davanju srpskih ”papira” građanima RF koji drugačije ne bi mogli da uđu u zemlje Unije, srpski predstavnici danonoćno ponavljaju da je Srbija uradila sve, da želi u EU, da nije fer što Evropa ne želi Srbiju ili je stavlja pred svršen čin… Nasuprot tome su još neke činjenice: REM, ideja o gašenju Tužilaštva za organizovani criminal, lokalni izbori – a to su stvari preko kojih Evropa više ne prelazi, ma kakvi da su bili razlozi zbog kojih je to činila ranije.&nbsp;</p>
<p>Teško je i zamisliti da bi bilo ko u Uniji, makar i pod utiskom skromne nadoknade koja bi mu iz Beograda legla na račun, mogao sada da se “upeca” na takav predlog. Jer, <b>to bi ispravnu ideju Evrope </b>– da one po kriterijumima najbliže članstvu “isforsira”, kako bi “povukli” ostale kandidate, a Rusiju izbacili iz igre –<b> svelo na nagrađivanje najgorih i zastoj u eurointegracijama za sve, dok oni s najmanje pomaka ne ispune uslove.&nbsp;</b></p>
<p>S obzirom da kod nekih i ne postoji posebna želja da ispune uslove, a kod drugih je mnogo otvorenih pitanja same državne organizacije odnosno nerešenih odnosa sa susedima koji su u EU – jasno je da bi teorijsko usvajanje Vučićeve ideje zakovalo celi Zapadni Balkan kao sivu zonu van EU i dalo dodatni motiv i energiju Rusiji da tu učvršćuje svoje pozicije. A to je direktno suprotno interesima EU.</p>
<p>Očigledno je i najnaivnijima, stoga, da ovaj Vučićev “kremljo mortale” nije plod istinske želje da ceo ovaj prostor uđe u organizaciju kojoj geografski svakako pripada, a morao bi da pripada i vrednosno i civilizacijski. Ne. <b>"Predlog" je u stvari namera da se i oni koji su uprkos velikom trudu današnje Rusije i svim velikosrpskim podmetanjima blizu EU - ukoče.</b> Jer, hegemonija "Srpskog sveta" je bolest identična hegemoniji "Ruskog mira": <b>ne donosi nikome ništa dobro, napredno i kvalitetno, samo zarazi i uništi i one koji požele ili pokušaju da se izvuku.</b></p>

Vučićev “kremljo mortale”

<p>Poslanik Demokratske narodne partije (DNP) <b>Milan Knežević </b>je, tokom današnje skupštinske rasprave o Prijedlogu zakona o saradnji Crne Gore sa dijasporom, otvorio pitanje statusa građana Crne Gore koji žive u Srbiji, navodeći primjer sopstvenog sina.</p>
<p>On je pitao ministra dijaspore <b>Mirsada Azemovića </b>da li je njegov sin dijaspora u Crnoj Gori jer je rođen u Beogradu.</p>
<p>- Moje dijete je rođeno u Beogradu. Oba roditelja su mu crnogorski državljani, ali samo zato što je rođeno u Beogradu, ne može da dobije crnogorsku ličnu kartu i crnogorska dokumenta. I kad pitam za svoga sina, pitam za desetine i desetine hiljada građana Crne Gore, koji trenutno žive u Srbiji i koji imaju isti status kao moj sin. Potrebno mi je da znam je li moj sin dijaspora u Crnoj Gori, iz ugla Ministarstva dijaspore, odnosno iz ugla naših zakona. I jesu li ovi ljudi koji žive u Srbiji dijaspora?Jesu li oni Kurdi, jesu li oni neko pleme koje luta Evropom i Azijom, tražeći mjesto za život, ili su građani Crne Gore kojih se Crna Gora odrekla iz prostog razloga što se dominantno i nacionalno izjašnjavaju kao Srbi - pitao je Knežević.</p>
<p>Ne samo što nemaju pravo glasa, nego, isitče Knežević, nemaju pravo na dvojno državljanstvo, dodajući da nije bilo sluha ni za model plave karte.</p>
<p>- Šta su oni nama u Srbiji? Toliko ih ima da ja mogu iz punih usta da kažem da je Beograd glavni grad Crne Gore. I gledam ovih dana utrkivanje, ko će prije da odgovori ili ko će prije da pljune po <b>Aleksandru Vučiću. </b>Nema potrebe da branim Aleksandra Vučića ovdje, ali bih volio da se tako reagovalo kada je ovdje hrvatski ministar <b>Gordan Grlić Radman </b>tražio brod Jadran, kada je tražio 17 miliona odštete za logor Morinj, gdje niko nije stradao, kada je tražio da priznamo da smo bili agresori u građanskom ratu ili kada su ovdje skandirali "Ubij, zakolji da Srbin ne postoji". Tada je trebalo pokazati petlju i reći Grlić Radmanu ovo što se sada govori Srbiji i što se govori Vučiću - naglasio je Knežević.</p>
<p>Reagovao je poslanik Demokratske partije socijalista (DPS) <b>Oskar Huter</b> koji je podsjetio Kneževića da je Ustavom Crne Gore propisano da je glavni grad Crne Gore Podgorica, a da je predsjednik Crne Gore<b> Jakov Milatović</b>, a ne Aleksandar Vučić.</p>
<p>- A Botun je u Crnoj Gori - poručio je Huter.</p>

Knežević: Iz punih usta mogu da kažem da je Beograd glavni grad Crne Gore; Huter: Podgorica je glavni grad, a predsjednik nije Vučić već Milatović

<p>Nakon što je Portal ETV 8. decembra objavio informaciju da je predsjednik Opštine Pljevlja <b>Dario Vraneš </b>na poziv Udruženja Pljevljaka u Sarajevu bio gost na svečanoj večeri ove organizacije, a što je odbio da komentariše predsjednik te asocijacije <b>Alen Sulejmanović</b>, odnosno nije odgovorio na naše pitanje koji je bio motiv da uputi poziv Vranešu, juče se oglasio na društvenoj mreži Fejsbuk, s objašnjenjem da je poziv upućen Opštini „kao instituciji“, a ne lično Vranešu.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 67.5144%; padding-top: 120px;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fetv.me%2Fpolitika%2Fvideo-dario-u-sarajevu&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div> <p><br/></p> <p>Portal ETV objavio je informaciju nakon što nam se obratilo više Pljevljaka, ogorčeni Vranešovim prisustvom na svečanoj večeri, zbog njegove nacionalističke, šovinističke politike koju propagira, a dostavljen nam je i snimak sa tog druženja.</p> <p>- Udruženje Pljevljaka u Sarajevu postoji više od trideset godina i okuplja ljude rođene u Pljevljima koji danas žive u Sarajevu, kao i naše sugrađane koji su porijeklom iz Pljevalja. Naš cilj je isključivo njegovanje tradicije i međusobnih veza. Kao i svih ovih godina, Udruženje je uputilo službeni, protokolarni poziv Opštini Pljevlja kao instituciji, iz čijeg se budžeta rad Udruženja djelimično finansira, a što je ustaljena praksa duga tri decenije. Taj poziv nije ličan i ne zavisi od toga ko obavlja funkciju predsjednika opštine niti predsjednika Udruženja. Predsjednik Opštine Pljevlja je prisustvovao isključivo na osnovu institucionalnog poziva, a ne mog ličnog – objasnio je Sulejmanović na stranici Udruženja na društvenoj mreži Fejsbuk.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/2025121113120_1029f1ea80d1190e731bfbd3bc03aba5bd8e9cf84d8c5507c4afb4a777a07db9.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="2025121113120_1029f1ea80d1190e731bfbd3bc03aba5bd8e9cf84d8c5507c4afb4a777a07db9" data-rendition-name="original" width="728" height="1599" loading="lazy" alt="Objava Alena Sulejmanovića"> <figcaption>Objava Alena Sulejmanovića<span>(Photo: Fejsbuk - stop kadar)</span></figcaption> </figure>  <p><br/></p> <p>Poručio je da Udruženje i on lično ne podržavaju „bilo čije uvrijedljive izjave ili postupke“.&nbsp;</p> <p>- U potpunosti se ograđujem od svih ranijih izjava i stavova predsjednika Opštine Pljevlja, posebno onih koji vrijeđaju bilo koju zajednicu, narod kojem pripadam i koji su u suprotnosti sa svim mojim ubjeđenjima. Takvi stavovi nikada nisu predstavljali mene, Udruženje niti vrijednosti koje njegujemo – saopštio je Sulejmanović.</p> <p>Dolazak predsjednika Opštine Pljevlja u Sarajevo i njegovo prisustvo na „Večeri Pljevljaka“, kako je napisao, smatra „mogućom najavom promjene njegovih političkih stavova i željom da konačno bude predsjednik i predstavnik svih građana Pljevalja, bez obzira na naciju i vjeru“.</p> <p>Da je prisusutvovao svečanoj večeri u Sarajevu na društvenoj mređi Instagram pohvalio se sam Vraneš objavom 6. decembra. Objavio je fotografiju i napisao da je u Sarajevu na poziv Sulejmanovića.</p> <p>A na snimku sa svečane večere, koji je Portalu ETV dostavio čitalac, vidi se Vraneš kako uživa u stihovima pjesme „Niđe nebo nije plavo kao iznad Crne Gore“.</p> <div class="embed-block"><div style="max-width: 56vh;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 177.7778%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fshorts%2Fi0FdfoDF7eM&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p><br/></p> <p>Da je zvanicama bilo neobično prisustvo Vraneša, kako smo objavili, potvrđuje i komentar koji se čuje na snimku: „Dario u Sarajevu“.</p> <p>Vraneš je, podsjetili smo u tekstu 8. decembra, prije nešto duže od pet godina, preciznije 30. avgusta 2020. kada je bio zapošljen kao ljekar u Službi hitne pomoći u Pljevljima, automobilom sa prijateljima kroz Pljevlja pratio autobus koji je stigao iz Bosne i Hercegovine, koji su snimali mobilnim telefonom, a na snimku se čuje uzrujani glas: „Dolaze Turci“.</p> <p>- Evo me ispred autobusa sam, autobus iz Sarajeva pun Turaka doš'o, evo ga snimamo – čuje se, pored ostalog, na snimku, nakon odvratnih psovki, kao i komentar: „Svi su plaćeni, Muslimani“...</p> <p>Aktuelni predsjednik Opštine Pljevlja nikada nije negirao da je tog izbornog dana „lovio glasače“ po Pljevljima, odnosno kao aktivista koalicije „Za budućnost Crne Gore“, zastrašivao Pljevljake koji žive i rade u Bosni i Hercegovini, a imaju ovđe pravo glasa.</p> <p>Podsjetili smo da Vraneš predano radi na urušavanju multietničkog, multikulturnog, multinacionalnog karaktera ovoga grada. Promoviše zločinački četnički pokret koji je 1943. godine počinio jeziv masakr u Pljevljima, kada su klali i muslimanske bebe u kolijevkama.&nbsp;</p> <p>Opštinskim novcem, novcem građanki i građana Pljevalja nedavno je finansirao knjigu koja veliča četnički fašistički pokret „Vitezovi Karađorđeve zvijezde JVUO 1941 – 1945“...&nbsp;</p> <p>Od nedavno u kabinetu ima i minijaturu biste četničkog vođe, zločinca <b>Draže Mihailovića</b>.</p> <p>Na Instagramu je imao i objave praćene pjesmom „Sprem'te se, sprem'te četnici“, a u jednom televizijskom gostovanju kazao je da su Pljevlja grad „Srba pravoslavaca, Srba katolika i Srba muslimana“...</p>

Sulejmanović: Vraneš nije pozvan lično, njegov dolazak moguća najava promjene političkih stavova

<p>Demokratska partija socijalista (DPS) organizovala je u Herceg Novom skup za, kako su saopštili, slobodarsku, antifašističku, građansku, evropsku i modernu Crnu Goru.</p>
<p>Riječ je o trećem od četiri stranačka okupljanja koje je predsjednik najjače opozicione stranke Danijel Živković najavio sredinom septembra u državnom parlamentu, navodeći kako se „za građansku Crnu Goru neće boriti samo na institucionalan način“.</p>
<div class="embed-block"><div style="max-width: 56vh;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 177.7778%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutube.com%2Fshorts%2Fe-2HTB0TNCM%3Ffeature%3Dshare&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>

Tag: nova-godina