Pokušaj direktorice Narodne biblioteke „Radosav Ljumović“ Slavice Ilinčić da jubilarnu proslavu 145 godina postojanja u KIC-u iskoristi za „istorijsko redefinisanje“ imena ustanove naišao je na nepremostivu prepreku u vidu istorijskih dokumenata, ali i citata i navođenja relevantne dokumentacije u monografijama koje je objavila upravo Biblioteka, <a href="https://www.pobjeda.me/clanak/selektivno-citanje-istorije-u-svrhu-ideoloske-manipulacije">piše Pobjeda</a>. Ona je na svečanoj proslavi, podsjetimo, saopštila da je Biblioteka 1881. osnovana kao ,,Srpska biblioteka s čitaonicom“, što je prethodno konstatovao i Stefan Sinanović, zaposleni u Biblioteci koji je vodio program, dok je predsjednica Skupštine glavnog grada Jelena Borovinić-Bojović koristila decenijama ustaljeni naziv „Podgorička Čitaona“, konstatujući da je institucija koja slavi 145 godina postojanja upravo pod tim imenom osnovana 1881. godine. <h2>Autogol</h2> Kada je Ilinčić prekjuče novinaru Pobjede u telefonskom razgovoru saopštila: ,,imate monografiju Biblioteke koja je napisana prije jedno 10-15 godina“ kao argument da je ,,Srpska biblioteka s čitaonicom“, kako je kazala, definitivno prvobitni naziv institucije kojom rukovodi, vjerovatno nije ni slutila da je sebi – fudbalskim žargonom rečeno – zabila autogol. Autor ovih redova pronašao je pomenutu monografiju – u pitanju je ,,Narodna biblioteka 'Radosav Ljumović' (1881-2011)“ Radosava Raša Milića, izdata 2011. godine od strane Biblioteke. Istraživački uvid u ovo djelo, ali i mnogobrojne tekstove u ,,Glasu Crnogorca“, donio je neočekivan obrt: Milićeva monografija i periodika iz doba Knjaževine Crne Gore zapravo su najjači dokaz protiv tvrdnji aktuelne direktorice koja je očigledno krenula u obračun sa sopstvenim nasljeđem. Prethodni tekst Pobjede na ovu temu pokazao je da je direktorica Ilinčić, nazivajući čitaonicu prethodnicu ,,srpskom“ a ne ,,podgoričkom“, u direktnom sukobu sa Statutom i zvaničnom veb-stranicom institucije kojom rukovodi, a ovaj tekst pokazaće na koji način aktuelna uprava ignoriše istorijske izvore iz 19. vijeka, statutarni dokument iz 1905. godine i sopstvenu izdavačku djelatnost kako bi konstruisala narativ koji istorija ne prepoznaje.  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20260122070120_180f28f79b96a49a4380adf6766860773fc994fc0f8f43cf7a20c941fe185800.png" data-media-id="editor_1" data-image-id="20260122070120_180f28f79b96a49a4380adf6766860773fc994fc0f8f43cf7a20c941fe185800" data-rendition-name="original" width="1002" height="892" loading="lazy" alt="Prvo oglašavanje uprave Podgoričke čitaonice u „Glasu Crnogorca“ od 24. januara 1881."><figcaption>Prvo oglašavanje uprave Podgoričke čitaonice u „Glasu Crnogorca“ od 24. januara 1881.(Photo: www.dlib.me)</figcaption></figure>  <h2>Prvi dokument</h2> Krunski dokaz koji opovrgava tvrdnju o osnivanju pod nazivom „Srpska čitaonica s bibliotekom“ nalazi se u članku objavljenom 24. januara 1881. godine u „Glasu Crnogorca“ pod naslovom „Objava i molba“. U ovom tekstu, koji predstavlja prvi poznati zvanični akt o radu ustanove, jasno stoji da je u Podgorici osnovano ,,Društvo čitaoničko“. - Potpisana Uprava javljajući ovim putem da je u Podgorici osnovano ,,Društvo čitaoničko“ uz koje bi se imala sastaviti i društvena knjižica, umoljava srpske, hrvatske, bugarske i ruske spisatelje i izdavače novina i knjiga da bi, s obzirom na još nejaku snagu i slaba sredstva, a dobru volju ovog Društva, imali dobrotu poslati istoj ,,Čitaonici“ na dar po koju od svojijeh zališivjeh knjiga, časopisa i novina, na čemu će oni plemenitijem darodavcima, mnogo biti blagodareni – zapisano je u ,,Objavi i molbi“ 1881. godine.  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20260122070120_cbe6033aad2304c83792ddce6c4951b20299f28d453a6e2cb0e7c064f5603c7a.png" data-media-id="editor_2" data-image-id="20260122070120_cbe6033aad2304c83792ddce6c4951b20299f28d453a6e2cb0e7c064f5603c7a" data-rendition-name="original" width="625" height="902" loading="lazy" alt="Faksimil iz monografije Radosava Raša Milića na kojem se u rukopisu vide „Pravila Društva 'Podgoričke čitaonice'“ iz 1905. godine"><figcaption>Faksimil iz monografije Radosava Raša Milića na kojem se u rukopisu vide „Pravila Društva 'Podgoričke čitaonice'“ iz 1905. godine(Photo: Pobjeda)</figcaption></figure>  Najvažniji detalj se nalazi na samom kraju – zvanični potpis glasi: „Uprava Čitaonice Podgoričke“. Dakle, sami osnivači su se potpisali kao ,,Uprava Čitaonice Podgoričke“, a ne kao „Srpska čitaonica s bibliotekom“, što jasno ukazuje na to da je termin „srpska“ u kasnijim izvještajima najvjerovatnije bio ideološki ili opisni pridjev dopisnika. Zdravorazumski se postavlja pitanje zbog čega Ilinčić, Stefan Sinanović, niti autori dokumentarnog filma nijesu posegnuli za ovim tragom iz ,,Glasa Crnogorca“, koji je nastao četiri mjeseca ranije te iste 1881. godine, kao ni za drugim tragovima u istom listu u kojima se govori o počecima rada Biblioteke. <h2>Statutarna preciznost</h2> Da nije riječ o slučajnosti, već o dosljednom imenovanju, potvrđuju i „Pravila 'Podgoričke čitaonice'“ iz 1905. godine, koja je Radosav Rašo Milić objavio u svojoj knjizi. U ovom dokumentu, koji je oblik tadašnje verzije statuta, u članu 1. precizno stoji: „Naziv je društva 'Podgorička Čitaonica'“. „Pravila 'Podgoričke čitaonice'“ predstavljaju „rodni list“ ove knjaževske institucije. Činjenica da su se tvorci pravila potpisali geografskom, a ne nacionalnom odrednicom, ukazuje na namjeru da ,,Podgorička Čitaonica“ bude institucija svih građana Podgorice. Dokumenti potvrđuju da se termin srpski, kao i mnogi drugi termini, u ,,Glasu Crnogorca“ koristi za opisivanje karaktera čitaonice, ali da je njeno zvanično, pravno i jedino ime od osnivanja bilo vezano za ime grada Podgorice. Ključ za razrješenje ove terminološke zamke krije se u članu 2 „Pravila 'Podgoričke čitaonice'“. Dok član 1 jasno definiše ime institucije kao ,,Podgorička Čitaonica“, naredni član precizira da je njen cilj nabavka ,,srpskih i stranih listova i knjiga“. Ovakva statutarna preciznost dokazuje da su osnivači povukli jasnu crtu između pravnog naziva ustanove i jezičkog karaktera njenog fonda. S obzirom na činjenicu da je Ilinčić prethodno pokazala da joj ne znače odredbe Statuta institucije kojom rukovodi, a u kojem je jasno definisano - u poglavlju X nazvanom „Dan biblioteke“ (član 66) - da je 19. januara 1881. godine osnovana „Podgorička Čitaonica sa bibliotekom“, ne čudi što direktorica Biblioteke ne mari ni za „Pravila 'Podgoričke čitaonice'“ iz 1905. godine. <h2>Revizija</h2> Aktuelno rukovodstvo Biblioteke, sudeći prema dokumentarcu koji je prikazan u KIC-u, od mnogobrojnih tragova u periodici svoju tezu temelji isključivo na jednom pasusu iz državnog glasila Knjaževine Crne Gore (od 31. maja 1888. godine, broj 22) u kojem dopisnik koristi formulaciju „Srpska čitaonica“. Međutim, Milić u knjizi pojašnjava da su dopisnici istog lista koristili različite termine – od „ovdašnje Društvo naprednih građana“ do „ova Čitaonica“, zavisno od ličnog stila izvještača. Takođe, valja pomenuti da Milić u svojoj monografiji nema dvojbu oko naziva, pa dosljedno koristi naslov ,,Podgorička Čitaonica“. Oslanjanje isključivo na pojedinačne izvještaje iz periodike, umjesto na statutarne dokumente i potpise Uprave, predstavlja školski primjer selektivnog čitanja istorije u svrhu savremene ideološke manipulacije. Ovakvi javni istupi predstavnika Biblioteke nesumnjivo dovode u pitanje profesionalni kredibilitet ustanove koja bi trebalo da bude čuvar, a ne revizor naše prošlosti. <h2>Termin ,,srpski“ uz Čitaonicu na nivou statističke greške u ,,Glasu Crnogorca“</h2> Već smo pomenuli da je u prvom poznatom zvaničnom aktu o radu ustanove, objavljenom 24. januara 1881. godine u „Glasu Crnogorca“ pod naslovom „Objava i molba“, konstatovano da je u Podgorici osnovano ,,Društvo čitaoničko“. B. Bracanović u ,,Glasu Crnogorca“ iz januara 1883. godine, četiri mjeseca kasnije, piše da je ,,ovdašnje društvo naprednih građana, pod pokroviteljstvom Njeg. Svjetlosti Knjaževića Mirka kao velikog vojvode zetskog, uspjelo prvu srpsku čitaonicu osnovati“. Osim izvještaja na koji su se iz Biblioteke pozvali u dokumentarcu, ovo je jedini epitet srpski koji ide uz čitaonicu, a do kojih je autor ovih redova došao pažljivim pretraživanjem ,,Glasa Crnogorca“. Bracanović ovdje nesumnjivo koristi srpski opisno – malim slovom i bez italika ili navodnika – a ne kao naziv institucije. Isti autor se javlja u istom listu dvije godine kasnije, 7. aprila 1885. i u još jednom dopisu iz Podgorice koristi termin ,,Čitaonica sa bibliotekom u Podgorici“. U broju 6. ,,Glasa Crnogorca“ 1888. godine, br. 6, u dopisu od 28. januara Z. Radičević koristi termin ,,ovdašnja čitaona“. Nepotpisani autor 1886. u istom glasilu koristi termin ,,narodna ova Čitaonica“. U dopisu od 16. decembra 1891. godine, br. 1, gdje Z. A. Gvozdenović koristi termine ,,ovdašnja Čitaonica“ i ,,Čitaonica“. Tri godine kasnije, u ,,Glasu Crnogorca“ (br. 4 za 1894. godinu) u dopisu od 8. januara posvjedočen je termin ,,Društvo naše čitaonice“, dok se u ,,Apelu na građane Podgorice“ od strane Uprave iz perioda Kraljevine Crne Gore – 15. januara 1914 – u broju 6 pomenutog lista ustanova naziva ,,narodnom čitaonom“.

Portal ETV

original

viewImage

baseImage

610x380

500x500

400x240

400x203

thumbnail

Selektivno čitanje istorije u svrhu ideološke manipulacije

Okrugli sto koji organizuje predsjednik Skupštine Andrija Mandić u okviru obilježavanja jubileja 120 godina od donošenja Ustava za Knjaževinu Crne Gore pokazatelj je da imamo paralelne institucije i da sve radimo duplo. To je za Pobjedu kazao Vukota Vukotić, istoričar i istraživač u Državnom arhivu, te istakao da je „na osnovu učesnika skupa očigledno koji zaključci treba da se donesu“ i da su oni „već unaprijed sporni“.
Najavljeno je učešće čak 17 govornika, među kojima su Aleksandar Rastović, direktor Istorijskog instituta Srbije, Radenko Šćekić, naučni savjetnik u Istorijskom institutu UCG, i Jovan Markuš, koji je predstavljen kao političar, publicista, novinar i istoričar.
Iz regiona su najavljeni Dobrila Kacarska, sudija Ustavnog suda Sjeverne Makedonije, i Zlatko Knežević, bivši predsjednik Ustavnog suda BiH i član Venecijanske komisije. Od članova crnogorske akademske zajednice učestvovaće Savo Marković, rektor Univerziteta Mediteran, Marijan Premović, vanredni profesor istorije srednjeg vijeka na UCG, Žarko Leković, Filip Vučetić i Ivan Radulović sa II UCG, Veselin Vesko Mićanović i Dalibor Elezović sa Filozofskog fakulteta UCG, te Matija Stojanović, doktorand istorije prava na UCG. Na listi je i nekadašnji ministar pravde Dragan Šoć, te javnosti nepoznati Ivan Petrović-Njegoš, koji je potomak porodice Petrović-Njegoš.
Svemu poseban „ton“ daje i grafičko rješenje proslave na kojoj je vizuelizacija u crnogorskoj tradiciji nepoznatog oblika dvoglavog orla.
Za istoričara Vukotića, okrugli sto je ilustracija ključne anomalije u crnogorskom društvu.
- To je pokazatelj da imamo paralelne institucije i da sve radimo duplo, ali očigledno da to nije baš neka velika novina u Crnoj Gori – kazao je on.
Podsjetio je da je okrugli sto u petak na Pravnom fakultetu u Podgorici o prvom crnogorskom Ustavu iz 1905. godine pratila prigodna izložba, te da je poziv za izlaganja bio otvoren za sve.
- Svako je imao priliku da se prijavi da kaže što misli. Međutim, to očigledno nije bilo dovoljno za našeg predsjednika, nego je on to morao da uradi paralelno. A kada vidimo samo spisak učesnika, sasvim je jasno da će taj skup suštinski biti potpuno negatorski za Crnu Goru. Jer, potpuno je nevjerovatno da ovi ljudi slave 120 godina od donošenja prvog Ustava i to Knjaževine Crne Gore, koji je bio izglasan na Nikoljdan 1905. godine, a zatim i uspostavljanja parlamentarizma čijih se 120 godina od kada je počela da radi Narodna skupština slavi sljedeće godine – istakao je Vukotić.
On je takođe rekao da je Ustavotvorna skupština formirana u novembru 1905, ali da je Narodna skupština počela da radi tek nakon izbora održanih godinu kasnije.
- Samo na osnovu učesnika skupa, očigledno je koji zaključci treba da se donesu na tom skupu. Oni su već unaprijed sporni, jer znamo stavove svih tih ljudi. Prosto se previđa da kod nas postoje paralelne institucije koje imaju jedan drugačiji odnos prema prošlosti. I to nije najgora stvar koju imamo, jer je očigledno da ne možemo nikako zajedno da slavimo čak ni najznačajnije datume iz crnogorske istorije. Jednostavno, na današnjem skupu biće sve drugačije, jer tamo će neko da izvrće već uspostavljene istorijske i naučne stavove i da ih dodaje svojoj nekakvoj političkoj agendi – ukazao je Vukotić.
Pored svih spornih imena, na listi je i Ivan Petrović-Njegoš, koji je predstavljen kao „potomak porodice Petrović-Njegoš“, za kojeg sagovornik Pobjede navodi da „nema veze sa državotvornom dinastijom“, jer je „svima poznato ko su nasljednici i ko su sve članovi te porodice“.&nbsp;
- I tu se vidi pokušaj da se napravi nekakva alternativna verzija istorije. Upravo je taj Ustav iz 1905. godine tačno propisao ko čini vladarski dom. To ne znači da nije postojalo još predstavnika bratstva Petrovića-Njegoša osim onih koji su postali vladari, jer tu imate vojvode Blaža i Šaka Petrovića-Njegoša – dodao je on.
Vukotić je takođe podsjetio kako i svi njihovi potomci imaju pravo na isto prezime, ali nijesu nasljednici dinastije. Razlog je upravo Ustav iz 1905. godine, koji je tačno propisao što čini tada knjaževski, a poslije kraljevski dom.
- I zbog toga vidimo da se radi pokušaju stvaranja nekog alternativnog istorijskog narativa koji - po njihovom običaju - nema puno veze sa realnošću. Tu će biti potpunog izvrtanja svih mogućih činjenica, na što smo i navikli. Stvar je u sljedećem: do kada mislimo da puštamo i dozvoljavamo takve stvari? Jer ako ne možemo da se saglasimo čak ni oko ovako velikih datuma, onda ne znam oko kojeg možemo – zaključuje istoričar u odgovoru za Pobjedu.&nbsp;

Vukotić: Novi pokušaj stvaranja alternativnog istorijskog narativa koji nema puno veze sa realnošću

Falsifikovanje istorijskih podataka o Crnoj Gori na Vikipediji, prema tvrdnjama stručnjaka, rezultat je dugogodišnjeg djelovanja srpskih bezbjednosnih struktura. Dok organizovani timovi u Srbiji intenzivno oblikuju sadržaje, Crna Gora, kako se navodi, još nije prepoznala ozbiljnost problema i ne uspijeva da odgovori istom mjerom.
<h2>DRŽAVNI PROJEKAT BIA-e</h2>
Ako biste na Vikipediji na srpskom jeziku potražili podatke o tome koje je nacionalnosti bio Njegoš, kojoj je dinastiji pripadao rod Vojislavljevića ili kada je nastala Duklja, dobili biste odgovore da je Njegoš bio srpski vladar i pjesnik, da su Vojislavljevići srpska dinastija, a Duklja srpska srednjovjekovna država. Prema tvrdnjama koje je nedavno na Cetinjskom forumu iznio predsjednik Evropskog pokreta u Crnoj Gori, Momčilo Radulović, takvi sadržaji rezultat su dugogodišnjeg djelovanja bezbjednosnih struktura Srbije. 
- To je zapravo jedinica BIA-e, ali ne zove se tako, nego recimo Centar za nešto. Ali, u svakom slučaju, to je vrlo organizovana i profesionalna jedinica, Vi protiv toga ne možete da se borite osim Vaše profesionalne jedinice koju ste organizovali. Jer oni to rade 8, 10 sati dnevno, 70 - 80 ljudi - kazao je Radulović.
Grupa građana sa Cetinja pokušala je da ispravi, kako tvrde, falsifikovane podatke, ali bezuspješno.
- U početku je uspijevala. Nakon desetak dana to se vraćalo na staro. Pa je ona ponovo ispravljala, ta grupa, pa se nakon 5,6 dana vraćalo. Pa je ponovo ispravljala, pa se vraćalo sjutradan. Dok, na kraju, otvorena Vikipedija više nije bila moguća za ispravku. Što se tiče podataka vezanik za crnogorsku, odnosno pseudo srpsku istoriju - kazala je spisateljica Ivana Đukić.
<h2>POTREBAN OZBILJAN DRŽAVNI TIM</h2>
Da je neophodno formirati ozbiljan državni tim koji bi se sistematski bavio kreiranjem sadržaja na crnogorskom jeziku i kontrolom izmjena postojećih činjenica, smatra i Slobodan Jovanović, glavni administrator probne faze crnogorske Vikipedije. Ovaj projekat, koji je u test fazu ušao prije skoro deceniju, nikada nije dobio potrebnu institucionalnu podršku, pa samim tim danas praktično i ne funkcioniše.
- Ja se plašim da teško može doći do rješenja. Ako nijesmo mogli sa Vladom koja je navodno bila procrnogorska, teško da ćemo moći sa postojećim strukturama vlasti da dobijemo podršku za Vikipediju. Jer tu treba znate jedna dobra ekipa, jer Vi kada administrirate, a ja sam bio glavni administrator te test Vikipedije, moj zamjenik je bio Aleksandar Radoman. Vi možete da isključite na pet do sedam dana ili na mjesec dana nekoga ko vam kontaminira Vikipediju. Za to je potrebna ozbiljna ekipa, recimo ajtijevaca, jer nije lako primijetiti da Vam neko mijenja sadržaj na Vikipediji - rekao je Jovanović za TV E.
Jovanović je, kako kaže, pokušavao da obezbijedi podršku za crnogorsku Vikipediju i preko Ambasade Crne Gore u Njujorku. Dobio je obećanja da će se raditi na razvoju domaće verzije sa provjerenim činjenicama, ali je sve, tvrdi, ostalo samo na papiru.
- Za razliku od nas, opet ponavljam, druge zemlje, i Hrvatska i Srbija i BiH su to shvatili kao ozbiljnu stvar i formirali ekipe koje su bile plaćene od strane države. Imali su podršku, recimo, to znam, u Srbiji od svih fakulteta. Znači svi fakulteti su davali doprinos da ta Vikipedija bude što obuhvatnija, tako da, srpska Vikipedija, ja mislim da se bliži cifri od 200 hiljada jedinica, tako da je ona, što se tiče Vikipedija u regionu, dominantna - zaključio je Jovanović.
Test verzija Vikipedije na crnogorskom jeziku postavljena je 2017. godine. I dalje se, prema zvaničnim podacima, vodi kao projekat u okviru Vikipedija inkubatora i ima nešto više od dvije hiljade članaka, što je i dalje nedovoljno da dobije status zvanične Vikipedije na crnogorskom jeziku.

Falsifikovanje crnogorske istorije pod okriljem srpskih bezbjednosnih struktura

* * * PISMO UPUĆENO 1. DECEMBRA 1919. GODINE OD STRANE NJEGOVA VELIČANSTVA KRALJA CRNE GORE NJEGOVOJ EKSELENCIJI GOSPODINU POENKAREU, PREDŚEDNIKU REPUBLIKE FRANCUSKE. Dragi i veliki prijatelju, Teška i nezaslužena situacija sa kojom se suočava crnogorski narod primorava me da još jednom apelujem na Vašu Ekselenciju, čija je dobra volja prema Crnoj Gori pokazana u toliko prilika. U skladu sa zahtijevima Vlade Republike i savjetima koje ste Vaša Ekselencija izrazili u svome pismu od 24. novembra 1918. godine, nakon primirja, nastavio sam, zajedno sa svojom Vladom, da budem gost Francuske, čekajući povratak u svoju zemlju dok se vojne operacije tamo ne završe i normalan život ne uspostavi. Nažalost, događaji koji su se od tada odvijali u Crnoj Gori, kao posljedica postupaka koje je primjenjivala zvanična Srbija, postupaka koji su do sada ostali nepoznati u međunarodnim odnosima, posebno između Saveznika, bili su u suprotnosti sa plemenitim namjerama Vaše Ekselencije i sa nadama koje sam imao pravo da zasnivam na njima. Pošto je srpska vlada predstavila ove događaje kao da su se dogodili voljom crnogorskoga naroda, odgodio sam do sada zahtjev Vašoj Ekselenciji da postupi po namjerama izraženim u Vašem pismu od 24. novembra 1918. godine. Prije nekolika mjeseca, vlade Velike Britanije i SAD poslale su u Crnu Goru istražnu komisiju, kojom je predśedavao poštovani grof De Salis, izvanredni izaslanik i opunomoćeni ministar Njezina Britanskog Veličanstva u Vatikanu, sa zadatkom da procijeni događaje sa ośećajem za pravičnost i željama naroda i njegovom istinskom voljom. Crnogorska vlada je tada protestovala kod Mirovne konferencije i vladâ Velikih Sila, smatrajući da je slanje ove komisije potkopava dostojanstvo Crne Gore, nezavisne i suverene države, čiji Ustav, kao i ustavi drugih zemalja, eksplicitno propisuje način konsultovanja volje crnogorskoga naroda.  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20251012181016_cb7449ee9860a2f16ffe636f2a027e56757186a390534ca19354ed31e0cc2ac4.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20251012181016_cb7449ee9860a2f16ffe636f2a027e56757186a390534ca19354ed31e0cc2ac4" data-rendition-name="original" width="533" height="756" loading="lazy" alt="pismo aneksija"><figcaption>I u naslovu zvanične knjige sa diplomatskim dokumentima crnogorske kraljevske vlade, uključujući i pismo kralja Nikole I Petrovića-Njegoša koje citiramo, precizna odrednica o „NASILNOJ ANEKSIJI Crne Gore” („L'ANNEXION FORCÉE du Monténégro”)</figcaption></figure>  Međutim, pomenuta Komisija je, poslije mjeseci provedenih u zemlji, utvrdila: - da je volja crnogorskoga naroda bila iskrivljena; - da su srpske trupe prekršile suverenitet zemlje; - da je ANEKSIJA CRNE GORE OD STRANE SRBIJE IZVRŠENA NASILJEM; - i da crnogorski narod želi obnovu svoje zemlje. Želim da podśetim Vašu Ekselenciju da su srpske trupe u Crnoj Gori pod komandom generala Franšea d'Epereja, koji snosi visoku odgovornost za okupaciju i njezine posljedice. Sasvim je očigledno da je zvanična Srbija, čije su trupe OKUPIRALE TERITORIJU CRNE GORE, u ovim okolnostima djelovala suprotno lojalnim namjerama Vaše Ekselencije i u apsolutnoj suprotnosti sa obećanjima i garancijama koje je meni i mojoj Vladi u nezaboravnim prilikama dala Vlada Republike u ime vladâ Velikih Sila. Uvjeren sam da će se Vaša Ekselencija složiti sa mnom da, nakon onoga što se dogodilo, više ne može biti straha da bi ispunjenje svečanih obećanja vladâ Velikih Sila u vezi sa POTPUNOM OBNOVOM CRNE GORE i zadovoljavanjem njezinih legitimnih zahtjeva moglo biti u protivnosti sa željama i voljom crnogorskoga naroda. Uzimam slobodu da se obratim Vašoj Ekselenciji, moleći Vas da budete tako ljubazni da osigurate da se, preko Vašeg visokog autoriteta, plemenite namjere u vezi sa Crnom Gorom izražene u Vašem pismu od 24. novembra 1918. godine, kao i obećanja Vlade Republike - koja garantuju prava Crne Gore i čine jednu od najvažnijih stranica u njezinoj istoriji - ispune što je prije moguće. Velikodušna i snažna intervencija Vaše Ekselencije biće olakšana samom činjenicom da je Kraljevska Vlada Crne Gore već predložila Mirovnoj konferenciji, u opštim crtama, plan za obnavljanje Crne Gore, koji će omogućiti Velikim Silama da izbjegnu svaki napad na suverenitet i Ustav Crne Gore i koji je jedini sposoban da obezbijedi apsolutnu garanciju slobodnoga izražavanja volje crnogorskoga naroda pod kontrolom Velikih Sile.  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20251012181016_dbe8b900a39726b28860ea02cbf073f5b46b13946210311f95aaef8b3803785a.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20251012181016_dbe8b900a39726b28860ea02cbf073f5b46b13946210311f95aaef8b3803785a" data-rendition-name="original" width="462" height="781" loading="lazy" alt="aneksija"></figure>  Pomažući mi da postignem ovaj sveti cilj, Vaša Ekselencijo, ne samo da ćete izvršiti čin pravde, dostojan Francuske, već i čin humanosti jer će okončati PATNJU KOJU JE CRNOGORSKI NAROD PODNIO I UŽASAN TEROR koji danas vrše isti oni ljudi za koje su se velikodušno žrtvovali. Srećan sam što mogu da kažem: dragi i veliki prijatelju, Vaš iskreni prijatelj, [Signé]: N I K O L A Pariz, 1. decembar 1919. [Contresigné]: J. S. PLAMENAC, predśednik Ministarskoga savjeta i ministar vanjskih poslova Crne Gore  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20251012181016_c5d01f2714608ab18a7305ece2d8dc74bc666ce3a2e3df36d21f127c70d8edb4.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20251012181016_c5d01f2714608ab18a7305ece2d8dc74bc666ce3a2e3df36d21f127c70d8edb4" data-rendition-name="original" width="476" height="742" loading="lazy" alt="aneksija"></figure>  * * * LETTRE ADRESSÉE LE 1er DÉCEMBRE 1919 PAR SA MAJESTÉLE ROI DE MONTÉNÉGRO À S. EXE. M. POINCARÉ, PRÉSIDENT DE LA RÉPUBLIQUE FRANÇAISE. Très cher et grand ami, La situation difficile et imméritée qui pèse sur le peuple monténégrin m'oblige à faire appel de nouveau à Votre Excel-lence dont la bienveillance, à l'égard du Monténégro, s'est manifestée en tant d'occasions. Me conformant aux demandes du Grouvernement de la République et aux conseils que Votre Excellence a bien voulu exprimer dans sa lettre du 24 novembre 1918, après l'armistice, j'ai continué, ainsi que mon Gouvernement, à être l'hôte-de la France, en attendant, pour regagner mon pays, que lesopérations militairesyaient pris fin, et que la vie normale y soit rétablie. Malheureusement, les événements qui se sont déroulés depuis au Monténégro, comme conséquence des procédés donta usés la Serbie officielle, procédés qui étaient restés inconnus jusqu'ici dans les relations internationales, notamment entreles Alliés, ont été en opposition avec les nobles intentions de Votre Excellence et avec les espoirs que j'étais en droit de fonder sur celles-ci. Par la raison que le Gouvernement serbe présentait ces évènemeins comme étant survenus par la volonté du peuple monténégrin, j'ai ajourné jusqu'ici à solliciter de Votre Excellence de vouloir bien donner une suite aux intentions exprimées dans Sa lettre du 24 novembre 1918. Il y a quelques mois, les Gouvernements de la Grande Bretagne et des Etats-Unis d'Amérique ont envoyé au Monténégro une Commission d'enquête, présidée par l'honorable Comte de Salis, Envoyé Extraordinaire et Ministre Plénipotentiaire de Sa Majesté Britannique près le Vatican, avec la tâche de se rendre compte des événements, avec un sentiment de haute équité des désirs du peuple et de sa véritable volonté. Le Gouvernement monténégrin a protesté à cette époque auprès de la Conférence de la Paix et des Gouvernements des Grandes Puissances, considérant que l'envoi de cette Commission portait atteinte à la dignité du Monténégro, Etat indépendantet souverain, dont la Constitution à l'instar de celles des autres pays, prescrit explicitement le mode de consultation de la volonté du peuple monténégrin. Or, la dite Commission, après quelques mois de séjour dans le pays, a constaté que la volonté du peuple monténégrin aété faussée; que les troupes serbes ont violé la souveraineté du pays; que l'annexion du Monténégro par la Serbie a étéexécutée par la force; que le peuple monténégrin désire larestauration de son pays. Je tiens à rappeler à Votre Excellence que les troupes serbes au Monténégro sont sous le commandement de M. le Général Franchet d'Espérey, à qui incombe la responsabilité en hauts lieux, de l'occupation et de ses conséquences. Il est de toute évidence que la Serbie officielle, dont les troupes ont occupé le territoire du Monténégro, a agi en ces circonstances à l'opposé des loyales intentions de Votre Excellence et en opposition absolue avec les promesses et les guaranties que le Gouvernement de la République me donnait ainsi qu'à mon Gouvernement, en de mémorables occasions, au nom des Gouvernements des Grandes Puissances. Je suis persuadé que Votre Excellence sera d'accord avec moi qu' après ce qui est survenu aucune crainte ne peut plus exister que l'accomplissement des promesses solennelles des Gouvernements des Grandes Puissances au sujet de la restauration intégrale du Monténégro et de la satisfaction accordée à ses revendications légitimes, puisse soulever un conflit avecles désirs et la volonté du peuple monténégrin. Je me permets d'avoir recours à Votre Excellence en La priant d'avoir l'extrême obligeance de faire en sorte que, par sa Haute Autorité, les nobles intentions au sujet du Monténégro exprimées dans Sa lettre du 24 novembre 1918, ainsi que les promesses du Gouvernement de la République - lesquelles garantissent au Monténégro ses droits et constituent une des pages les plus importantes de son histoire - soient dans le plus bref délai réalisées. La généreuse et puissante intervention de Votre Excellence sera facilitée par le fait même que le Gouvernement Royal de Monténégro a proposé déjà à la Conférence de la Paix, dans ses lignes générales, le plan de restauration du Monténégro, qui permettra aux Grandes Puissances d'éviter toute atteinte à la souveraineté et à la Constitution du Monténégro et qui seul est de nature à assurer la garantie absolue de la libre expression de la volonté du people monténégrin sous le contrôle des Grandes Puissances. En m'aidant à réaliser ce but sacré, Votre Excellence accomplira non seulement un acte de justice, digne de la France, mais encore un acte d'humanité parce qu'elle mettra fin aux souffrances qu'endure le peuple monténégrin et à la terreur effroyable qu'exercent aujourd'hui contre lui ceux mêmes pour lesquels il s'était généreusement sacrifié. Je suis heureux de me dire, très cher et grand ami, Votre sincère ami, [Signé]: N I C O L A S . Paris, le 1er décembre 1919. [Contresigné] J. S. PLAMENATZ, Président du Conseil Ministre des Affaires étrangères du Monténégro.  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20251012181016_6a20e603b638f6fb0136f525a50c276a67e129d6a384f2368111622d7d8c9262.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="20251012181016_6a20e603b638f6fb0136f525a50c276a67e129d6a384f2368111622d7d8c9262" data-rendition-name="original" width="472" height="417" loading="lazy" alt="aneksija"></figure>  * * * IZVOR: „Uloga Francuske u nasilnoj aneksiji Crne Gore: zvanična dokumenta koja objavljuje Ministarstvo vanjskih poslova Kraljevine Crne Gore", Rim, 1921, 42-44. * * * NAPOMENE: - ova zvanična knjiga crnogorske kraljevske vlade, sa prijevodima diplomatskih dokumenata na crnogorski jezik, reizdana je 2000. godine, izdavač „Conteco” iz Bar - i čitalac primjećuje da je u naslovu knjige precizna odrednica o „NASILNOJ ANEKSIJI Crne Gore” („L'ANNEXION FORCÉE du Monténégro”).

1250x600

1084x550

NASILNA – kralj Nikola o srpskoj aneksiji Crne Gore

Iako zemlje Zapadnog Balkana formalno koračaju ka evropskim integracijama, nasljeđe devedesetih i dalje oblikuje javni prostor. Bez multiperspektivne nastave koja razvija kritički način razmišljanja, nema ni istinskog suočavanja s prošlošću niti pomirenja - &nbsp;neki su od zaključaka emisije Građanski ugao Centra za građansko obrazovanje na TV E, koja se fokusira na način na koji se predaje istorija u zemljama regiona.
Gosti ove emisije ocijenili su da su projekti poput zajedničkih čitanki pokazali da je dogovor moguć, ali da je politika ta koja odlučuje koliko će daleko obrazovanje ići na putu ka pomirenju
Direktorica za strategiju i komunikacije u Centru za građansko obrazovanje Zvezdana Kovač na ovu temu je razgovarala sa profesorom istorije iz Podgorice Igorom Radulovićem, profesorom istorije na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu Branimirom Jankovićem, istraživačicom na Institutu za savremenu istoriju u Beogradu Anom Radaković i profesorom istorije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu Amirom Duranovićem.
Kovač je rekla da se u Crnoj Gori podižu spomenici ratnim zločincima, u Srbiji murali veličaju presuđene ratne zločince, u Hrvatskoj stotine hiljada ljudi odlazi na koncerte sa ustaškom ikonografijom, dok je u Bosni i Hercegovini negiranje genocida postalo sastavni dio političkog života.&nbsp;
- U takvom ambijentu, nastava istorije dobija ključnu ulogu. Ono što će mlade generacije misliti o prošlosti, i kakve vrijednosti će nositi u budućnost, zavisi prije svega od toga kako ih učimo istoriju. Hoće li to biti kritičko promišljanje ili reprodukovanje mitova – pitanje je od kojeg zavisi i stabilnost društava u regionu - navela je Kovač.
Radulović je kazao da i pored četvrt vijeka napora da se unaprijedi nastava istorije, rezultati nijesu zadovoljavajući.&nbsp;
- Istorija se i dalje koristi kao alat za manipulaciju mladima. Ali, čitanke i slični projekti makar su stvorili jezgro nastavnika koji razmišljaju o multiperspektivnom pristupu - istakao je Radulović, aludirajući na projekat Zajedničkih istorijskih čitanki za 13 zemalja Jugoistočne Evrope.
U okviru emisije, prikazan je petanestominutni dokumentarni film koji govori o tome kako su ove knjige nastale, ko su autori i kako je bilo moguće da se istoričai i urednici iz svih 13 zemalja usaglase u vezi sa istim sadržajem.&nbsp;
Knjige promovišu interdisciplinarni pristup i razvijanje kritičkog mišljenja đaka i studenata, pa je jedno od glavnih pitanja bilo koliko je region spreman da prihvati i promoviše ovakav jedan pristup.
Radaković je govorila o iskustvu nastavnika koji se, pokušavajući da primijene ovakav pristup, suočavaju sa velikim pritiscima okoline.&nbsp;
- Oni trpe pritiske od roditelja, kolega, pa i lokalnih medija. Pokušaj da se izvan etnocentričnog narativa izađe, često nosi rizik. Zajedničke čitanke bi trebalo da budu od velike pomoći – jer nude istorijske izvore prilagođene đacima i didaktičke smjernice - ističe Radaković.
Duranović je podsjetio da obrazovni sistem u BiH nosi posljedice mirovnih sporazuma 90-ih. Deset kantona, dva entiteta i Distrikt Brčko imaju svoje nadležnosti u obrazovanju, što je stvorilo sistem u kojem podjele postaju „normalizovane“ za mlade generacije.&nbsp;
- Za one koji su rođeni sredinom 90-ih, podijeljen obrazovni sistem nije tranzicija, nego prirodno stanje. Nažalost, političke stranke koriste istoriju u školama kako bi očuvale pozicije stečene 90-ih - rekao je Duranović, dodajući da, ipak, vidi optimizam u „energiji mladih nastavnika koji žele drugačiji pristup“.
Janković je naglasio da je hrvatski obrazovni sistem obilježen etničkom homogenizacijom nakon rata.&nbsp;
- Hrvatski narativ temelji se na pobjedi u Domovinskom ratu, ali često na trijumfalistički način koji ne uključuje druge perspektive. Iako je bilo pokušaja pluralizma, i dalje dominira nacionalni okvir, a reformski procesi zavise od političke volje - ocjenjuje on.&nbsp;
Podsjetio je i da je Hrvatska 2023. godine povukla jedan udžbenik zbog osporavanja interpretacija, što govori o oscilacijama u pristupu istoriji.
&nbsp;Učesnici su odbacili česte kritike da multiperspektivni pristup znači relativizaciju odgovornosti.&nbsp;
- Multiperspektivnost ne znači da izjednačavamo krivicu. Ona samo omogućava učenicima da sagledaju događaje iz više uglova i da prvi put čuju glasove ‘druge strane - objasnio je Janković.&nbsp;
Radulović je dodao da ovakav metod, razvijen i u zapadnoevropskim školama, „razvija kritičko mišljenje i demokratiju u učionici“.&nbsp;
U Srbiji je 2018. godine sprovedena reforma nastavnih planova, ali, prema Radaković, adekvatna primjena izostaje.&nbsp;
- Nastavnici nijesu dobili podršku. Umjesto slobode u kreiranju časova, reforma je postala dodatna obaveza. Otpor je bio toliki da je 2021. godine pokrenuta i peticija za njeno ukidanje - navodi ona.
&nbsp;Za promjenu je ključna politička volja, saglasni su bili svi učesnici emisije.
&nbsp;- Ako Japan, razvijena zemlja, želi da uči kroz naše čitanke, zašto mi ne bismo mogli? Potrebno je više hrabrosti da se suočimo sa sopstvenom prošlošću - poručio je Duranović.
&nbsp;Radulović je izrazio zabrinutost i zbog revizionizma u Crnoj Gori.&nbsp;
- Sva ova politička dešavanja vode ka tome da se polako priprema teren da se neke određene stvari rehabilituju, da kroz taj revizionizam čak i neki pokreti koji definitivno nemaju mjesto u udžbenicima, budu zastupljeni na način na koji ne bi trebalo - pojašnjava Radulović.&nbsp;
&nbsp;Radaković vjeruje da je neophodno naći zajednički interes.&nbsp;
- Predugo smo tražili razlike među svim našim narodima i kulturama, a zapravo one nijesu uopšte tolike. Nema većeg interesa od obrazovanih mladih, pametnih i kritički nastrojenih ljudi koji će željeti da rade i žive u svojoj zemlji - zaključila je ona.
&nbsp;Janković je naveo da je, za razliku od devedesetih kada su mnogi bili zatečeni svim što se događalo, sada smo za neke stvari senzibiliraniji, sada gradimo mreže i svjesni smo da moramo biti aktivni i reagovati na brojne stvari, koje ne smijemo propustiti.
Duranović je skrenuo pažnju da teškoće na političkom nivou na širem prostoru Jugoistočne Evrope, posebno &nbsp;vanjsko-političke, pokazuju, danas i na primjeru Ukrajine, kako se i na najkrupnijim pitanjima na kraju dođe do dogoovora i nekih, kako je rekao, „sinhroniziranih“ akcija.
Cijelu emisiju možete pogledati ovdje:
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DNBvGroq4JcA&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>

Nasljeđe devedesetih i dalje oblikuje javni prostor na ZB, bez kritičkog razmišljanja nema suočavanja s prošlošću i pomirenja

"Kao da je poslije raspada Jugoslavije istorija stala. Kao da se više niko nije bavio istorijom".
Ova rečenica 22-godišnjeg Miloša mogla bi da sumira način na koji se ratne devedesete na prostoru bivše Jugoslavije obrađuju u crnogorskim školama.
Istraživanje Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR) o izučavanju perioda ratnih 90-ti u školama pokazalo je nedostatak prostora za tu temu u nastavnim planovima, da su udžbenici zastarjeli i površni, odsustvo podrške nastavnicima i da je prisutan strah i autocenzura.
Fokus istraživanja - u kome su učestvovali nastavnici istorije, učenici i studenti - bio je na razumijevanju načina na koji su ratovi predstavljani učenicima, da li se nastavnici istorije u svom radu suočavaju sa pritiscima i kakvo je iskustvo učenika.
Ratovi 90-ih na prostoru bivše Jugoslavije su odnijeli oko 130.000 života a više od dva miliona je raseljeno.
<h2>Na šta se žale učenici</h2>
Iskustvo učesnika i studenata je da se o tim dešavanjima veoma malo uči u školi, a "često i ništa".
- Čim je došlo vrijeme da učimo o 90-ima, profesor je zaobišao tu temu. Rekao je da ne bi da otvori tu temu i jednostavno smo je preskočili. Nismo naučili ništa - kazao je u Istraživanju student Stefan.
To što su učili, ističu, bile su uglavnom opšte informacije o ratovima, ali ne i šta su bili njihovi stvarni uzroci i posljedice.
Učesnici istraživanja su kritikovali to što udžbenici istorije ne nude više od osnovnih informacija o tom periodu, posebno u dijelu koji se tiče ljudske dimenzije rata.
Pojedini problematizuju i pristup nastavnika istorije, koji nije bio zasnovan na činjenicama nego na ličnim doživljajima.
- Spominjali smo napad na Dubrovnik. Sjećam se da je profesorka bila mnogo subjektivna jer je rekla da je Dubrovnik nama pripadao, da je to naša pobjeda... mislim da je to bio naš ljudski poraz - kazao je sada 20-godišnji student Andrija o iskustvu iz srednje škole.
Nakon što je Hrvatska u junu 1991. proglasila nezavisnost od bivše Jugoslavije, jugoslovenska vojska i crnogorski rezervisti su četiri mjeseca kasnije izvršili agresiju na Dubrovnik, grad pod zaštitom UNESCO-a.
Agresija na Dubrovnik - u kojoj su učestvovali pretežno građani Crne Gore - najveća je sramota u njenoj novijoj istoriji, ocjena je nevladinih organizacija koje se bave ljudskim pravima i ratnim zločinima.
Iz YIHR-a ističu da je tema ratova 90-ih pozicionirana među završnim lekcijama i da se često obrađuje pred raspuste ili zaključivanje ocjena, što ukazuje na institucionalni otpor prema dubljoj razradi.
Zato su mnogi učesnici istraživanja, o tom periodu prvi put dobili informacije na radionicama nevladinih organizacija, iz dokumentaraca i filmova, ali i putem interneta ili vještačke inteligencije.
Tako je "film "Quo vadis, Aida" mnogima približio šta se desilo – malo su znali, ali su iz tog filma dobili mnogo informacija", ističe nastavnik Marko.
"Aida" govori o agoniji majke koja pokušava da izbavi porodicu od snaga Vojske Republike Srpske predvođenih Ratkom Mladićem, koje su nakon ulaska u tada zaštićenu zonu Ujedinjenih nacija u Srebrenici 1995. pobile više od 8.000 Bošnjaka.
Međunarodni sud pravde u Hagu ovaj zločin je označio kao genocid, ali se to ne pominje u crnogorskim udžbenicima.
Dio partija na vlasti u Crnoj Gori ne priznaje da se u Srebrenici desio genocid.
Vlast u Crnoj Gori čini Pokret Evropa sad premijera Milojka Spajića, nekadašnji prosrpski Demokratski front šefa parlamenta Andrije Mandića, Demokrate vicepremijera Alekse Bečića i predstavnici albanskog i bošnjačkog naroda.
<h2>Šta kažu nastavnici</h2>
Većina nastavnika koji su učestvovali u istraživanju YIHR snažno vjeruje da je uključivanje tema vezanih za ratove 90-ih izuzetno važno za učenike, prije svega kako bi razumjeli svijet oko sebe, razvili kritičko mišljenje i empatiju te naučili da cijene mir.
Ističu, međutim, da se istorija u posljednjem razredu osnovne škole izučava samo jedan čas nedjeljno.
Nastavniku posao otežava i to što učenici najčešće nisu zainteresovani da dodatno istraže i razumiju kompleksnost teme, već se drže u porodici usvojenog narativa, uvjereni da već znaju "pravu istinu".
- Najveći izazov je babina i đedova istorija - konstatuje nastavnik Marko.
Učenici mogu doživjeti nastavni sadržaj koji odstupa od 'prave istine' kao provokaciju ili čak prijetnju vlastitom identitetu i porijeklu, što kod nekih izaziva zatvaranje, otpor ili emocionalne reakcije, navodi se u Istraživanju YIHR-a.
U tim situacijama učionica postaje prostor potencijalnih tenzija, gdje nastavnik mora pažljivo balansirati između očuvanja neutralnosti i podsticanja otvorenog dijaloga.
- Razbijanje zida predrasuda jedan je od najtežih zadataka nastavnika istorije, ali i onaj na koji svi moramo biti strpljivo spremni - ocjenjuje za Radio Slobodna Evropa nastavnik Igor Radulović.
Radulović poručuje da je sa učenicima najprije potrebno razgovarati, provjeriti kako i zašto su njihovi stavovi unaprijed izgrađeni, a tek potom ih suočiti sa mišljenjima i stavovima koji se razlikuju ili suprotstavljaju njihovim.
Da učenici nisu u dovoljnoj mjeri upoznati ni sa događajima iz Drugog svjetskog rata, iako nastavni programi predviđaju izučavanje tog perioda, pokazala je anketa RSE u podkastu o četnički komandantu Pavlu Đuriđiću.
U istraživanju YIHR se navodi da se pojedini nastavnici samoinicijativno odlučuju na suzdržanost prilikom obrađivanja teme ratnih devedesetih, naročito oni koji taj period nisu izučavali na studijama.
Uz to prisutan je i problem pritiska od strane nadređenih u školi da se ne bave detaljnije tom tematikom.
Sagovornik RSE potvrđuje da su svi ti problemi prisutni, ali da se "integritet i dignitet struke čuvaju jedino odgovornim pristupom nastavi".
- Traženje izgovora je neprihvatljivo. Taj začarani krug se jednom mora prekinuti, jer prebacivanje odgovornosti na naredne generacije nastavnika ne smije biti opcija - insistira Radulović.
Iz Ministarstva prosvjete nisu odgovorili na upit RSE da li su upoznati sa mogućim pritiscima na nastavnike istorije.
Nastavnici se takođe žale na druge prepreke - od malog broja časova, do zastarjelih udžbenika, što se ove teme obrađuju na kraju školske godine do toga da državne institucije ne organizuju specijalizovane seminare ili materijale iz ove oblasti.
Gotovo svi ističu da su se sami angažovali i pohađali različite seminare i radionice koje su organizovala stručna udruženja ili nevladine organizacije.
<h2>"Najopasnije bi bilo da ne pričamo, da preskačemo"</h2>
Istraživanje je pokazalo da su nastavnici često ućutkivani na temu ratova 90-ih, jer sama uprave škole ima takvu politiku, a institucija nastavnika u Crnoj Gori nije dovoljno uvažena, navodi predstavnica YIHR-a Kristina Žugić.
- Autonomija nastavnika je vrlo ograničena i zbog trenda političkog zapošljavanja u školama, koji je i dalje jak u Crnoj Gori. To utiče na strah kod nastavnika da će izgubiti posao ako ne prate politiku onih koji sjede u upravi - kazala je ona za RSE.
Sugeriše niz promjena kada je u pitanju predmet Istorija.
Prvi je da se u udžbenicima temeljnije obrade teme 90-ih, ali i obavezno obrazovanje nastavnika na ovu temu ukoliko nisu imali prilike da je izučavaju na studijama.
- To će omogućiti nastavnicima da slobodnije predaju - kaže Žugić.
U YIHR-u su svjesni da je politička klima veoma značajan faktor u oblikovanju društvenog i obrazovnog narativa.
I dok ne sazri politička svijest, ne možemo očekivati veće promene na ovom polju, smatra Žugić.
- Najopasnije bi bilo da ostane ovako. Da ne pričamo, da preskačemo, da pustimo da mladi na osnovu porodičnih narativa tumače i stvaraju nove narative, podjednako ostrašćene i nepomirljive - poručiča je ona.
Crnogorsko društvo, zaključuje, mora shvatiti da ne postoji opcija da se ove priče samo zaborave.

"Kao da je poslije raspada Jugoslavije istorija stala": Zaobilaženje ratnih 90-ih u nastavi

Božena Miljić

''Opterećeni'' prošlošću, ali iz nje ne učimo: Istorija Crne Gore se brutalno prekraja i zloupotrebljava za tuđe interese

Nastava istorije u regionu je etnocentrična, o 90-im se uči malo i selektivno, jer političke elite i dalje istoriju koriste kao sredstvo manilupalcije, a o tome svjedoče brojni primjeri nenaučnog istorijskog revizionizma.
To je saopšteno na otvaranju međunarodne konferencije „Granice u Jugoistočnoj Evropi: geografija ili imaginacija?“, koja se završava večeras.
Na otvaranju konferencije je saopšteno i da je rat u Ukrajini pokrenuo rasprave o međunarodnim principima teritorijalnog integriteta, čije su refleksije na region Jugoistočne Evrope očigledne.
Glavni pregovarač Crne Gore sa Evropskom unijom (EU) Predrag Zenović, govoreći o projektu Zajedničkih istorijskih knjiga koji promoviše multiperspektivni pristup u nastavi istorije kroz primjer šest knjiga koje pokrivaju period od Osmanskog carstva do 2008. godine, kazao je da konferencija polazi od tema koje nijesu samo predmet akademskog istraživanja, već i temeljne komponente izgradnje održivog mira i demokratske kulture država regiona.
U tome, prema njegovim riječima, ključnu ulogu ima obrazovanje, a naročito nastava istorije.
- Inicijative poput regionalnog projekta zajedničke istorije, u okviru kojeg je do sada objavljeno šest tomova, predstavljaju dragocjen doprinos razvoju kritičkog mišljenja i osnažavanju kapaciteta za suočavanje s prošlošću - rekao je Zenović.
Kako je kazao, ti priručnici podstiču multiperspektivni pristup, koji nikako ne smije biti revizionizam, već prilika za dublji uvid i bolje razumijevanje.
- Ovi udbženici upravo o tome svjedoče, jer istorija mora počivati na činjenicama, samo na toj osnovi moguće je graditi legitimne i moralno održive zaključke - naveo je Zenović.
On je istakao da je najdublji evropski primjer za proces pomirenja iskustvo francusko-njemačkog odnosa i pomirenje dva tada zavađena naroda.
- Taj proces je bio svjesna odluka za izgradnju zajedničke evropske ideje - naveo je Zenović i dodao da evropske prakse pružaju okvir u kojem se pokušava i uspijeva pomiriti.
Govoreći o granicama, Zenović je rekao da se valja zapitati da li su granice koje dijele samo stvar politike i ideologije, ili stvar narativa.
- Granice koje razdvajaju sjećanja često su postojanije od fizičkih. Upravo zato zadatak pred nama nije samo prekoračavanje geografskih linija, već prevazilaženje mentalnih i simboličkih podjela - kazao je Zenović.
Ambasador Njemačke u Crnoj Gori Peter Felten rekao je da je u prethodne tri godine u više navrata mogao da se uvjeri koliko je nedovoljno dogovora u regionu i koliko je na putu saradnji i razumijevanju stajao nedostatak slaganja oko toga što se desilo u prošlosti.
- Zbog toga rad i rezultati koje ste ostvarili kroz ovih šest tomova imaju izuzetnu važnost - kazao je Felten.
On je rekao da je iskusio i pokušaj da se politizuje istorija - netačno tumačenje istorijskih činjenica i pogrešno tumačenje onoga što se desilo u prošlosti, kao i negiranje odgovornosti.
Prema riječima Feltena, nekada se u školama na Zapadnom Balkanu izbjegavaju teme vezane za skoriju prošlost, a određena pitanja vezana za identitet, religiju ili pripadnost postaju sve otrovnija.
- To je bolest protiv koje bi najuspješnija vakcinacija bila da se prošlost ne ostavlja u nejasnim situacijama, već da se zajednički prepoznaju važne činjenice i da se ne ulazi u rasprave o tome šta su činjenice, već da se diskusija usmjeri ka tumačenju utvrđenih činjenica - rekao je Felten.
On je poručio da, bez prethodne usaglašenosti o utvrđenim istorijskim činjenicama, izmirenje nije moguće.
Felten je kazao da je izmirenje jedna od ruta i Berlinskog procesa koji je inicirala nekadašnja njemačka kancelarka Angela Merkel, nastavio Olaf Šolc, a sada će nastaviti i Fridrih Merc.
- Berlinski proces je uvijek imao regionalnu integraciju kao benefit, kao i način za region da se pripremi za članstvo u EU - naveo je Felten.
Govoreći o granicama, on je kazao da je u regionu nemoguće da se granice povuku na logičan način, već je jedini način da se one učine takvim da građani regiona preko njih mogu da prolaze nesmetano.
Felten je dodao da je zadovoljan što u momentu smanjenja državnih fondova imaju mogućnost da podrže projekat JHP.
Bivši šef albanske diplomatije Ditmir Bušati rekao je da projekat Zajedničkih istorijskih čitanki nema veze sa granicama, već sa ljudima, koji međusobno sarađuju kako bi jasno i kritički razmišljali o budućnosti.
On je istakao da postoji mreža različitih sporova koji otežavaju sposobnost država regiona da se kreću naprijed brže.
- Svjedoci smo te mreže sporova koji potiču ili iz Drugog svjetskog rata, raspada Jugoslavije, ili graničnih sporova nastalih zbog nastanka novih država nakon pada gvozgene zavjese - naveo je Bušati.
Kako je rekao, u slučaju država Višegradske grupe, ali i drugih, moglo se vidjeti da je pristupanje EU takvo da transformiše bivše neprijatelje u susjede.
- U našem slučaju to se još nije pokazalo kao takvo. Nadam se da ćemo kroz kolektivno djelovanje dati doprinos tome - kazao je Bušati.
Izvršna direktorica Evropskog fonda za Balkan Aleksandra Tomanić rekla je da su, kada su počeli da rade na projektu, shvatili da knjige moraju biti dostupne na internetu.
Ona je rekla da su razgovarali o tome kako da se napravi jedna bezbjedna stranica koja neće biti hakovana, pa se IP adresa mijenja na svakih 15 minuta.
Prema riječima Tomanić, tako se tehnički priprema ako neko istoriju želi da razmatra iz različitih uglova.
- Uz jedan konstruktivan pristup i istinsku političku volju problem sa istorijom u regionu bi mogao da bude riješen - rekla je Tomanić.
Ona je zahvalila Ministarstvu spoljnih poslova Njemačke na podršci projektu.
Urednica JHP projekta i rektorka Panteon Univerziteta društvenih i političkih nauka Kristina Koulouri rekla je da je taj projekat, koji je počeo kasnih 90-ih na inicijativu biznismena koji su htjeli da vide miran razvoj u svom regionu bez ratova, uspio da preživi do 2020. godine i da uskrsne 2022.
- Nakon toliko godina, smatram da ovaj projekat jeste uspješna priča, da vrijedi druge šanse i da inspiriše mlade kolege koji bi da nastave i obnove naš rad - rekla je Koulouri.
Ona je istakla da je JHP pokrenuo tim od više od 100 istoričara iz 13 država Jugoistočne Evrope.
- Izrađeno je šest udžbenika kojima se pomoviše pomirenje u regionu i, uprkos regionalnoj dimenziji, ovo jeste jedinstven projekat - kazala je Koulouri i dodala da JHP može da ponudi model kako podučavati u post-konfliktnim društvima.
Ona je saopštila da su knjige prevedene na japanski jezik, gdje se koriste kao model.
Prema njenim riječima, JHP je stvorio važno nasljeđe, na kojem treba da zasnivamo budući rad.
Koulouri je rekla da su temu granica za drugu verziju JHP izabrali, jer je taj koncept bitan u kreiranju identitea.
- Granice ne možemo da razumijemo bez koncepta kretanja stanovništva i tranzicija koje se dešavaju na različitim mjestima. Važno je razumjeti istoriju granica u kombinaciji sa istorijom same države - naglasila je Koulouri.
Ona je navela da prije 18. vijeka nijesu bile linearne granice, nego zone, koje su zavisile od rijeka ili planina, nakon čega je došlo do stvaranja neteritorijalnog integriteta, pa se zato mora biti na oprezu kada se govori o granicama i identitetima.
Govoreći o obrazovanju, Koulouri je kazala da ono ne daje rezultate u kratkom roku, već da se mora biti strpljiv da bi se došlo do promjene kroz obrazovanje.
- Mi smo tu da nastavimo poduhvat koji će biti nužan koliko god traje nacionalizam - rekla je Koulouri.
Rukovoditeljka JHP Zvezdana Kovač objasnila je da je projekat rezultirao izradom šest knjiga koje obrađuju period od Osmanskog carstva do 2008. godine, a na kojima su radili istoričari iz svih država Jugoistočne Evrope.
Ona smatra da je to jedan od najvećih projekata civilnog društva, jer su desetine istoričara iz 13 zemalja uspjeli da se dogovore u vezi sa sadržajem knjiga koji je preveden na 11 jezika.
Među tim izdanjima je i ono na crnogorskom jeziku koje možete naći na: <a href="https://jointhistory.net/">www.jointhistory.net.</a>
Kovač je zahvalila Ministarstvu spoljnih poslova Njemačke i Evropskom fondu za Balkan, koji su omogućili ovaj projekat (JHP 2.0) i Centru za građansko obrazovanje na podršci u organizaciji ove konferencije.

Neophodna politička volja kako bi nastava istorije bila oslobođena etnocentrizma

Politički analitičar Ranko Đonović ocijenio je da Crna Gora trpi posljedice prepuštanja sopstvene sudbine drugima, navodeći da je upravo to razlog zašto zemlja, kako kaže, „dobija Abazovića, Spajića, Milatovića i Krivokapića“.
Gostujući u emisiji "Na kraju dana" na Televiziji E, Đonović je upozorio da je krivotvorenje i krađa crnogorske istorije opasno za crnogorsko društvo, komentarišući nedavnu liturgiju Crkve Srbije na lokalitetu stare crnogorske države Duklje.
– Ovako je bilo i prije 35 godina i to traje. Ovo što se desilo na području Duklje je sramota i za vlast i za Crnu Goru. Ovo dobro neka čuju građani, ako ko hoće da čuje, jer tu vlast su doveli oni. E sad je samo pitanje dokle će Crna Gora da tone. Ako biste mene pitali, ja sam mislio da će još prije deset godina da se stvari mijenjaju, da će Crna Gora uzeti svoju sudbinu u svoje ruke, ni Crkva Srbije, ni Beograd, niti bilo ko drugi. Jer Crna Gora je znala da se brani i da se odbrani. Crna Gora je svoju slobodu plaćala krvavo i mi smo bili primjer čitavom svijetu. Međutim, mi kad tu slobodu osvojimo, lako je predajemo, pa se opet za nju borimo. Nadam se da će ovo biti posljednji put i onda neka traje. Dako Crnogorci više shvate da je ovo sramota koju će naša generacija, malo prije i malo poslije mene, pamtiti naredne generacije dovijeka – poručio je Đonović.
Nigdje popovi nijesu bili tako nedobrodošli kao u Crnoj Gori, podsjeća Đonović i dodaje da nije poznavao nikoga ko je &nbsp;uvažavao popove u komunističkom vremenu. Ne zato što je naređeno, nego, kako je rekao, zato što Crnogorci nikad nijesu bili veliki vjernici.
On podsjeća da su crnogorske vladike bile ratnici, što smatra nespojivim sa duhom hrišćanstva, ali ističe da su tada postojali viši ciljevi.
– Nama je vladika išao u boj sa sabljom, što je nespojivo sa vjerom, sa hrišćanstvom, ali se branila sloboda i živa glava. Tako da je za to bilo razumijevanje, i pohvale smo za to dobijali i od Rusije i od čitave Evrope. Međutim, došlo je neko drugo vrijeme – kazao je on.
Đonović pita koliko je potrebno Crnogorcima da shvati da svoju sudbinu moraju da drže u svojim rukama.
– Nedavno sam u jednoj izjavi rekao: "Opet smo živi, opet preživljavamo". Vidite šta nam se sve dešava! Sada je samo pitanje, pošto smo davno, po mom mišljenju, pali na dno i tu poskakujemo i pomalo tonemo, koliko još treba Crnogorcima i građanima Crne Gore – ovdje ne mislim samo na Crnogorce – da shvate i da se opamete, da svoju sudbinu moraju da drže u svojim rukama. Moraju da upravljaju sami sobom, ne mogu da vjeruju drugima više nego svojim očima. Ko god prepusti svoju sudbinu drugome, u bilo kojim relacijama, taj neće proći dobro. Zato Crna Gora ne prolazi dobro, zato dobija Abazovića, Spajića, Milatovića, Krivokapića - zaključio je Đonović.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DTkqfwlLVzsk&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>

Đonović: Krivotvorenje i krađa istorije opasni za naše društvo, Crnogorci sudbinu moraju držati u svojim rukama

Odnos prema Duklji najprije proističe iz neznanja. Radi se o značajnoj civilizacijskoj tekovini, koja se ne može pripojiti Srbiji, zbog čega su najprije počeli da je negiraju, a kada ni to nije bilo moguće, onda su pribjegli prisvajanju - poručio je istoričar Dragutin Papović.
On je, gostujući na Drugačijoj radio vezi na Anteni M, podvukao da je jasno da srpska propaganda ima plan da nakon posrbljavanja Petrovića, pređe i na posrbljavanje Vojislavljevića.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 66.6369%; padding-top: 120px;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fetv.me%2Fdrustvo%2Fprijava-odt-u-i-vdt-u-protiv-spc-svestenika-derkovica-i-srpskog-ambasadora-zbog-neovlascenog-skupa-na-duklji&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>
- Ovakve akcije otkrivaju da je to meta djelovanja, međutim u istoriografiji postoji dovoljno dokaza, činjenica za svakoga ko želi da o tome objektivno i nepristrasno promišlja, i ko želi da zna više o istoriji Duklje, vidjeće da to ne može da se održi. Bez obzira na količinu propagande, sve je uzalud kada se jasno saopšte istorijske činjenice - rekao je Papović.
Komentarišući prisustvo ambasadora Srbije u Crnoj Gori Nebojše Rodića na tzv. „tradicionalnom saboru“ na Duklji, Papović je rekao da je to dokaz potpune usklađenosti političkog djelovanja države Srbije i njene crkve.
- I to ne čudi, makar ne posljednjih četiri, pet godina, ali ono što čudi je, ili što ostavlja gorak utisak, što crnogorske institucije nijesu reagovale na to. Kada se ambasador jedne države, bez obzira na to koje, pojavi na manifestaciji koja prisvaja crnogorsko kulturno nasljeđe i niko ne reaguje, to je dokaz da oni koji rade u institucijama ne rade svoj posao - rekao je Papović. &nbsp;
Papović dalje navodi da je reakcija Ministarstva kulture na tzv. tradicionalni sabor - gora od ćutanja.
- Nedopustivo je da Ministarstvo kulture ne reaguje na način da jasno kažu da je to prvorazredno kulturno dobro Crne Gore, da je to arheološki lokalitet koji još nije dobro proučen, prije neki dan su otkriveni predmeti koji pripadaju antičkoj Duklji. Reagovati na onaj način je skandalozno i izgleda kao da se Ministarstvo kulture odriče kulturnog dobra - kazao je Papović.
Na pitanje kako objasniti novi talas revizionizma i prema periodima bliske prošlosti, Papović je istakao da je to nešto što smo gledali i u Srbiji, nakon što je tamo i zvanično izvršena revizija ili rehabilitacija četničkog pokreta.
- Da je to stvarno tako, a što se malo pominje u medijima, pokazuje i to što je potpredsjednik Vlade Budimir Aleksić prisustvovao ovom događaju, čiji je resor upravo obrazovanje i odnos sa vjerskim zajednicama - smatra Papović.&nbsp;
Papović dalje dodaje da se radi o pripremi terena kako bi se promijenili istorijski udžbenici, naglašavajući da "tamo đe je četnička ideologija na vlasti neminovno je etničko čišćenje".&nbsp;
- Ovo što je izjavio Joanikije slušamo godinama. Vjerujem da je to priprema terena kako bi se u udžbenicima našlo upravo ovo što priča Joanikije, onda bi to dovodilo do drugačijeg odnosa u društvu. Tamo gdje se promoviše četnička ideologija, neminovno je etničko čišćenje, a ako to postane zvanična politika Vlade onda je to priprema katastrofe Crnoj Gori - zaključio je Papović.

Papović o saboru na Duklji: Priprema se teren za promjenu istorijskih udžbenika, reakcija MKM gora od ćutanja

Sjednica predsjedništva Demokratske narodne partije (DNP) je u toku, a ispred njihovih prostorija u Podgorici okupile su se pristalice koje podržavaju odluku da napuste Vladu jer zahtjevi, kojim su planirali usloviti ostanak u vlasti, nijesu usvojeni u dnevni red jučerašnje sjednice.
Juče su potpredsjednik Vlade Milun Zogović i ministarka saobraćaja Maja Vukićević saopštili da će zato danas na sjednici predsjedništva partije podnijeti ostavke.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 53.8462%; padding-top: 120px;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fetv.me%2Fpolitika%2Fzogovic-vukicevic-i-ja-sjutra-podnosimo-ostavke&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>
U incijativi DNP-a koja je upućena Vladi oni su tražili ustavno normiranje srpskog jezika kao službenog; Zakonsko normiranje dvojnog državljanstva; Zakonsko normiranje istorijske trobojke; njena upotreba i isticanje; Sveobuhvatan dijalog Glavnog grada, Opštine Zeta i mještana Botuna u pravcu pronalaženja kompromisnog rješenja koje bi rezultiralo Lex specialisom. 
- Ova inicijativa u potpunosti je utemeljena u Koalicionom sporazumu, Barometru 28, pravnim tekovinama Evropske unije zasnovanim na jednakosti i inkluziji, a ne isključivanju i diskriminaciji. Duboko uvjereni da je Crnoj Gori neophodan dijalog i pomirenje, uvažavajući društveno-političku realnost, istorijski kontinuitet i identitetski pluralizam, smatramo da će usvajanjem ove inicijative Vlada Crne Gore dati ključni doprinos EU integracijama i trajnom prevazilaženju podjela - navodi se u inicijativi Zogovića i Vukićević.
Spajić je, prema informacijama TV E, na jučerašnjoj sjednici rekao da je za Vladu Crne Gore priča o Botunu završena i da će se okrenuti novim projektima gradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda na teritoriji Crne Gore. Ponovio je, kako nam je rečeno, da je za identitetska pitanja nadležna Skupština Crne Gore i da se Vlada time neće iscrpljivati.
Što se tiče Botuna, kako je Spajić naglasio, Pokret Evropa sad (PES), a time i Vlada, će podržati da se kroz parlament ojačaju garancije koje su Glavni grad Podgorica i Vlada dali Botunjanima.
Spajić je i prije jučerašnje sjednice kazao da je Skupština Crne Gore mjesto za pokretanje inicijative o srpskom jeziku i njeno razmatranje, uz uključivanje svih zainteresovanih aktera - ne samo parlamentarnih, već i društvenih, stručnih i akademskih činilaca.
- Potpuno je razumljiva legitimna težnja najzastupljenije jezičke zajednice u Crnoj Gori da se pokrene pitanje statusa srpskog jezika. Iako je evropski put prioritet iznad svih ostalih, sve značajne teme zaslužuje punu pažnju i odgovoran pristup - naveo je Spajić na mreži Iks (bivši Tviter).
Upravo takav pristup, kako je rekao, predviđen je Barometrom 26, oko kojeg su se saglasile sve parlamentarne stranke u Crnoj Gori. &nbsp;&nbsp;
S druge strane, Spajić kaže da pitanje izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Botunu predstavlja civilizacijsko i ekološko pitanje, te da ga ne treba dovoditi u vezu sa kulturno-identitetskim temama.&nbsp;
- Vlada je dala jasne i precizne garancije koje štite svakog građanina Botuna i cijele Zete, što dodatno potvrđuje održivost ovog projekta. Riječ je o samo jednom od 32 postrojenja koja planiramo da izgradimo do kraja 2035. godine kako bismo ispunili ekološke standarde koji podrazumijevaju članstvo u Evropskoj uniji - istakao je Spajić.
Premijer poručuje da ucjenjivački model saradnje neće biti dozvoljen nijednoj političkoj strukturi u aktuelnoj većini.
- A o vitalnom interesima Crne Gore će se odlučivati isključivo u našoj zemlji - zaključio je Spajić.
Iz DNP-a su ranije poručili da ostaju spremni za dijalog, ali da nema trgovine ideološkim i programskim principima.
- DNP nije u Vladi zbog fotelja, već zbog građana koji su nam dali povjerenje na parlamentarnim izborima 2023. godine. Ukoliko naše inicijative budu odbijene, bez zadrške ćemo napustiti Vladu - poručili su iz te partije.

Počela sjednica predsjedništva DNP-a, njihove pristalice se okupile da im pruže podršku

Protiv pravnog lica „A.M.“ Podgorica i izvršnog direktora B.C. (47), državljanina Republike Turske, podnijeta je krivična prijava zbog utaje poreza i doprinosa u produženom trajanju i krivično djelo pranje novca u iznosu od 44.042 eura, saopšteno je iz Uprave policije (UP).&nbsp;
Kako se navodi u saopštenju, sumnja se da je B.C. kao osnivač i izvršni direktor u pomenutom pravnom licu, postupajući u ime i za račun toga lica, kontinuirano tokom januara, februara, marta i aprila 2025. godine, u cilju izbjegavanja poreskih dažbina, prebacivao novac s računa osumnjičenog pravnog lica na svoje lične račune i podizao novac u gotovini s računa ovog pravnog lica, bez adekvatne poslovne dokumentacije, čime je po osnovu utajenog poreza na dohodak fizičkih lica, pribavio protivpravnu imovinsku korist u ukupnom iznosu od 44.042 eura, a što ujedno predstavlja i materijalnu štetu pričinjenu budžetu države Crne Gore.
- U postupku do podnošenja krivične prijave je utvrđeno da je B.C., krivično djelo pranje novca počinio na način, što je svjesno i sa namjerom da prikrije porijeklo novca znajući da je stečen kriminalnom djelatnošću, sa računa osumnjičenog pravnog lica, transferisao novčana sredstva na svoj lični račun kod jedne poslovne banke u Crnoj Gori, a potom istog dana, sprovodeći drugu fazu u krivičnom djelu pranje novca tzv. “raslojavanje”, u manjim iznosima preusmjeravao sa svog računa putem e-bankinga na račune trećih lica, koji su strani državljani, pokušavajući da u legalne tokove intergriše sredstva stečena kriminalnom djelatnošću, kako bi na taj način kroz privid zakonite potrošnje, odnosno transakcija, prikrio porijeklo protivzakonito stečenih novčanih sredstava - ističe se u saopštenju.&nbsp;
Ukupna materijalna šteta koja je pričinjena budžetu Crne Gore gore pomenutim krivičnim djelima iznosi preko 44.000 eura.
- Službenici Sektora za borbu protiv kriminala u okviru nacionalnog projekta trajnog karaktera kodnog naziva „Evazija“, nastavljaju sa pojačanim, ciljanim i prioritetnim aktivnostima, usmjerenim na razotkrivanje i procesuiranje odgovornih lica iz privrednog sektora čije kriminalne radnje direktno narušavaju ekonomski poredak države - dodaje se u saopštenju.&nbsp;
Kako se dodaje, kroz snažnu međuinstitucionalnu saradnju i koordinisane aktivnosti sa nadležnim organima, preduzimaju se odlučne mjere na zaštiti ekonomskih interesa građana i očuvanja budžeta Crne Gore. Akcija „Evazija“ predstavlja odlučan sistemski odgovor države na poreske i finansijske malverzacije, sa jasnim ciljem jačanja odgovornosti, zakonitosti i finansijske discipline u svim segmentima privrede.

Turski državljanin i njegova firma krivično će odgovarati zbog utaje poreza od preko 44.000 eura

Najmanje 85 ljudi stradalo je u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) od posljedica sniježne oluje i niskih temperatura koje su se spuštale do 40 stepeni ispod nule, saopštili su američki zvaničnici.
Polovina smrtnih slučajeva prijavljena je u Tenesiju, Misisipiju i Luizijani, a dok su neki od njih pripisani hipotermiji, za druge se sumnja da su povezani sa izlaganjem ugljen-monoksidu zbog izvora toplote koji su korišćeni u područjima u kojima nije bilo struje, prenosi AP.
Više od 230 hiljada domova i preduzeća bilo je bez struje do protekle noći, prema podacima veb-sajta za praćenje nestanaka Poweroutage.us, nakon zimske oluje koja je velika područja SAD zahvatila proteklog vikenda.
Meteorolozi najavljuju da će temperatura ispod nule potrajati na istoku SAD do februara i da postoji velika vjerovatnoća obilnih sniježnih padavina u Sjevernoj i Južnoj Karolini, Virdžiniji i sjeveroistočnoj Džordžiji ovog vikenda.
Snijeg je, kako navode, moguć i u djelovima Sjeverne Karoline i duž istočne obale, od Merilenda do Mejna.
Sa još jednim talasom opasne hladnoće koji od danas kreće ka jugu SAD, stručnjaci upozoravaju da se povećava rizik od hipotermije za stanovnike u djelovima Misisipija i Tenesija koji ulaze u šesti dan bez struje, na temperaturama ispod nule.
Američka Nacionalna meteorološka služba saopštila je da će arktički vazduh koji se kreće ka jugoistoku danas prouzrokovati pad već niskih temperatura na minus deset stepeni Celzijusa u gradovima poput Nešvila, gdje je više od 79 hiljada domova i preduzeća i dalje bez struje, skoro sedmicu nakon što je ogromna oluja donijela snijeg i led širom istočnog dijela SAD.
Stotine pripadnika Nacionalne garde mobilisano je u četvrtak u Misisipiju i Tenesiju kako bi očistili ruševine i pomogli ljudima zaglavljenim u automobilima ili u kućama.
Guverner Misisipija Tejt Rivs rekao je da trupe Nacionalne garde dostavljaju obroke, ćebad i druge zalihe kamionima i helikopterima, a guverner Tenesija Bil Li je kazao da su spasilačke jedinice podijelile više od 600 jedinica zaliha za grijanje i više od 8,3 hiljade litara benzina i dizela.

Najmanje 85 ljudi stradalo u SAD od posljedica sniježne oluje

Prim. dr med. sci Svetislav Malbaški, specijalista pedijatar i nefrolog, preminuo je juče u 88. godini. Dr Malbaški je osnivač ordinacije “Malbaški”, jedne od prvih privatnih zdravstvenih ustanova u našoj zemlji. Njegovo ime decenijama je bilo sinonim za posvećenost djeci.
Dr Malbaški bio je ljekar kojeg su generacije roditelja birale ne samo zbog stručnosti, već i zbog topline, strpljenja i ljudskog pristupa. Njegova ordinacija bila je mjesto na koje se dolazilo s potpunim povjerenjem, prenosi portal 24kroz7.com.
Kao pedijatar, ostavio je snažan trag kako u zdravstvenoj zajednici Crne Gore, tako i u životima brojnih porodica koje će ga pamtiti kao doktora koji je svoj poziv živio s iskrenom brigom i empatijom.
Dr Malbaški je bio i član Odbora za medicinska istraživanja Crnogorske akademije nauka.

Tag: istorija