Zbog sumnje u posjedovanje falsifikovane vozačke dozvole, na graničnom prelazu Debeli Brijeg, prilikom ulaska u Crnu Goru, službenici granične policije u Herceg Novom su lišili slobode F.R. (27), kosovskog državljanina, saopšteno je iz Uprave policije.
Kako su iz policije kazali, nakon pregleda ličnih dokumenata koja je F.R. dao na uvid posumnjano je u ispravnost vozačke dozvole, na kojoj su zapažena odstupanja i nepravilnosti u pogledu izrade a u odnosu na originalni izgled dokumenta.
- Sa događajem je upoznat državni tužilac u Osnovnom državnom tužilaštvu u Herceg Novom po čijem je nalogu protiv F.R. podnijeta krivična prijava zbog sumnje da je izvršio krivično djelo falsifikovanje isprave- stoji u saopštenju policije.

Portal ETV

original

viewImage

baseImage

610x380

500x500

400x240

400x203

thumbnail

UP: Krivična prijava protiv kosovskog državljanina, imao falsifikovanu vozačku dozvolu

Predsjednik bosansko-hercegovačkog entiteta Republika Srpska Milorad Dodik saopštio je da je tamošnje rukovodstvo donijelo zaključak da formiraju graničnu policiju.
To bi, tvrdi on, bilo učinjeno u skladu sa Dejtonskim sporazumom i njegovim Aneksom 2.
- Formirana je i Radna grupa, koja je danas održala svoj prvi sastanak povodom izrade zakona, a kojima će biti regulisan rad granične policije na teritoriji Republike Srpske. Zakonski okvir na kojem radi Radna grupa će biti isključivo u skladu sa Dejtonskim sporazumom i njegovim Aneksom 2 - naveo je on u objavi na društvenoj mreži X (bivši Tviter).
<div class="embed-block"><div style="max-width: 550px;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&amp;url=https%3A%2F%2Fx.com%2Fmiloraddodik%2Fstatus%2F1901616653571637421%3Fs%3D54&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>
U popodnevnim satima će, kaže on, biti održana i zatvorena sjednica tamošnje Vlade.
- Podsjećamo da je u periodu od 1996. do 2000. godine kontrolu granice Republike Srpske vršila Policija Republike Srpske, te da je suprotno Dejtonskom sporazumu i Ustavu BiH, 13. januara 2000. godine, visoki predstavnik Volfgang Petrič svojom odlukom nametnuo "Državnu" graničnu službu BiH. Ovim povodom će u popodnevnim satima biti održana zatvorena sjednica Vlade Republike Srpske, koja će razmatrati i ostala pitanja ukupne političko-bezbjednosne situacije u Republici Srpskoj i BiH. Sjednici će prisustvovati predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik i srpski član i predsjedavajuća Predsjedništva BiH Željka Cvijanović - zaključio je Dodik.
Dodik je 26. februara proglašen krivim u Sudu BiH - prvostepenom presudom mu je izrečena kazna od godinu zatvora i šest godina zabrane obavljanja funkcije zbog nepoštovanje odluka visokog predstavnika međunarodne zajednice u toj zemlji Kristiana Šmita - tj. za potpisivanje predsjedničkih ukaza, kojim je proglasio važećim dva neustavna zakona RS - o neprimjenjivanju odluka Ustavnog suda BiH i neprimjenjivanju odluka visokog predstavnika na teritoriji Republike Srpske, koje je Šmit prethodno poništio.
Kako je danas objavio Klix.ba, za Dodikom, Radovanom Viškovićem i Nenadom Stevandićem je raspisana centralna potjernica nakon što im je Sud Bosne i Hercegovine odredio pritvor zbog neodazivanja Tužilaštvu BiH na saslušanje.
Raspisivanje centralne potjernice je izvršila Granična policija BiH po automatskoj naredbi Suda BiH. To znači da su sve policijske agencije u BiH dobile obavijest te po zakonu trebaju privesti Dodika, Viškovića i Stevandića.
Ovdje, kako piše Klix, treba imati na umu da su osumnjičeni visoko pozicionirani političari u entitetu RS te da odbijaju odazivanje državnom tužilaštvu. Stoga ostaje da se vidi da li će privođenje osoba s potjernice izvršiti neka agencija nakon što ih eventualno ugleda, što je u datim okolnostima manje vjerovatan scenarij. S druge strane organizirana akcija privođenja, a naročito uz asistenciju EUFOR-a je nešto što je mnogo realnije za očekivati.
Nakon raspisivanja centralne potjernice moguće je i raspisivanje međunarodne potjernice te bi bilo koje pojavljivanje navedenih osoba u inostranstvu značilo i njihovo privođenje, odnosno to bi bila dužnost stranih policijskih agencija po postupanju Interpola.

Dodik: Najviše rukovodstvo Republike Srpske donijelo zaključak o formiranju granične policije, Radna grupa održala prvi sastanak

U cilju jačanja bezbjednosti granice na Skadarskom jezeru, danas je na kompleksu „Plavnica“, u prisustvu ambasadora Njemačke u Crnoj Gori Petera Feltena, porinut patrolni čamac za potrebe Granične policije Crne Gore.
U pitanju je donacija Savezne policije Njemačke vrijednosti od 250.000 eura.
Radi se o plovilu sa jakim vanjskim motorima, opremljen radarskim i navigacionim sistemom, izrađen za osnovu specifične konfiguracije i potrebe Granične policije Crne Gore, optimalan za posebne uslove rada na Skadarskom jezeru.
- Ova donacija predstavlja nastavak dugogodišnje tijesne saradnje Savezne policije Njemačke i Granične policije Crne Gore, kao i podršku crnogorskoj policiji da se pripremi za članstvo u Evropskoj uniji - saopšteno je iz Ambasade Njemačke.
Kako je istaknuto, patrolni čamac doprinijeće da Granična policija Crne Gore obezbjedi stalni nadzor državne granice na Skadarskom jezeru u pogledu krijumčarenja i ilegalnog prelaska granice, u različitim hidrometeorološkim uslovima.
Tokom probne vožnje, ambasador Felten i ministar unutrašnjih poslova Crne Gore Danilo Šaranović danas su se zajednički mogli uvjeriti u performanse doniranog plovila.

Njemačka donirala patrolni čamac Graničnoj policiji

Osnovno državno tužilastvo u Podgorici odredilo je zadržavanje do 72 sata D.P. zbog sumnje da je uz pomoć četiri magarca i sa jednim nepoznatim licem prenio 301 kilogram rezanog duvana.
U tome ga je, kako su istakli, zatekla granična policija u Tuzima.
On se sumnjiči za krivično djelo krijumčarenje.

1084x550

Muškarcu zadržavanje zbog sumnje da je uz četiri magarca pokušao da prokrijumčari 301 kilogram rezanog duvana

Najmanje dvije osobe izgubile su život u Oklahomi nakon što im se vozilo zaglavilo u poplavnim vodama, objavila je u nedjelju policija, dok su nevrijeme i poplave pogodili djelove američkog juga i srednjeg zapada tokom uskrsnog vikenda.
- Ovo je bio istorijski vremenski događaj -saopštila je policija Moorea, grada koji se nalazi južno od Oklahoma Cityja.
- Jedno vozilo sletjelo je s ceste i voda ga je odnijela pod most. U vrijeme incidenta spašeni su svi osim dvoje putnika. S velikom tugom izvještavamo da su žena i 12-godišnji dječak kasnije pronađeni mrtvi - navodi se.
Policija u Mooreu, koja je kasno u subotu odgovorili na više od deset poziva stanovnika čija su vozila ostala zaglavljena u poplavi, pozvala je ljude da ostanu kod kuće.
Širom Oklahome izdana su upozorenja na poplave.
Nacionalna meteorološka služba rekla je u nedjelju da se od istoka Teksasa očekuju snažne oluje koje će dospjeti jugoistočno do Iowe i Illinoisa, s potencijalno snažnim tornadom i vjetrovima koji bi mogli zahvatiti središnji Arkansas te središnji Missouri.
Za savezne države Arkansas, Kansas, Louisianu, Missouri i Oklahomu izdana su upozorenja za tornado.
Ranije ovog mjeseca, smrtonosna proljetna oluja uzrokovala je tornada i snažne oluje u dijelovima SAD-a od Teksasa do Ohija, a stradalo je više od 30 osoba.

Nevrijeme i poplave u Oklahomi, dvoje poginulih

Stručnjaci za EU kažu da Kanada ima pravi „vajb“ za Brisel — ali bi se suočila s ozbiljnim preprekama na putu ka članstvu, ocjenjuje magazin Politico u najnovijoj spoljnopolitičkoj analizi.
Članstvo u EU nije tema na glasačkom listiću na predstojećim kanadskim izborima ovog mjeseca — ali ankete pokazuju da su Kanađani sve više zainteresovani za tu ideju.
Dok američki predsjednik Donald Tramp remeti odnose sa svojim sjevernim susjedom kroz talas carina i ratobornih objava na društvenim mrežama, Kanađani počinju da se pitaju da li bi trebalo da potraže nove, pouzdanije saveznike.
I tu na scenu stupa Brisel.
U nedavnoj anketi, čak 44 odsto Kanađana podržalo je ideju o pridruživanju EU, dok je 34 odsto bilo protiv.
Glavna portparolka Evropske komisije, Paula Pinho, rekla je da je Brisel “počastvovan rezultatima takve ankete”, ali je istovremeno nagovijestila da su, prema važećim ugovorima EU, samo evropske zemlje formalno podobne za članstvo.
Ipak, iako ideja o kanadskom članstvu u EU možda zvuči nerealno čak i Komisiji, stručnjaci koji su za POLITICO analizirali to pitanje kažu da, iako bi bilo teško ostvarivo... zapravo nije nemoguće.
„Kanada bi sigurno ispunila uslove“
Priča o Kanadi kao 28. članici Unije uglavnom se zasniva na — osjećaju, realno.
Iako ih dijeli Atlantski okean i hiljade kilometara, Kanada i EU imaju mnogo zajedničkog: jake ekonomske veze, slične demokratske vrijednosti i, naravno, glavobolju po imenu Donald Tramp.
Postavlja se pitanje — s obzirom na to da se Pinho pozvala na formulaciju iz člana 49 Ugovora o Evropskoj uniji, koja kaže da „bilo koja evropska država... može podnijeti zahtjev za članstvo“ — da li geografija zaista odlučuje šta je to „evropska“ država i može li Kanada tu da se uklopi?
I kad ste već pitali...
- Biti Evropljanin je više stvar stava - rekla je Žizel Bos, profesorka na Univerzitetu u Mastrihtu koja se bavi podrškom demokratiji van granica EU.
„Pravno gledano, pojam evropske države zapravo nije jasno definisan, a ako pogledamo kroz istoriju, imali smo evropske zemlje koje, na neki način, nijesu bile ograničene samo na evropski kontinent“, dodala je Bos, podsjećajući da neke članice EU imaju prekomorske teritorije u Karibima, Pacifiku i Arktiku.
Nazvala je Kanađane „posebnim Evropljanima, na neki način“, zbog njihovog vjerovanja u socijalnu državu, političkog i pravnog sistema zasnovanog na evropskim modelima, kao i činjenice da mnogi Kanađani imaju porijeklo sa evropskog kontinenta.
Slično razmišlja i Frank Šimelfenig, profesor evropske politike na ETH u Cirihu, koji je dodatno razložio stalnu raspravu o tome šta zapravo znači biti Evropljanin, osim same geografske pozicije na mapi svijeta.
- Kanada bi svakako mogla da se kvalifikuje - &nbsp;rekao je, dodajući da je „u mnogo aspekata vjerovatno bliža evropskim vrijednostima, institucijama i politikama nego mnoge od sadašnjih kandidata za članstvo“.
Među tim kandidatima su zemlje Zapadnog Balkana, kao i Ukrajina i Moldavija, koje napreduju na evropskom putu, iako sporo. Tu su i Turska i Gruzija, čiji je proces zapeo zbog nazadovanja u demokratiji i problema sa vladavinom prava.
Iako Kanada ima dosta pozitivnih osobina, odluka o članstvu bi u krajnjem slučaju zavisila od Evropske komisije i svih zemalja članica EU.
Za one previše uzbuđene eurofile u Otavi, vrijedi podsjetiti: kada je Maroko 1987. podnio zahtjev za članstvo, EU ga je odbila jer — nije evropska država.
Francuskim farmerima se to ne bi svidjelo
I dok neki stručnjaci za EU vide argumente koji idu u korist kanadskog članstva, drugi su vrlo skeptični.
Za početak, Kanađani bi morali ozbiljno da se postave prema toj svojoj „evropskoj strani“.
Za sada, ti odgovori iz anketa, prema profesorki Bos, mogli bi biti više emotivna reakcija nego konkretna politička opredijeljenost.
Prije nego što su ušle u EU 2004. godine, zemlje Centralne Evrope stalno su predstavljale svoje članstvo kao „povratak u Evropu“, u mjesto kojem istorijski pripadaju.
Kanađani za sada nijesu pokazali takav osjećaj pripadnosti — barem ne javno.
Jan Bond, zamjenik direktora Centra za evropske reforme, smatra da bi bilo „izuzetno teško ubijediti bilo koga da je Kanada evropska zemlja“, iz više razloga.
Čak i ako bi prošla test takozvane „evropskosti“, na scenu bi stupila — ekonomija.
- Kanada bi morala da uvede carinsku granicu prema SAD i da primijeni sve EU tarife i regulative na uvoz iz Amerike... To bi bilo ekonomski razorno. Sve koristi od članstva bi bile nadmašene dugoročnim gubicima-dodaje Bond.
Uz to, za prijem nove članice potrebna je jednoglasnost svih članica — a u nekim zemljama čak i referendum, kao u Francuskoj.
- A koliko često su francuski farmeri glasali za slobodnu trgovinu sa ostatkom svijeta? Više je vjerovatno da će paliti gume nego da će to podržati - rekao je Bond.
Vrlo malo vjerovatno
Na kraju, davanje zelenog svjetla Kanadi moglo bi izazvati frustraciju kod zemalja poput Turske, koje bukvalno decenijama čekaju u redu za članstvo.
- Ne mislim da je ovo izvodljivo u kratkom roku, zbog same procedure i aktuelnog stanja Unije i proširenja - rekla je Bos.
Ono što Kanada može da uradi jeste da poboljša svoj sporazum o ekonomskom partnerstvu sa EU, kaže Bond.
I izgleda da vlasti u Otavi već rade na tome. Novi premijer, Mark Karni, svoj prvi službeni inostrani put obavio je 17. marta — pravac Francuska, gdje je s predsjednikom Emanuelom Makronom razgovarao o jačanju ekonomskih, odbrambenih i trgovinskih veza.
Ali možda je tada napravio i ključnu grešku, bar kada su u pitanju bilo kakve dugoročne evropske ambicije, kad je izjavio da je Kanada „najevropskija među neevropskim zemljama“.
Ako je Brisel to zapisao — moglo bi mu se obiti o glavu, ako ikad zaista pošalju zahtjev za članstvo.

Malo vjerovatno, ali ne i nemoguće da Kanada bude članica EU

Ima ta jedna porodična markacija, koja obeležava Vučiniće, bar ove kojima su se po ženskoj liniji u genetiku umešali Nenezići. "Nišan", rado bi govorio moj pokojni otac za objekat koji nam se ponosno umetnuo između dva oka, i kojim smo često, da se ne lažemo, znali da paramo oblake uvereni u superiornost svoje pojave i mišljenja.
S genetikom nema nekog izbora: trpiš to što ti je dato, a ako možeš popravljaš posledice. Tako se jednom prilikom, još sam bio srednjoškolac, moj najistureniji objekat susreo s pesnicom lokalnog džambasa. Kada je došao da jedinca pokupi s poprišta nedemokratske razmene mišljenja i povede na vraćanje objekta u prvobitno stanje, otac se iz srca nasmejao i prokomentarisao: "Čudo bi bilo da te je promašio".
Neće ovo, ipak, biti priča o mom ocu, ali hoće o očevini. Ni priča o nosu, dabome, ali o genetici - da.
Verujem da mnogi Crnogorci, koji su rođeni i žive van Crne Gore, u stvari razmišljaju poput mene. Odrastao sam na drilu o časti, junaštvu i poštenju. Odrastao na sećanju na đedovinu. Odrastao na pričama o sva tri Bogdanova sina, koji su dali živote za slobodu. U stvari, kada se sve sabere, ispada da od svih "mojih" Vučinića, samo moj otac, stričevi i dva brata od strica, nisu stradali u nekom ratu. Doduše, ni to što su otišli "mirnodopski", ne znači da se to nije desilo prerano.
Uglavnom, sve te priče, sećanja, legende... kod jednog deteta sa beogradskog asfalta stvorile su specifičan osećaj ponosa, zbog pripadanja maltene mitskom narodu. U kome i nos ima skoro mitsku poziciju. "Kako Crnogorac, a pričaš beogradski?" - nekad su se čudili, a nekad me i provocirali. Ali, kad bismo za vakta SFRJ dolazili u Crnu Goru - otac bi to često ponosno potencirao - nekako sam instiktivno osećao gde je granica, i u momentu prebacivao govor na crnogorski.&nbsp;
Naredne, zrelije godine, međutim, porekle su to nekritičko ubeđenje o mitskom narodu. No dobro, odlika zrelog, obrazovanog čoveka i jeste da stvari gleda realnije i kroz kritičku prizmu, pa se odlazak jednog dečijeg uverenja ipak može rangirati kao odlazak verovanja u Deda Mraza.
Oh, znao sam ja i posle puberteta da zarežim kada mi neko prezrivo kaže "vi Crnogorci", ispriča nikad smešan vic o osvajanju Beograda ili direktorskih pozicija ili prozbori "proterivanje". Ali sam ipak - i kroz svakodnevni život, i kroz iščitavanje štampe kupljene na Terazijama, i kroz izučavanje istorije - uspevao da lociram mane, nedoslednosti, pa i nezrelosti. Nisam, na sreću, upao u zamku da pomislim da sam dovoljno dobar da ih sam ispravljam i popravljam, ali jesam osetio obavezu da o njima govorim.&nbsp;
Istorija se, čini mi se, žestoko poigrala sa svim stanovnicima Balkana, napravivši od njih suštinski dobre ljude, ali često infantilne, i shodno tome i nezrele narode. Tako je i u Crnoj Gori, i sa Crnogorcima. Znam da je to teška karakterizacija, a ja sam diplomirao samo "neka lijeva prava" i nagurao četrdesetak godina novinarske karijere - što će reći, nisam kvalifikovan za medicinu ili psihologiju. Ali znam da u Crnoj Gori ima više nego dovoljno pametnih i obrazovanih ljudi, koji bi mogli da se pozabave razradom, dokazivanjem ili opovrgavanjem, dopunama i primenom ovoga šta pišem. A cilj mi nije da nekoga ubedim, ili nedajbože uvredim, već samo da potaknem na razmišljanje, a posle i delanje.
Genetika je, dakle, čudo. Ne može se izbeći, ali se može makar malo popraviti. Ili bar njene posledice, ako smo na to spremni. Mene su, recimo, ubeđivali da posle loma operišem istureni objekat izmađu dva oka. A ja sam se toliko srodio sa njim, da sam zaista verovao da će mi tom prilikom neki zli lekar smanjiti porodično obeležje. I odbio sam. Meni je to, znate, kao Samsonu kosa. A da sam pristao - rešio bih i pitanje devijacije, zbog koje i danas dišem "ka' krap".
Genetika je, rekao bih, ta koja čini i suštinu problema u Crnoj Gori. Nepotrebno junačenje dovelo je do toga da se, u nedostatku kakvog mrskog neprijatelja, gine po drumovima. Česte omraze, zameranja, "pamćenja" i pizme, do toga da se suštinski obična, nužna, stvar oko koje se svi slažu - ne odradi. Svođenje života na politiku - da logika, zdrav razum i moral "padaju" pred argumentima partijske pripadnosti. Na kraju i ono najbitnije: dok je ceo svet prerastao koncept naroda i uspešno razvija koncept nacije, ovde se i porodice dele i prijateljstva pucaju na temi "ovi" i "oni", nesvesni da su u stvari i ipak svi Crnogorci i da ih tako vidi ceo svet, pa čak i oni koji zbog svojih interesa potenciraju podele.
Kolikogod da sam knjiga pročitao ne umem da rasčivijam, a još manje da objasnim, crnogorski defetizam i crnogorske pizme. Lako padanje u očaj i predavanje kod prvog neuspeha je u neverovatnoj suprotnosti sa svim epskim bitkama i junačkim poduhvatima u istoriji. Što je najcrnje, to prate ogromne doze malodušnosti, pesimizma i fatalizma. A onda, u kakvoj su suprotnosti ekstremna humanost i otvorenost s jedne, i sitna zameranja, stoletna takođe sitna "pamćenja", primedbe i nalaženje "dlake u jajetu" s druge strane. Kako to spojiti i kako objasniti?
Čini mi se da je baš tu koren možda i najvećeg crnogorskog problema. A to je odustajanje od Crne Gore: zbog šake zlatnika (ili šake dinara), ali i zbog ličnog sukoba sa nekim, ljutnje što nije dobio kakvo državno nameštenje, ili što neka njegova ideja nije usvojena. I ni po jada da na odustajanju i odlasku ostane, nego onda taj smatra da treba da ponese Crnu Goru u miraz, da bi ga nova sredina lakše prihvatila.
I to, da budem sasvim jasan, nema previše veze sa ovom sadašnjom forsiranom podelom na narode. I potrebom da se dokaže da jedni ne postoje, da su u stvari samo deo drugih. Ovo sada je politička igra, sponzorisana spolja, zarad tuđih interesa, od čije realizacije svaki Crnogorac, pa kom god narodu da pripada, može da ima samo štetu.&nbsp;
Zaboga, pa kako ikome može da bude normalno vitlanje crnim zastavama s mrtvačkim glavama, zastavama poraženih saradnika okupatora iz rata završenog pre 80 godina? Kako iko može da toleriše da jedna verska organizacija, koja pledira da bude crkva svih pripadnika jedne veroispovesti, ne priznaje postojanje više od polovine svojih potencijalnih vernika? Kakvo zadovoljstvo iko ima u nastojanju da, umesto u svojoj, živi u tuđoj kući: kolikogod komfornoj, ipak uvek na smetnji?
Koliko je, kao posledica toga, propuštenih šansi, proćerdanog novca, bačene dobiti, uništenih porodica, bačenih kumstava i prijateljstava, izgubljenih ljudi raseljenih po celom svetu?
Da li da dodam na sve to kukavičluk, neznanje, egocentričnost, primitivizam i sujeverje - kao nove karakteristike crnogorskog društva? I da zato rizikujem da mi prilikom narednog dolaska u Crnu Goru neko ko se ne slaže sa mnom pomeri nos sad na drugu stranu? Dobro, možda bi mi to rešilo devijaciju, ali bi svakako i dokazalo pretpostavku da je u današnjem crnogorskom društvu mnogo lakše "regulisati" onog ko ukazuje na problem, nego se pozabaviti problemom i njegovim rešavanjem.
Ili je, možda, pravo rešenje suočiti se sa onim šta nam se dešava, locirati nesporni minimum zajedničkog državnog i nacionalnog interesa, pružiti ruku onome s kim se ne slažete, poštovati zakon, moral i čojstvo čak i kada ti lično ne odgovara? Izaći iz dogmi i fantazija, koje najviše plasiraju oni koji bi rado do golog kamena opljačkali ovu prelepu državu, i krenuti redom, u plansko i principijelno rešavanje problema. Pobediti ono naučeno u sebi, koje se toliko ponavlja generacijama, da je postalo deo genetskog koda, i uputiti pogled u XXI vek - u kome ljudi ostaju u Crnoj Gori i u nju se vraćaju, jer ima školovanja, obrazovanja i kvalitetne medicinske nege za sve, u kojoj se živi od sopstvenog rada, a opet mora manje da se radi nego na surovom severu, jer nam priroda i klima daju tu šansu.
Znam da ovaj kraj zvuči bajkovito, čak fantastično, posebno u Crnoj Gori kakva je poslednjih nekoliko godina, ali, to je posao svih poslanica - da budu optimistička vizija onoga šta bi trebalo da bude.

Izaći iz dogmi, pobijediti sebe

Spajićeva opsjednutost sa megalomanskim i nepromišljenim investicijama, osim što ga sukobljava sa civilnim društvom i pravnim poretkom, potvrđuje odsutnost makroekonomskih i sistemskih znanja, saopšteno je iz Građnske inicijative GI 21. maj.
- To što ga podržavaju neuke partije poput njegovog PES-a, Vučićevih velikosrpskih lojalista ili vlastohlepnih i podmuklih Demokrata samo dodatno govori o improvizatorskoj politici. Crnoj Gori nijesu potrebne spektakularne i kontroverzne milijarderske investicije već izgradnja humanog i departitokratizovanog društva, zaštićene životne sredine, inovativnog preduzetništva i uređene države -ističu u GI 21. maj.
Naglašavaju da budućnost ekonomske politike leži u sistemskim rješenjima koja će privlačiti kreativne male i srednje strane investitore i istovremeno podsticati razvoj domaćeg preduzetništva, počev od školskih programa pa do stvaranja energične poslovne zajednice.
- Pritom, sve to nije moguće ako se ne izgradi pošteno i znalačko pravosuđe, dobro poslovno zakonodavstvo kao i efikasna i nekorumpirana administracija. Ekonomska politika koja nije oslonjena na vitalne pravne institucije i koja ne shvata presudan značaj obrazovne, kulturne, urbanističke i zdravstvene politike ne može garantovati napredak. Ne trebaju Crnoj Gori “milijarderski spasioci” već sistem koji će podržati razvoj preduzetničke kulture utemeljene na hiljadama odgovornih pregalaca i desetinama hiljada zaposlenih posvećenih dostojanstvenoj zaradi i produktivnom biznisu - zaključili su u GI 21. maj.

GI 21. maj: Spajićeva opsjednutost nepromišljenim investicijama potvrđuje odsutnost sistemskih znanja

Nikšićka policija jutros je izvršila pretres stana i objekata u vlasništvu uglednog privrednika i predsjednika mjesnog odbora DPS „Dragova luka“, Mitra Milovića, pod sumnjom za nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih sredstava, saznaje Portal ETV. Tim povodom kontaktirali smo Milovića koji nam je potvrdio da se već treći put isti pretres sprovodi uoči izbora – nakon predsjedničkih, parlamentarnih i sada lokalnih. - Upali su jutros oko šest sati, bilo je šest-sedam policajaca sa nalogom za pretres. Djeca su bila u sobi, ukućani uznemireni… stresno. Ipak, već smo imali isto iskustvo. Ovo je treći put da se ista stvar dešava, i to isključivo zbog mog političkog angažmana u Demokratskoj partiji socijalista - kazao je Milović za naš portal.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250410170432_b1903ca5204399f78ed9ca9455ad5872e881f9a648605f0aa3c10818e24a0d54.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20250410170432_b1903ca5204399f78ed9ca9455ad5872e881f9a648605f0aa3c10818e24a0d54" data-rendition-name="original" width="1200" height="1600" loading="lazy" alt="Naredba za pretresanje stana Milovića"> <figcaption>Naredba za pretresanje stana Milovića(Photo: Portal ETV)</figcaption> </figure>  On ističe da ni prilikom prethodna dva pretresa, kao ni ovog jutros, policija nije pronašla ništa nezakonito, te da protiv njega nikada nije vođen krivični postupak. - Pošteno obavljam svoj posao, svakodnevno sam u servisu iz kojeg izdržavam porodicu. Svi koji me poznaju mogu to potvrditi. Nažalost, stiče se utisak da ovakve akcije postaju praksa pred izbore svake - dodao je Milović. Podsjećamo, Milović je ranije bio dovođen u vezu s navodima o kupovini ličnih karata u Beranama, ali su ti navodi ubrzo povučeni nakon što je on podnio zvaničnu prijavu protiv nepoznatih počinilaca zbog lažnog optuživanja.

Policija kod Milovića stalni gost pred izbore

Nepunih deset dana nakon što je Ministarstvo prosvjete, nauke i inovacija Crne Gore 25. marta zvanično odbacilo sve prijave na konkurs za direktora OŠ „Ratko Žarić“ u Nikšiću – uključujući i onu profesora fizičke kulture Radenka Adžića – isti kandidat je imenovan za vršioca dužnosti direktora te škole. Nastavno osoblje škole je o imenovanju obaviješteno 3. aprila u internoj email komunikaciji koju je poslao sekretar škole Slavko Đilas, u kojem se navodi da je Ministarstvo ipak imenovalo Adžića za privremenog rukovodioca škole. Ova odluka dolazi uprkos činjenici da je u zvaničnom dokumentu Ministarstva, datiranom 25. marta, jasno navedeno da su kandidati – Dušanka Vujičić i Radenko Adžić – eliminisani zbog slabog rezultata na pismenom testu. Ministarka Anđela Jakđić - Stojanović, nakon konkursa za izbor direktora škole koji je raspisan još 16. decembra prošle godine i dostavljanja prijava početkom januara, 20. februara formirala Komsiju za provjeru kompetencija, znanja i sposobnosti kandidata prijavljenih na konkurs u sastavu: Svetlana Drobnjak, ispred Ministarstva - predsjednica; Raba Hodžić ispred Zavoda za školstvo - članica; i Mladenka Perić, kao eksterni član sa Liste istaknutih stručnjaka iz oblasti obrazovanja. Komisija je 3. marta organizovala pisanu provjeru kandidata, a u izvještaju od 10. marta, na koju se poziva ministarka Jakšić-Stojanović u odluci o poništenju konkursa, konstatovala da nijedan od kandidata nije ostvario 70 odsto bodova, što je uslov za pristupanje drugoj fazi provjere, usmenom intervjuu. Radenko Adžić je na pisanom testu osvojio samo pet bodova, odnosno 25 odsto od maksimalnog broja bodova, što ga je automatski diskvalifikovalo u skladu s Pravilnikom o provjeri kompetencija, znanja i sposobnosti kandidata. Članom 6 stav 1 Pravilnika propisano je da kandidat koji je ostvario više od 70 odsto od ukupnog broja bodova na testiranju, stiče uslov da pristupi usmenom intervjuu. - Imajući u vidu navedeno, kao i da nijedan od kandidata koji su pristupili pisanom testiranju nije ostvario više od 70% bodova na testiranju, pa nije ni ispunio uslov da pristupi usmenom intervjuu, odlučila sam da po Konkursu za izbor direktora JU Osnovna škola „Ratko Žarić“ Nikšić, ne izaberem direktora – napisala je ministarka u dokumentu 25. marta, čime je konkurs praktično poništen, a škola ostala bez izabranog direktora. Ipak, već naredne sedmice ministarka Jakšić-Stojanović je prelomila – i za v.d. direktora imenovala baš jednog od kandidata koji nisu zadovoljili kriterijume. I to kandidata sa gorim rezultatom na pismenom testu – njegova protivkandidatkinja je osvojila 50 odsto bodova. <h2>Političko-religijski profil i izborna matematika</h2> Pravno gledano, ministarka ima diskreciono pravo da imenuje v.d. direktora dok se ne završi nova konkursna procedura, ali imenovanje kandidata koji je već odbijen u istoj instituciji zbog nedostatka stručnih kvalifikacija otvara ozbiljna pitanja, poput onog da li je riječ o političko-ideološkom imenovanju, a ne stručnom i meritokratskom. Pravni vakuum ostavlja prostor za političke odluke koje se mogu predstavljati kao formalno ispravne, ali suštinski dovode u pitanje smisao same konkursne procedure. Pitanje je dodatno osjetljivo kada se zna da je profesor Adžić bio među prosvjetnim radnicima koji su 2020. godine javno podržali litije koje je organizovala Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori, u znak protesta protiv tadašnjeg Zakona o slobodi vjeroispovijesti. Litije su bile okosnica šireg političkog prevrata u Crnoj Gori, a peticije koje su potpisivali prosvjetni radnici - kao forma političkog profilisanja unutar obrazovnog sistema. Mnogi učesnici i potpisnici apela kasnije su nagrađivani funkcijama u državnoj upravi i obrazovnom sistemu.  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/2025040712040_4fd0f52c8a7db14d17a48c70ae21e14fd8fed01ed770dd448e2f4191c6cc7ed8.png" data-media-id="editor_0" data-image-id="2025040712040_4fd0f52c8a7db14d17a48c70ae21e14fd8fed01ed770dd448e2f4191c6cc7ed8" data-rendition-name="original" width="540" height="498" loading="lazy" alt="Podrška Adžić Litije"><figcaption>PODRŠKA LITIJAMA: Političko profilisanje unutar obrazovnog sistema</figcaption></figure>  Sve dobija dodatnu političku težinu imajući u vidu da se lokalni izbori u Nikšiću održavaju 13. aprila, deset dana nakon Adžićevog imenovanja, pa se ono može posmatrati i kao politička poruka, ali i potencijalni signal mobilizacije biračkih grupa koje se identifikuju s crkveno-nacionalnim narativima. Ovaj slučaj još jednom otvara pitanje o tome koliko su obrazovne ustanove u Crnoj Gori taoci političkih kalkulacija, te da li se konkursi za rukovodeća mjesta sprovode da bi se ispoštovala forma, a ne da bi se birali najbolji kandidati. Ako konkursi nemaju snagu da rezultiraju izborom, a odluke se donose mimo onoga što su pokazali rezultati testiranja, onda ne govorimo o v.d. mandatu – već o institucionalnoj hipokriziji, gdje se struka podređuje trenutnoj političkoj računici.

Pao na konkursu, pa imenovan za v.d. direktora OŠ „Ratko Žarić“ u Nikšiću, deset dana uoči lokalnih izbora

Interventna jedinica policije iz Podgorice koja je bila na ispomoći nikšićkim kolegama za obezbjeđivanje završnih predizbornih skupova u petak, 11. aprila, nakon tribine koalicije „Za budućnost Nikšića“ (bivši Demokratski front) na Grahovu, napravila je težak incident, kada je jedan od policajaca nasrnuo na inspektora iz Nikšića, a onda, kada je pozvan u nikšićku policiju da se izjasni o okolnostima incidenta, čitava jedinica nasilno je upala u kabinet načelnika Centra bezbjednosti. Ovu informaciju Portalu ETV potvrdilo je više izvora iz nikšićke policije, koji su ogorčeni zbog ponašanja kolega iz Podgorice.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/2025041223040_6d5a60cbef7174c3d1fd1b5bb66674d6ef199f41ffe176925f0ea7d58f598338.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="2025041223040_6d5a60cbef7174c3d1fd1b5bb66674d6ef199f41ffe176925f0ea7d58f598338" data-rendition-name="original" width="1024" height="576" loading="lazy" alt="TEŽAK INCIDENT: Crnogorska policija (Ilustracija)"> <figcaption>TEŽAK INCIDENT: Crnogorska policija (Ilustracija)(Photo: UGC)</figcaption> </figure>  - Iz samo njima znanih razloga na Grahovu su onemogućili prolaz vozilu u kojem su bili inspektori iz Nikšića Radovan Lalić i Novica Jovović, koji su bili u eskortu koji je pratio štićene ličnosti koje su učestvovale na skupu. Iz kombija Interventne potom je izašao komandir iz CB Podgorica Marko Stojanović i pokušao da udari Lalića. Svjedoci tvrde da je bio u pijanom stanju, ali su teži incident spriječili ostali policajci – tvrde naši izvori. Nikšićki inspketori odmah su obavijestili strarješine o napadu kolega iz Podgorice, pa su Podgoričani pozvani da u nikšićkoj policiji daju izjavu, ali su i tu napravili težak incident. - To ih je izgleda naljutilo, a svi su bili &nbsp;pod dejstvom alkohola, pa su silom upali u kabinet načelnika Darka Radusinovića i pravili haos. Ponašali su se nepristojno, van svih pravila policijske etike i kodeksa, krajnje bahato. Odbili su da se alkotestiraju – kažu naši sagovornici iz nikšićke policije. Tvrde i da je situacija bila toliko napeta i prijetila da izmakne kontroli, pa je u petak veče u nikšićku policiju dolazio i šef podgoričke policije Goran Jokić, kako bi pokušao da smiri tenzije i privoli nikšićke kolege da „ne talasaju“ i ne insistiraju da njegovi puleni budu kažnjeni. Izvori Portala ETV kažu da je sačinjena i službena zabilješka, ali, navodno, nije dalje procesuirana, niti je incident evidentiran u Biltenu.

Podgorički policajci na Grahovu napali kolegu iz Nikšića, a onda napravili haos u kabinetu šefa nikšićke policije

U petak veče, kada su službenici Interventne jedinice napravili više incidenata i neprimjereno se ponašali prema kolegama iz Nikšića, u Centar bezbjednosti Nikšić sa šefom podgoričke policije Goranom Jokićem bio je i Dragiša Mugoša iz Sektora policije opšte nadležnosti – saznaje Portal ETV.
Jokić i Mugoša pokušavali su da „ispeglaju“ postupanje službenika Interventne jedinice koji su bili na ispomoć kolegama u Nikšiću za obezbjeđivanje predizbornih skupova nakon tribine koalicije „Za budućnost Nikšića“.
Mugoša, koji je nadležan za javni red i mir u Upravi policije, upravo je sa Jokićem rukovodio akcijom razbijanja mirno okupljenih građana na Cetinju 5. septembra prilikom ustoličenja u Cetinjskom manastiru mitropolita Crkve Srbije Joanikija Mićovića.
Protiv Mugoše su građani, zbog prekoračenja ovlašćenja, podnijeli više krivičnih prijava, a protiv njega se vode i postupci pred cetinjskim Sudom. Mugoša je izdavao naređenja o sredstvima prinude policijskim službenicima. Osim Mugoše postupak je pokrenut i protiv nekoliko njegovih kolega.
Crnogorski zvaničnici, iz prethodne i sadašnje Vlade, kao i čelnici policije, istrajavli su u tvrdnjama da je akcija nasilnog ustoličenja mitropolita Crkve Srbije Joanikija Mićovića u Cetinjskom manastiru i nasilno razbijanje građanskih protesta bila profesionalna a da su građanke i građani koji su iskazali otpor ustoličenju bili teroristi, čiji je cilj bio državni puč.
Podsjetimo, kako je Portal ETV objavio jutros Osnovno državno tužilaštvo u Nikšiću formiralo je predmet i trenutno prikuplja obavještenja povodom postupanja pripadnika Interventne jedinice policije iz Podgorice, koji su 11. aprila bili na ispomoći nikšićkoj policiji. Incident se dogodio nakon tribine koalicije ZBNK na Grahovu, kada je jedan od pripadnika Interventne jedinice fizički nasrnuo na inspektora iz Nikšića. Situacija je dodatno eskalirala kada je, po pozivu u policijsku stanicu radi davanja izjašnjenja o incidentu, čitava jedinica nasilno upala u kabinet načelnika Centra bezbjednosti.

Tag: granicna-policija