<article><p>Minimalna penzija od 450 eura, koja već dvije godine nije povećavana, uvećana je za mizernih 1,74 € - što je više nego ponižavajuće za više od polovine penzionera, kazao je poslanik DPS-a, <b>Nikola Milović.</b></p><p>- Prazna obećanja pokazuju da socijalna pravda nije prioritet, dok spirala inflacije i rastućih zaduženja gradjana postaju noćna mora- poručio je Milović.</p><p>Ističe da su penzioneri prevareni, potcijenjeni i prepušteni sami sebi.</p><p>- Upravo se oni svakodnevno bore za egzistenciju i postavlja se pitanje kako će spojiti "kraj s krajem", baš kao i većina građana nakon najdužeg mjeseca u godini- poručio je poslanik DPS-a.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fx.com%2Fmilovicnikola%2Fstatus%2F2018689327480426541%3Fs%3D46&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure></article>

<p>Minimalna penzija od 450 eura, koja već dvije godine nije povećavana, uvećana je za mizernih 1,74 € - što je više nego ponižavajuće za više od polovine penzionera, kazao je poslanik DPS-a, <b>Nikola Milović.</b></p>
<p>- Prazna obećanja pokazuju da socijalna pravda nije prioritet, dok spirala inflacije i rastućih zaduženja gradjana postaju noćna mora- poručio je Milović.</p>
<p>Ističe da su penzioneri prevareni, potcijenjeni i prepušteni sami sebi.</p>
<p>- Upravo se oni svakodnevno bore za egzistenciju i postavlja se pitanje kako će spojiti "kraj s krajem", baš kao i većina građana nakon najdužeg mjeseca u godini- poručio je poslanik DPS-a.</p>
<div class="embed-block"><div style="max-width: 550px;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 100%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&amp;url=https%3A%2F%2Fx.com%2Fmilovicnikola%2Fstatus%2F2018689327480426541%3Fs%3D46&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen=""></iframe></div></div></div>

Portal ETV

original

viewImage

baseImage

610x380

500x500

400x240

400x203

thumbnail

Penzija

Nikola Milović

Ekonomija

Milović: Vlada ponizila penzionere

<p>Minimalna penzija od 450 eura, koja već dvije godine nije povećavana, uvećana je za mizernih 1,74 € - što je više nego ponižavajuće za više od polovine penzionera, kazao je poslanik DPS-a, <b>Nikola Milović.</b></p>
<p>- Prazna obećanja pokazuju da socijalna pravda nije prioritet, dok spirala inflacije i rastućih zaduženja gradjana postaju noćna mora- poručio je Milović.</p>
<p>Ističe da su penzioneri prevareni, potcijenjeni i prepušteni sami sebi.</p>
<p>- Upravo se oni svakodnevno bore za egzistenciju i postavlja se pitanje kako će spojiti "kraj s krajem", baš kao i većina građana nakon najdužeg mjeseca u godini- poručio je poslanik DPS-a.</p>
<div class="embed-block"><div style="max-width:550px"><div style="left:0;width:100%;height:0;position:relative;padding-bottom:100%"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&amp;url=https%3A%2F%2Fx.com%2Fmilovicnikola%2Fstatus%2F2018689327480426541%3Fs%3D46&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top:0;left:0;width:100%;height:100%;position:absolute;border:0" allowfullscreen></iframe></div></div></div>

<p>Evropske vlade i korporacije ubrzano nastoje da smanje svoju izloženost američkoj tehnologiji, vojnoj opremi i energetskim resursima usljed pogoršanja transatlantskih odnosa. Decenijama se EU oslanjala na garancije NATO-a za bezbjednost i na američku tehnologiju za svoju ekonomiju, ali prijetnje <b>Donalda Trampa</b> u vezi s Grenlandom i oštri komentari njegove administracije o Evropi dali su novi zamah pozivima evropskih lidera na „nezavisnost“, piše Politiko.</p>
<p>- Ako želimo da nas ponovo shvate ozbiljno, moraćemo da naučimo jezik politike moći- izjavio je prošle sedmice njemački kancelar <b>Fridrih Merc. </b>Od zabrana korišćenja američkih videokonferencijskih alata za državne službenike, preko trgovinskih sporazuma s Indijom, do nastojanja da se diversifikuju evropski dobavljači energije — jačaju napori za smanjenje evropske zavisnosti od SAD-a.</p>
<h3>Zaokret u začetku</h3>
<p>Lideri EU upozoravaju da se transatlantski odnosi vjerovatno neće vratiti na stanje prije Trampa. Zvaničnici EU naglašavaju da je riječ o „smanjenju rizika“ u odnosima s Amerikom, a ne o „razdvajanju“, terminu koji podrazumijeva potpuni prekid ekonomskih i strateških veza.</p>
<p>Donedavno su se oba izraza uglavnom koristila za napore Evrope da smanji zavisnost od Kine, ali se sada sve češće pominju u kontekstu SAD-a, glavnog evropskog trgovinskog partnera i garanta bezbjednosti.</p>
<p>Ovaj zaokret je tek u začetku. SAD je i dalje ubjedljivo najveći trgovinski partner Evrope i biće potrebne godine da se blok oslobodi američke tehnološke i vojne podrške, smatra <b>Žan-Lik Demarti</b>, bivši direktor za trgovinu Evropske komisije.</p>
<p>- U trgovinskom smislu, SAD čini značajan dio našeg izvoza. To je mnogo, ali nije pitanje života i smrti- rekao je Demarti. U okviru diversifikacije, Brisel je posljednjih mjeseci sklopio trgovinske sporazume s južnoameričkim blokom Merkosur, Indijom i Indonezijom, obnovio sporazum s Meksikom i oživio pregovore s Australijom.</p>
<h3>Odbrana Evrope</h3>
<p>Od završetka Drugog svjetskog rata, Evropa se za bezbjednost oslanjala na NATO, koji se najvećim dijelom finansira iz SAD-a. Na nedavnom sastanku u Zagrebu, konzervativni evropski lideri, uključujući Merca, poručili su da je vrijeme da Unija ojača sopstvenu klauzulu o uzajamnoj odbrani, koja obavezuje članice da brane svaku napadnutu državu EU.</p>
<p>Iako postoji od 2009. godine, član 42.7 Ugovora o EU rijetko se smatrao ključnim jer je istu svrhu ispunjavao član 5 Sjevernoatlantskog ugovora. Međutim, evropske vlade počele su da sumnjaju da li bi SAD zaista pritekla u pomoć Evropi.</p>
<p>Lideri su u Zagrebu prihvatili novu ulogu EU kao bezbjednosnog aktera i zadužili dvojicu, još neimenovanih, lidera da hitno izrade planove kako bi se evropska klauzula pretvorila u čvrsto bezbjednosno jamstvo. „Decenijama su neke zemlje govorile: ‘Imamo NATO, zašto bismo imali paralelne strukture?’ Nakon Trampovog zveckanja oružjem oko Grenlanda, suočeni smo s nužnošću i moramo uspostaviti vojne komandne strukture unutar EU“, rekao je visoki diplomata EU pod uslovom anonimnosti.</p>
<p>Generalni sekretar NATO-a <b>Mark Rute </b>prošle sedmice poručio je evropskim poslanicima da svako ko vjeruje da se Evropa može braniti bez SAD-a „može samo da nastavi da sanja“. Evropa i dalje u velikoj mjeri zavisi od američkih vojnih sposobnosti, posebno u podršci Ukrajini, ali neki Evropljani sada otvoreno govore o cijeni smanjenja zavisnosti od SAD-a i tvrde da je ona podnošljiva.</p>
<h3>U potrazi za evropskim rješenjima</h3>
<p>Promjena raspoloženja najočitija je u tehnološkom sektoru, gdje zavisnost od platformi poput X-a, Mete i Gugla već dugo zabrinjava građane EU. Vlada francuskog predsjednika <b>Emanuela Makrona </b>planira da zabrani zvaničnicima korišćenje američkih videokonferencijskih alata, a slične poteze razmatra i Njemačka.</p>
<p>- Vrlo je jasno da Evropa proživljava svoj trenutak nezavisnosti. Tokom protekle godine svi su zaista shvatili koliko je važno da ne zavisimo od jedne zemlje ili jedne kompanije kada je riječ o nekim veoma kritičnim tehnologijama- izjavila je povjerenica EU za tehnologiju <b>Hena Virkunen.</b></p>
<p>Francuska se sprema da zabrani javnim funkcionerima korišćenje američkih platformi poput Google Meeta, Zooma i Teamsa, a uskoro bi trebalo da pređu na Visio, alat zasnovan na infrastrukturi francuske kompanije Outscale.</p>
<p>U Evropskom parlamentu poslanici pozivaju predsjednicu Robertu Metsolu da se odrekne američkog softvera i hardvera. U Njemačkoj političari traže njemačku ili evropsku zamjenu za softver američke kompanije za analizu podataka Palantir.</p>
<p>- Takva zavisnost od ključnih tehnologija prirodno je veliki problem- rekao je <b>Sebastian Fideler,</b> poslanik SPD-a. Čak i u Holandiji jačaju pozivi da se osjetljive tehnologije zaštite od američkog uticaja. Krajem januara u Davosu je njemačka preduzetnica Ana Cajter najavila pokretanje evropske društvene mreže W, koja bi trebalo da konkuriše Maskovom X-u.</p>
<h3>Trend u energetici</h3>
<p>Isti trend vidljiv je i u energetici. Sjedinjene Države obezbjeđuju više od četvrtine gasa za EU, a taj udio bi trebalo dodatno da poraste stupanjem na snagu potpune zabrane uvoza iz Rusije. Međutim, zvaničnici EU upozoravaju na opasnost od povećanja zavisnosti od SAD-a na još jednom polju.</p>
<p>Povjerenik EU za energetiku <b>Dan Jergensen</b> izjavio je prošle srijede da su Trampove izjave o Grenlandu bile „jasno upozorenje“ koje je pokazalo da se energetika više ne može posmatrati odvojeno od geopolitike.</p>
<p>Prema njegovim riječima, kriza je pojačala zabrinutost da blok rizikuje „zamjenu jedne zavisnosti drugom“, zbog čega Brisel pojačava napore u diversifikaciji i produbljuje razgovore s alternativnim dobavljačima poput Kanade, Katara i sjevernoafričkih zemalja.</p>
<h3>Evropska plaćanja</h3>
<p>Pod lupom su i platni sistemi, pri čemu poslanici upozoravaju na preveliko oslanjanje na američke kompanije poput Masterkarda i Vize. Digitalni euro, koji Evropska centralna banka planira da uvede 2029. godine, trebalo bi da smanji tu zavisnost.</p>
<p>- S digitalnim eurom Evropljani bi zadržali kontrolu nad svojim novcem, svojim izborima i svojom budućnošću- izjavila je prošle godine predsjednica ECB-a <b>Kristin Lagard.</b></p>
<p>Uz to, sve više evropskih zemalja zagovara klauzule „Kupujmo evropsko“, kojima bi se pri trošenju javnog novca prednost davala evropskim proizvođačima.</p>
<h3>Vojna ulaganja</h3>
<p>Program EU vrijedan 150 milijardi eura za jačanje odbrambenih ulaganja, usvojen u maju prošle godine, propisuje da najviše 35 odsto vrijednosti komponenti u nabavkama smije poticati izvan EU i partnerskih zemalja poput Norveške i Ukrajine — među koje se SAD ne ubraja.</p>
<p>Evropske zemlje se i dalje u velikoj mjeri oslanjaju na SAD u oblastima nadzora, izviđanja, obavještajnih podataka i strateškog transporta. Međutim, Evropska narodna partija (EPP), uticajna konzervativna grupacija, smatra da su to upravo oblasti u kojima Evropa mora ojačati sopstvene kapacitete.</p>
<p>U svom planu za 2026. godinu, usvojenom u Zagrebu pod nazivom „Vrijeme za nezavisnost“, lideri EPP-a naveli su da bi princip „Kupujmo evropsko“ trebalo primijeniti i na buduće predloge o zajedničkim nabavkama.</p>

Politico: Evropsko odvajanje od SAD-a je počelo

<p>Portparolka Demokratska partija socijalista i poslanica u Skupštini Crne Gore <b>Sonja Popović </b>saopštila je da javnost ovih dana svjedoči, kako je navela, očajničkim pokušajima dodvoravanja funkcionera Pokret Evropa sad predsjedniku Skupštine Crne Gore <b>Andriji &nbsp;Mandiću,</b> jer, prema njenim riječima, znaju da opstanak Vlade zavisi od devet poslanika Nove srpske demokratije.</p>
<p>Popović navodi da se toj listi danas pridružio i šef Kluba poslanika PES-a <b>Vasilije Čarapić,</b> koji, kako tvrdi, pokušava da stekne simpatije predsjednika Skupštine baveći se DPS-om i targetiranjem pojedinih medija.</p>
<p>- Razumijemo da je gospodin Čarapić izgubljen u situaciji u kojoj se aktuelna parlamentarna većina raspala, te da u novonastaloj panici, poučen ranijim ‘prevaspitavanjima’ poslanika PES-a od strane Mandića na skupštinskim zasijedanjima, ni po koju cijenu ne želi da naljuti prvog čovjeka NSD-a - poručila je Popović.</p>
<p>Ona je dodala da funkcioneri PES-a u svojim, kako je navela, poniženjima pred predsjednikom Skupštine treba da zaobiđu Demokratsku partiju socijalista.</p>
<p>- Nadamo se da će za ovakvo poniženje koje priređuje sebi i partiji koju predstavlja dobiti makar: ‘Bravo, Vaso!’, iz usta Andrije Mandića“ - zaključila je Popović.</p>

Popović: Funkcioneri PES-a se ponižavaju pred Mandićem jer od NSD-a zavisi opstanak Vlade

<p>Još uvijek ne postoji cjelovita slika i suštinska potvrda o poziciji DNP-a, ocjenjuje za <a href="https://www.antenam.net/clanak/uljarevic-kadrovi-dnp-a-i-dalje-po-dubini-njihovi-potezi-vise-lice-na-pregrupisavanje-nego-na-politicki-raskid">Antenu M </a>izvršna direktorica Centra za građansko obrazovanje <b>Daliborka Uljarević</b>, ističući kako vjeruje da <b>Milan Knežević </b>ostaje aktivan na političkoj sceni Crne Gore, ali, kako kaže, tek treba vidjeti da li će njegovo djelovanje zaista poprimiti puni opozicioni karakter, u odnosu na aktuelnu vladajuću većinu.</p>
<p>- Prema do sada dostupnim informacijama, iz izvršne vlasti su se povukli samo potpredsjednik Vlade i ministarka saobraćaja, uz nekoliko njihovih saradnika. Međutim, značajan dio kadrova DNP-a po takozvanoj dubini i dalje se nalazi u ministarstvima, upravama, drugim državnim institucijama i javnim preduzećima i to otvara naravno legitimno pitanje – da li je riječ o stvarnom političkom razlazu, ili o parcijalnom i taktičkom distanciranju- ističe Uljarević.</p>
<p>Na drugoj strani,Uljarević naglašava da će biti jako važno pratiti ponašanje DNP-a u Skupštini.</p>
<p>- Ovo posebno naglašavam kakvu, jer u ovom okviru mi znamo da je dosadašnja opozicija, znači bez DNP-a u mnogo navrata pokazivala konstruktivnost, posebno kad je riječ o zakonima važnim za evropske integracije Crne Gore. I stoga će biti značajno pratiti da li će se DNP kretati tim putem, ili će svoje opoziciono djelovanje koristiti primarno za neko partikularno pozicioniranje i pokušaj trgovine- navodi Uljarević.</p>
<p>Uljarević smatra da će u konačnici na poziciju DNP-a uticati jedan širi politički okvir, preciznije, odnosi u okviru bloka kojem DNP još uvijek pripada, uključujući odnose i uticaj <b>Aleksandra Vučića</b>, kao i dinamiku odnosa sa <b>Andrijom Mandićem.</b></p>
<p>- Trenutno svi ovi potezi više liče na pregrupisavanje, nego na trajni politički raskid. Čak i ako dođe do formalnih razlaza unutar koalicije Za budućnost Crne Gore, ja vjerujem da to ne isključuje mogućnost njihovog ponovnog predizbornog ili postizbornog saveza, uključujući izbore 2027, jer mi se čini da je ovo dio jedne šire strategije, u kojoj, prosto, na operativnom nivou, Knežević i Mandić zauzimaju različite taktike- zaključuje Uljarević.</p>

Uljarević: Kadrovi DNP-a i dalje po dubini, njihovi potezi više liče na pregrupisavanje nego na politički raskid

<p>Švedska i Danska nabaviće i snabdjeti Ukrajinu sistemima protivvazdušne odbrane vrijednim 245 miliona EUR, saopštili su danas ministri odbrane dvije zemlje.</p>
<p>&nbsp;Švedski ministar odbrane <b>Pal Jonson</b> rekao je da će Švedska finansirati kupovinu sistema protivvazdušne odbrane “tridon” sa 198 miliona EUR, dok će Danska doprinijeti sa oko 47 miliona EUR, prenosi Tanjug.</p>
<p>&nbsp;- Kupovina ne samo da podržava Ukrajinu na bojnom polju sa više vojne opreme, već i jača proizvodne kapacitete u Švedskoj- rekao je Jonson na zajedničkoj konferenciji za novinare u Geteborgu u Švedskoj sa danskim kolegom <b>Troelsom Lundom Pulsenom</b>.</p>
<p>&nbsp;Švedska i Danska pružaju kontinuiranu vojnu i humanitarnu pomoć Ukrajini od početka ruske invazije u februaru 2022. godine.</p>

Milović: Vlada ponizila penzionere

Tagovi

Politico: Evropsko odvajanje od SAD-a je počelo

Popović: Funkcioneri PES-a se ponižavaju pred Mandićem jer od NSD-a zavisi opstanak Vlade

Uljarević: Kadrovi DNP-a i dalje po dubini, njihovi potezi više liče na pregrupisavanje nego na politički raskid

Švedska i Danska zajedno kupuju sisteme PVO za Ukrajinu vrijedne 245 miliona EUR

Programska šema

PRATITE TVe UŽIVO