Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski poručio je, nakon završetka razgovora u Džedi, da bi 30-dnevno primirje koje je Kijev potpisao na pregovorima u Saudijskoj Arabiji uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država moglo da se iskoristi kao nacrt za širi sporazum i da je sada odluka Rusije da li će se uključiti u mirovni proces ili ne. 
 
- Sada je na Rusiji šta je sljedeće, da li želi da nastavi svoju agresiju na Ukrajinu ili ne- rekao Zelenski danas na konferenciji za novinare.
Zelenski je pozdravio razgovore koji su doveli do prijedloga o prekidu vatre i rekao da je to potrebno za ocrtavanje daljnjih koraka koji potom mogu postići dugogodišnji mirovni sporazum uz sigurnosne garancije za Ukrajinu za okončanje trogodišnjeg rata.
On je poručio Ukrajincima da se pripreme za, kako je rekao, "snažan informacioni pritisak" i rekao da će "Rusija učiniti sve da se Ukrajina i Sjedinjene Države posvađaju".
Moskva je do sada odbijala da komentariše specifičnosti prijedloga o 30-dnevnom prekidu vatre, i još uvijek je nepoznato da li se ruski predsjednik Vladimir Putin odlučio na sporazum.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da će Moskva sačekati dok od Vašingtona ne dobije detaljnije informacije, a američki državni sekretar Marko Rubio rekao je da će Vašington danas "imati kontakt sa Rusima".
Američki predsjednik Donald Tramp takođe je rekao da će razgovarati s Putinom u narednim danima kako bi osigurao njegovu posvećenost, dok je Sergej Nariškin, direktor ruske Spoljno obavještajne službe, takođe kasno sinoć imao telefonski razgovor sa direktorom CIA-e Džonom Radklifom, javila je agencija Interfax.

Portal ETV

original

viewImage

baseImage

610x380

500x500

400x240

400x203

thumbnail

Zelenski: Sada je na Rusiji da pokaže da li želi da nastavi agresiju na Ukrajinu ili ne

Ukrajina mora biti "blisko uključena" u sve mirovne pregovore koji se tiču te zemlje i svaki sporazum mora biti "održiv", izjavio je generalni sekretar NATO Mark Rute.
- Kada govorimo o Ukrajini, ključno je da Ukrajina bude blisko uključena u sve što se tiče Ukrajine - rekao je Rute novinarima, dan nakon telefonskog razgovora američkog predsjednika Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina.
Američki predsjednik je obavijestio ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog o razgovoru sa Putinom.
Sa svoje strane, Vladimir Putin je rekao Donaldu Trampu da želi da pronađe "dugoročno rješenje" za ukrajinski sukob kroz "mirovne pregovore", saopštio je Kremlj.

Rute: Kijev mora biti uključen u sve mirovne pregovore o Ukrajini

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski je upozorio da bez Ukrajine mirovni pregovori sa Rusijom ne mogu imati "realne rezultate" i pozvao svoje saveznike da nađu format za takve pregovore.
- Nemoguće je isključiti Ukrajinu iz bilo koje platforme pregovora - jer bez nje pregovaračka platforma neće imati realne rezultate - rekao je Zelenski tokom sastanka u Kijevu s predsjednicom Moldavije Majom Sandu.
- Prije bilo kakvog sastanka, kakav god on bio, treba ustanoviti format na papiru: kako možemo stići do pravednog mira. Mislim da danas treba da se koncentrišemo na to - rekao je Zelenski.
Maja Sandu je stigla danas u Kijev da bi razgovarala sa Zelenskim o problemima u vezi sa snabdijevanjem gorivom Pridnestrovlja, proruske separatističke enklave Moldavije uz njenu granicu s Ukrajinom.
Ta teritorija od oko pola miliona stanovnika nema grijanja, tople vode i struje od 1. januara, kada je istekao ugovor između Kijeva i Moskve kojim je bio omogućen tranzit ruskog gasa preko Ukrajine.
Sandu je na mreži X po dolasku napisala da će sa Zelenskim razgovarati o bezbjednosti, energiji, infrastrukturi, trgovini i uzajamnoj podršci na putu ka EU.
Demonstracije su izbile juče u Pridnestrovlju na kojima se traži od Kišinjeva da olakša isporuku ruskog gaza i okonča svoju energetsku krizu.
Pridnestvovlje koje nije pod kontrolom centralnih vlasti Moldavije, snabdijevao je ruski Gasprom besplatno da podržava separatiste ali je taj gas prolazio gasovodom kroz Ukrajinu.
Ukrajina je 1. januara okončala važenje ugovor s Moskvom i time faktički prekinula snabdijevanje Moldavije, te i Pridnestrovlja koje je proglasilo vanredno stanje.
Sem Pridnjestrovlja Moldavija za sada nema prekida struje zahvaljujući uvozu struje i gasa iz Rumunije.
Kišinjev strahuje da se rat Pusije protiv Ukrajine koji traje tri godine, daljom ruskom destabilizacijom Pridnestrovlja ne prelije na teritoriju Moldavije.
Ukrajina je predložila danas da „besplatno“ pošalje ;ugalj termocentralama u Pridnestrovlju.
- Imamo ugalj koji možemo dati ako zaista hoće da imaju struju - rekao je Zelenski Maji Sandu i da je spreman da razgovara i o „niskim cijenama, ili čak besplatnoj isporuci“.

Zelenski: Bez Ukrajine mirovni pregovori sa Rusijom ne mogu imati realne rezultate

Slovačka je večeras potvrdila da je pristala da bude domaćin eventualnih mirovnih pregovora o Ukrajini, nakon što je ruski predsjednik Vladimir Putin prethodno ocijenio da je "prihvatljivo" da ona postane "platforma" za dijalog.
- Ako neko želi da vodi mirovne pregovore u Slovačkoj, bićemo spremni i ukazaćemo dobrodošlicu - rekao je premijer Robert Fico na Fejsbuku.
Slovačko ministarstvo spoljnih poslova nagovijestilo je da bi ovaj dijalog trebalo da se odvija „uz učešće Rusije“, za razliku od samita, koji je zakazan u Švajcarskoj za jun 2025. godine.
Ruski predsjednik je u četvrtak potvrdio da se Slovačka, čiju „neutralnu poziciju“ hvali, ponudila da bude svojevrsna „platforma“ za evenutalne pregovore.
- Smatramo izjavu ruskog predsjednika kao pozitivan signal da se što pre okonča ovaj rat, krvoproliće i razaranja - napisao je na Fejsbuku slovački ministar spoljnih poslova Juraj Blanar.
Nacionalistički premijer Robert Fico, jedan od rijetkih evropskih lidera koji su ostali bliski Kremlju, sastao se sa Vladimirom Putinom u Moskvi 22. decembra, čime je izazvao gnijev Ukrajine, čijih se 17 odsto teritorije nalazi pod ruskom okupacijom otkako je Rusija u februaru 2022. godine izvela invaziju na tu zemlju.
Prema riječima Blanara, Bratislava je u oktobru obavijestila „ukrajinske partnere“ o dostupnosti za mirovne pregovore.
Iako je Slovačka članica Evropske unije i NATO-a, ona se približila Rusiji, podržavajući stav Mađarske, otkako se Fico u jesen 2023. godine vratio na vlast.
Fico je obustavio svu vojnu pomoć Ukrajini i optužuje Kijev da ugrožava snabdijevanje njegove zemlje ruskim gasom.
Vlasti u Bratislavi žele da nastave da kupuju ruski gas i da im on stiže preko ukrajinske teritorije.
Međutim, Ukrajina je prošlog ljeta najavila da neće obnoviti ugovor sa Rusijom o transportu gasa za zemlje Evropske unije preko svoje teritorije. Rješenje za problem još nije pronađeno.
Fico je čak Ukrajini zaprijetio da će od 1. januara „procijeniti mogućnosti uzvratnih mjera“.
- Ako bude potrebno, prekinućemo isporuku električne energije koja mu je potrebna kada ona nestane - dodao je Fico, koji kaže da odbija da bude „potčinjen“ Volodimur Zelenskom, sa kojim ima zategnute odnose.
Bratislava tvrdi da je obezbijedila snabdijevanje gasom za 2025. godinu – šta god da se desi.

Slovačka pristala da bude domaćin eventualnih mirovnih pregovora o Ukrajini

Mirovni pregovori o Ukrajini mogli bi da počnu ove zime, izjavio je danas premijer Poljske Donald Tusk, čija zemlja od 1. januara predsjedava Evropskom unijom. 
 
Tusk, saveznik susjedne Ukrajine, najavio je da će tokom dana razgovarati sa ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim i da će u četvrtak poželjeti dobrodošlicu francuskom predsjedniku Emanuelu Makronu u Poljskoj.
- Naše predsjedavanje će biti odgovorno, između ostalog, i za to kakav će biti politički pejzaž, kakva će biti situacija možda tokom (mirovnih) pregovora, koji bi, iako su još pod znakom pitanja, mogli da počnu ove zime - rekao je premijer Poljske, prenosi Beta.

Tusk: Mirovni pregovori o Ukrajini mogli bi da počnu ove zime

Na osnovu nezvaničnih informacija iz štaba Demokratske Crne Gore, na osnovu 80 odsto obrađenih glasova, ovo su rezultati:
Demokrate - 29,7% - 11 mandata
Novska lista - 25,3% - 10 mandata
Demokratska partija socijalista - 15% - šest mandata
Za budućnost Herceg Novog i Boke - 12% - pet mandata
“Idemooo” - 4,6% - jedan mandat
Građanski pokret URA - 3,5% - jedan mandat
Evropski savez - 3,3% - jedan mandat
Socijalistička narodna partija - 2,2% - jedan mandat
Bokeški forum - 1,3% odsto
20.00 - U Herceg Novom još nijesu zatvorena sva birališta. Kako je ranije saopšteno - na biračkom mjestu Topla šest glasanje će trajati do 21.40 sati jer se sa otvaranjem kasnilo zbog tehničkih problema.
19.11 - Demokrate su saopštile da je u Herceg Novom do 19 sati glasalo &nbsp;&nbsp;49.20 odsto građana.
18.30 - Prema podacima Opštinske izborne komisije, u Herceg Novom je do 18 sati glasalo 45.33 odsto građana.
18.09 - Demokrate su saopštile da je do 18 sati u Herceg Novom glasalo 45,11 odsto birača. 
&nbsp;
16.11 - Iz Demokratske Crne Gore je saopšteno da je izlaznost na izborima u Herceg Novom do 16 sati 38.11 odsto. 
 
15:33 - U Herceg Novom do 15 sati pravo glasa iskoristilo je 35,46 odsto upisanih birača, saopštio je OIK.
14:15 - Izlaznost na lokalnim izborima u Herceg Novom, do 14 sati, prem apodacima koje su saopštile Demokrate, je &nbsp;28,8 odsto upisanih birača
12:58 - Na biračkom mjestu Topla 6 u Herceg Novom večeras će glasanje trajati do 21 sat i 40 minuta, zbog kašnjenja u otvaranju , kazao je agenciji MINA predsjednik Opštinske izborne komisije (OIK) Dejan Radonić. 
 
Do 12 sati, prema podacima OIK-a, biračko pravo iskoristilo je 21,9 odsto upisanih birača. 
 
12:14 - Prema podacima koje su saopštile Demokrate, na lokalnim izborima u Herceg Novom do 12 časova &nbsp;glasalo je 21,55%.upisanih birača.
10:23 - Na loklanim izborima u Herceg Novom izlaznos do 10 sati je bila 9,37%, saop[tila je Demokrastka Crne Gore.
9:42 - Na lokalnim izborima u Herceg Novom do devet sati glasalo je 5,01 odsto upisanih birača, odnosno 1.283 građana, saopšteno je iz Opštinske izborne komisije (OIK). 
 
Predsjednik OIK Herceg Novi Dejan Radonić kazao je agenciji MINA da je na posljednjim parlamentarnim izborima 2023. godine izlaznost do devet sati bila 6,44 odsto. 
 
On je istakao da im do sada nijesu prijavljene nepravilnosti.
Birača mjesta su trebala biti otvorena u sedam sati, ali je na biračkom mjestu 29 Herceg Novi 2 bilo određenog kašnjenja.
- Počeli smo sa malim zakašnjenjem zbog izostanka jednog člana biračkog odbora, ali smo napokon uspješno počeli i ide sve po planu - naveo je Živko Krunić predsjednik biračkog odbora za Mediabiro..
Predsjednik OIK Herceg Novi Dejan Radonić rekao je ranije agenciji MINA da je na otvaranje biračkog mjesta Topla 6 kasnilo zbog tehničkih problema.
6:45 - U Herceg Novom danas na lokalnim izborima učestvuje devet lista, a pravo glasa ima 25.603 birača.
Birači glasaju na 47 biračkih mjesta. Birališta se otvaraju u sedam, a zatvaraju u 20 sati.
Građani koji nijesu sigurni da li su upisani u birački spisak, ili ne znaju na kom biračkom mjestu glasaju, mogu to saznati pozivom na broj kol centra koji je uoči izbora usposatvilo Ministarstvo unutrašnjih poslova – 19820.
Nakon što saopšte osnovne lične podatke (ime i prezime, datum rođenja i ime jednog od roditelja) ili jedinstveni matični broj (JMBG), operateri će im pružiti informaciju da li su upisani u birački spisak i na kojem biračkom mjestu glasaju.
U Herceg Novom prva na glasačkom listiću je lista Evropskog saveza, na čijem je čelu Rajko Komnenić.
Na izborima u tom gradu učestvuju i liste Građanskog pokreta URA na čelu sa Nikolom Radmanom, Bokeškog foruma koju predvodi Milovan Baždar i koalicije Za budućnost Herceg Novog i Boke na čijem je čelu Ivan Otović.
U izbornoj trci je i lista “Stevan Katić – Znamo se po djelima”, zatim Demokratska partija socijalista čiju listu predvodi Dejan Stojadinović i Socijalistička narodna partija na čelu sa Milanom Jančićem.
Na izborima učestvuju i Građanski pokret za Herceg Novi čiju listu predvodi Olivera Doklestić i Novska lista na čelu sa Milošem Konjevićem.

Podaci Demokrata na osnovu 80 odsto obrađenih glasova u Herceg Novom: DPS šest mandata, ZBHN pet, Demokrate 11, Evropski savez dva, Novska lista 10...

U štabu koalicije Za budućnost Nikšića, u prostorijama Matice srpske, počeli su sa slavljem.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FRa8zaDrZs-w&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Oni pjevaju "nema više DPS-a". Razvili su i trobojku.
Reporter Portala ETV javlja da se u tom štabu pjevaju četničke pjesme, i da su prisutni članovi pravoslavnih bratstava poput "Tvrdoš".

U štabu ZBNK već slave: Pjevaju četničke pjesme, razvili trobojku...

Prema procjeni Demokrata na osnovu 70,11 odsto prebrojanih glasova DPS je osvojila 15 mandata, Evropski savez dva mandata, ZBNK 16 mandata, Demokrate tri, a Pokret Evropa sad pet mandata.
“Probudimo Nikšić - Dragoljub Dragan Radulović” osvojila je 1,42 odsto glasova, (0 mandata)
“Rad za moj grad - dr Borislav Mišo Đurišić” osvojila je 0,99 odsto glasova (0 mandata)
&nbsp;"Bori se za Nikšić - Demokratska partija socijalista (DPS) - Boris Muratović” 34,34 odsto (15 mandata)
&nbsp;"Stranka evropskog progresa - ‘Vrijeme je za Nikšić - Nikola Čvorović" 0,90 odsto (0 mandata)
&nbsp;"Građanski pokret URA - Drugačije - Dušan Golović" 1,68 odsto (0 mandata)
“Za slobodarski Nikšić jednakih mogućnosti - Jelena Marković” 0,29 odsto glasova (0 mandata)
"Svi smo Nikšić - Demokrate, Plenum 083 - Nemanja Vuković" 7,48 odsto (tri mandata)
"Evropski savez - Najbolje što možeš - Ivan Radojičić" 5,01 odsto (dva mandata)
"Zdrav Nikšić - dr Zoran Mrkić - Pokret Evropa sad" 12,40 odsto (pet mandata)
&nbsp;"Za budućnost Nikšića - Marko Kovačević - Zna Nikšić! Nastavljamo" 35,57 odsto (16 mandata)
<h2>52.05 odsto prebrojenih glasova</h2>
Prema procjeni Demokrata na osnovu 52,05 odsto prebrojanih glasova Demokratska partija socijalista (DPS) osvojila je 15 mandata, Za budućnost Nikšića 16, Pokret Evropa sad pet, Demokrate tri,&nbsp;
“Probudimo Nikšić - Dragoljub Dragan Radulović” osvojila je 1,68 odsto glasova, (0 mandata), “Rad za moj grad - dr Borislav Mišo Đurišić” osvojila je 1,04 odsto glasova (0 mandata), "Bori se za Nikšić - Demokratska partija socijalista (DPS) - Boris Muratović” 35,98 odsto (15 mandata), "Stranka evropskog progresa - ‘Vrijeme je za Nikšić - Nikola Čvorović" 0,85 odsto (0 mandata), lista "Građanski pokret URA - Drugačije - Dušan Golović" prema istim podacima osvojila je 1,67 odsto (0 mandata).
Lista “Za slobodarski Nikšić jednakih mogućnosti - Jelena Marković” 0,31 odsto glasova (0 mandat), "Svi smo Nikšić - Demokrate, Plenum 083 - Nemanja Vuković" 8,32 odsto (tri mandata), "Evropski savez - Najbolje što možeš - Ivan Radojičić" 5,37 odsto (dva mandata), "Zdrav Nikšić - dr Zoran Mrkić - Pokret Evropa sad" 12,99 odsto (5 mandata), a "Za budućnost Nikšića - Marko Kovačević - Zna Nikšić! Nastavljamo" 36,38 odsto (16 mandata).
<h2>33.7 obrađenog uzorka:</h2>
Podaci iz izbornog štaba Demokrata, na osnovu 33,7 obrađenih glasova, pokazuju da je Demokratska partija socijalista (DPS) osvojila 35.2 odsto, Evropski savez 5.2 odsto, ZBNK 37.3 odsto, PES 12 odsto..
Boris Muratović– „Bori se za Nikšić Demokratska partija socijalista (DPS)- Boris Muratović“ 35,2 odsto
Nemanja Vuković – „ Svi smo Nikšić- Demokrate, Plenum 083 – Nemanja Vuković“ 8,3 odsto
Ivan Radojičić – „Evropski savez- Najbolje što možeš – Ivan Radojičić“ 5,2 odsto
Zoran Mrkić – „Zdrav Nikšić – dr Zoran Mrkić – Pokret Evropa sad!“ 12 odsto
Marko Kovačević– „Za budućnost Nikšića – Marko Kovačević – „Zna Nikšić! Nastavljamo!“ 37,3 odsto
<h2>Na osnovu 16.19 odsto uzorka</h2>
U nastavku pogledajte prve rezultate po procjeni Demokrata na osnovu 16.19 odsto prebrojenih glasova:
Dragan Radulović – “Probudimo Nikšić- Dragoljub Dragan Radulović” 3,11 odsto
Dr Borislav Mišo Đurišić – “Rad za moj grad- dr Borislav Mišo Đurišić” 0,57 odsto
Boris Muratović– „Bori se za Nikšić Demokratska partija socijalista (DPS)- Boris Muratović“ 33,79 odsto
Nikola Čvorović – „Stranka evropskog progresa – Vrijeme je za Nikšić- Nikola Čvorović“ 0,81 odsto
Dušan Golović – Građanski pokret URA “Drugačije –Dušan Golović” 1,19
Jelena Marković – „Za slobodarski Nikšić jednakih mogućnosti- Jelena Marković“ 0,2 odsto
Nemanja Vuković – „ Svi smo Nikšić- Demokrate, Plenum 083 – Nemanja Vuković“ 8,08 odsto
Ivan Radojičić – „Evropski savez- Najbolje što možeš – Ivan Radojičić“ 4,98 odsto
Zoran Mrkić – „Zdrav Nikšić – dr Zoran Mrkić – Pokret Evropa sad!“ 10,05 odsto
Marko Kovačević– „Za budućnost Nikšića – Marko Kovačević – „Zna Nikšić! Nastavljamo!“ 31,38 odsto
<h2>Podaci Demokrata na osnovu 11.81 odsto prebrojanih glasova:</h2>
Dragan Radulović – “Probudimo Nikšić- Dragoljub Dragan Radulović” &nbsp;3,71 odsto
Dr Borislav Mišo Đurišić – “Rad za moj grad- dr Borislav Mišo Đurišić” 0,66 odsto
Boris Muratović– „Bori se za Nikšić Demokratska partija socijalista (DPS)- Boris Muratović“ 32,08 odsto
Nikola Čvorović – „Stranka evropskog progresa – Vrijeme je za Nikšić- Nikola Čvorović“ 0,87 odsto
Dušan Golović – Građanski pokret URA “Drugačije –Dušan Golović” 1,20
Jelena Marković – „Za slobodarski Nikšić jednakih mogućnosti- Jelena Marković“ &nbsp;0,14 odsto
Nemanja Vuković – „ Svi smo Nikšić- Demokrate, Plenum 083 – Nemanja Vuković“ &nbsp;7,47 odsto
Ivan Radojičić – „Evropski savez- Najbolje što možeš – Ivan Radojičić“ 4,66 odsto
Zoran Mrkić – „Zdrav Nikšić – dr Zoran Mrkić – Pokret Evropa sad!“ &nbsp;9,74 odsto
Marko Kovačević– „Za budućnost Nikšića – Marko Kovačević – „Zna Nikšić! Nastavljamo!“ 32,56 odsto
Biračka mjesta zatvorena su u 20 sati. PES je saopštio da je glasalo 72.23 odsto građana.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 48%; padding-top: 120px;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fetv.me%2Fpolitika%2Flokalni-izbori-niksic-2025&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>

Demokrate na 70,11 odsto prebrojanih glasova: ZBNK 16 mandata, DPS 15, Evropski savez dva, PES pet, Demokrate tri...

Predsjednik Opštinske izborne komisije (OIK) u Nikšiću Rade Perišić saopštio je Portalu ETV da oko ponoći očekuju prve preliminarne rezultate lokalnih izbora. Kazao nam je da su izbori u gradu pod Trebjesom prošli u mirnoj i demokratskoj atmosferi. - Nijesmo primili nijednu pismenu primjedbu - rekao nam je Perišić. Birališta u Nikšiću zatvorena su u 20 sati. Pokret Evropa sad saopštio je da je biračko pravo iskoristilo 72.23 odsto birača. <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 48%; padding-top: 120px;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fetv.me%2Fpolitika%2Flokalni-izbori-niksic-2025&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div> Uoči zatvaranja birališta primijećeno je prisustvo policije u blizini Opštine Nikšić.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/2025041320040_d4e70e12cef1dc1869be6ac4ddb6dd08de05dc8f429e41c98367cbeb74617bd4.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="2025041320040_d4e70e12cef1dc1869be6ac4ddb6dd08de05dc8f429e41c98367cbeb74617bd4" data-rendition-name="original" width="1600" height="900" loading="lazy" alt="Policija u NK"> </figure>  &nbsp;Prva na glasačkom listiću je lista „Probudimo Nikšić“ čiji je nosilac Dragoljub Radulović, a druga lista „Rad za moj grad – dr Borislav Mišo Đurišić“.&nbsp; Na izborima u Nikšiću učestvovaće i Demokratska partija socijalista čiji je nosilac liste Boris Muratović, Stranka evropskog progresa čiju listu predvodi Nikola Čvorović, URA čiji je nosilac Dušan Golović. U izbornoj trci je i lista „Za slobodarski Nikšić jednakih mogućnosti“ koju predvodi Jelena Marković, koalicija Demokrata i Plenuma 083, čiji nosilac liste je Nemanja Vuković, te Evropski savez čiju listu predvodi Ivan Radojičić. Na izborima u Nikšiću učestvuje i Pokret Evropa sad čiji je nosilac liste Zoran Mrkić i koalicija Za budućnost Nikšića, čiju listu predvodi Marko Kovačević.

Perišić: Oko ponoći očekujemo prve preliminarne rezultate izbora u Nikšiću

Nikšićka policija jutros je izvršila pretres stana i objekata u vlasništvu uglednog privrednika i predsjednika mjesnog odbora DPS „Dragova luka“, Mitra Milovića, pod sumnjom za nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih sredstava, saznaje Portal ETV. Tim povodom kontaktirali smo Milovića koji nam je potvrdio da se već treći put isti pretres sprovodi uoči izbora – nakon predsjedničkih, parlamentarnih i sada lokalnih. - Upali su jutros oko šest sati, bilo je šest-sedam policajaca sa nalogom za pretres. Djeca su bila u sobi, ukućani uznemireni… stresno. Ipak, već smo imali isto iskustvo. Ovo je treći put da se ista stvar dešava, i to isključivo zbog mog političkog angažmana u Demokratskoj partiji socijalista - kazao je Milović za naš portal.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250410170432_b1903ca5204399f78ed9ca9455ad5872e881f9a648605f0aa3c10818e24a0d54.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20250410170432_b1903ca5204399f78ed9ca9455ad5872e881f9a648605f0aa3c10818e24a0d54" data-rendition-name="original" width="1200" height="1600" loading="lazy" alt="Naredba za pretresanje stana Milovića"> <figcaption>Naredba za pretresanje stana Milovića(Photo: Portal ETV)</figcaption> </figure>  On ističe da ni prilikom prethodna dva pretresa, kao ni ovog jutros, policija nije pronašla ništa nezakonito, te da protiv njega nikada nije vođen krivični postupak. - Pošteno obavljam svoj posao, svakodnevno sam u servisu iz kojeg izdržavam porodicu. Svi koji me poznaju mogu to potvrditi. Nažalost, stiče se utisak da ovakve akcije postaju praksa pred izbore svake - dodao je Milović. Podsjećamo, Milović je ranije bio dovođen u vezu s navodima o kupovini ličnih karata u Beranama, ali su ti navodi ubrzo povučeni nakon što je on podnio zvaničnu prijavu protiv nepoznatih počinilaca zbog lažnog optuživanja.

Policija kod Milovića stalni gost pred izbore

Nepunih deset dana nakon što je Ministarstvo prosvjete, nauke i inovacija Crne Gore 25. marta zvanično odbacilo sve prijave na konkurs za direktora OŠ „Ratko Žarić“ u Nikšiću – uključujući i onu profesora fizičke kulture Radenka Adžića – isti kandidat je imenovan za vršioca dužnosti direktora te škole. Nastavno osoblje škole je o imenovanju obaviješteno 3. aprila u internoj email komunikaciji koju je poslao sekretar škole Slavko Đilas, u kojem se navodi da je Ministarstvo ipak imenovalo Adžića za privremenog rukovodioca škole. Ova odluka dolazi uprkos činjenici da je u zvaničnom dokumentu Ministarstva, datiranom 25. marta, jasno navedeno da su kandidati – Dušanka Vujičić i Radenko Adžić – eliminisani zbog slabog rezultata na pismenom testu. Ministarka Anđela Jakđić - Stojanović, nakon konkursa za izbor direktora škole koji je raspisan još 16. decembra prošle godine i dostavljanja prijava početkom januara, 20. februara formirala Komsiju za provjeru kompetencija, znanja i sposobnosti kandidata prijavljenih na konkurs u sastavu: Svetlana Drobnjak, ispred Ministarstva - predsjednica; Raba Hodžić ispred Zavoda za školstvo - članica; i Mladenka Perić, kao eksterni član sa Liste istaknutih stručnjaka iz oblasti obrazovanja. Komisija je 3. marta organizovala pisanu provjeru kandidata, a u izvještaju od 10. marta, na koju se poziva ministarka Jakšić-Stojanović u odluci o poništenju konkursa, konstatovala da nijedan od kandidata nije ostvario 70 odsto bodova, što je uslov za pristupanje drugoj fazi provjere, usmenom intervjuu. Radenko Adžić je na pisanom testu osvojio samo pet bodova, odnosno 25 odsto od maksimalnog broja bodova, što ga je automatski diskvalifikovalo u skladu s Pravilnikom o provjeri kompetencija, znanja i sposobnosti kandidata. Članom 6 stav 1 Pravilnika propisano je da kandidat koji je ostvario više od 70 odsto od ukupnog broja bodova na testiranju, stiče uslov da pristupi usmenom intervjuu. - Imajući u vidu navedeno, kao i da nijedan od kandidata koji su pristupili pisanom testiranju nije ostvario više od 70% bodova na testiranju, pa nije ni ispunio uslov da pristupi usmenom intervjuu, odlučila sam da po Konkursu za izbor direktora JU Osnovna škola „Ratko Žarić“ Nikšić, ne izaberem direktora – napisala je ministarka u dokumentu 25. marta, čime je konkurs praktično poništen, a škola ostala bez izabranog direktora. Ipak, već naredne sedmice ministarka Jakšić-Stojanović je prelomila – i za v.d. direktora imenovala baš jednog od kandidata koji nisu zadovoljili kriterijume. I to kandidata sa gorim rezultatom na pismenom testu – njegova protivkandidatkinja je osvojila 50 odsto bodova. <h2>Političko-religijski profil i izborna matematika</h2> Pravno gledano, ministarka ima diskreciono pravo da imenuje v.d. direktora dok se ne završi nova konkursna procedura, ali imenovanje kandidata koji je već odbijen u istoj instituciji zbog nedostatka stručnih kvalifikacija otvara ozbiljna pitanja, poput onog da li je riječ o političko-ideološkom imenovanju, a ne stručnom i meritokratskom. Pravni vakuum ostavlja prostor za političke odluke koje se mogu predstavljati kao formalno ispravne, ali suštinski dovode u pitanje smisao same konkursne procedure. Pitanje je dodatno osjetljivo kada se zna da je profesor Adžić bio među prosvjetnim radnicima koji su 2020. godine javno podržali litije koje je organizovala Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori, u znak protesta protiv tadašnjeg Zakona o slobodi vjeroispovijesti. Litije su bile okosnica šireg političkog prevrata u Crnoj Gori, a peticije koje su potpisivali prosvjetni radnici - kao forma političkog profilisanja unutar obrazovnog sistema. Mnogi učesnici i potpisnici apela kasnije su nagrađivani funkcijama u državnoj upravi i obrazovnom sistemu.  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/2025040712040_4fd0f52c8a7db14d17a48c70ae21e14fd8fed01ed770dd448e2f4191c6cc7ed8.png" data-media-id="editor_0" data-image-id="2025040712040_4fd0f52c8a7db14d17a48c70ae21e14fd8fed01ed770dd448e2f4191c6cc7ed8" data-rendition-name="original" width="540" height="498" loading="lazy" alt="Podrška Adžić Litije"><figcaption>PODRŠKA LITIJAMA: Političko profilisanje unutar obrazovnog sistema</figcaption></figure>  Sve dobija dodatnu političku težinu imajući u vidu da se lokalni izbori u Nikšiću održavaju 13. aprila, deset dana nakon Adžićevog imenovanja, pa se ono može posmatrati i kao politička poruka, ali i potencijalni signal mobilizacije biračkih grupa koje se identifikuju s crkveno-nacionalnim narativima. Ovaj slučaj još jednom otvara pitanje o tome koliko su obrazovne ustanove u Crnoj Gori taoci političkih kalkulacija, te da li se konkursi za rukovodeća mjesta sprovode da bi se ispoštovala forma, a ne da bi se birali najbolji kandidati. Ako konkursi nemaju snagu da rezultiraju izborom, a odluke se donose mimo onoga što su pokazali rezultati testiranja, onda ne govorimo o v.d. mandatu – već o institucionalnoj hipokriziji, gdje se struka podređuje trenutnoj političkoj računici.

Pao na konkursu, pa imenovan za v.d. direktora OŠ „Ratko Žarić“ u Nikšiću, deset dana uoči lokalnih izbora

Osnovni sud u Podgorici donio je prvu presudu u slučaju BIRN i ustanovio da su novinarka koncerna Vijesti Jelena Jovanović i nekadašnja urednica sajta Balkaninsight Dušica Tomović povrijedile prava novinarke Tanje Pavićević u skandaloznom propagandnom uratku BIRN-a u kojem su je, uz osmoro drugih crnogorskih aktivista, u novembru 2022. godine, označile kao pripadnicu navodnih krajnje desničarskih i vjerskih ekstremističkih organizacija.
Zbog povrede prava ličnosti na psihički integritet, čast, ugled i dostojanstvo, prema prvostepenoj presudi Osnovnog suda, Jovanović – autorka propagandnog izvještaja - dužna je da Pavićević uplati iznos od 2.000 eura, a Tomović – bivša urednica Balkaninsighta - iznos od 1.000 eura.
One su obavezne i da presudu, nakon pravosnažnosti, o svom trošku objave u dnevnim novinama „Vijesti“ i „Dan“.
<h2>Presuda</h2>
U obrazloženju presude sutkinja Milica Radović navela je da je Pavićević dokazala kako su &nbsp;tužene Jovanović i Tomović postupale nesavjesno, iznoseći neprovjerene podatke o njoj koji impliciraju na njenu ekstremističku aktivnost u domenu sfere religijskog, čime joj je povrijeđeno dostojanstvo.&nbsp;
- Ovakva postupanja predstavljaju objektivno uvredljivu i omalovažavajuću kvalifikaciju u odnosu na tužilju, te predstavljaju osnov dosuđenja naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda – navodi se u obrazloženju presude.
Sutkinja podsjeća i na praksu Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda Crne Gore, da je sloboda izražavanja conditio sine qua non funkcionisanja svakog demokratskog društva i jemstvo svih drugih ljudskih prava i sloboda.&nbsp;
- U slučaju sukoba slobode izražavanja sa ostalim zagarantovanim ljudskim pravima i slobodama, sudovi moraju voditi računa o tome da ograničavanje te slobode, s ciljem zaštite drugog ljudskog prava zajemčenog Ustavom, može biti izuzetak od pravila ako je u demokratskom društvu dopušteno i u skladu sa članom 10 Evropske konvencije. Potrebno je ukazati i da sloboda izražavanja iz tog člana nije apsolutno pravo i može biti ograničena, pored ostalog, radi zaštite ugleda i prava drugih i ona spada u grupu tzv. kvalifikovanih prava i u članu 10 Evropske konvencije je prvim stavom definisana sloboda izražavanja, a drugim stavom su određena dozvoljena ograničenja te slobode i miješanje vlasti u ostvarivanje iste – navodi se u presudi.&nbsp;
Sud je našao da je Pavićević dokazala da su tužene povrijedile njeno pravo ličnosti, pa postoji potreba da se primijene građansko-pravne sankcije srazmjerno legitimnom cilju zaštite tih prava.
Sud je, između ostalog, cijenio neosnovanim i navode Jovanović i Tomović kako su se navodi koje je Pavićević osporila u tužbi kasnije pokazali kao tačni, jer je ona potpisnica peticije protiv ustoličenja mitroplota Joanikija.&nbsp;
- Činjenica je da je tužilja jeste potpisala navedenu peticiju, ali sud nalazi da to nije i ne može biti dokaz da je tužilja protagonista vjerskog ekstremizma. Cijenio je ovaj sud i ostale navode stranaka i provedene dokaze, ali je kod nesporno utvrđenog činjeničnog stanja i primijenjenog materijalnog prava našao da su bez uticaja na drugačije presuđenje, pa pojedine nije posebno interpretirao, ni komentarisao – navodi se u obrazloženju.
I Općinski sud u Sarajevu donio je do sada nekoliko prvostepenih presuda u nizu predmeta protiv Balkanske istraživačke mreže BIRN, u kojima je nedvosmisleno presuđeno da je skandalozna mapa crnogorskih ekstremista bila najobičnija kleveta.
Prema odlukama suda u Sarajevu, nalaže se BIRN-u BiH i Denisu Džidću, koji je bio nosilac projekta, da zbog klevete, solidarno isplate tužiocima različite iznose sa zateznim kamatama, te da o svom trošku na internetskoj stranici BIRN-a objave izreku presuda, po njihovoj pravosnažnosti.
<h2>CRNA PROPAGANDA</h2>
Brutalno targetiranje devetoro građanskih aktivista, među kojima i dvije tadašnje novinarke Pobjede, kao krajnjih desničara i vjerskih fanatika, po receptu hibridnog djelovanja, novinarke koncerna Vijesti uz podršku urednice Balkaninsight-a i tadašnje regionalne direktorke BIRN-a Marije Ristić, koja je 20-ak dana nakon publikovanja spornog izvještaja podnijela ostavku, od trenutka objavljivanja 16. novembra 2022. godine izazivalo je brojne reakcije uglednih organizacija civilnog društva, intelektualaca i novinara širom regiona.&nbsp;
Nakon velikog pritiska javnosti, potpunog raskrinkavanja nepostojeće istraživačke metodologije, te ostavke regionalne direktorice, Nadzorni odbor te mreže je sredinom decembra 2022. odlučio da spornu mapu ukloni sa interneta.&nbsp;
Nakon ćutanja BIRN-a koje je trajalo mjesecima i više revizija koje su dokazale da je izvještaj za Crnu Goru novinarke Vijesti skandalozan, BIRN je bez izvinjenja, uz neuspješne pokušaje da predstavi sebe i saradnicu kao žrtve, početkom oktobra 2023. godine objavio novu „bazu“ ekstremnih desničarskih organizacija u regionu i ribrendirao cijeli projekat.
Tako je, na istoj web adresi, osvanuo novi projekat pod nazivom „Ko su ekstremni desinčari na Blakanu“, a prvobitni spisak od 71 grupe sveo se na njih 17, dok je sekcija posvećena Crnoj Gori ostala potpuno prazna.
BIRN je na stranici projekta pod nazivom „Naučene lekcije“ doduše priznao da „istraživačima nijesu bile date stroge smjernice o tome kako identifikovati ono što je prvobitno nazivano krajnje desnim i ekstremističkim grupama", iako je u prvobitnom opisu mape iz novembra 2022. pisalo da su izvještaji rađeni u skladu sa „pažljivo skrojenom metodologijom“.
No, iako u sekciji posvećenoj Crnoj Gori više nije bilo nijedne organizacije, ova nevladina organizacija ipak je pokušala održati narativ o takozvavnom ekstremnom crnogorskom nacionalizmu.
Tako je, u nepotpisanom tekstu – karaktarestično za tabloidno, neprofesionalno i neetično medijsko djelovanje – pod naslovom „Kontekst“, BIRN zapravo hranio narativ o „crnogorskom ekstremnom nacionalizmu“ koji je godinama plasirao koncern Vijesti i pokušavao da opravda raniji uradak njihove novinarke koji je izbrisan sa sajta.
Ovoga puta se išlo čak i korak dalje, pa se uz klasičnu dezinformaciju kako se Crna Gora otcijepila od Srbije 2006. godine, a ne obnovila svoju državnost izgubljenu 1918. godine, u BIRN-ovom „kontekstu“ podmuklo insisnuiralo kako su svi Crnogorci nacionalisti, dok su Srbi iz Crne Gore samo ljudi koji se tako osjećaju, te da srpski nacionalisti postoje isključivo u partijsko-političkoj sferi sa jednom jedinom težnjom - ekonomskim povezivanjem sa Srbijom.&nbsp;
<h2>TUŽBE</h2>
Protiv Jovanović i Tomović za povredu prava ličnosti na psihički integritet, čast, ugled i dostojanstvo tužbe su pred Osnovnim sudom u Podgorici, osim Pavićević, podnijeli su i novinarka Portala ETV Kaćuša Krsmanović, izvršni direktor NVO Forum slobodnih građana Luča Nebojša Mrvaljević, te Draško Martinović, Maja Miličković i Tanja Knežević-Perišić.&nbsp;
Jovanović i Tomović, iako su same u danima nakon objavljivanja mape saopštavale da je „BIRN imao jasnu metodologiju po kojoj smo mi koji smo sarađivali sa njima radili…“ i da su se „prilično pripremali za rad na mapi“, targetiranje novinarki i građanskih aktivista u odbrani pred sudom pokušavale da predstave kao vrijednosni sud.
Advokati Jovanović i Tomović obmanjivali su sud i tvrdnjama kako targetirani u spornom izvještaju nijesu ni pokušali da demantuju BIRN-ovu mapu, što je notorna nesitina.&nbsp;
Ni Tomović ni Jovanović nijesu prisustvovale nijednom ročištu.

PRESUDA: Jovanović i Tomović postupale nesavjesno - krive za klevetanje Tanje Pavićević

Interventna jedinica policije iz Podgorice koja je bila na ispomoći nikšićkim kolegama za obezbjeđivanje završnih predizbornih skupova u petak, 11. aprila, nakon tribine koalicije „Za budućnost Nikšića“ (bivši Demokratski front) na Grahovu, napravila je težak incident, kada je jedan od policajaca nasrnuo na inspektora iz Nikšića, a onda, kada je pozvan u nikšićku policiju da se izjasni o okolnostima incidenta, čitava jedinica nasilno je upala u kabinet načelnika Centra bezbjednosti. Ovu informaciju Portalu ETV potvrdilo je više izvora iz nikšićke policije, koji su ogorčeni zbog ponašanja kolega iz Podgorice.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/2025041223040_6d5a60cbef7174c3d1fd1b5bb66674d6ef199f41ffe176925f0ea7d58f598338.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="2025041223040_6d5a60cbef7174c3d1fd1b5bb66674d6ef199f41ffe176925f0ea7d58f598338" data-rendition-name="original" width="1024" height="576" loading="lazy" alt="TEŽAK INCIDENT: Crnogorska policija (Ilustracija)"> <figcaption>TEŽAK INCIDENT: Crnogorska policija (Ilustracija)(Photo: UGC)</figcaption> </figure>  - Iz samo njima znanih razloga na Grahovu su onemogućili prolaz vozilu u kojem su bili inspektori iz Nikšića Radovan Lalić i Novica Jovović, koji su bili u eskortu koji je pratio štićene ličnosti koje su učestvovale na skupu. Iz kombija Interventne potom je izašao komandir iz CB Podgorica Marko Stojanović i pokušao da udari Lalića. Svjedoci tvrde da je bio u pijanom stanju, ali su teži incident spriječili ostali policajci – tvrde naši izvori. Nikšićki inspketori odmah su obavijestili strarješine o napadu kolega iz Podgorice, pa su Podgoričani pozvani da u nikšićkoj policiji daju izjavu, ali su i tu napravili težak incident. - To ih je izgleda naljutilo, a svi su bili &nbsp;pod dejstvom alkohola, pa su silom upali u kabinet načelnika Darka Radusinovića i pravili haos. Ponašali su se nepristojno, van svih pravila policijske etike i kodeksa, krajnje bahato. Odbili su da se alkotestiraju – kažu naši sagovornici iz nikšićke policije. Tvrde i da je situacija bila toliko napeta i prijetila da izmakne kontroli, pa je u petak veče u nikšićku policiju dolazio i šef podgoričke policije Goran Jokić, kako bi pokušao da smiri tenzije i privoli nikšićke kolege da „ne talasaju“ i ne insistiraju da njegovi puleni budu kažnjeni. Izvori Portala ETV kažu da je sačinjena i službena zabilješka, ali, navodno, nije dalje procesuirana, niti je incident evidentiran u Biltenu.

Tag: mirovni-pregovori