<p>Bijela kuća je potvrdila da će se 4. decembra u Miamiju specijalni izaslanik SAD-a <b>Stiv Vitkof </b>sastati sa šefom ukrajinskog Vijeća za nacionalnu sigurnost <b>Rustemom Umerovim.</b></p>
<p>Sastanak se održava dva dana nakon što je Vitkof u Moskvi 2. decembra proveo gotovo pet sati s ruskim predsjednikom <b>Vladimirom Putinom,</b> pregovori za koje Kremlj tvrdi da nisu donijeli "kompromis" o okončanju rata u Ukrajini.</p>
<p>Američki predsjednik <b>Tramp </b>rekao je da su razgovori - kojima je prisustvovao i njegov zet <b>Džared Kušner</b> - bili "razumno dobri", ali je dodao da je prerano reći šta će se dogoditi jer "za tango je potrebno dvoje".</p>
<p>Ukrajinski ministar vanjskih poslova <b>Andrij Sibhia </b>rekao je da Rusija mora "okončati krvoproliće" i optužio Putina da "gubi svjetsko vrijeme".</p>
<p>Očekuje se da će američki predstavnici 4. decembra informirati ukrajinsku delegaciju o svojim razgovorima s Putinom, izvijestili su američki mediji.</p>
<p>Američki specijalni izaslanik Vitkof i zet američkog predsjednika Donalda Trampa, Džered Kušner planiraju se sastati s glavnim ukrajinskim pregovaračem Rustemom Umerovim na Floridi, prema izvještajima medija, uključujući Njujork Tajms i CBS News, pozivajući se na Bijelu kuću.</p>
<p>Ukrajinski predsjednik <b>Volodimir Zelenski</b> ranije je najavio planove za nove razgovore s američkim predstavnicima.</p>
<p>- Pripremamo sastanke u Sjedinjenim Državama - nakon što se američki tim vrati iz Moskve i nakon relevantnih konsultacija u Vašingtonu - Rustem Umerov, Andrii Hnatov, zajedno s ostatkom pregovaračkog tima, nastavit će razgovore s izaslanicima predsjednika Trampa- rekao je Zelenski u svom večernjem video obraćanju 3. decembra.</p>
<p>Na svom šestom sastanku s Putinom u utorak, Vitkof je objasnio status američkih razmatranja za mir u ratu u Ukrajini.</p>
<p>Putinov savjetnik za vanjsku politiku <b>Jurij Ušakov </b>izjavio je nakon petosatnog sastanka da nije postignut kompromis. Rusija vodi destruktivni rat protiv Ukrajine više od tri i po godine.</p>

Portal ETV

original

viewImage

baseImage

610x380

500x500

400x240

400x203

thumbnail

Nastavljaju se razgovori Ukrajine i SAD-a na Floridi

<p>Šef policije Državnog Univerziteta Floride (FSU) D<b>žejson Trambaver </b>izjavio je da su u pucnjavi u studentskom domu tog univerziteta u Talahasiju dvije osobe poginule, a najmanje petoro je ranjeno.</p>
<p>Vlasti su saopštile da je 20-godišnji naoružani napadač na državnom univerzitetu Floride bio sin šerifovog zamjenika, a da je službeno oružje zamjenika pronađeno na mjestu događaja, prenio je AP.</p>
<p>Dvojica poginulih nisu studenti na univerzitetu, ali se vjeruje da je ubica, koga je policija privela, student.</p>
<p>U Memorijalnoj bolnici Talahasi nalazi se pet osoba na liječenju, a i osumnjičenom za pucnjavu je pružena medicinska pomoć.</p>
<p>Državna tužiteljka <b>Pam Bondi</b> rekla je u objavi na društvenim mrežama da je Ministarstvo pravde u kontaktu sa agentima Federalnog istražnog biroa (FBI) koji su na terenu.</p>
<p>Očevidac je ranije izjavio da je vidio mlađeg muškarca kako izlazi iz Studentskog centra sa pištoljem.</p>

U pucnjavi na Univerzitetu Floride dvoje mrtvih, još petoro ranjeno

<p>Uragan Milton, najjači u posljednjih stotinu godina, pogodio je Floridu i odnosio najmanje dva života.</p>
<p>Iako je uoči dolaska na obalu Floride oslabio s kategorije 5 na kategoriju 2, uragan iza sebe ostavlja pustoš. Više od milion ljudi je evakuisano, brojna područja već su poplavljena, nivo mora raste, zabilježene su ekstremne količine kiše i vjetrovi 200 kilometara na sat.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DYu9hC5MokCA&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br/></p>
<p>Zvaničnici Floride izdali su posljednje upozorenje stanovništu da se evakuiše. Više od dva miliona objekata - privatnih kuća i kompanija sada je bez struje, a čitavi kvartovi su u mraku.</p>
<p>Najmanje dvije osobe poginule su jutros u uraganu Milton u okrugu Sent Lusi na atlantskoj obali Floride, rekao je šerif okruga<b> Kit Pirson</b>.</p>
<div class="embed-block"><div style="max-width: 550px;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 100%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fx.com%2FparachutesBTC%2Fstatus%2F1844198755614195850%3Fref_src%3Dtwsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E1844198755614195850%7Ctwgr%5Edf7f7b7e8b7a71fde6de0b20c25df5cfc4213eab%7Ctwcon%5Es1_&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>
<p><br/></p>
<p>Pirson je ocijenio da je uništeno više od 100 kuća u okrugu, prenio je NBC News.</p>
<p>Pripadnici Nacionalne garde Floride i lokalni službenici za sprovođenje zakona rade na terenu kako bi pomogli žrtvama.</p>
<div class="embed-block"><div style="max-width: 550px;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 100%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fx.com%2FCIRA_CSU%2Fstatus%2F1844178869898858579%3Fref_src%3Dtwsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E1844178869898858579%7Ctwgr%5E4f9d5459842a4063ba94bfa4d66666549b08c93a%7Ctwcon%5Es1_&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>
<p><br/></p>
<p>Lovac na oluje za CNN opisao je kako je biti na ulicama Floride.</p>
<p>- Veoma mi je teško da stojim. Čak i sa zaklonom od izuzetno visokih betonskih zgrada, i dalje me bacaju okolo kao da sam veoma lagan objekat ovde na ulicama Bradentona - rekao je lovac na oluje Ben Mekmilan za CNN, dodajući da su vjetrovi bili "veoma, veoma siloviti".</p>
<p>Nacionalni centar za uragane je saopštio da nije siguran na kojoj će tački oko uragana zaći na kopno, jer bi njegova putanja mogla da „varira“, ali čitav region zaliva Tampa i tačaka južno od njega su u ogromnom riziku.</p>
<div class="embed-block"><div style="max-width: 550px;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 100%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fx.com%2FReedTimmerUSA%2Fstatus%2F1844225617576984594%3Fref_src%3Dtwsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E1844225617576984594%7Ctwgr%5E842b66dee5dbbba0516eb08466f4f83bdc722831%7Ctwcon%5Es1_&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>
<p><br/></p>
<p>Vjetrovi snage tropske oluje već tuku obalu Floride od jutros po lokalnom vremenu.</p>
<p>Milton je nekoliko puta mijenjao svoju kategoriju, na skali od jedan do pet. Bio je „petica“ – što je najjači mogući uragan – pa je oslabio na „četiri“, vratio se na „pet“ a od jutros je „trojka“. Očekuje se da će ostati u kategoriji uragana pošto bude zašao na kopno Floride, a na njegovom putu bi trebalo da se nađe i gusto naseljena oblast oko Orlanda.</p>
<div class="embed-block"><div style="max-width: 550px;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 100%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fx.com%2FWPBF_BROOKE%2Fstatus%2F1844146817598095656%3Fref_src%3Dtwsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E1844146817598095656%7Ctwgr%5E842b66dee5dbbba0516eb08466f4f83bdc722831%7Ctwcon%5Es1_&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>
<p><br/></p>
<p>- To je to, narode. Za one među vama koje je (prethodni, nedavni ) uragan Helen opaučio: ovo će da bude nokaut. Morate da bježite, i morate da bježite odmah - rekla je stanovništvu <b>Keti Perkins,</b> direktorka centra za vanredne situacije okruga Pinelas, koji se nalazi na poluostrvu kraj zaliva Tampa.&nbsp;</p>
<div class="embed-block"><div style="max-width: 550px;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 100%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fx.com%2FDrEricDing%2Fstatus%2F1844018960322441598%3Fref_src%3Dtwsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E1844018960322441598%7Ctwgr%5Edf7f7b7e8b7a71fde6de0b20c25df5cfc4213eab%7Ctwcon%5Es1_&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>
<p><br/></p>
<p>Zaliv Tampa nije doživio direktni udar nekog uragana više od jednog vijeka.</p>
<p>Zapad Floride još se oporavlja od posljedica naleta uragana Helen, koji je širom juga SAD ubio 230 ljudi, postavši drugi najsmrtonosniji uragan u istoriji SAD poslije čuvene Katrine koja je 2005. godine poplavila Nju Orleans.</p>
<p><br/>
&nbsp;</p>

1084x550

Uragan Milton pogodio Floridu: Najmanje dvoje mrtvih, gradovi poplavljeni, kvartovi u mraku...

<p>Očekuje se da će olujni sistem, koji se formira u Meksičkom zalivu, kasnije danas postati tropska oluja, a prognostičari upozoravaju da bi mogao i da se pretvori u uragan koji će iduće nedjelje krenuti ka Floridi.</p>
<p>Tropska depresija se nalazi oko 340 kilometara sjeveroistočno od grada Verakruza u Meksiku, saopštio je Nacionalni centar za uragane u Majamiju.</p>
<p>Iako nikakva upozorenja nisu izdata, centar za uragane je rekao da bi Florida, Florida Kiz, meksičko poluostrvo Jukatan i sjeverozapadni Bahami trebalo da prate razvoj situacije.</p>
<p>Predviđa se da će oluja ojačati i stići na djelove zapadne obale Floride sljedeće nedjelje, sa uraganom i olujnim udarima koji će vjerovatno početi u nedjelju.</p>
<p>Očekuje se da će djelovi Floride imati obilne padavine nakon toga. Padavine će donijeti rizik od poplava, zajedno sa izlivanjima rijeka.</p>
<p>- Nastaće veći rizik od opasnih olujnih udara vjetra za djelove zapadne obale Floride, počevši od utorka i u srijedu. Stanovnici ovih područja treba da prate sve savjete lokalnih zvaničnika i da provjeravaju da li ima novosti u vezi sa prognozom - saopštio je centar.</p>

Oluja u Meksičkom zalivu mogla bi da postane uragan i zaprijeti Floridi

<p>Spasilačke ekipe u zapadnim djelovima Sjeverne Karoline užurbano pokušavaju da dođu do ljudi čija se sudbina još ne zna, tri dana pošto je uragan Helen razorio jugoistok Sjedinjenih Država. Broj žrtava oluje u šest država porastao je na 120, a milioni ljudi su ostali bez struje i nemaju pristup internetu, prenosi Glas Amerike.</p>
<p>U teško pogođenom planinskom okrugu Bamkoum u Sjevernoj Karolini, gdje se nalazi grad Ešvil, nastradalo je 35 osoba, saopštio je u ponedjeljak lokalni šerif. Zalihe vode i hrane su helikopterima i avionima dostavljene stanovnicima područja koja su ostala izolovana zbog poplava i nestanka struje, prenosi Glas Amerike.</p>
<p>Guverner Sjeverne Karoline Roj Kuper predvidio je da će broj žrtava rasti kako spasioci prilaze područjima izolovanim zbog srušenih puteva, oštećene infrastrukture i velikih poplava.</p>
<div class="embed-block"><div style="max-width: 550px;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 100%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fx.com%2FGlasAmerikeVOA%2Fstatus%2F1840779446372139355%3Fref_src%3Dtwsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E1840779446372139355%7Ctwgr%5E101685afcae6bdc5e6347ce2c8cee3ef6d603009%7Ctwcon%5Es1_&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>
<p>Više od dva miliona kuća i firmi u Floridi, Džordžiji, Sjevernoj i Južnoj Karolini u ponedjeljak nije imalo struju, prema podacima vebsajta PowerOutage.us.</p>
<p>Zvaničnici upozoravaju da će obnova i oporavak od velike materijalne štete poslije uragana biti teški i da će dugo trajati.</p>
<p>Američki predsjednik Džo Bajden u ponedjeljak je razgovarao sa guvernerima Džordžije i Sjeverne Karoline i obećao nastavak federalne pomoći za žrtve uragana „dok god je potrebno“.</p>
<p>- Nastavićemo da povećavamo resurse, uključujući hranu, vodu, komunikacije i opremu koja spasava živote. Bićemo tamo koliko god je potrebno da se posao završi - rekao je Bajden u Bijeloj kući i najavio da će kasnije ove nedjelje obići pogođena područja.&nbsp;</p>
<p>Dodao je da će možda „morati da zatraži“ da se Kongres vrati na specijalnu sjednicu kako bi usvojio paket dodatne pomoći za pogođene djelove zemlje.</p>
<p>Potpredsjednica Kamala Haris otkazala je planirane predizborne aktivnosti u Las Vegasu u Nevadi, i vraća se u Vašington ranije nego što je planirano da bi učestvovala u brifinzima u sjedištu Federalne agencije za vanredne situacije (FEMA). Njen izborni štab najavio je da će Haris posjetiti region pogođen uraganom „čim to bude moguće, a da se ne poremete hitne spasilačke operacije“.</p>
<p>Prethodno je republikanski predsjednički kandidat Donald Tramp kritikovao što nije više uključena u reagovanje na uragan i najavio da će posjetiti pogođeni region. On je posjetio Valdostu u Džordžiji, kako je saošteno, da bi se informisao o oluji i pomogao u distribuciji humanitarne pomoći. Tramp je takođe rekao da je razgovarao sa milijarderom Ilonom Maskom da se stanovnicima pogođenih djelova koji su ostali bez interneta omogući besplatni satelitski internet Starlink. Mask je ranije zvanično podržao Trampa kao kandidata na predsjedničkim izborima.</p>
<p>Uragan Helen udario je u obalu Floride u četvrtak uveče, izazvao višednevne pljuskove i uništio kuće koje su decenijama odolijevale nevremenima. Oluja je putovala ka sjeveru, a cijela naselja su zbrisana sa zemljom, dok su mnoge zajednice ostale bez vode i osnovnih potrepština.</p>

Broj žrtava uragana Helen porastao na 120, dva miliona kuća bez struje

<p>Najmanje tri osobe poginule su u nevremenu kada je uragan Helena pogodio SAD, za koji CNN navodi da je najjači koji je ikad pogodio oblast Big Bend na Floridi.</p>
<p>Helena je sinoć stigla na sjeverozapad Floride kao oluja kategorije 4, prenio je AP.</p>
<p>Nacionalni centar za uragane u Majamiju saopštio je da je Helena sinoć pogodila obalu blizu ušća rijeke Ausila u oblasti Big Benda u Meksičkom zalivu. Brzina vjetra kretala se 225 kilometara na čas.</p>
<p>Zbog Helene vlasti su izdale upozorenja o uraganima i poplavama koja su se proširila do sjeverne Džordžije i zapadne Sjeverne Karoline.</p>
<p>Više od milion domova i preduzeća ostalo je bez struje na Floridi i više od 50.000 u Džordžiji. Guverneri američkih saveznih država Floride, Džordžije, Alabame, Karoline i Virdžinije proglasili su vanrednu situaciju u svojim državama.</p>
<div class="embed-block"><div style="max-width: 550px;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 100%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fx.com%2Fseautocure%2Fstatus%2F1839504820891164702%3Fref_src%3Dtwsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E1839504820891164702%7Ctwgr%5E9fb66f8acdaee35438ca39c6a22c7a437223dbe9%7Ctwcon%5Es1_&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>
<p><br/></p>
<p>Jedna osoba je poginula na Floridi kada je saobraćajni znak pao njen automobil, a prijavljeno je da su dve osobe poginule u južnoj Džordžiji.</p>
<p>U planinama Sjeverne Karoline palo je i do 25 centimetara kiše.</p>
<p>Obilne kiše počele su da padaju, a vjetrovi su se pojačavali ranije u četvrtak u gradu Valdosti, u Džordžiji, u blizini granice sa Floridom.</p>
<p>Meteorolog <b>Dilan Lask</b> rekao je da je Nacionalna meteorološka služba izdala sinoć upozorenje na tornado za okrug Viler u Džordžiji. Rekao je da je to jedno od 12 upozorenja na tornado za samo nekoliko sati.</p>
<p>U mnogim gradovima i okruzima na jugu Džordžije uveden je policijski čas tokom noći.</p>
<p>- Ovo je jedna od najvećih oluja koju smo ikada imali - rekao je guverner Džordžije <b>Brajan Kemp</b>.</p>
<p>Izdati su nalozi za evakuaciju duž obale Meksičkog zaliva u nižim oblastima oko Talahasija, Gejnsvila, Sidar Kija, Lejk Sitija, Tampe i Sarasote na Floridi.</p>
<p>Meteorološka služba prognozirala je olujne udare i upozorila da bi oni mogli da budu „katastrofalni“ u zalivu Apalači kod obale Floride.</p>
<p>Škole u tom okrugu i više univerziteta otkazali su nastavu, a zatvoreni su aerodromi u Tampi, Talahasiju i Klirvoteru.</p>
<p>Meteorolozi predviđaju da će Helena vjerovatno oslabiti kako se bude kretala ka unutrašnjosti, ali da će se jaki vjetrovi i kiša proširiti na južne Apalačke planine, gdje će biti moguća i pojava klizišta.</p>
<p>Helena je u sredu izazvala poplave u djelovima meksičkog poluostrva Jukatan. Na zapadu Kube, zbog uragana je više od 200.000 domova i preduzeća ostalo bez struje.</p>
<p>Za Atlantu Helena bi mogao da bude najgori uragan koji je pogodio grad u posljednjih 35 godina, rekao je profesor meteorologije na Univerzitetu Džordžija <b>Maršal Šepard</b>.</p>
<p>Nacionalna uprava za okeane i atmosferu predvidjela je natprosječnu sezonu uragana na Atlantiku zbog rekordno visokih temperatura okeana.</p>

1250x600

Jedan od najjačih uragana: Helena pogodila Floridu, najmanje troje mrtvih

<p>Evropske vlade i korporacije ubrzano nastoje da smanje svoju izloženost američkoj tehnologiji, vojnoj opremi i energetskim resursima usljed pogoršanja transatlantskih odnosa. Decenijama se EU oslanjala na garancije NATO-a za bezbjednost i na američku tehnologiju za svoju ekonomiju, ali prijetnje <b>Donalda Trampa</b> u vezi s Grenlandom i oštri komentari njegove administracije o Evropi dali su novi zamah pozivima evropskih lidera na „nezavisnost“, piše Politiko.</p>
<p>- Ako želimo da nas ponovo shvate ozbiljno, moraćemo da naučimo jezik politike moći- izjavio je prošle sedmice njemački kancelar <b>Fridrih Merc. </b>Od zabrana korišćenja američkih videokonferencijskih alata za državne službenike, preko trgovinskih sporazuma s Indijom, do nastojanja da se diversifikuju evropski dobavljači energije — jačaju napori za smanjenje evropske zavisnosti od SAD-a.</p>
<h3>Zaokret u začetku</h3>
<p>Lideri EU upozoravaju da se transatlantski odnosi vjerovatno neće vratiti na stanje prije Trampa. Zvaničnici EU naglašavaju da je riječ o „smanjenju rizika“ u odnosima s Amerikom, a ne o „razdvajanju“, terminu koji podrazumijeva potpuni prekid ekonomskih i strateških veza.</p>
<p>Donedavno su se oba izraza uglavnom koristila za napore Evrope da smanji zavisnost od Kine, ali se sada sve češće pominju u kontekstu SAD-a, glavnog evropskog trgovinskog partnera i garanta bezbjednosti.</p>
<p>Ovaj zaokret je tek u začetku. SAD je i dalje ubjedljivo najveći trgovinski partner Evrope i biće potrebne godine da se blok oslobodi američke tehnološke i vojne podrške, smatra <b>Žan-Lik Demarti</b>, bivši direktor za trgovinu Evropske komisije.</p>
<p>- U trgovinskom smislu, SAD čini značajan dio našeg izvoza. To je mnogo, ali nije pitanje života i smrti- rekao je Demarti. U okviru diversifikacije, Brisel je posljednjih mjeseci sklopio trgovinske sporazume s južnoameričkim blokom Merkosur, Indijom i Indonezijom, obnovio sporazum s Meksikom i oživio pregovore s Australijom.</p>
<h3>Odbrana Evrope</h3>
<p>Od završetka Drugog svjetskog rata, Evropa se za bezbjednost oslanjala na NATO, koji se najvećim dijelom finansira iz SAD-a. Na nedavnom sastanku u Zagrebu, konzervativni evropski lideri, uključujući Merca, poručili su da je vrijeme da Unija ojača sopstvenu klauzulu o uzajamnoj odbrani, koja obavezuje članice da brane svaku napadnutu državu EU.</p>
<p>Iako postoji od 2009. godine, član 42.7 Ugovora o EU rijetko se smatrao ključnim jer je istu svrhu ispunjavao član 5 Sjevernoatlantskog ugovora. Međutim, evropske vlade počele su da sumnjaju da li bi SAD zaista pritekla u pomoć Evropi.</p>
<p>Lideri su u Zagrebu prihvatili novu ulogu EU kao bezbjednosnog aktera i zadužili dvojicu, još neimenovanih, lidera da hitno izrade planove kako bi se evropska klauzula pretvorila u čvrsto bezbjednosno jamstvo. „Decenijama su neke zemlje govorile: ‘Imamo NATO, zašto bismo imali paralelne strukture?’ Nakon Trampovog zveckanja oružjem oko Grenlanda, suočeni smo s nužnošću i moramo uspostaviti vojne komandne strukture unutar EU“, rekao je visoki diplomata EU pod uslovom anonimnosti.</p>
<p>Generalni sekretar NATO-a <b>Mark Rute </b>prošle sedmice poručio je evropskim poslanicima da svako ko vjeruje da se Evropa može braniti bez SAD-a „može samo da nastavi da sanja“. Evropa i dalje u velikoj mjeri zavisi od američkih vojnih sposobnosti, posebno u podršci Ukrajini, ali neki Evropljani sada otvoreno govore o cijeni smanjenja zavisnosti od SAD-a i tvrde da je ona podnošljiva.</p>
<h3>U potrazi za evropskim rješenjima</h3>
<p>Promjena raspoloženja najočitija je u tehnološkom sektoru, gdje zavisnost od platformi poput X-a, Mete i Gugla već dugo zabrinjava građane EU. Vlada francuskog predsjednika <b>Emanuela Makrona </b>planira da zabrani zvaničnicima korišćenje američkih videokonferencijskih alata, a slične poteze razmatra i Njemačka.</p>
<p>- Vrlo je jasno da Evropa proživljava svoj trenutak nezavisnosti. Tokom protekle godine svi su zaista shvatili koliko je važno da ne zavisimo od jedne zemlje ili jedne kompanije kada je riječ o nekim veoma kritičnim tehnologijama- izjavila je povjerenica EU za tehnologiju <b>Hena Virkunen.</b></p>
<p>Francuska se sprema da zabrani javnim funkcionerima korišćenje američkih platformi poput Google Meeta, Zooma i Teamsa, a uskoro bi trebalo da pređu na Visio, alat zasnovan na infrastrukturi francuske kompanije Outscale.</p>
<p>U Evropskom parlamentu poslanici pozivaju predsjednicu Robertu Metsolu da se odrekne američkog softvera i hardvera. U Njemačkoj političari traže njemačku ili evropsku zamjenu za softver američke kompanije za analizu podataka Palantir.</p>
<p>- Takva zavisnost od ključnih tehnologija prirodno je veliki problem- rekao je <b>Sebastian Fideler,</b> poslanik SPD-a. Čak i u Holandiji jačaju pozivi da se osjetljive tehnologije zaštite od američkog uticaja. Krajem januara u Davosu je njemačka preduzetnica Ana Cajter najavila pokretanje evropske društvene mreže W, koja bi trebalo da konkuriše Maskovom X-u.</p>
<h3>Trend u energetici</h3>
<p>Isti trend vidljiv je i u energetici. Sjedinjene Države obezbjeđuju više od četvrtine gasa za EU, a taj udio bi trebalo dodatno da poraste stupanjem na snagu potpune zabrane uvoza iz Rusije. Međutim, zvaničnici EU upozoravaju na opasnost od povećanja zavisnosti od SAD-a na još jednom polju.</p>
<p>Povjerenik EU za energetiku <b>Dan Jergensen</b> izjavio je prošle srijede da su Trampove izjave o Grenlandu bile „jasno upozorenje“ koje je pokazalo da se energetika više ne može posmatrati odvojeno od geopolitike.</p>
<p>Prema njegovim riječima, kriza je pojačala zabrinutost da blok rizikuje „zamjenu jedne zavisnosti drugom“, zbog čega Brisel pojačava napore u diversifikaciji i produbljuje razgovore s alternativnim dobavljačima poput Kanade, Katara i sjevernoafričkih zemalja.</p>
<h3>Evropska plaćanja</h3>
<p>Pod lupom su i platni sistemi, pri čemu poslanici upozoravaju na preveliko oslanjanje na američke kompanije poput Masterkarda i Vize. Digitalni euro, koji Evropska centralna banka planira da uvede 2029. godine, trebalo bi da smanji tu zavisnost.</p>
<p>- S digitalnim eurom Evropljani bi zadržali kontrolu nad svojim novcem, svojim izborima i svojom budućnošću- izjavila je prošle godine predsjednica ECB-a <b>Kristin Lagard.</b></p>
<p>Uz to, sve više evropskih zemalja zagovara klauzule „Kupujmo evropsko“, kojima bi se pri trošenju javnog novca prednost davala evropskim proizvođačima.</p>
<h3>Vojna ulaganja</h3>
<p>Program EU vrijedan 150 milijardi eura za jačanje odbrambenih ulaganja, usvojen u maju prošle godine, propisuje da najviše 35 odsto vrijednosti komponenti u nabavkama smije poticati izvan EU i partnerskih zemalja poput Norveške i Ukrajine — među koje se SAD ne ubraja.</p>
<p>Evropske zemlje se i dalje u velikoj mjeri oslanjaju na SAD u oblastima nadzora, izviđanja, obavještajnih podataka i strateškog transporta. Međutim, Evropska narodna partija (EPP), uticajna konzervativna grupacija, smatra da su to upravo oblasti u kojima Evropa mora ojačati sopstvene kapacitete.</p>
<p>U svom planu za 2026. godinu, usvojenom u Zagrebu pod nazivom „Vrijeme za nezavisnost“, lideri EPP-a naveli su da bi princip „Kupujmo evropsko“ trebalo primijeniti i na buduće predloge o zajedničkim nabavkama.</p>

Politico: Evropsko odvajanje od SAD-a je počelo

<p>Portparolka Demokratska partija socijalista i poslanica u Skupštini Crne Gore <b>Sonja Popović </b>saopštila je da javnost ovih dana svjedoči, kako je navela, očajničkim pokušajima dodvoravanja funkcionera Pokret Evropa sad predsjedniku Skupštine Crne Gore <b>Andriji &nbsp;Mandiću,</b> jer, prema njenim riječima, znaju da opstanak Vlade zavisi od devet poslanika Nove srpske demokratije.</p>
<p>Popović navodi da se toj listi danas pridružio i šef Kluba poslanika PES-a <b>Vasilije Čarapić,</b> koji, kako tvrdi, pokušava da stekne simpatije predsjednika Skupštine baveći se DPS-om i targetiranjem pojedinih medija.</p>
<p>- Razumijemo da je gospodin Čarapić izgubljen u situaciji u kojoj se aktuelna parlamentarna većina raspala, te da u novonastaloj panici, poučen ranijim ‘prevaspitavanjima’ poslanika PES-a od strane Mandića na skupštinskim zasijedanjima, ni po koju cijenu ne želi da naljuti prvog čovjeka NSD-a - poručila je Popović.</p>
<p>Ona je dodala da funkcioneri PES-a u svojim, kako je navela, poniženjima pred predsjednikom Skupštine treba da zaobiđu Demokratsku partiju socijalista.</p>
<p>- Nadamo se da će za ovakvo poniženje koje priređuje sebi i partiji koju predstavlja dobiti makar: ‘Bravo, Vaso!’, iz usta Andrije Mandića“ - zaključila je Popović.</p>

Popović: Funkcioneri PES-a se ponižavaju pred Mandićem jer od NSD-a zavisi opstanak Vlade

<p>Još uvijek ne postoji cjelovita slika i suštinska potvrda o poziciji DNP-a, ocjenjuje za <a href="https://www.antenam.net/clanak/uljarevic-kadrovi-dnp-a-i-dalje-po-dubini-njihovi-potezi-vise-lice-na-pregrupisavanje-nego-na-politicki-raskid">Antenu M </a>izvršna direktorica Centra za građansko obrazovanje <b>Daliborka Uljarević</b>, ističući kako vjeruje da <b>Milan Knežević </b>ostaje aktivan na političkoj sceni Crne Gore, ali, kako kaže, tek treba vidjeti da li će njegovo djelovanje zaista poprimiti puni opozicioni karakter, u odnosu na aktuelnu vladajuću većinu.</p>
<p>- Prema do sada dostupnim informacijama, iz izvršne vlasti su se povukli samo potpredsjednik Vlade i ministarka saobraćaja, uz nekoliko njihovih saradnika. Međutim, značajan dio kadrova DNP-a po takozvanoj dubini i dalje se nalazi u ministarstvima, upravama, drugim državnim institucijama i javnim preduzećima i to otvara naravno legitimno pitanje – da li je riječ o stvarnom političkom razlazu, ili o parcijalnom i taktičkom distanciranju- ističe Uljarević.</p>
<p>Na drugoj strani,Uljarević naglašava da će biti jako važno pratiti ponašanje DNP-a u Skupštini.</p>
<p>- Ovo posebno naglašavam kakvu, jer u ovom okviru mi znamo da je dosadašnja opozicija, znači bez DNP-a u mnogo navrata pokazivala konstruktivnost, posebno kad je riječ o zakonima važnim za evropske integracije Crne Gore. I stoga će biti značajno pratiti da li će se DNP kretati tim putem, ili će svoje opoziciono djelovanje koristiti primarno za neko partikularno pozicioniranje i pokušaj trgovine- navodi Uljarević.</p>
<p>Uljarević smatra da će u konačnici na poziciju DNP-a uticati jedan širi politički okvir, preciznije, odnosi u okviru bloka kojem DNP još uvijek pripada, uključujući odnose i uticaj <b>Aleksandra Vučića</b>, kao i dinamiku odnosa sa <b>Andrijom Mandićem.</b></p>
<p>- Trenutno svi ovi potezi više liče na pregrupisavanje, nego na trajni politički raskid. Čak i ako dođe do formalnih razlaza unutar koalicije Za budućnost Crne Gore, ja vjerujem da to ne isključuje mogućnost njihovog ponovnog predizbornog ili postizbornog saveza, uključujući izbore 2027, jer mi se čini da je ovo dio jedne šire strategije, u kojoj, prosto, na operativnom nivou, Knežević i Mandić zauzimaju različite taktike- zaključuje Uljarević.</p>

Uljarević: Kadrovi DNP-a i dalje po dubini, njihovi potezi više liče na pregrupisavanje nego na politički raskid

<p>Švedska i Danska nabaviće i snabdjeti Ukrajinu sistemima protivvazdušne odbrane vrijednim 245 miliona EUR, saopštili su danas ministri odbrane dvije zemlje.</p>
<p>&nbsp;Švedski ministar odbrane <b>Pal Jonson</b> rekao je da će Švedska finansirati kupovinu sistema protivvazdušne odbrane “tridon” sa 198 miliona EUR, dok će Danska doprinijeti sa oko 47 miliona EUR, prenosi Tanjug.</p>
<p>&nbsp;- Kupovina ne samo da podržava Ukrajinu na bojnom polju sa više vojne opreme, već i jača proizvodne kapacitete u Švedskoj- rekao je Jonson na zajedničkoj konferenciji za novinare u Geteborgu u Švedskoj sa danskim kolegom <b>Troelsom Lundom Pulsenom</b>.</p>
<p>&nbsp;Švedska i Danska pružaju kontinuiranu vojnu i humanitarnu pomoć Ukrajini od početka ruske invazije u februaru 2022. godine.</p>

Tag: florida