Guvernerka Centralne banke Crne Gore Irena Radović predložila je parlamentu da se za viceguvernerku imenuje dr Zorica Kalezić.
Taj prijedlog objavljen je na sajtu parlamenta. Prethodno su izabrani viceguverneri, a popunjen je i Savjet CBCG.
Kako se navodi u predlogu guvernerke, Kalezić je diplomirala na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Podgorici 2003. godine, magistrirala je 2005. godine u Velikoj Britaniji i doktorirala 2014. godine, iz oblasti ekonomije-ekonometrije.
Kalezić je i do sada bila aktuelna viceguvernerka Centralne banke Crne Gore, a mandat joj je istekao 27. decembra 2025. godine.
Započela je profesionalnu karijeru 2004. godine kao specijalna savjetnica ministra za međunarodne odnose i evropske integracije, a od 2007. do 2013, godine obavljala je poslove specijalne savjetnice viceguvernera Centralne banke Crne Gore za finansijsku stabilnost i platni promet.

Portal ETV

original

viewImage

baseImage

610x380

500x500

400x240

400x203

thumbnail

Radović predložila Kalezić za viceguvernerku

Vrijednost realizovanog platnog prometa za 31 radni dan u decembru iznosila je 3,38 milijardi eura, pokazuju podaci Centralne banke (CBCG).
Od toga je 94,82 odsto realizovano u Real Time Gross Settlement (RTGS) sistemu, a ostatak u Deferred Net Settlement (DNS) sistemu.
U RTGS sistemu se obavljaju pojedinačne platne transakcije između učesnika po bruto principu u realnom vremenu, a u DNS sistemu međubankarske platne transakcije po neto principu u odloženom vremenu.
- U decembru je za 31 radni dan realizovano ukupno 1,64 miliona naloga, od čega 40,13 odsto u RTGS sistemu, a ostatak u DNS sistemu - navodi se u izvještaju CBCG.&nbsp;
Prosječni dnevni obim realizovanog platnog prometa u RTGS i DNS sistemu, izražen preko broja naloga, iznosio je 52,97 hiljada naloga, dok je prosječna dnevna vrijednost platnog prometa iznosila 109,16 miliona eura.&nbsp;
U decembru za 18,84 hiljade minuta produkcije nije bilo zastoja u radu sistema, te je njegova raspoloživost bila 100 odsto.
CBCG je tokom maja pustila u rad novu generaciju nacionalnog platnog sistema – RTS/X, u potpunosti usklađenog sa međunarodnim standardom ISO 20022, što predstavlja najznačajniju funkcionalnu i tehnološku promjenu u radu domaćeg platnog prometa od njegovog uspostavljanja 2005. godine.

Platni promet 3,38 milijardi eura

U Crnoj Gori je, prema podacima Centralne banke (CBCG), na kraju decembra prošle godine u blokadi bilo 21,21 hiljada preduzeća i preduzetnika, 0,13 odsto više nego na kraju novembra.
Ukupan iznos duga na osnovu kojeg su blokirani računi je 1,59 milijardi eura, što je 1,23 odsto više nego u novembru.
Koncentracija duga je, kako je saopšteno iz CBCG, relativno velika, tako da deset najvećih dužnika, odnosno 0,05 odsto ukupno evidentiranih, učestvuje sa 36,91 odsto u ukupnom iznosu blokade. Njima je blokirano 587,13 miliona eura.
Kako se navodi, 55,56 odsto ukupnog iznosa blokade ili 883,67 miliona eura, otpada na 50 najvećih dužnika, koji čine 0,24 odsto svih evidentiranih.
U neprekidnoj blokadi do jedne godine bilo je 1,27 hiljada dužnika čija je blokada iznosila 35,4 miliona eura, što je 2,23 odsto ukupnog iznosa blokade.
Duže od godinu u blokadi je 19,93 hiljade kompanija ili preduzetnika, kojima je blokirano 1,56 milijardi eura.

U blokadi 21,21 hiljada preduzeća

Likvidna aktiva banaka na kraju oktobra prošle godine iznosila je 1,49 milijardi eura, što je 5,94 odsto niže nego u septembru.
Likvidna aktiva banaka u oktobru prošle godine u odnosu na isti mjesec 2024. godine bila je niža 1,2 odsto.
Koeficijenti likvidnosti za bankarski sistem u cjelini su, na dnevnom i dekadnom nivou, bili iznad propisanih minimuma.
Bilansna suma banaka na kraju oktobra iznosila je 7,72 milijarde eura i zabilježila je pad od 0,25 odsto u odnosu na septembar, dok je na godišnjem nivou ojačala 10,27 odsto.&nbsp;
U strukturi aktive banaka, na kraju oktobra dominantno učešće od 67,88 odsto ostvarili su neto krediti, nakon kojih slijede hartije od vrijednosti sa 17,09 odsto i novčana sredstva i računi depozita kod centralnih banaka sa 11,56 odsto, dok se 3,47 odsto odnosilo na preostale stavke aktive.&nbsp;
U strukturi pasive, dominantno učešće od 78,71 odsto ostvarili su depoziti, nakon kojih slijedi kapital sa 12,84 odsto, pozajmice sa 4,15 odsto, dok se na ostale stavke odnosilo 4,3 odsto ukupne pasive.
Ukupan kapital banaka na kraju oktbra iznosio je 991,4 miliona eura i na mjesečnom nivou bilježi pad od 0,57 odsto, a na godišnjem rast od 9,87 odsto.

CBCG: Likvidna aktiva banaka 1,49 milijardi eura

Centralna banka (CBCG) objavila je novi spisak preduzeća sa blokiranim računima, na kojem se nalazi 27 blokiranih preduzeća više nego na prethodnom.
Na novom spisku, koji CBCG u skladu sa Zakonom o platnom prometu objavljuje mjesečno, nalazi se 21,2 hiljade kompanija sa evidencije Centralnog registra privrednih subjekata (CRPS) i CBCG. Od ukupnog broja blokiranih preduzeća, 3,45 hiljada ih je na evidenciji CBCG, a ne nalaze se u CRPS-u.
U skladu sa Zakonom o platnom prometu, obaveza CBCG je da objavljuje podatke u vezi sa postupkom prinudne naplate i to nazive kompanija, odnosno preduzetnika, njihove matične brojeve, iznose blokade računa i broj dana neprekidnog trajanja blokade.
Iz CBCG su objasnili da se matični brojevi za preduzetnike ne objavljuju, jer se u Centralnom registru transakcionih računa Centralne banke, oni vode po jedinstvenom matičnom broju (JMB) građana, čije objavljivanje nije u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.
Podatke CBCG objavljuje jednom mjesečno na internet stranici, prvog radnog dana po isteku mjeseca, sa presjekom stanja na posljednji dan u mjesecu, po azbučnom redu naziva preduzeća i preduzetnika.
U periodu od jula 2012, kada je CBCG počela da objavljuje podatke, do 9. januara 2014. godine, podaci su objavljivani u skladu sa tada važećim zakonom o platnom prometu u zemlji i to za kompanije, odnosno preduzetnike kada je blokada računa iznosila više od deset hiljada eura u neprekidnom trajanju više od 30 dana.
Imena kompanija se objavljuju na sajtu CBCG, www.cbcg.me, a u cilju obezbjeđivanja pune nepristrasnosti objavljuju se po azbučnom redu.

Više blokiranih preduzeća

Prosječna ponderisana efektivna kamatna stopa na ukupno odobrene kredite, koja obuhvata sve njihove troškove, u oktobru je na mjesečnom nivou pala 0,02 procentna poena i iznosila je 6,23 odsto, pokazuju podaci Centralne banke (CBCG).
- Prosječna ponderisana nominalna kamatna stopa banaka na ukupno odobrene kredite na mjesečnom nivou je bila niža 0,01 procentni poen i iznosila je 5,72 odsto - navodi se u Biltenu CBCG.
Kamatne stope na novoodobrene kredite u oktobru su pale, efektivna 0,19 procentnih poena na 6,04 odsto, a nominalna 0,07 procentnih bodova na 5,55 odsto.
Kamatne stope mikrokreditnih finansijskih institucija (MFI) na ukupno odobrene kredite u oktobru su pale, efektivna 0,23 procentna poena na 20,41 odsto, a nominalna 0,19 procentnih bodova na 18,41 odsto.
Kamatne stope MFI na novoodobrene kredite u oktobru su pale, efektivna 1,55 procentna poena na 18,62 odsto, a nominalna 1,26 procentnih bodova na 16,9 odsto.
Prosječna ponderisana efektivna kamatna stopa na depozite u oktobru je bila 0,01 procentni poen viša nego u septembru i iznosila je 0,27 odsto.
Razlika između aktivnih i pasivnih kamatnih stopa u oktobru je iznosila 5,96 procentnih poena i bila je niža u odnosu na septembar.

1250x600

1084x550

CBCG: Pad kamatnih stopa

Ukupan priliv stranih direktnih investicija (SDI) u prvih devet mjeseci iznosio je 701,89 miliona eura, dok se istovremeno iz zemlje odlilo 335,76 miliona eura, pokazuju preliminarni podaci Centralne banke (CBCG).
Neto priliv stranih direktnih investicija u prvih devet mjeseci iznosio je 366,13 miliona eura, što je 1,69 odsto manje nego u istom periodu prošle godine.
- Ukupan priliv stranih direktnih investicija veći je 6,65 odsto u odnosu na uporedni period - navodi se u Biltenu CBCG.
Iz zemlje se po osnovu ulaganja rezidenata u inostranstvo odlilo 80,15 miliona eura, dok su povlačenja sredstava nerezidenata investiranih u Crnu Goru iznosila 255,61 milion.
Priliv stranih direktnih investicija u formi vlasničkih ulaganja iznosio je 448,11 miliona eura, što čini 63,84 odsto ukupnog. Od toga je u nekretnine uloženo 361,78 miliona EUR, a u preduzeća i banke 86,33 miliona eura.
Priliv SDI u formi interkompanijskog duga iznosio je 221,68 miliona eura, što je 2,22 odsto više nego u istom prošlogodišnjem periodu. Preostalih 4,58 odsto se odnosilo na ostala ulaganja, odnosno na priliv po osnovu povlačenja ulaganja iz inostranstva.

Iz države se odlilo 335,76 miliona eura

Vrijednost realizovanog platnog prometa za 30 radnih dana u novembru iznosila je 1,86 milijardi eura - pokazuju podaci Centralne banke (CBCG).
Od toga je 93,58 odsto realizovano u Real Time Gross Settlement (RTGS) sistemu, a ostatak u Deferred Net Settlement (DNS) sistemu.
U RTGS sistemu se obavljaju pojedinačne platne transakcije između učesnika po bruto principu u realnom vremenu, a u DNS sistemu međubankarske platne transakcije po neto principu u odloženom vremenu.
- U novembru je za 30 radnih dana realizovano ukupno 1,2 miliona naloga, od čega 38,8 odsto u RTGS sistemu, a ostatak u DNS sistemu - navodi se u izvještaju CBCG.
Prosječni dnevni obim realizovanog platnog prometa u RTGS i DNS sistemu, izražen preko broja naloga, iznosio je 40,43 hiljade naloga, dok je prosječna dnevna vrijednost platnog prometa iznosila 61,98 miliona eura.
U novembru je za 16,95 hiljada minuta produkcije bilo 82 minuta zastoja u radu sistema, te je njegova raspoloživost bila 99,52 odsto.
CBCG je tokom maja pustila u rad novu generaciju nacionalnog platnog sistema - RTS/X, u potpunosti usklađenog sa međunarodnim standardom ISO 20022, što predstavlja najznačajniju funkcionalnu i tehnološku promjenu u radu domaćeg platnog prometa od njegovog uspostavljanja 2005. godine.

Platni promet u novembru 1,86 milijardi eura

Obavezna rezerva banaka na kraju novembra je, prema podacima Centralne banke (CBCG), iznosila 330,18 miliona eura.&nbsp;
Od ukupnog iznosa, na računima obavezne rezerve banaka u zemlji izdvojeno je 74,76 odsto, a na računima CBCG u inostranstvu 25,24 odsto.
Prosječno stanje ukupnih depozita banaka u oktobru, koji čine osnovicu za obračun obavezne rezerve, iznosi 6,05 milijardi eura. Od ukupnog nivoa depozita, na one po viđenju odnosi se 85,21 odsto, a na oročene 14,79 odsto.
Banke u Crnoj Gori izdvojile su obaveznu rezervu na osnovu odluke CBCG. Tom odlukom je uspostavljen sistem obračuna obavezne rezerve primjenom stope od 5,5 odsto na dio osnovice koju čine depoziti po viđenju i depoziti ugovoreni sa ročnošću do jedne godine i stope od 4,5 odsto na dio osnovice koju čine depoziti ugovoreni sa ročnošću preko jedne godine.
Na depozite ugovorene sa ročnošću preko jedne godine koji imaju klauzulu o mogućnosti razročenja u roku kraćem od jedne godine primjenjuje se stopa od 5,5 odsto.
Banke mogu da koriste beskamatno do 50 odsto izdvojene obavezne rezerve za održavanje dnevne likvidnosti, ako korišćeni iznos vrate istog dana.

CBCG: Obavezna rezerva 330,18 miliona eura

Savjet Centralne banke (CBCG) usvojio je danas finansijski plan vrhovne monetarne institucije sa planovima investicija i novčanih tokova za narednu godinu.
Iz CBCG su saopštili da su usvajanjem tih dokumenata stvoreni preduslovi za ostvarivanje ciljeva definisanih Strateškim planom CBCG za period 2025–2028.
- Finansijski plan CBCG za narednu godinu ima izražen razvojni karakter i osnov je za realizaciju aktivnosti na daljem unapređenju poslovanja i dugoročnom razvoju institucije - navod u saopštenju.
Iz CBCG su rekli da se ključno usmjerenje Plana odnosi na dalju modernizaciju platne infrastrukture, praćenu pojeftinjenjem usluga u platnom prometu, povećanjem dostupnosti finansijskih servisa i unapređenjem sigurnosti i efikasnosti transakcija.&nbsp;
- I pored očekivanog smanjenja prihoda CBCG usljed snižavanja tarifa u platnom prometu, usvojeni planovi predviđaju nastavak značajnih ulaganja, prije svega u realizaciju TIPS Clone projekta, ali i u druge razvojne prioritete, uključujući digitalnu transformaciju, inovacije i implementaciju ESG standarda - navodi se u saopštenju.
Finansijski plan je, kako su rekli iz vrhovne monetarne institucije, koncipiran tako da obezbijedi stabilan finansijski okvir za nastavak transformacije CBCG u modernu, efikasnu i inovativnu instituciju, kao i za unapređenje kompetencija zaposlenih u skladu sa evropskim standardima.
- U cilju očuvanja stabilnosti finansijskog sistema, a zbog i dalje prisutnih rizika povezanih sa rastom gotovinskih kredita, Savjet je usvojio Odluku o izmjeni Odluke o makroprudencijalnim mjerama koje se odnose na kredite koje kreditne institucije odobravaju fizičkim licima - ističe se u saopštenju.
Navodi se da se tom odlukom, na period od još godinu, produžava primjena mjera kojima se ograničava odobravanje gotovinskih kredita.
- Propisane mjere, između ostalog, podrazumijevaju da kreditne institucije mogu odobravati gotovinske kredite fizičkim licima sa rokom otplate dužim od osam godina isključivo ako su ti krediti obezbijeđeni hipotekom, fiducijom, zalogom na pokretnim stvarima ili drugim odgovarajućim kolateralima - rekli su iz CBCG.
Oni su kazali da se mjere primjenjuju preventivno, sa ciljem ublažavanja akumulacije rizika po stabilnost kreditnih institucija usljed pojačanog kreditiranja i jačanja njihove otpornosti u mogućim nepovoljnim makroekonomskim scenarijima.
Iz CBCG su naveli da, u trenutnim makroekonomskim uslovima, ove mjere istovremeno djeluju i u pravcu smanjenja inflatornih pritisaka povezanih sa povećanom potražnjom.
Iz CBCG su rekli da je Savjet usvojio Analizu o kvartalnom preispitivanju primjerenosti stope kontracikličnog bafera kapitala.&nbsp;
- Sagledavajući kretanja u vezi sa kreditnim rastom, tržištem nekretnina, poslovanjem banaka i širim makroekonomskim okruženjem, ocijenjeno je da stopa kontracikličnog bafera za prvi kvartal naredne godine treba da ostane na nivou od jedan odsto - dodaje se u saopštenju.
Savjet je, kako su naveli iz CBCG, donio Odluku o postupku procjene adekvatnosti interne likvidnosti kreditne institucije, koja je u potpunosti usklađena sa smjernicama Evropske centralne banke.&nbsp;
Oni su dodali da se tom odlukom propisuje postupak procjene, kao i način i rokovi izvještavanja CBCG o adekvatnosti internog kapitala i interne likvidnosti kreditnih institucija.
Na današnjoj sjednici je donijeta i Odluka o izmjenama i dopunama Odluke o bližim uslovima za obavljanje poslova agenta pružalaca platnih usluga, kojom je izvršeno usklađivanje upisa agenata, čiji se angažman proširuje za nove platne usluge, kao i uslova koji definišu dobru reputaciju za njihove vlasnike i članove organa upravljanja.
- Kreditni standardi za stanovništvo su, prema ocijeni banaka, u trećem kvartalu ove godine značajno ublaženi, naročito u segmentu potrošačkih kredita, dok su kreditni standardi za privredu blago pooštreni, nakon četvorokvartalnog trenda njihovog ublažavanja, pokazuju podaci iz Izvještaja o rezultatima ankete o kreditnoj aktivnosti banaka za treći kvartal ove godine, koji je danas razmatrao Savjet - rekli su iz CBCG.
Kako su naveli, očekivanja banaka su da će se i u narednom kvartalu nastaviti ublažavanje kreditnih standarda za stanovništvo, ali slabijim intenzitetom, dok će se pooštravanje kreditnih standarda za privredu nastaviti, usljed viših troškova izvora sredstava, strožih zahtjeva u pogledu kolaterala i smanjene spremnosti banaka na preuzimanje rizika.
- Kreditni uslovi za stanovništvo i privredu su u trećem kvartalu ove godine bili blaži u odnosu na prethodni kvartal, kao rezultat smanjenja kamatnih marži, provizija i naknada, kao i povećanja maksimalnih iznosa kredita. U četvrtom kvartalu ove godine banke očekuju nastavak ublažavanja kreditnih uslova i za stanovništvo i za privredu - rekli su iz CBCG.
Kako su naveli, na današnjoj sjednici Savjet je razmatrao i usvojio i druge materijale iz domena svoje nadležnosti.

Savjet CBCG usvojio finansijski plan za narednu godinu

Sutkinja koja je vodila postupak komunicirala je sa mnom i stavio sam joj sve uslove koji bi doveli do okončanja krivičnog postupka... Nije bilo ništa precizno ni određeno, rekao je direktor Uprave policije Lazar Šćepanović na pitanje da li je bio upozoren da se može Miloš Medenica dati u bjekstvo.&nbsp;
On je ovo saopštio u emisiji "Načisto" na Televiziji "Vijesti".&nbsp;
Na pitanje da li je neko iz Višeg suda, direktno vezan za ovaj postupak, upozorio direktno njega po okončanju postupka da postoji rizik da se Miloš Medenica da u bjekstvo, Šćepanović odgovara:
"Niko direktora Uprave policije nije zvanično obavijestio o bilo kakvom riziku".
Na dopunu pitanja da li ga je neko u nezvaničnom razgovoru obavijestio, Šćepanović priznaje da je bilo komunikacije.
- U nezvaničnoj komunikaciji s jednom osobom, koja je sprovodila određene aktivnosti, direktor Uprave policije stavio je sve raspoložive kapacitete. Osoba koja je vodila čitav postupak - rekao je prvi policajac države.&nbsp;
Na pitanje da li to znači da ga je sutkinja koja je vodila postupak, Vesna Kovačević, upozorila, Šćepanović odgovara da nije bilo ništa precizno. &nbsp;
- Nije tačno da me upozorila na taj način, nego je komunicirala i stavio sam joj sve uslove koji bi doveli do okončanja krivičnog postupka... Nije bilo ništa precizno ni određeno - dodao je on.

Da li je sutkinja upozorila da postoji rizik od bjekstva Medenice; Šćepanović: Nije bilo precizno

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski očekuje sprovođenje sporazuma prema kojem Rusija neće gađati Kijev i druge gradove tokom sedam dana zbog zimskih vremenskih uslova.
To je ranije najavio američki predsjednik Donald Tramp.
- Naši timovi su o ovome razgovarali u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Očekujemo da se dogovori sprovedu - napisao je Zelenski na platformi Iks.&nbsp;
Zahvalio je predsjedniku SAD Donaldu Trampu.
Istakao je da „koraci ka deeskalaciji doprinose stvarnom napretku ka okončanju rata“.
<div class="embed-block"><div style="max-width: 550px;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fx.com%2FZelenskyyUa%2Fstatus%2F2016950745761742903%3Fref_src%3Dtwsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E2016950745761742903%7Ctwgr%5E20cffabafc63a00dba6b31c2a2e3050a653a6df3%7Ctwcon%5Es1_c10&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>

Zelenski očekuje sprovođenje sporazuma po kojem Rusija neće gađati Kijev sedam dana

Borbene grupe Evropske unije su stvorene na takav način da ih je nemoguće upotrijebiti, izjavio je poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski.
Istovremeno, on je predložio formiranje "Evropske legije".
- Poslije strašnog rata na teritoriji bivše Jugoslavije, u kojem je poginulo 200–300 hiljada ljudi, a Evropa se pokazala nesposobnom da djeluje, i samo američka intervencija spasila je situaciju, tada su već nastali evropski dokumenti u kojima se govorilo o snagama od oko 400 hiljada vojnika. Umesto toga, mi smo stvorili takozvane borbene grupe, od kojih nijedna nikada nije korišćena, jer su, po mom mišljenju, formirane na takav način da ih je nemoguće upotrijebiti - naveo je Sikorski po dolasku na sjednicu ministara spoljnih poslova EU u Briselu.
Poljski ministar predložio je stvaranje "Evropske legije" u EU u obliku brigade za brzo reagovanje.
- Mogli bismo da formiramo ono kako bih je ja nazvao — "Evropsku legiju", odnosno, za početak — a to već stoji na papiru u rezolucijama Evropskog parlamenta, to može biti jedinica u vidu brigade, kojoj bi mogli da pristupe vojnici zemalja-članica EU, kao i zemalja-kandidata, za koju bi bila utvrđena pravila upotrebe oružja i koja bi u političkom smislu bila pod upravom Savjeta EU za spoljne poslove - kazao je Sikorski.
Prema mišljenju poljskog ministra, takva brigada mogla bi da reaguje na potencijalne prijetnje, na primjer na prijetnju terorizma u Sjevernoj Africi.

Poljski ministar: Formirati "Evropsku legiju" koja bi mogla reaguje na potencijalne prijetnje

Dok je zadovoljno pred novinarima završavao govor o osuđujućoj presudi Vesni i Milošu Medenici, specijalni tužilac Vukas Radonjić ipak je ostao zatečen kada je novinarka Televizije E pokušala da mu postavi pitanje o manipulacijama Skaj porukama. &nbsp; BIJEG OD ODGOVORA ,,Možete li nam reći o 12 rečenica iz Skaj...”. Novinarka nije završila rečenicu, a Radonjić je odmahnuo glavom, okrenuo leđa i hitro se udaljio. &nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20260129200124_6e7b6a160fbddd41d553e9db50c179ecbdb3098a746327f992a38cb970b9b07a.png" data-media-id="editor_0" data-image-id="20260129200124_6e7b6a160fbddd41d553e9db50c179ecbdb3098a746327f992a38cb970b9b07a" data-rendition-name="original" width="1607" height="1080" loading="lazy" alt="BIJEG OD MIKROFONA TELEVIZIJE E: Vukas Radonjić, portparol SDT-a"> <figcaption>BIJEG OD MIKROFONA TELEVIZIJE E: Vukas Radonjić, portparol SDT-a(Photo: Screenshot)</figcaption> </figure>  Očito, čim je čuo brojku 12, portparol Specijalnog tužilaštva je znao da treba da izbjegne novinarku Televizije E. Kao što svi u Specijalnom državnom tužilaštvu već danima izbjegavaju da odgovore na pitanja naše medijske kuće o mogućim tužilačkim zloupotrebama u slučaju istraga i optužbi protiv podgoričkog biznismena Aleksandra Mijajlovića. &nbsp; U nekoliko istraživačkih priloga novinarska ekipa Televizije E otkrila je da su specijalni tužioci koristili identičnih 12 rečenica u tri tužilačka akta i dvije istrage – o krijumčarenju kokaina i švercu cigareta iz Ekvadora. &nbsp; Uporedna analiza je otkrila i da su specijalni tužioci ili istražitelji iz Specijalnog policijskog odjeljenja samovoljno mijenali nadimke, odnosno identitete, ljudi koji su vodili Skaj prepisku. Istovremeno, istraživanje je pokazalo i da je mijenjan Obavještajni dokument Europola, da bi se smjer optužnice okrenuo u pravcu podgoričkog biznismena Mijajlovića, ali i još nekih ljudi koje je SDT targetiralo. &nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20260129200124_6120558838fd76719360dfc9bd8f5919f72332f5087e2e46e58c8955174cf098.png" data-media-id="editor_1" data-image-id="20260129200124_6120558838fd76719360dfc9bd8f5919f72332f5087e2e46e58c8955174cf098" data-rendition-name="original" width="1600" height="1200" loading="lazy" alt="DOKAZI TUŽILAČKE MANIPULACIJE: Iste rečenice u različitim predmetima "> <figcaption>DOKAZI TUŽILAČKE MANIPULACIJE: Iste rečenice u različitim predmetima(Photo: Portal ETV )</figcaption> </figure>  Tužilačko ćutanje na zvanične upite ETV, kao i bježanje od direktnih pitanja dodatno pobuđuje sumnju da je bilo manipulacija Skaj porukama, a time i zloupotrebe službenih ovlašćenja. &nbsp; JANJUŠEVIĆ: SDT MORA DA OBJASNI -Mislim da Specijalno državno tužilaštvo treba da odgovori na ova pitanja i da kaže u svom saopštenju - da li su navodi novinarskog istraživanja tačni i da, aki nije istina, obrazlože kako su se našli i u Naredbi za sproviđenje istrage i u drugoj optužnici. Ali i zašto postoje nelogičnosti, greške i propusti – kazao je analituičar bezbjednosti, bivši pomoćnik direktora policije Nikola Janjušević. &nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20260129200128_d352c4f501dbb24f2494331c751067a51baaff3fb5606a06bfc8cc75cb44e227.png" data-media-id="editor_2" data-image-id="20260129200128_d352c4f501dbb24f2494331c751067a51baaff3fb5606a06bfc8cc75cb44e227" data-rendition-name="original" width="1060" height="526" loading="lazy" alt="UPOZORENJA BEZ EFEKTA: Nikola Janjušević, bivši pomoćnik direktora policije "> <figcaption>UPOZORENJA BEZ EFEKTA: Nikola Janjušević, bivši pomoćnik direktora policije(Photo: Portal ETV)</figcaption> </figure>  Ne može se isključiti mogućnost da u konkretnom slučaju nije riječ o propustima već jasnom motivu specijalnih tužilaca - da su u slučajevima u kojima nemaju čvrste dokaze protiv osoba koje označe kao organizatore kriminalnih grupa, spremni da sami stvore dokaze tako što će prepraviti postojeće, baš kao što su to uradili u predmetima protiv biznismena Aleksandra Mijajlovića. Janjušević napominje da je ETV u istraživačkom serijalu precizno objasnila kako su se &nbsp;12 istih Skaj poruka ponavljale u različitim optužnim aktima. &nbsp; - Sve to može da bude omaška, greška, ali može da bude i - namjera. Definitivno ne mogu se tako uvezati dva različita predmeta, Sky komunikacija oko šverca kokaina iz Ekvadora i identična Skaj komunikacija vezana za krijumčarenje koakina, takođe iz Ekvadora – kaže Janjušević.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20260129200136_02cfdbcb2f8183aa0ae53df12252ba3bc4f8db476897e836303a1f53e8c8fe9c.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="20260129200136_02cfdbcb2f8183aa0ae53df12252ba3bc4f8db476897e836303a1f53e8c8fe9c" data-rendition-name="original" width="835" height="576" loading="lazy" alt="KO JE ODGOVORAN: Zgrada Specijalnog državnog tužilaštva "> <figcaption>KO JE ODGOVORAN: Zgrada Specijalnog državnog tužilaštva(Photo: UGC )</figcaption> </figure>  PONAVLJANJE UMETNUTIH SKAJ PORUKA Advokat Marko Radović napominje da, na osnovu njegovog iskustva, ovo nije prvi put da se iste poruke nađu u različitim predmetima. -Poznato mi je, kao braniocu u brojnim predmetima u kojima se optužbe zasnijevaju na Sky materijalu, da se - dešavaju slične stvari. Ne mogu reći iste, ali branilac sam okrivljenog kojem se desila situacija da su mu jedne te iste poruke – dakle: ne isti set poruka, nego bukvalno iste dvije poruke - korišćene kao dokaz za četiri krivična dijela u dva krivična postupka – naglašava Radović. &nbsp; Napominje da je u drugom predmetu, &nbsp;kada je bila u toku kontrola optužnice, pokušao da problematizuje pitanje istih Skaj poruka u različitim predmetima – ali da nije bilo rezultata. TUŽILAČKI SAVJET I VRHOVNI SUD BEZ KOMENTARA Na upit Televizije E iz Tužilačkog savjeta je lakonski saopšteno da se oni tako ne bave provjerom tužilačkog rada. Naglasili su da, citiramo, &nbsp;,,svoja ovlašćenja crpi kroz mehanizme disciplinske i etičke odgovornosti, kao i davanja mišljena na pritužbe na rad državnih tužilaca“. &nbsp; Ni iz Vrhovnog suda nijesu osjetili potrebu da preispitaju odluku o produženju pritvora za Mijajlovića, na osnovu optužnice u kojoj su umetnute Skaj poruke iz drugog tužilačkog predmeta. &nbsp; O postupanju specijalnih tužilaca ETV obavijestila je EUROPOL, ali nam je iz ove policijske organizacije saopšteno da nije u njihovoj nadležnosti da komentarišu eventualne zloupotrebe operativanih podataka. RADOVIĆ: ODGOVORNOST SUDIJA Pravni stručnjaci podsjećaju da su tužioci, baš kao i advokati, samo stranka u postupku i da je u ovakvim slučajevima odgovornost i na sudijama Višeg suda koji, kako ocjenjuju, olako potvrđuju i sporne optužnice.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20260129200132_7b3a101ec0101cc16cada61b40e75665e9fa9f6cc9dd8abb3b1b9aafad988df5.png" data-media-id="editor_4" data-image-id="20260129200132_7b3a101ec0101cc16cada61b40e75665e9fa9f6cc9dd8abb3b1b9aafad988df5" data-rendition-name="original" width="1033" height="564" loading="lazy" alt="ČITAJU LI SUDIJE DETALJNO OPTUŽNICE: Advokat Marko Radović"> <figcaption>ČITAJU LI SUDIJE DETALJNO OPTUŽNICE: Advokat Marko Radović(Photo: Portal ETV )</figcaption> </figure>  -Vidim problem upravo u tome što sud svojim postupanjem u nekom smislu afirmiše takvo postupanje tužilaštva. Problem je što do suđenja, odnosno provođenja Skaj materijala kao dokaza na glavnom pretresu, bukvalno imate situaciju da sudovi gotovo i da ne čitaju tu komunikaciju, da prihvataju sve ono što tužilaštvo navede kao dokaz što je proisteklo iz Skaja?! Pritvori se određuju, osnovana sumnja se prihvata kako u postupku određivanja, kasnije i u postupku produženja pritvora – ističe Radović. &nbsp; I Janjušević ističe da je sudska potvrda od najvećeg značaja za kredibilitet procesa. &nbsp; -Potvrda optužnice je veoma bitan institut u krivičnom pravnom smislu. Za sada se to olako radilo u nekim predmetima. Nadam se da će u narednom pevriodu ijeće sudija mnogo ozbiljnije čitati optužnice, ukoliko želimo vladavinu prava i pravedne procese – zaključuje Janjušević. &nbsp;&nbsp; No, pitanja odgovornosti – odnono neodgovornosti – po svemu sudeći će i ubuduće nastiviti da postavljaju samo novinari, slobodni pravnici i nezavisni stručnjaci, jer je i ovaj slučaj samo još jedna potvrda da su funkcije i fotelje bitnije od vladavine prava i poštovanja ljudskih prava i sloboda. &nbsp; Ekipa ETV će nastaviti da istražuje i objavljuje dokaze koji će im, možda, pomoći da progledaju.

Tag: centralna-banka-crne-gore