<p>Željeznica nije samo sredstvo povezivanja, već strateški resurs koji može pomoći državama da pretvore poremećaje u nove razvojne šanse, saopštila je ministarka saobraćaja Crne Gore Maja Vukićević.</p>
<p>Iz Ministarstva saobraćaja je saopšteno da je Vukićević učestvovala na panelu posvećenom jačanju otpornosti lanaca snabdijevanja kroz modernizaciju željezničkog saobraćaja, u okviru međunarodnog foruma o transportnim koridorima održanog u Istanbulu.</p>
<p>U saopštenju se dodaje da je u fokusu izlaganja Vukićević bila "uloga željeznica kao ključnog stuba otpornog i održivog transportnog sistema, posebno u kontekstu savremenih geopolitičkih izazova i poremećaja globalnih lanaca snabdijevanja".</p>
<p>- Željeznica nije samo sredstvo povezivanja, već strateški resurs koji može pomoći državama da pretvore poremećaje u nove razvojne šanse. Zbog toga Crna Gora aktivno ulaže napore u modernizaciju svoje željezničke infrastrukture, unapređenje bezbjednosti i interoperabilnosti, ali i u proširenje mreže kako bi ojačala povezivanje istok-zapad, uz već postojeću osu sjever-jug - poručila je Vukićević.</p>
<p>Iz Ministarstva saobraćaja su kazali da se Vukićević u izlaganju posebno osvrnula na značaj nove legislative, ističući da će dva stuba reforme biti Zakon o željeznici i Zakon o bezbjednosti i interoperabilnosti u željezničkom saobraćaju.</p>
<p>- Time se stvaraju preduslovi za punu integraciju Crne Gore u evropsku transportnu mrežu i jačanje njene uloge kao logističkog čvorišta u regionu - rekla je Vukićević.</p>
<p>U diskusiji je poručila da otpornost ne podrazumijeva samo infrastrukturu, već i ljude kroz jačanje kadrovskih kapaciteta, saradnju javnog i privatnog sektora i uvođenje digitalnih rješenja.</p>
<p>- Posebno je ukazala na potrebu da EU uključuje zemlje kandidate u procese usklađivanja i donošenja zajedničkih politika u sektoru saobraćaja - piše u saopštenju.</p>
<p>Iz Ministarstva saobraćaja su rekli da je učešćem na ovom panelu, Crna Gora još jednom potvrdila posvećenost evropskim integracijama i izgradnji modernog, bezbjednog i održivog transportnog sistema, koji će biti oslonac ekonomskog razvoja i regionalne stabilnosti.</p>

Portal ETV

original

viewImage

baseImage

610x380

500x500

400x240

400x203

thumbnail

Vukićević: Željeznica strateški resurs koji može pomoći državama da pretvore poremećaje u nove razvojne šanse

<p>Konačno je stiglo pozitivno mišljenje Evropske komisije na Zakon o Željeznici, čije je donošenje trajalo godinama. To je veliki korak za Željeznicu. Sa rekonstrukcijom i nabavkom novih vozova, izgledaće mnogo savremenije. Otvorićemo naše tržište. Sada se čeka mišljenje Vlade - kazala je za 24 sata Televizije E ministarka saobraćaja, Maja Vukićević.</p>
<h2><b>Podstrek iz Brisela</b></h2>
<p>Novi Zakon o Željeznici predviđa osnivanje nezavisne željezničke agencije. Ta agencija imaće funkcije regulatornog tijela i tijela nadležnog za bezbjednost u željezničkom saobraćaju, biće operativno i funkcionalno nezavisna. To je bio i uslov Evropske komisije za obezbjeđivanje konkurentnog željezničkog tržišta i usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnom tekovinom Evropske unije, u okviru Poglavlja 14, koje se odnosi na saobraćajnu politiku. Ministarka saobraćaja Maja Vukićević kaže da je novi Zakon konačno dobio zeleno svjetlo iz Brisela.</p>
<p>- Crna Gora punih šest ili sedam godina pokušava da donese Zakon o Željeznici. Radilo se puno i konačno je stiglo pozitivno mišljenje Evropske komisije na konačnu verziju Zakona. Sada treba da dobijemo mišljenje resora iz Vlade. Nadam se da ćemo već sljedeće sedmice Zakon imati na Vladi. To je veliki korak za Željeznicu. U potpunosti ćemo se usaglasiti sa svim evropskim regulativama, otvorićemo naše tržište i što je najvažnije imaćemo nezavisnu agenciju, kao regulatorno tijelo, a to je bio uslov Evropske unije. Mislim da će naša Željeznica, sa rekonstrukcijom i nabavkom novih vozova, izgledati mnogo savremenije. Naravno, to moraju da prate i određene regulative i zakoni - istakla je Vukićević.</p>
<h2><b>Most na Šćepan polju</b></h2>
<p>Raspisan je javni poziv za izbor izvođača radova za izradu glavnog projekta i međudržavnog mosta preko Tare. Planirano je da most poveže Šćepan Polje u Crnoj Gori i Hum u Bosni i Hercegovini. Biće dug 165, a širok 11,2 metra. Vukićević podsjeća da je Sporazum o izgradnji mosta na Šćepan polju potpisan 2021, a ratifikovan tek 2024. godine jer su, kako kaže, postojali određeni problemi u Bosni i Hercegovini, između entiteta.</p>
<p>- Dok su oni između sebe postigli sporazum, mi smo vrijedno pripremali sve što je do nas. Bili smo spremni za momenat da se konačno raspiše tender za izradu glavnog projekta i za izvođača. Što se nas tiče učinićemo sve da se taj projekat dovede do kraja. Očekujem da će biti dovoljno političke zrelosti i sa druge strane. Jer, projekat je izuzetno važan i za nas, i za Bosnu i Hercegovinu. Jako je važno što će se osim mosta raditi i pristupni putevi. Mi već imamo radove na dionici Jasenovo polje - Zaborje, koji idu dosta dobrom dinamikom. Očekujem da to i prije roka završimo. Radićemo i pristupni put do samog mosta, do zajedničkog graničnog prelaza na lokalitetu Paklice, dok će BiH raditi pristupni put do Foče, što je takođe jako značajno, jer je taj put u lošem stanju - istakla je Vukićević.</p>
<h2><b>Aerodromi</b></h2>
<p>Priča o koncesiji Aerodroma traje, podsjeća Vukićević, već sedam godina. Vrijeme je, kaže, da se sagledaju sve činjenice, da se dobro analiziraju i da se donese odluka na Vladi.</p>
<p>- Ali, ja ne bježim ni od toga da odluku donesmo u Skupštini, jer smatram da za ovo važno pitanje treba širi društveni konsenzus. Riječ je o vrijednoj državnoj imovini, koju ne prodajemo, već dajemo na upravljanje, ukoliko odluka bude išla u tom pravcu. Ministarstvo saobraćaja svakako interno radi svoje analize, sagledava prednosti i mane koncesije, ili eventualno državnog upravljanja. Moramo donijeti odluku kako Aerodrome, ali i Ministarstvo saobraćaja, ne bi držali zarobljenim, u procesu koji zaista dugo traje i onemogućava razvoj Aerodroma. Rok za rad Tenderske komisije, od koje Ministrastvo saboraćaja treba da dobije izvještaj o vrednovanju ponuda, produžen je do devetog jula. Nakon toga je rok od 30 dana da Ministarstvo izvještaj dostavi Vladi. Potrudićemo se da to bude i brže, ukoliko bude moguće, jer je riječ o obimnoj dokumentaciji. Sve treba pažljivo spremiti, paziti na svaki detalj i odlučiti u korist Crne Gore, kako bi građani imali bolju avio povezanost, a crnogorska privreda i turizam mogli da se razvijaju - istakla je Vukićević.</p>
<p>Ministarka objašnjava da čitav postupak ima svoje faze, da se Tenderska komisija isključivo bavi ponudama i ne donosi odluku o tome da li će Aerodromi ići pod koncesiju ili ne.</p>
<p>- Ovo je faza u kojoj je Tenderska komisija svakako u fokusu, jer je postupak pred njom. Kasnije će se preseliti na sjednice Vlade. Mi smo nekoliko puta Vladu informisali o samom toku postupka. Nekako Tenderska komisija to uvijek prebaci na Ministarstvo, koje je resorno zaduženo za Aerodrome, ali ne rukovodi postupkom. Imamo svoje predstavnike, ja sam među članovima Tenderske komisije, ali postupkom, kao njen predsjednik, rukovodi gospodin Nik Đeljošaj - kaže ministraka Vukićević.</p>
<p>Objasnila je i da je Ministarstvo saobraćaja insistiralo da se, ukoliko dođe do koncesije Aerodroma, garantuju prava radnicima.</p>
<p>- Insistirali smo na tome da postoji zaštitni period za radnike, koji će trajati najmanje pet godina i u kojem ne bi smjelo da bude nikakvih otpuštanja. Vjerujem da će, ukoliko se odluči da se Aerodromi daju pod koncesiju, a ukoliko situaciju uporedimo sa onima u regionu, biti potrebno još više ranika, da neće biti otpuštanja. Mi ćemo sve što bude raspoloživo, sve što se bude moglo dati na uvid javnosti - dati na raspolaganje javnosti, kako bi se odlučilo širim konsenzusom - rekla je Vukićević.</p>
<h2><b>Autoput</b></h2>
<p>Tender za drugu dionicu autoputa je završen sredinom maja i u toku je evaluacija ponuda. Prema informacijama Monteputa i Evropske banke za razvoj, do kraja ljeta biće izabran izvođač radova na autoputu.</p>
<p>- Pripremni radovi bi mogli da krenu nakon ljeta, u drugoj polovini godine. Monteput i Evropska banka za obnovu i razvoj rukovode tenderskim procesom, oni evaluiraju ponude. Očekujem da sve bude onako kako su nam oni prezentovali, u rokovima koje su predvidjeli. Dakle, očekujemo da ćemo do kraja ljeta imati izabranog izvođača radova – kaže ministarka Vukićević.</p>
<p>Iako je ranije premijer Milojko Spajić obećavao da će prvi ašov za drugu dionicu autoputa biti zaboden još u septembru prošle godine, Vukićević kaže da su u resoru kojim rukovodi veoma oprezni kada najavljuju rokove.</p>
<p>- Prije svega, zato što Ministarstvo ne rukovodi tenderskim procesom, to je u rukama Monteputa i Evropske banke za obnovu i razvoj. Sve informacije o tenderu dobijamo od njih i od njih tražimo projekciju. Uradili smo sve što je do nas da stvorimo sve uslove da taj projekat krene – kaže Vukićević.</p>
<h2><b>Izmjene Zakona o javnim okupljanjima</b></h2>
<p>Građani širom Crne Gore, iz različitih razloga, protestima blokiraju saobraćajnice. Poslanici vlasti predložili su izmjene Zakona o javnim okupljanjima, koje uvode strože kazne i zabranjuju proteste upravo na ključnim saobraćajnicama. Vukićević kaže da razumije građane koji su nezadovoljni i koji žele da ostvare svoja prava. Smatra i da sa njima treba razgovarati o problemima koji ih tište, iako to nije uvijek prijatno.&nbsp;</p>
<p>Međutim, čini joj se i da se blokada pojedinih saobraćajnica pretvara, kako kaže, u vrstu zloupotrebe, napominjući da ne misli na višemjesečne proteste na Kruševom ždrijelu, gdje građani Cetinja traže odgovornost zbog dvije tragedije koje su ih zadesile u dvije i po godine.</p>
<p>- Da se ogradim, ne mislim na protest na Kruševom ždrijelu. Jer, tu je riječ o tragediji u kojoj su mnogi ljudi izgubili članove svoje porodice, svoje prijatelje, sugrađane. Prema njima moramo imati senzibilitet i poštovanje. Međutim, imali smo i protest investitora zato što nije dobio određenu dozvolu. Naravno, sve je to legitimno, ali se postavlja pitanje koliko je legitimno da se blokiraju saobraćajnice ili autoput, jer se time ugrožavaju prava drugih. Prijedlog izmjena Zakona o javnim okupljanjima vidim kao način da se prevaziđe problem blokade saobraćajnica, ali, moram istaći da sa građanima treba razgovarati uvijek kada postije problemi, moramo pokušati da ih riješimo, ukoliko smo u mogućnosti. Često ima i zahtjeva koji nisu realni i opravdani, koji se mogu podvesti pod neko politikantstvo, ali često je riječ i o realnim problemima koje treba saslušati - rekla je Vukićević.</p>
<h2><b>Elektronske sjednice Vlade</b></h2>
<p>Nevladin sektor često kritikuje praksu da se sjednice Vlade održavaju elektronski, preko aplikacija poput WhatsApp-a, bez suštinske rasprave. Odgovarajući na pitanje koliko je takav način rada efikasan, Vukićević je kazala da bi elektronske sjednice Vlade trebalo da budu izuzetak.</p>
<p>- Nekada postoje opravdani razlozi da se održi elektronska sjednica Vlade, kada to zahtijevaju određeni materijali koji se na taj način moraju kandidovati, kao i ukoliko postoje rokovi koji se moraju ispoštovati. Nije to najbolje rješenje, uvijek je bolje imati otvorenu diskusiju. Nekada se te sjednice ranije završe ili kratko traju. To je bio slučaj kada se glasalo da vršilac dužnosti direktora Uprave policije, Lazar Šćepanović, dobije još jedan mandat. To nije praksa i obično se sačeka da se izjasni većina članova Vlade. Ali, desilo se da je proglašeno da je sjednica završena, odmah nakon što je glasala većina, pa smo kolega Milun Zogović i ja naknadno izrazili podršku direktoru Uprave policije. Mi smo za njega glasali i prošli put kada je izabaran za vršioca dužnosti i nije bilo razloga da sada ne glasamo za. Kažem, sjednica je trajala kratko, bili smo u nekim drugim obavezama, pa se desila situcija poput ove. Zato mislim da elektronske sjednice nisu najbolji izbor i da ih treba primjenjivati onda kada za to postoji opravdanje – zaključila je ministarka Vukićević.&nbsp;</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3Dh05Z8bP8Nxc&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>

1250x600

1084x550

Vukićević: Stiglo je pozitivno mišljenje Evropske komisije na Zakon o Željeznici

<p>Rješenje saobraćajnog haosa na crnogorskom primorju se nazire: izgradnja obilaznice oko Budve, jednog od najkritičnijih čvorišta tokom ljetnje turističke sezone, mogla bi da krene do kraja godine. U intervjuu za Portal ETV, ministarka saobraćaja <b>Maja Vukićević </b>otkriva da je projekat – vrijedan infrastrukturni poduhvat u dužini od 9,3 kilometra, sa dva tunela, osam mostova i dvije ključne saobraćajne petlje – već uvršten u kapitalni budžet, a raspisivanje tendera očekuje se odmah nakon tehničkog rebalansa.</p> <p>Ministarka je govorila i o drugoj dionici auto-puta, čija gradnja bi mogla da započne na jesen, kao i o višemilionskim ulaganjima u željeznički sistem i nabavci novih vozova. Dotakla se i osjetljive teme koncesije za aerodrome, potvrđujući da je tender i dalje aktivan, ali i da nije bilo zvaničnog interesovanja iz Srbije ili Albanije.</p> <p>Osvrnula se i na radove na bulevaru Tivat–Jaz, naglasivši da uprkos sezonskim gužvama, projekat teče u planiranom roku.</p> <p>Posebno je naglasila značaj očuvanja transparentnosti u svim postupcima, uključujući i tekuću procjenu poslovanja željezničkih preduzeća.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250615070656_3409a8403b8b2c461104ab5c73698c4779a6271b820d9d1d3d3fa0c8d068ae40.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20250615070656_3409a8403b8b2c461104ab5c73698c4779a6271b820d9d1d3d3fa0c8d068ae40" data-rendition-name="original" width="1920" height="996" loading="lazy" alt="Kružni BD"> </figure>  <p><b>Portal ETV: Možete li precizno reći kada kreće izgradnja druge dionice auto-puta? Koliko će koštati realizacija? Ko će raditi drugu dionicu i zašto je odabran baš taj izvođač radova? Kada će druga dionica biti završena?</b></p> <p>VUKIĆEVIĆ: Izgradnja druge dionice auto-puta jedan je od ključnih infrastrukturnih prioriteta Vlade Crne Gore, koji se realizuje u saradnji sa Evropskom komisijom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD). Za sprovođenje tendera zadužen je Monteput, a postupak se vodi u skladu s međunarodnim standardima i pravilima EBRD-a, uključujući i obavezu da svaka faza procesa dobije prethodnu saglasnost Banke.</p> <p>Prema informacijama koje su dostavili Monteput i EBRD, izbor izvođača očekuje se do kraja ljeta, nakon čega bi mogli početi pripremni radovi. Trenutno se ocjenjuju tehničke ponude, a kompanije koje prođu tehničku evaluaciju dostaviće svoje finansijske ponude. Dakle, u ovoj fazi nije moguće precizirati ko će izvoditi radove. Ipak, kao resorno ministarstvo preduzeli smo sve korake kako bi postupak bio maksimalno transparentan. Podsjećam da smo još u januaru, zajedno sa Delegacijom EU, organizovali EU info dan i predstavili sve planirane infrastrukturne projekte. Nedavno smo potpisali i Ugovor o grantu, koji se odnosi na usluge konsultanata koji će biti angažovani kao podrška, očekujemo da tokom ljeta potpišemo i Ugovor o kreditu sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj.</p> <h2>CURENJE INFORMACIJA</h2> <p><b>Portal ETV: Šta se događa sa tenderom za davanje aerodroma u koncesiju? Je li tender i dalje aktivan ili nije? Je li bilo pritisaka na tendersku komisiju, od koga? Da li aerodrome treba da valorizuje Crna Gora i da se ne daju u koncesiju? Ima li za to država novca? Da li su posredno ili neposredno, Srbija ili Albanija iskazale interes za crnogorske aerodrome?</b></p> <p>VUKIĆEVIĆ: Tender za dodjelu koncesije za crnogorske aerodrome je i dalje aktivan. U toku je faza evaluacije finansijskih ponuda. Rad tenderske komisije produžen je za dodatnih 30 dana, kako bi imala dovoljno vremena da dostavi izvještaj Ministarstvu saobraćaja, koje zatim ima još 30 dana da predlog proslijedi Vladi na odlučivanje.</p> <p>Nažalost, tokom postupka došlo je do curenja nekih informacija koje su se našli u medijima svega nekoliko minuta nakon dostavljanja komisiji. To svakako ne koristi samom procesu. Ipak, vjerujem da će Vlada kao krajnji donosilac odluke sagledati sve okolnosti. Moj stav je da u ovakvim strateškim projektima treba uključiti što širu javnost.</p> <p>Aerodromima Crne Gore su potrebna značajna infrastrukturna ulaganja. Postupak koncesije traje već duže vrijeme i objektivno usporava njihov razvoj. Vjerujem da država ima kapacitete da sama upravlja aerodromima, posebno kada se uzme u obzir iskustvo direktora Roka Tolića. Smatram da ni opcija državnog ulaganja ne bi smjela biti isključena. Svakako uskoro ćemo definitivno znati odluku Vlade i koji je to najbolji model za naše aerodrome.</p> <p>Tokom mog mandata nije bilo izraženog interesovanja ni iz Srbije, ni iz Albanije. Ako je i bilo u ranijim fazama, meni to nije poznato. Mislim da su takvi scenariji danas nerealni, tim prije što su i aerodromi tih zemalja već dati u koncesiju.</p> <h2>ZNAČAJ BULEVARA TIVAT-JAZ</h2> <p><b>Portal ETV: Projekat bulevara Tivat–Jaz je od izuzetnog značaja. Sezona ova će biti izazovna zbog radova. Kada će sve biti gotovo? Ima li imovinskih sporova koji mogu kočiti punu realizaciju?</b></p> <p>VUKIĆEVIĆ: Bulevar Tivat–Jaz jeste jedan od najvažnijih projekata za saobraćajnu povezanost primorja. Radovi su u toku, a iako sezona dodatno komplikuje odvijanje saobraćaja, podsjećam da je ovaj projekat ugovoren još u mandatu prethodne vlade i pokrenut bez prethodno pribavljene građevinske dozvole što je izazvalo početno kašnjenje. Radovi su faktički započeli u januaru 2024. godine, a ugovoreni rok završetka je januar 2026. godine.</p> <p>Postoje pojedinačni slučajevi problema sa eksproprijacijom, ali nijesu sistemske prirode. Uz radove na putnoj infrastrukturi, paralelno se izvode i radovi na regionalnom vodovodu i novoj vodovodnoj mreži za Opštinu Kotor uz sve ostale instalacije. Važno je istaći da je projekat u roku, jer se često u javnosti pokušava stvoriti slika kao da se radi o kašnjenju. Dakle oni koji su ugovorili ovaj projekat znali su da će on opteretiti dvije ljetnje sezone.</p> <h2>OSAM MOSTOVA, DVA TUNELA…</h2> <p><b>Portal ETV: Obilaznica oko Budve je jedno od ključnih pitanja za rješavanje saobraćajnog kolapsa u tom dijelu države. Kada će krenuti radovi, a kada ćemo imati obilaznicu? Koliko novca će koštati i kako će se finansirati?</b></p> <p>VUKIĆEVIĆ: Obilaznica oko Budve je jedan od najvažnijih saobraćajnih projekata na crnogorskom primorju. Radi se o brzoj saobraćajnici dužine 9,3 kilometra, koja predstavlja dio evropske TEN-T mreže i koja će omogućiti potpuno izmeštanje tranzitnog saobraćaja iz centra Budve.</p> <p>Trasa uključuje dvije ključne petlje, u Markovićima i Lastvi Grbaljskoj, osam mostova ukupne dužine 1,74 km i dva tunela ukupne dužine 3,98 km. Projekat će značajno rasteretiti saobraćajnu mrežu u zoni Budve, skratiti vrijeme putovanja, povećati bezbjednost i unaprijediti turističku ponudu.</p> <p>Na inicijativu Ministarstva, ovaj projekat je uvršten u kapitalni budžet. Nakon tehničkog rebalansa, koji uskoro očekujemo, biće raspisan tender za izvođača. Ukoliko ne bude žalbi, potpisivanje ugovora se očekuje do kraja godine. Za realizaciju je zadužen Monteput.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250615070652_1c664a0ed1c7f3ae6ee93d16b4ad6040ca104841b5c3a8d0772316cf2b04c862.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20250615070652_1c664a0ed1c7f3ae6ee93d16b4ad6040ca104841b5c3a8d0772316cf2b04c862" data-rendition-name="original" width="1000" height="563" loading="lazy" alt="obilaznica "> </figure>  <p><br/></p> <h2>KREDIT OD 30 MILIONA EURA</h2> <p><b>Portal ETV: Ima li strateški smisla više ulagati u željezničku infrastrukturu? Da li imate podatke koliko građana koristi tu vrstu prevoza? Hoćemo li nabaviti nove vozove, kada, za koliko novca?</b></p> <p>VUKIĆEVIĆ: Ulaganje u željeznicu ima i strateški i društveni smisao. Riječ je o prevozu koji je pristupačan, ekološki prihvatljiv i neophodan za ravnomjeran regionalni razvoj. Takođe je važan za regionalno povezivanje, kao i za povezivanje sa zemljama Evropske unije. Nažalost, željeznička infrastruktura i vozni park su zastarjeli i zahtijevaju značajna ulaganja.</p> <p>Već su obezbijeđena sredstva za modernizaciju pruge i sanaciju postojećih vozila. Takođe, riješena su dugovanja prema partnerima iz regiona. Kada je riječ o nabavci novih vozova, obezbijeđen je kredit od 30 miliona eura, a postupak se sprovodi u saradnji sa EBRD-om. Iako je riječ o složenom i dugotrajnom procesu, to je trenutno jedini realan mehanizam kojim Crna Gora može doći do novih vozila.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250509160552_fe778dd499dee13fbef7f740c3b06adfcb04b563604c6ddac92c54624d224319.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20250509160552_fe778dd499dee13fbef7f740c3b06adfcb04b563604c6ddac92c54624d224319" data-rendition-name="original" width="1024" height="683" loading="lazy" alt="voz"> </figure>  <p><b>Portal ETV: Mogu li opstati željeznička preduzeća? U kakvom su stanju, ima li viška i koliko zaposlenih, sa kolikim gubicima posluju?</b></p> <p>VUKIĆEVIĆ: Željeznička preduzeća nose teret odluka iz prošlosti, među kojima je i politička odluka da se nekada jedinstvena kompanija podijeli na četiri subjekta. To rješenje se nije pokazalo funkcionalnim, a problemi se vuku godinama unazad.</p> <p>U saradnji sa Ministarstvom finansija i Agencijom za zaštitu konkurencije pokrenuli smo razgovore kako bi se pronašao model podrške i stabilizacije sistema. Potrebna je ozbiljna analiza poslovanja svih željezničkih društava.</p> <p>Ono što ohrabruje jeste činjenica da su pred nama značajna ulaganja i u infrastrukturu i u vozila. Moj lični cilj je da Crna Gora dobije moderan, funkcionalan i dostupan željeznički prevoz, u interesu građana i privrede.</p>

Miraš Dušević

Obilaznica koja mijenja sve: Ministarka Vukićević najavila kraj saobraćajnog kolapsa u Budvi

<p>Od momenta kad sam ja došla na ministarsko mjesto nije bilo ni zvaničnog, ni nezvaničnog interesovanja Srbije za Aerodrome Crne Gore, tvrdi ministarka saobraćaja <b>Maja</b> <b>Vukićević</b>.</p>
<p>- Taj scenario nije bio moguć. Da li se to desilo u nekom prethodnom periodu kad je neko drugi rukovodio resorom ili eventualno Vladom, ja to ne mogu znati. To je pitanje za ljude koji su u tom momentu bili tu, ako je uopšte bilo takvog interesovanja - rekla je Vukićević u emisiji “Minula neđelja”.</p>
<p>Podsjetimo, prvi potpredsjednik Vlade Republike Srbije i ministar finansija <b>Siniša</b> <b>Mali</b> izjavio je ranije da je Srbija zainteresovana za koncesiju dva aerodroma u Crnoj Gori – u Podgorici i u Tivtu.</p>
<p>Povodom najavljene koncesije aerodroma u Crnoj Gori, za šta je proces već nekoliko godina u toku, Mali je naveo da je sa predsjednikom Srbije <b>Aleksandrom Vučićem</b> nekoliko puta jasno iskazao ovu nameru aktuelnim čelnicima u Crnoj Gori, ali da nisu osjetili raspoloženje da budu uključeni u ovaj proces.</p>
<h2><b>Izjava Siniše Malog poslužila za medijske ratove</b></h2>
<p>Vukićević tvrdi da je izjava Malog poslužila za, kako je rekla, medijske ratove koji su se vodili u prethodnom periodu.</p>
<p>- Drama oko Aerodroma je prejaka riječ. Mogu da kažem da su službenici Ministarstva saobraćaja jako profesionalno obavljali svoj dio posla, kao i članovi tenderske komisije. Žao mi je što je došlo do ove situacije jer se mjesecima vrijedno radilo - dodala je Vukićević.</p>
<p>Podsjećanja radi, na sjednici Tenderske komisije za dodjelu koncesije za crnogorske aerodrome koja je završena prij3 tri dana, otvorene su finansijske ponude što znači da je i južnokorejska firma “Incheon International Airport Corporation” (IIAC) prošla u drugi krug.</p>
<p>Prema saznanjima “Vijesti” od izvora upućenih u ovaj postupak Koreanci kroz finansijsku ponudu daju 100 miliona fiksne nadoknade za aerodrome i 35 odsto od godišnjih prihoda kao varijabilnu koncesionu naknadu.</p>
<p>Luksemburško-američka kompanija Corporación América Airports (CAAP) nudi 101 milion fiksne naknade i nešto preko 17 odsto godišnjeg prihoda kao varijabilnu naknadu.</p>
<p>Vukićević je podsjetila da je postupak koncesije trebao da bude tajan, ali da je očigledno j postojala tendencija da se postupak ugrozi samim iznošenjem informacija o postupku.</p>
<p>- Tako da se ograničeno možemo govoriti o samim informacijama koje se tiču samog postupka. Desilo se da se pojedine informacije pojave na nekim portalima svega pet minuta nakon što su upućene tenderskoj komisiji. To nije profesionalno i bio je to pokušaj da se ovaj postupak kompromituje - smatra Vukićević.</p>
<h2><b>Vlada odlučuje o sudbini Aerodroma, ne radi se o izdaji nacionalnih interesa</b></h2>
<p>Vukićević tvrdi da ne zna ko je dostavljao informacije medijima.</p>
<p>- Vjerujem da će u budućnosti ovaj postupak biti ispitan. Mislim da svi postupci koji se tiču državne imovine treba da budu ispitani - dodala je Vukićević tokom gostovanja na Aplus televiziji.</p>
<p>Vukićević je navela da postupak i dalje traje i da u njemu učestvuje Svjetska banka.</p>
<p>- Oni nisu napustili postupak, i dalje su tu. A Vlada Crne Gore će donijeti konačnu odluku za Aerodrome Crne Gore kad se postupak završi, to jest kad tenderska komisija uputi izvještaj Ministarstvu saobraćaja. Ona odlučuje o sudbini Aerodroma - rekla je ministarka.</p>
<p>Vukićević je podvukla da se Aerodromi ne prodaju, već se izdaju u zakup.</p>
<p>- Većina evropskih zemalja dala je svoje aerodrome pod koncesiju. Ne radi se o izdaji nacionalnih interesa, ali se svakako radi o važnoj državnoj imovini. Voljela bih da se ta odluka donese pažljivo i da to bude širi koncenzus, dakle da to ne bude samo odluka Vlade, već da se o tome govori i u parlamentu. Treba više komunicirati i raspravljati o stvarima koje nas dijele - kazala je Vukićević.<br/>
</p>
<p>- Nisam upoznata da je na članove tenderske komisije vršen pritisak - dodala je ona.&nbsp;</p>
<p>Na pitanje da li je bilo pritisaka na članove tenderske komisije, Vukićević je odgovorila da sa tim nije upoznata.</p>
<p>- Prosto, stuacija koja se desila u javnosti mogla je kreirati pritisak i tumačiti ga kao pritisak -ukazala je Vukićević.</p>

Vukićević: Nije bilo interesovanja Srbije za crnogorske Aerodrome, nema izdaje nacionalnih interesa

<p>Ministarstvo saobraćaja odbacilo je mogućnost uključenja Srbije u tender za tridesetogodišnje koncesije aerodroma Podgorica i Tivat i ukazalo da od početka tenderskog procesa za koncesije nije bilo ni zvaničnih, ni nezvaničnih inicijativa Srbije ili njihovih predstavnika.</p>
<p>Komentarišući aktuelni rad Tenderske komisije za koncesije nad aerodromima Podgorica i Tivat, neke opozicione partije i analitičari objavili su da prosrpske partije preko predstavnika u Vladi namjerno urušavaju tenderski postupak da bi stvorile uslove za ulazak Srbije.</p>
<p>Odgovarajući na pitanje "Dana" da li je moguće uključenje Srbije u koncesioni postupak, te da li to nagovještava nedavna izjava srpskog ministra finansija Siniše Malog da je Srbija zainteresovana za koncesiju dva međunarodna putnička aerodroma u Podgorici i Tivtu, Ministarstvo saobraćaja je u saopštenju poručilo da tokom tenderskog postupka nije stigla nikakva ni zvanična, ni nezvanična inicijativa od strane institucija Republike Srbije.</p>
<p>– Tokom trajanja postupka dodjele koncesije za aerodrome Crne Gore nikada nije iskazano bilo kakvo interesovanje, niti je stigla ijedna inicijativa, zvanična ili nezvanična, od strane institucija Republike Srbije ili njihovih predstavnika prema ovom resoru - navedeno je u saopštenju.</p>
<p>Iz Minstarstva ocjenjuju da je "izjava ministra finansija Srbije, koja je ovih dana dospjela u žižu javnosti, zloupotrijebljena u dnevno-političkom kontekstu i očigledno se koristi u svrhu unutrašnjih političkih obračuna koji nemaju nikakve veze sa suštinom i zakonitošću sprovedenog postupka koncesije".</p>

Ministarstvo saobraćaja: Nije bilo nikakvog upita niti interesovanja Srbije za koncesiju crnogorskih aerodroma

<p>Na Internacionalnom transportnom forumu u Lajpcigu, ministarka saobraćaja <b>Maja Vukićević</b> sastala se sa potpredsjednikom Evropske investicione banke (EIB), <b>Robertom de Grootom</b>, a u fokusu sastanka bili su aktuelni projekti koje EIB podržava u Crnoj Gori, sa posebnim akcentom na modernizaciju željezničke infrastrukture, kao i mogućnosti za intenziviranje buduće saradnje, navedeno je u saoppštenju.&nbsp;</p>
<p>Vukićević, kako je saopšteno, zahvalila je na kontinuiranoj podršci, ističući da Crna Gora vidi EIB kao strateškog partnera u realizaciji ključnih infrastrukturnih investicija koje doprinose održivom razvoju i boljoj povezanosti države.</p>
<p>De Groot je istakao da će u junu posjetiti Crnu Goru, i izrazio spremnost da Evropska investiciona banka podrži i druge projekte koje Crna Gora planira u oblasti saobraćajne infrastrukture.</p>

Vukićević - de Grot: Evropska investiciona banka zainteresovana da podrži nove infrastrukturne projekte

<p>I laiku je jasno da Crna Gora ima lošu avio dostupnost, te da to mora hitno i strateški mijenjati, prvenstveno zbog značaja koji avio saobraćaj ima za crnogorsku privredu - ako znamo da je turizam strateška grana, a da je Crne Gora turistička destinacija koja bi kao takva trebalo da bude prepoznata u svijetu.</p>
<p>Zbog svega navedenog, neke stvari se pokreću sa mrtve tačke.</p>
<p>Ministarka saobraćaja <b>Maja Vukićević</b> u razgovoru za Portal ETV kaže da Crna Gora radi na definisanju prioritetnih avio linija od javnog interesa. Novac će, kako dodaje, biti obezbijeđen iz budžeta, a koliko će para biti izdvojeno i koje će to biti prioritetne linije - biće poznato nakon sprovedenih analiza.</p>
<p>Njen je prijedlog da Brisel bude među prioritetnim destinacijama.</p>
<p>Skupština je nedavno dala zeleno svjetlo za izmjene i dopune Zakona o vazdušnom saobraćaju, kojima se u domaće zakonodavstvo predlaže uvođenje avio-linija od javnog interesa - PSO (Public Service Obligation), što primjenjuje većina članica Evropske unije.</p>
<p>- Radi se na definisanju prioritetnih linija. Prioritetne linije mogu biti i one koje nijesu komercijalne, ali su strateški bitne za Crnu Goru. Moje lično mišljenje je da bi Brisel svakako, kao strateški važna linija, trebalo da bude među prioritetnim, ali će konačna lista biti poznata nakon analize koja se sprovodi i koja za cilj ima da identifikuje najvažnije destinacije na osnovu realnih potreba i interesa - kaže ministarka.</p>
<h2>Strateški interesi</h2>
<p>Prema njenim riječima, u obzir se uzimaju potrebe turističke privrede, crnogorske dijaspore, poslovne zajednice i šireg ekonomskog konteksta, ali i strateški interesi Crne Gore u smislu našeg nastojanja da postanemo sledeća naredna članica EU.</p>
<p>Namjera je, dodaje, da se u narednom periodu formuliše održiva i precizna strategija avio-povezanosti, koja će se zasnivati na validnim podacima i dugoročnim interesima države, a ne isključivo na sezonskim fluktuacijama.</p>
<p>Ministarka za Portal ETV kaže da će se nakon završetka analize jasno odrediti potrebni resursi, prioritetne linije i model finansijske podrške.</p>
<h2>Pare iz budžeta</h2>
<p>Po završetku analize, biće moguće govoriti o konkretnim godišnjim izdvajanjima, dinamici finansiranja i trajanju državne podrške. Ono što je u ovom trenutku izvjesno jeste da će sredstva za ovu namjenu biti planirana kroz državni budžet u skladu sa fiskalnim mogućnostima.</p>
<p>- Važno je naglasiti da se ovdje ne radi o izdacima bez osnove, već o strateškoj investiciji u unapređenje avio-dostupnosti Crne Gore, što direktno doprinosi povećanju broja turista, poslovnih aktivnosti i ukupne konkurentnosti naše destinacije na globalnom tržištu. Ministarstvo priprema i podzakonski akt koji će pratiti usvajanje zakona i stvoriti osnov za primjenu, taj će podzakonski akt vrlo brzo biti upućen Vladi - ističe ministarka.</p>
<h2>Značaj avio dostupnosti za razvoj turizma</h2>
<p>Na pitanje Portala ETV da li preduzeti koraci ukazuju na to da je država prepoznala problem nedovoljne avio-povezanosti Crne Gore, Vukićević kaže da nije tajna da je po preuzimanju Ministarstva saobraćaja više puta potpuno otvoreno govorila o problemima koji postoje vezano za vazdušni saobraćaj.</p>
<p>- Znate da je odlukom tadašnjeg ministra saobraćaja i Vlade ugašena kompanija Montenegro Airlines i da je otvorena nova, a to je stvorilo probleme sa destinacijama. Svi relevantni akteri, uključujući Ministarstvo saobraćaja, u potpunosti su svjesni izazova koji se tiču nedovoljne avio-povezanosti, naročito imajući u vidu značaj koji ovaj segment saobraćaja ima za razvoj turizma i cjelokupne privrede - navodi ona.</p>
<p>Dodaje da se ovo pitanje tretira kao strateški prioritet i razmatra se kroz više paralelnih pravaca.</p>
<p>- Poseban fokus stavljen je na obezbjeđivanje stabilne i cjelogodišnje avio-povezanosti, a ne samo sezonskog karaktera. Mogu da kažem da smo već postigli značajan napredak pa tako ove godine imamo mnogo više dostupnih destinacija u odnosu na prethodnu. Za ovo ljeto potvrđeno je 55 destinacija sa aerodroma u Tivtu i 45 u Podgorici, uz najavu dodatnih letova. Svakako da je PSO model nešto što će doprinijeti da avio-povezanost Crne Gore bude bolja tokom čitave godine. Ovo je prvi put da se u Crnoj Gori uvodi ovaj model i smatram to izuzetno značajnim - zakojučila je ministarka Vukićević u razgovoru za Portal ETV.</p>

Vukićević za Portal ETV: Brisel je moj prijedlog prioritetne avio destinacije, o parama i linijama nakon analiza

<p>Jačanju saradnje, naročito u oblasti unapređenja saobraćajne infrastrukture bila je jedna od tema sastanka ministarke saobraćaja <b>Maje Vukićević</b> i izvršne sekretarke Ekonomske komisije UN za Evropu (UNECE), <b>Tatiane Molcean.</b></p>
<p>Na sastanku održanom u okviru međunarodnog foruma o javno-privatnim partnerstvima (PPP) i održivoj infrastrukturi, koji organizuje UNECE, obje strane su ocijenile da postoji prostor za dalje produbljivanje saradnje, naročito kroz konkretne projekte koji bi dodatno unaprijedili regionalnu povezanost Crne Gore i njen integritet u transevropsku transportnu mrežu (TEN-T).</p>
<p>Iz Ministarstva saobraćaja su saopštili da su Vukićević i Molcean, koja je i zamjenica Generalnog sekretara UN, razgovarale i o zelenoj mobilnosti i jačanju otpornosti infrastrukture na klimatske promjene.</p>
<p>- Poseban akcenat stavljen je na važnost implementacije najviših međunarodnih standarda i najboljih praksi u realizaciji kapitalnih infrastrukturnih projekata u Crnoj Gori - navodi se u saopštenju.</p>
<p>Molcean je kazala da je zadovoljstvo angažovanjem Crne Gore u okviru aktivnosti UNECE i istakla spremnost organizacije da pruži stručnu i tehničku podršku u razvoju održivih i inovativnih rješenja u oblasti saobraćaja.</p>
<p>Vukićević je bila i jedna od panelistkinja na Ministarskom panelu o klimatskoj akciji i otpornim infrastrukturnim sistemima, kojim je moderirala upravo Molcean.</p>
<p>Molcean je pozvala je crnogorsko Ministarstvo saobraćaja da nastavi da aktivno učestvuje u međunarodnim inicijativama koje doprinosе boljoj saobraćajnoj povezanosti, ekonomskoj održivosti i zaštiti životne sredine.</p>

Razgovarano o jačanju saradnje u unapređenju saobraćajne infrastrukture

<p>Ukupna vrijednost bulevara Vojislavljevića, čija je gradnja počela danas, iznosi 14,43 miliona eura sa porezom na dodatu vrijednost (PDV), a biće završen za 18 mjeseci, saopšteno je iz Ministarstva saobraćaja.</p>
<p>Potpredsjednik Vlade za infrastrukturu i regionalni razvoj,<b> Milun Zogović</b>, saopštio je da je projektom predviđena izgradnja javne rasvjete, atmosferske i fekalne kanalizacije, vodovodnih i telekomunikacionih instalacija, te saobraćajne i svjetlosne signalizacije.</p>
<p>On je kazao da će na potezu od Ulice 4. jula do mosta na Morači biti šest raskrsnica.</p>
<p>Zogović je pohvalio rad Ministarstva saobraćaja i ministarke<b> Maje Vukićević</b> i naveo da i ovaj projekat pokazuje da taj resor radi u korist građana.</p>
<p>Iz Ministarstva su rekli da se radi o jednom od značajnih infrastrukturnih projekata Glavnog grada i tog Vladinog resora, koji se realizuje preko Uprave za saobraćaj, odnosno o projektu izgradnje bulevara u Ulici Vojislavljevića, na potezu od kružne raskrsnice u Ulici 4. jula do mosta preko rijeke Morače.</p>
<p>- Radi se o rekonstrukciji postojeće saobraćajnice u moderni bulevarski profil u dužini od oko 3,2 kilometra. Projektom je predviđena izgradnja dvije kolovozne trake sa po dvije saobraćajne trake, razdjelnim pojasom, obostranim trotoarima i biciklističkim stazama, kao i zelenim pojasima – što ukupno daje širinu puta od 24 do 26,5 metara - navodi se u saopštenju.</p>
<p>Planirana je i izgradnja tri kružne i tri četvorokrake raskrsnice, uz savremenu svjetlosnu signalizaciju. Pored toga, obuhvaćeni su radovi na javnoј rasvjeti, atmosferskoj i fekalnoj kanalizaciji, vodovodu, telekomunikacionim instalacijama i saobraćajnoj signalizaciji.</p>
<p>Radove finansiraju Uprava za saobraćaj u iznosu od 9,12 miliona eura i Glavni grad u iznosu od 5,3 miliona eura.</p>
<p>Izvođač radova je Crnagoraput, dok nadzor realizuje Građevinski nadzor i laboratorijska ispitivanja. Rok za izvođenje radova je 18 mjeseci.</p>
<p>- Ovo nije izolovan projekat, već dio šire razvojne vizije Ministarstva saobraćaja kada je u pitanju unapređenje saobraćajne infrastrukture, posebno u Glavnom gradu Podgorici - navodi se u saopštenju.</p>
<p>Iz Ministarstva su rekli da im je zadatak da rasterete gradske ulice, smanje gužve, buku i zagađenje i najvažnije, da povećaju bezbjednost svih učesnika u saobraćaju, naročito pješaka i biciklista.</p>
<p>- Naša je obaveza da gradimo održiv i funkcionalan saobraćajni sistem, koji prati potrebe savremenog grada i doprinosi boljem kvalitetu života svih građana - zaključuje se u saopštenju.</p>

Vrijednost investicije za Bulevar Vojislavljevića 14,43 miliona eura

<p>Predstavnici građana barskih naselja preko čijih kuća je planirana nova trasa dionice pruge Bar – Beograd, od Virpazara do barske željezničke stanice, zadovoljni su izašli iz zgrade Vlade gdje su se danas sastali sa ministarkom saobraćaja <b>Majom Vukićević</b> i čelnicima AD Željeznička infrastruktura Crne Gore.</p>
<p>Baranin <b>Slavko Vučićević</b> potvrdio je za Primorski portal da su predstavnici MZ Bar IV i MZ Bar V imali veoma konstruktivan razgovor u ministarstvu.</p>
<p>–Ministarki Vukićević smo predočili da bi izgradnjom nove trase dionice pruge prethodno &nbsp;moralo da se &nbsp;sruši oko 200 kuća. Prostorno-urbanističkog plana (PUP) predviđa izgradnju nove dionice željezničke pruge Bar – Beograd, od Bara do Virpazara kroz Bjeliše, Sustaš, Maroviće i Zupce do Crmnice - kazao je Vučićević uz podsjećanje da su prije nekoliko dana pokrenuli peticiju u kojoj traže da se odustane od ove ideje za novu trasu žjezničke pruge preko gusto naseljenih dijelova Bara.&nbsp;</p>
<p>Peticiju je za nepuna tri dana potpisalo 3.959 građana.</p>
<p>-Zadovoljni smo jer nam je ministarka Vukićević kazala da je ministarstvo saobraćaja dalo negativno mišljenje na predlog &nbsp;Nacrta Prostorno-urbanističkog plana opštine Bar - kazao je Vučićević.</p>
<p>Ministarstvo se zajedno sa AD Željeznička infrastruktura Crne Gore protivi ideji izmještanja trase pruge koja je “u suprotnosti sa dokumentacijom i projektima koji su već u završnoj fazi”.</p>
<p>Vukićević je istakla da je stav Ministarstva da bi ovakvo rješenje direktno ugrozilo realizaciju projekta rekonstrukcije postojeće željezničke pruge "Golubovci–Bar" za koji je Crna Gora već obezbijedila grant i kreditna sredstva od oko 230 miliona eura.</p>
<p>Takođe, ovaj plan predviđa rušenje velikog broja stambenih objekata što je samo po sebi problematično i za rukovodstvo ministarstva neprihvatljivo.</p>

Nova dionica pruge Bar-Beograd “ruši” oko 200 kuća, Ministarstvu prijedlog PUP-a problematičan

<p>Crna Gora i Španija nastavljaju blisku saradnju na putu evropske integracije, ocijenjeno je u razgovoru potpredsjednika Vlade za vanjske i evropske poslove <b>Filipa Ivanovića</b> sa prvim potpredsjednikom Odbora za vanjske poslove Kongresa poslanika Kraljevine Španije <b>Enrikeom Fernandom Santjagom Romerom.</b></p>
<p>Ivanović je, kako je saopšteno iz njegovog Kabineta, započeo zvaničnu posjetu Madridu.</p>
<p>Tokom sastanka, Ivanović je predstavio prioritete vanjske politike Crne Gore, ističući punu posvećenost članstvu u Evropskoj uniji kao strateškom cilju.</p>
<p>Upoznajući sagovornika sa dinamikom pregovaračkog procesa, Ivanović je naglasio da je Crna Gora od 2023. godine ostvarila niz ključnih iskoraka, uključujući dobijanje pozitivnog IBAR-a. Posebno je istakao podršku koju je Crna Gora imala tokom španskog predsjedavanja Savjetom EU.</p>
<p>Santjago Romero je poručio da Španija ostaje snažan promoter politike proširenja i da Kongres poslanika čvrsto podržava integraciju Crne Gore u EU.</p>
<p>- Pritom je ukazao na važnost nastavka reformi, posebno u oblasti vladavine prava i istakao da je borba protiv korupcije i organizovanog kriminala ključna ne samo za demokratiju već i za zdravu ekonomiju. Podijelio je iskustva Španije i naglasio potrebu razvoja preventivnih mehanizama u borbi protiv korupcije - &nbsp;dodaje se u saopštenju.</p>
<p>Ivanović je sagovornika upoznao sa prioritetima unutrašnje politike Crne Gore, gdje borba protiv korupcije i jačanje pravosuđa imaju centralno mjesto.</p>
<p>Ukazao je na konkretne rezultate, uključujući unapređenje uslova rada u pravosuđu i insistiranje na odgovornosti svih pred zakonom.</p>
<p>Istakao je, navodi se, da vladavina prava ima direktan uticaj na investicione tokove i ekonomski razvoj, te izrazio nadu da će napredak Crne Gore dodatno motivisati zemlje članice EU na intenzivniju saradnju.</p>
<p>U tom kontekstu, posebno je naglašena važnost parlamentarne diplomatije kao instrumenta međusobnog povjerenja i povezivanja institucija. Ivanović je upoznao sagovornika da se uskoro očekuje formiranje poslaničke grupe prijateljstva između Crne Gore i Španije, dok je Santjago Romero izrazio spremnost za pružanje tehničke i političke podrške kroz saradnju sa odborima Kongresa.</p>
<p>- Razgovarano je i o globalnim izazovima, a posebno o situaciji na Bliskom istoku, gdje je potpredsjednik Ivanović istakao zalaganje Crne Gore za prekid sukoba i podršku dvodržavnom rješenju. Sagovornici su razmijenili mišljenja i o temama od zajedničkog interesa poput turizma, energetike i infrastrukture - navodi se.</p>
<p>Ivanović je ukazao da turizam u Crnoj Gori čini oko 25 odsto BDP-a, ali da je cilj Vlade diversifikacija ekonomije i učenje iz španskog iskustva u razvoju turističke ponude i infrastrukture. Santjago Romero je u tom pogledu ponudio saradnju u oblastima stručnog obrazovanja i razmjene znanja.</p>
<p>- Na kraju sastanka, razmotrena je i potreba za dodatnom podrškom u jačanju administrativnih kapaciteta Crne Gore, kako tokom pregovaračkog procesa, tako i nakon punopravnog članstva. Santjago Romero je potvrdio spremnost španske strane da podijeli znanje i iskustvo, te pruži ekspertsku podršku institucijama Crne Gore u ostvarivanju evropskih ciljeva - zaključuje se u saopštenju.</p>

Ivanović sa Romerom: Crna Gora i Španija nastavljaju blisku saradnju na putu evropske integracije

<p>Slavna diva jugoslovenske i hrvatske muzike,<b> Josipa Lisac, </b>po drugi put će održati koncert na Bedem festu u Nikšiću, i to 22. avgusta, saopštili su organizatori.</p>
<p>- Kakva radost, čast i privilegija je po drugi put biti domaćin neprolaznoj divi i dami a publici Bedem festa darivati nezaboravne trenutke uživanja u zajedničkim magičnim trenucima. Dugo očekivani povratnički koncert neponovljive dive Josipe Lisac na Bedem festu dolazi tačno deset godina nakon njenog prvog koncerta u podnožju tvrđave. Spremimo se za pravu čaroliju, ovaj put na tvrđavi, među drevne zidine, u petak 22. avgusta- poručio je Petar Šundić, ispred organizatora Bedem Festa.</p>
<p>On je podsjetio da je ovaj festival mjesto kojem se Josipa Lisac rado vraća.</p>
<p>&nbsp;Šundić je obavijestio i da se ulaznice za Bedem fest mogu se kupiti od danas - online preko platforme e-tickets putem linka <a href="https://www.e-tickets.me/bedem-fest">https://www.e-tickets.me/bedem-fest</a> . Cijena jednodnevne karte iznosi 12,00 eura a moguće je kupiti i promotivni trodnevni paket po cijeni od 30,00 eura. Uskoro će dati informacije i o mjestima na kojima će se moći izvršiti fizička kupovina ulaznica.</p>
<p>Do sada potvrđeni izvođači na ovogodišnjem Bedem festu su Brut, Ajs Nigrutin, Bigru i Paja kratak, Ivana Zečević, E Play, Magnifico i grupa Vampiri.</p>

''Gdje muzika ljubi nebo'': Josipa Lisac dolazi na Bedem Fest

<p>Nakon nekoliko mučnih dana, krizni štab PES-a donio je odluku da se oglasi, i jutros je na RTCG-u gostovao gradonačelnik Podgorice <b>Saša Mujović </b>koji nijednom riječju nije osudio njihovog koalicionog partnera, koji je 13. jul čestitao slikom iz muzeja Draže Mihailovića, saopštio je odbornik Evropskog saveza u Skupštini Glavnog grada <b>Miloš Đuričković</b>.</p>
<p>On ističe kako je gradonačelnik u prvih nekoliko minuta govorio o svojoj „hrabrosti“, ali i komentarisao dodjelu Trinaestojulske nagrade koku je nazvao kontorverznom, a ne skandaloznom, uz ocjenu da joj se poklanja prevelika pažnja. &nbsp;</p>
<p>- Ima i sugestiju za građane: da je najbolje da sve to ignorišu. Drugim riječima, da okrenu drugi obraz po ko zna koji put, da ćute i da trpe poniženja. Valjda sva ta poniženja građani treba da trpe kako bi nečija fotelja bila udobna. Takođe, gradonačelnik sugeriše građanima da se manu priča o reviziji istorije. Sugeriše im da, baš kao i on, zabiju glavu u pijesak. Da ćute i trpe. Ono što gradonačelnik ne želi da vidi i čuje iz udobnosti svoje fotelje, vidi se čak iz Brisela – navodi Đuričković.</p>
<p>On podsjeća da je dva dana ranije šef delegacije Evropske unje u Podgoirci, <b>Johan Satler</b>, poručio da „krečenje istorije nije pomirenje“ i da se takvi postupci direktno suprotstavljaju duhu pomirenja i napretka.</p>
<p>&nbsp;- E pa, nećemo ćutati. Nećemo držati glavu u pijesku. Nećemo okretati drugi obraz. Ne prihvatamo da se ponižavanje države, revizija istorije i promovisanje fašističke ideologije stavljaju pod kategoriju „drugačije mišljenje“. Gradonačelniče, o vašoj hrabrosti ne govori vaš dolazak na Goricu, već vaš izostanak reakcije na dodjelu Trinaestojulske nagrade, čiji je predsjednik žirija iz vaše partije – poručio je Đuričković.</p>
<p>Dodaje da o hrabrosti Mujovića gvori i izostanak reakcije kada odbornik iz njegove koalicije objavljuje slike iz muzeja Draže Mihailovića.&nbsp;</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 48%; padding-top: 120px;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fetv.me%2Fpolitika%2Fbrkovic-cestitao-13-jul-fotografijom-ispred-muzeja-cica-draze&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>
<p><br/></p>
<p>- O vašoj hrabrosti, i hrabrosti vaše partije, govori izostanak reakcije na sva ona fašistička orgijanja koja su slikovito predstavljena toga dana na izložbi na Gorici. Da ste sa kolegama posjetili izložbu, mogli biste da saznate dosta toga o vašoj hrabrosti – zaključio je Đuričković.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 48%; padding-top: 120px;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fetv.me%2Fpolitika%2Fmujovic-policija-mi-je-savjetovala-da-ne-idem-na-goricu-nije-bilo-prijatno&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>

Đuričković Mujoviću: O vašoj hrabrosti ne govori dolazak na Goricu, već izostanak reakcije na dodjelu Trinaestojulske nagrade

<p>Potpredsjednik Vlade Crne Gore za vanjske i evropske poslove <b>Filip Ivanović</b> započeo je zvaničnu posjetu Madridu sastankom sa prvim potpredsjednikom Odbora za vanjske poslove Kongresa poslanika Kraljevine Španije <b>Enrikeom Fernandom Santjagom Romerom, </b>saopšteno je iz kabineta potpredsjednika Vlade.</p>
<p>&nbsp;- Tokom sastanka, potpredsjednik Ivanović je predstavio prioritete vanjske politike Crne Gore, ističući punu posvećenost članstvu u Evropskoj uniji kao strateškom cilju. Upoznajući sagovornika sa dinamikom pregovaračkog procesa, Ivanović je naglasio da je Crna Gora od 2023. godine ostvarila niz ključnih iskoraka, uključujući dobijanje pozitivnog IBAR-a. Posebno je istakao podršku koju je Crna Gora imala tokom španskog predsjedavanja Savjetom EU- navodi se u saopštenju.</p>
<p>&nbsp;Santjago Romero je, ističu iz Vlade, poručio da Španija ostaje snažan promoter politike proširenja i da Kongres poslanika čvrsto podržava integraciju Crne Gore u EU. Pritom je ukazao na važnost nastavka reformi, posebno u oblasti vladavine prava i istakao da je borba protiv korupcije i organizovanog kriminala ključna ne samo za demokratiju već i za zdravu ekonomiju. Podijelio je iskustva Španije i naglasio potrebu razvoja preventivnih mehanizama u borbi protiv korupcije.</p>
<p>&nbsp;- Potpredsjednik Ivanović je sagovornika upoznao sa prioritetima unutrašnje politike Crne Gore, gdje borba protiv korupcije i jačanje pravosuđa imaju centralno mjesto. Ukazao je na konkretne rezultate, uključujući unapređenje uslova rada u pravosuđu i insistiranje na odgovornosti svih pred zakonom. Istakao je da vladavina prava ima direktan uticaj na investicione tokove i ekonomski razvoj, te izrazio nadu da će napredak Crne Gore dodatno motivisati zemlje članice EU na intenzivniju saradnju- navodi se u saopštenju.</p>
<p>&nbsp;U tom kontekstu, kako su pojasnili iz Ivanovićevog kabineta, posebno je naglašena važnost parlamentarne diplomatije kao instrumenta međusobnog povjerenja i povezivanja institucija. Ivanović je upoznao sagovornika da se uskoro očekuje formiranje poslaničke grupe prijateljstva između Crne Gore i Španije, dok je Santjago Romero izrazio spremnost za pružanje tehničke i političke podrške kroz saradnju sa odborima Kongresa.</p>
<p>&nbsp;- Razgovarano je i o globalnim izazovima, a posebno o situaciji na Bliskom istoku, gdje je potpredsjednik Ivanović istakao zalaganje Crne Gore za prekid sukoba i podršku dvodržavnom rješenju. Sagovornici su razmijenili mišljenja i o temama od zajedničkog interesa poput turizma, energetike i infrastrukture. Ivanović je ukazao da turizam u Crnoj Gori čini oko 25% BDP-a, ali da je cilj Vlade diversifikacija ekonomije i učenje iz španskog iskustva u razvoju turističke ponude i infrastrukture. Santjago Romero je u tom pogledu ponudio saradnju u oblastima stručnog obrazovanja i razmjene znanja- saopštili su iz kabineta potpredsjednika.</p>
<p>&nbsp;Na kraju sastanka, ističe se u saopštenju, razmotrena je i potreba za dodatnom podrškom u jačanju administrativnih kapaciteta Crne Gore, kako tokom pregovaračkog procesa, tako i nakon punopravnog članstva. Santjago Romero je potvrdio spremnost španske strane da podijeli znanje i iskustvo, te pruži ekspertsku podršku institucijama Crne Gore u ostvarivanju evropskih ciljeva.</p>

Ivanović sa Santjago Romerom: Kongres poslanika Španije čvrsto podržava integraciju Crne Gore u EU

<p>Sezona samo što nije krenula, plaže su prazne. Turista nema ni da makar “uhvate” zračak sunca. Takva slika dolazi sa plaže u Bečićima, odakle se fotografije dijele na društvenim mrežama. I dok se na društvenim mrežama mogu vidjeti fotografije susjednih nam destinacija koje vrve od turista, Crna Gora živi neku drugu realnost. Portal ETV je nedavno objavio forografije iz Dubrovnika, gdje se od turista ne može proći.</p> <p>Ali, neumorna statistika, govori sama za sebe.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/2025053020058_8f35a6b39d7ed188e4078ac8d2b59d386a3b39a8cfeb64419be21199628460f8.png" data-media-id="editor_0" data-image-id="2025053020058_8f35a6b39d7ed188e4078ac8d2b59d386a3b39a8cfeb64419be21199628460f8" data-rendition-name="original" width="727" height="436" loading="lazy" alt="plaža"> </figure>  <p>Trend pada prometa u turizmu iz prošle godine nastavljen je i u prvom kvartalu ove godine, jer je u kolektivnom smještaju zabilježeno smanjenje broja noćenja za četiri odsto ili za oko 11 hiljada, pokazuju podaci Uprave za statistiku Monstat.</p> <p>Crna Gora je prošle godine prihodovala od turizma 1,46 milijardi eura, što je za 3,6 odsto manje nego u 2023. godini. To je bio prvi zvanični pad u turizmu za 20 godina izuzimajući 2020. godinu koja je bila godina pandemije korona virusa.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/2025053020058_d5275f944f718e49509fb8a5b15a3e4245b3e0c898fa59f514c33c0ee4f031dd.png" data-media-id="editor_1" data-image-id="2025053020058_d5275f944f718e49509fb8a5b15a3e4245b3e0c898fa59f514c33c0ee4f031dd" data-rendition-name="original" width="689" height="525" loading="lazy" alt="plaža"> </figure>  <p>U prva tri mjeseca ove godine pad broja noćenja u šest primorskih opština iznosio je 10 odsto u odnosu na isti period prošle godine, odnosno pao je sa 207 hiljada na ovogodišnjih 187 hiljada noćenja.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250530200512_4eda9d85ae36d87af4531e0bdb3c98cb129dd6ffde3b20a80752aa712fd110ed.png" data-media-id="editor_2" data-image-id="20250530200512_4eda9d85ae36d87af4531e0bdb3c98cb129dd6ffde3b20a80752aa712fd110ed" data-rendition-name="original" width="411" height="276" loading="lazy" alt="plaža"> </figure>  <p>&nbsp;</p> <div class="embed-block"><div style="max-width: 550px;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 100%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fx.com%2Fcedomirkovic%2Fstatus%2F1928369501944590746%3Fs%3D46&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div> <p>&nbsp;</p>

Slike sa plaže u Bečićima: Sluti na krah sezone i prije nego je počela

<p><b>Hasiba Omerović</b>, majka učenice devetog razreda Osnovne škole „Dušan Korać“ u Bijelom Polju najavila je da će započeti štrajk glađu zbog, kako tvrdi, višemjesečnog psihološkog zlostavljanja koje trpi njena kćerka u školi.&nbsp;</p> <p>Omerović navodi da iza zlostavljanja stoji grupa nastavnika predvođena nastavnicom biologije <b>Suadom Zoronjić</b> - bivšom poslanicom Građanskog pokreta URA, političarkom koja je široj javnosti ostala upamćena po ulozi u blokadi izbora sudija Ustavnog suda tokom ustavne krize 2022. godine.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250606110656_6607b6f7f2b85abe7489a5b102fe0e3ba2ecf4cb197f09ecc4f85d58d622450f.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20250606110656_6607b6f7f2b85abe7489a5b102fe0e3ba2ecf4cb197f09ecc4f85d58d622450f" data-rendition-name="original" width="670" height="433" loading="lazy" alt="Suada Zoronjić"> <figcaption>Suada Zoronjić<span>(Photo: URA)</span></figcaption> </figure>  <p>- Ovo više nije samo borba za moju kćerku, već i za svu djecu koja su zbog pokušaja da ukažu na neregularnosti u školi postala mete. Nastavnica Zoronjić mjesecima nije dolazila na časove, ali joj je omogućeno da retroaktivno upiše časove u dnevnik. Djeci koja su progovorila, ili koja nijesu iz 'odabranih' porodica, ona upisuje lošije ocjene, bez obzira na znanje. Kada sam pokušala da to prijavim, naišla sam na zid ćutanja - kaže Omerović za Portal ETV.</p> <p>U školi se, navodi ona, stvorila atmosfera straha. Neka djeca su navodno dobijala packe ili niže ocjene jer su njihovi roditelji komentarisali rad nastavnog osoblja na roditeljskim sastancima ili u privatnim razgovorima koji su, kako tvrdi, dolazili do Zoronjić.</p> <p>U nedostatku institucionalnog odgovora, Omerović kaže da nema drugog načina osim da štrajkom glađu pokuša da natjera institucije da reaguju.&nbsp;</p> <p>- Ne tražim ništa više od onoga što svako dijete u ovoj zemlji zaslužuje - pravo na bezbrižno obrazovanje bez straha i pritisaka - poručila je ona.</p> <p>Za Portal ETV, Omerović je ispričala da je grupa učenika iz više odjeljenja, nezadovoljna ponašanjem nastavnice Suade Zoronjić - naročito njenim učestalim izostancima sa nastave i nepravednim ocjenjivanjem - na jednoj od đačkih grupa planirala da se obrati direktorici škole <b>Todori Popović</b>. Umjesto razumijevanja i institucionalne provjere iznesenih navoda, učenici su, tvrdi Omerović, prijavljeni policiji.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/2025060612064_c4b6e21c836a14de947d28d18042724c2715e67a8caec4fc05e6f838fbb91ed0.png" data-media-id="editor_1" data-image-id="2025060612064_c4b6e21c836a14de947d28d18042724c2715e67a8caec4fc05e6f838fbb91ed0" data-rendition-name="original" width="606" height="773" loading="lazy" alt="Todora Popović"> <figcaption>Direktorica OŠ "Dušan Korać" Todora Popović<span>(Photo: FB/Prava Crna Gora)</span></figcaption> </figure>  <p>- Škola je reagovala kao da je u pitanju kriminalna zavjera, a ne vapaj djece da im se objasni zašto profesorica ne dolazi i zašto ocjene ne prate njihovo znanje. U školu je dolazila i inspektorka za maloljetničku delinkvenciju. Sumnjam da je sve orkestrirano između nastavnice Zoronjić i direktorice Popović - navodi Omerović.</p> <p>Nakon toga, kaže, uslijedila je tiha, ali temeljna odmazda prema djeci koja su učestvovala u toj prepisci.</p> <p>U svojoj izjavi za Portal ETV, Omerović opisuje kako je njena kćerka, nakon višestrukih molbi da odgovara za ocjenu, ispitivana tek 20. maja - i to pred drugim odjeljenjem. Tada je dobila ocjenu četiri. Međutim, nakon praznika je saznala da joj je ipak zaključena trojka.</p> <p>- To je bio jasan signal - nije važno šta dijete zna, nego koga izaziva. Tražila sam ispitivanje pred komisijom, ali ni to nije prošlo kako treba. Prema mojim saznanjima, nastavnica Zoronjić je uticala na formiranje komisije iako smo tražili njeno izuzeće - tvrdi majka.</p> <p>Ispitivanje je trajalo oko sat, nakon čega je majka od njene razredne obaviještena da je znala za četvorku - koja je, prema tvrdnjama Omerović, kasnije ipak preinačena na trojku. Obraćanje prosvjetnoj inspekciji, kaže, donijelo je prve pomake: ustanovljeno je da je komisija bila nezakonito formirana.</p> <p>Međutim, nakon nalaza inspekcije, škola formira novu komisiju. No, kako tvrdi Omerović, osim jednog člana, sve ostaje gotovo isto.</p> <p>- Dijete je trebalo juče ponovo da odgovara, ali je bilo bolesno. Kada sam sa opravdanjem otišla u školu, vidjela je da su dvije od tri nastavnice u komisiji iste iz prve, one koja je bila nezakonita. Ovo više nije pedagoški proces - ovo je institucionalni mobing - poručuje Hasiba Omerović.</p> <p>U školskim prostorijama tada je, tvrdi ona, naišla i na dva policijska insektora.</p> <p>- Jedan od njih mi je tom prilikom kazao: 'Da nijesam vidio svojim očima ovo danas, mislio bih da preuveličavate.' Mislim da je i on bio zatečen onim što se dešava - kaže Omerović.</p> <p>Prema njenim riječima, sve što su ona i njena kćerka pokušale - od obraćanja školi, traženja komisijskog ispitivanja, do prijave inspekciji - nailazilo je na sistemski otpor i pokušaj zataškavanja. Njena ćerka je, nakon pisma upućenog razrednoj, prijavljena policiji.</p> <p><i><b>Sadržaj pisma zbog kojeg je djevojčica, prema navodima njezine majke prijavljena, prenosimo u cjelosti:</b></i></p> <p><i>Poštovana razredna,</i></p> <p><i>Neka znate , nijedna suza koja mi je pala zbog nepravde kojoj ste svjesno okrenuli leđa neće ostati nijema. U očima ste mi bili posljednja nada da ipak postoji neko ko će stati za pravdu, za istinu, za dijete koje ste vodili četiri godine. A vi ste me, znajući sve, pustili.</i></p> <p><i>Pustili ste me pred vukove. Bez glasa. Bez zaštite. Bez istine.</i></p> <p><i>Jasno mi je bilo ko ste i u kakvoj ste ulozi, onog momenta kada sam rekla da lekcija nije predavana, a vi donoseći dnevnik ste mi začepili usta. Iako je čas upisan naknadno jer tad Suada uopšte u školu nije dolazila.</i></p> <p><i>Znali ste da je sve namješteno. Bili ste prisutni kad su rekli jedno, a prenijeli drugo. I kad je trebalo da kažete: „Dosta je“, vi ste izabrali tišinu. Izdaja ne mora da viče, nekad samo ćuti.</i></p> <p><i>Zapamtite: sreća onih koji dolaze iza vas možda će zavisiti od suza koje ste meni donijeli. Jer suze nevinog srca nisu voda, one su vatra što negdje, nekad, pronađe put da opeče.</i></p> <p><i>Možda ćete se jednog dana, dok gledate nekog svog kako traži pravdu, sjetiti djevojčice koju ste ostavili da padne. Možda će vas tada zaboljeti onoliko koliko je mene boljela Vaša šutnja.</i></p> <p><i>Neka vam je savjest vječni podsjetnik, a moje suze zadužbina za Vašu ćerku od strane njene majke... Doviđenja i zbogom.</i></p>

Majka iz Bijelog Polja najavila štrajk glađu zbog odmazde nastavnice Suade Zoronjić

<p>Prava drama odigrala se juče na Skadarskom jezeru. Nadzornici tog Nacionalnog parka su u popodnevnim satima odvukli bungalov iz Kaluđerovog oka, gdje je bio privezan od 18. maja i, kako tvrde mještani, prijetio da izazove ekološku katastrofu u zaštićenoj zoni kulturnog dobra Stražarska ribarstva kućica. Međutim, vlasnici su bungalov ekspresno vratili na isto mjesto, ignorišući upozorenja institucija i prijeteći da će ih dovući još pet.</p> <p>Prethodno je ekološka inspekcija, koja je nedavno zabranila nastavak radova na dva bungalova u Skadarskom jezeru, zapečatila ovaj objekat, a mještani su se na kratko ponadali da će to biti podstrek nadležnim institucijama da krenu u beskompromisnu borbu protiv dalje devastacije jezera i njegovog zaštićenog područja.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/2025053100058_aa4cefa891845dd8adebe0acfedf95b6ad3ac693c141ee987317e597969dc60c.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="2025053100058_aa4cefa891845dd8adebe0acfedf95b6ad3ac693c141ee987317e597969dc60c" data-rendition-name="original" width="481" height="640" loading="lazy" alt="Zapečaćeni bungalov"> </figure>  <p><br/></p> <p>Najglasniji među njima, bračni par <b>Janko </b>i <b>Kerolajn Jovićević</b>, uporno šalju apele nadležnim državnim organima, ali konkretne reakcije izostaju zbog čega se plaše da će situacija, kao juče, eskalirati i negativno se odraziti kako po prirodnu sredinu, tako i međuljudske odnose.</p> <h2>Plutajući dokaz nefunkcionalnosti sistema&nbsp;</h2> <p>Bungalovi na Karuču već osam mjeseci prskose slovu zakona i postali su plutajući, nijemi svjedoci nefunkcionalnosti sistema. Nekoliko puta su nekontrolisano plutali po jezeru ugrožavajući prirodu, ljude i imovinu, a vlasnici se ne libe da, i pored zabrana i crvenih slova u kalendaru, nastave radove kako bi objekte spremili za sezonu.</p> <p>Ekološka inspekcija je 28. aprila donijela naredbu o obustavi radova na bungalovima, a prethodno je Osnovno državno tužilaštvo na Cetinju formiralo predmet u cilju utvrđivanja ima li krivičnog djela u ovim aktivnostima.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 75.1563%; padding-top: 120px;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fetv.me%2Fdrustvo%2Finspekcija-naredila-obustavu-radova-na-plutajucim-bungalovima&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div> <p><br/></p> <p>- U navedenom krivičnom predmetu izviđaj je još u toku – rečeno je Portalu ETV iz ODT-a Cetinje.</p> <p>Za to vrijeme jedan objekat je premješten u neposrednu blizinu električne mreže na Karuču koja je neophodna vlasnicima za nastavak građevinskih radova.</p> <p>Drugi je tri puta “seljen” po jezeru, da bi ga vlasnik 18. maja vezao za vrbu na ostrvu Osredak u Kaluđerovom oku.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 48%; padding-top: 120px;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fetv.me%2Fdrustvo%2Fcuvari-karuca-za-vlasnike-bungalova-21-maj-je-praznik-nezavisnosti-od-zakona&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div> <p><br/></p> <h2>Tempirana ekološka bomba</h2> <p>Osjećajući svaki puls Karučkog zaliva, Janko i Kerolajn Jovićević, koji u kontinuitetu informišu javnost o nelegalnim aktivnostima na Skadarskoj jezeru, znali su da je zadržavanje bungalova na ovoj lokaciji tempirana ekološka bomba.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250531000512_8dd25e555d0979738f8497c0951e22d596032f64650d192369c46414bbb5a4ad.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="20250531000512_8dd25e555d0979738f8497c0951e22d596032f64650d192369c46414bbb5a4ad" data-rendition-name="original" width="481" height="640" loading="lazy" alt="plutajući bungalovi"> <figcaption>Ekološka prijetnja<span>(Photo: Bračni par Jovićević)</span></figcaption> </figure>  <p><br/></p> <p>Zbog toga su se ponovo pismom, ovoga pod pod oznakom „hitno“, obratili ministru ekologije, održivog razvoja i razvoja sjevera, <b>Damjanu Ćulafiću</b>, direktoru Uprave policije, <b>Lazaru Šcepanoviću</b>, ministru unutrašnjih poslovu <b>Danilu Šaranoviću</b> i gradonačelniku Prijestonice Cetinje, <b>Nikoli Đuraškoviću</b> zahtijevajući da u najkraćem mogućem roku uklone bungalov iz Kaluđerovog oka i smire tenzije među mještanima, koji su, umorni od ignorisanja, sve ozbiljnije razmatrali da sami intervenišu.</p> <p>Jovićevići su u pismu upozorili na pad nivoa vode i vjerovatnoću da bungalov ostane zarobljen do novembra u Kaluđerovom oku, na vrhu izvora slatke vode, u zaštićenoj zoni kulturnog dobra Stražarska ribarstva kućica. Signal za alarm su, kako ističu, metalne dotrajele bačve varene za konstrukciju objekta. Tvrde da su u njima ostaci recikliranog ulja koje prijeti da zagadi pitku vodu.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250530230556_c4ce213f3840556bcb19efde7fc786afa4b2329bc22c038ccc1912d2e93cf8e8.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="20250530230556_c4ce213f3840556bcb19efde7fc786afa4b2329bc22c038ccc1912d2e93cf8e8" data-rendition-name="original" width="1600" height="1200" loading="lazy" alt="Dotrajale bačve zavarene za konstrukciju"> <figcaption>Dotrajale bačve zavarene za konstrukciju<span>(Photo: Bračni par Jovićević)</span></figcaption> </figure>  <p>- &nbsp;Nivo jezera brzo pada i nelegalni plutajući bungalov biće zarobljen u Kaluđerovom oku prečnika svega 30 metara, ako odmah u pet dana ne djelujete. Molimo Vas da hitno vratite bungalov u izgradnji iz Kaluđerovog oka na Karuč, gdje je bio, kako biste spriječili njegovo potonuće ili trajno zaglavljivanje u mulju i prevenirali sukobe između mještana sela Karuč i Drušići, koji se već prepiru da ga sami uklone – zahtijevali su Jovićeviću u pismu od 28. maja.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DoiynANiqk70&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p><br/></p> <p>Uporni apeli Jovićevića urodili su plodom u petak popodne kada su intervenisali nadzornici Nacionalnog parka Skadarsko jezero.</p> <p>- <b>Predrag Kovačević</b> i <b>Srđan Nikčević</b>, dva nadzornika Nacionalnog parka Skadarsko jezero spriječili su sukob mještana i trovanje vode! Došli su i odvukli bungalove iz Kaluđerovog oka u područje Karuč gdje vlasnici mogu sami da odluče koju novu lokaciju će koristiti za njihovo smještanje – kazali su Jovićevići za Portal ETV juče oko 19 sati.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DsHLCIwJ8K2s&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p>&nbsp;</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D1vpTyxz7A1U&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p>&nbsp;</p> <h2>Verbalni okršaj</h2> <p>Zatišje je kratko trajalo jer su vlasnici iznevjerili očekivanja mještana i brže bolje su dovezli objekat na isto mjesto i vezali ga za ostrvo Osredak.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DUX4DxRTJMoM&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p><br/></p> <p>Jovićevići su ih zamolili da ispoštuju odluku nadzornika NP Skadarsko jezero, ali nije bilo razumijevanja sa druge strane, pa je razgovor prerastao u svađu.</p> <p>- Molim vas, nelegalno vežete bungalov na zemljištu Crne Gore. Molim Vas da poštujte kulturno dobro Crne Gore. Crnogorci, Ceklinjani davali su verige da se zaštite ova Oka – poručio je Janko Jovićević ženi koja je vratila bungalov u Kaluđerovo oko i, kako je rekao, zaprijetila da će na ih na tom području postaviti još pet.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D4Sr1yIGeld4&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p><br/></p> <p>Ona nije željela da se predstavi, već mu je poručila da nema pravo da joj izdaje naređenja.</p> <p>- Vi postupate protivzakonito, nemate nalog i pravo da ovo radite – odgovorila je ona.</p> <p>Jovićević je uzvratio da nema ništa osim mogućnosti da snimi cijeli događaj i javi državi Crnoj Gori da riješi ovu situaciju. Kako je ovaj bračni par saopštio Portalu ETV, nakon ovog verbalnog okršaja pozvali su policiju dva puta, ali policajci nijesu izašli na teren.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DLDYU_Mu1YAs&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p><br/></p> <p>- Pitali su nas da li nas je neko od njih udario. Policija zna ove ljude i kompletnu priču oko bungalova. Ali izgleda da treba da budemo fizički napadnuti da bi se zainteresovali ta slučaj – ističe Kerolajn Jovićević, konstatujući da su ostavljeni sami da se bore u opasnoj situaciji.</p> <h2>Vladina tišina glasnija od zakona</h2> <p>Izostaje i reakcija nadležnih ministarstva. Jovićevići su 26. maja pisali Ministarstvu kulture i medija tražeći da inspektori Uprave za zaštitu kulturnih dobara obave svoj posao i pomognu u zaustavljanju potencijalne kulturne, ekonomske, ekološke tragedije u Karučkom zalivu.&nbsp;</p> <p>Inspektorka <b>Dragana Bošković Drobnjak</b> im je odgovorila da je inicijativa „uzeta u razmatranje“, te da će o daljem postupanju biti blagovremeno obaviješteni.</p> <p>Naš medij pokušao je da dobije odgovore od Ministarstva ekologije, održivog razvoja i razvoja sjevera koje sve mjere planiraju da preduzmu u ovom slučaju, te koji je slijed koraka da bi se mogla donijeti odluka o trajnom uklanjanju nelegalnih objekata na području NP Skadarsko jezero. Odgovore još nismo dobili.</p> <p>Jovićevići su uvjereni da je neaktivnost Vlade ohrabrila vlasnike bungalova da iznova krše zakon. Pitaju uživaju li vlasnici neku „posebnu zaštitu“ ili je samo nedjelotvornost Vlade dopustila da ovo pitanje tako dugo ostane neriješeno od oktobra 2024?&nbsp;</p> <p>- Ko stoji iza ovih ljudi? Kako su ovoliko hrabri da mogu ići protiv Vlade? Ovo još nije gotovo jer država mora da nastavi tamo gdje je stala prije ovog zastrašujućeg incidenta – poručuju Jovićevići.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D0TOTihxK9G0&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p>&nbsp;</p>

Tenzije u Kaluđerovom oku: Nadzornici uklonili bungalov, vlasnici ga ekspresno vratili, institucije nijeme

<p>Čitalac Portala ETV dostavio nam je dva snimka nastala navodno sinoć na putu Podgorica - Bar, gdje se desila saobraćajna nezgoda u kojoj su učestvovala tri vozila, među kojima i vozilo ministra unutrašnjih poslova <b>Danila Šaranovića</b>.</p>
<p>Sudeći prema snimcima, vozač ministra u automobilu sa blicajućim svjetlima pretiče kolonu na punu liniju na putu Podgorica - Bar, a za njim su još tri automobila koja, sudeći prema vrsti vozila, ne pripadaju protokolu iako su "uredno" upalili sva četiri svjetla.</p>
<div class="embed-block"><div style="max-width: 56vh;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 177.7778%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fshorts%2FOvYag6ayq7g&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br/></p>
<p>Na drugom snimku se vide posljedice saobraćajke, u kojoj je jedna osoba, prema zvaničnim podacima, zadobila lake tjelesne povrede.</p>
<p>Iz Uprave policije su sinoć zvanično saopštili da se saobraćajna nezgoda desila, oko 20.30 sati, u Virpazaru.</p>
<div class="embed-block"><div style="max-width: 56vh;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 177.7778%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fshorts%2FtvQE12Re_ak&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br/></p>
<p>- Nakon nezgode su dvije osobe medicinski tretirane. Jedna osoba je zadobila lake povrede, a druga osoba - supruga ministra, koja je u poodmakloj trudnoći &nbsp;- stabilnog je stanja nakon obavljenih ljekarskih pregleda - navodi se u saopštenju.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 48%; padding-top: 120px;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fetv.me%2Fhronika%2Fministar-saranovic-imao-saobracajnu-nezgodu-jedna-osoba-lakse-povrijedena&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>
<p><br/></p>
<p>Uprava policije će, kako su najavili, nakon uviđaja i utvrđivanja svih relevantnih činjenica vezano za ovu saobaćajnu nezgodu obavijestiti javnost.</p>

Tag: maja-vukicevic