Podrška za Trampa nastavlja padati, najniža u njegovom drugom mandatu

Novo istraživanje EnBiSi njuza pokazuje da samo 37 odsto Amerikanaca odobrava rad predsjednika Donalda Trampa, dok većina izražava nezadovoljstvo ekonomijom i ratom s Iranom.

Prema najnovijoj anketi, koju je proveo SurveyMonkey, 63 odsto ispitanika izražava nezadovoljstvo Trampom, a polovina od tog broja (50 odsto) oštro kritikuje njegove poteze. 

Ovo je ujedno i najniži pad njegove popularnosti u anketama tokom drugog mandata. Dvije trećine ispitanih građana nezadovoljne su načinom na koji se predsjednik bori s inflacijom, ali i njegovim pristupom ratu s Iranom.

Iako Tramp i dalje uživa čvrstu podršku svoje glasačke baze, povjerenje među republikancima je u padu u odnosu na anketu s kraja januara i početka februara. Njegov rad sada pozitivno ocjenjuje 83 odsto republikanaca, što je pad za četiri procentna poena, dok je broj onih koji su "izrazito zadovoljni" pao sa 58 na 52 odsto.

Istovremeno, samo trećina Amerikanaca smatra da zemlja ide u pravom smjeru, dok dvije trećine misle suprotno. To ukazuje na najpesimističnije raspoloženje nacije otkako se Tramp prošle godine vratio u Bijelu kuću.

Ekonomija ubjedljivo ostaje problem broj jedan za građane: 29 odsto ispitanika izdvaja je kao najvažniju temu. Slijede prijetnje demokratiji (24 odsto), zdravstvo (12 odsto), te kriminal i sigurnost (10 odsto). 

Kada je riječ o ekonomiji, najveću glavobolju zadaju inflacija i skok troškova života, to je ključni problem za 45 odsto građana. Tek 32 odsto odobrava Trampovu ekonomsku politiku, dok je 68 odsto nezadovoljno. Zabrinjava i podatak da je broj onih koji oštro kritikuju njegovu borbu s inflacijom porastao za sedam poena u odnosu na prošlo ljeto.

Čak 40 odsto Amerikanaca ističe da im je trenutna finansijska situacija gora nego prije godinu, dok tek 19 odsto tvrdi da žive bolje. Ovo su ujedno i najlošiji ekonomski pokazatelji za Trampa u njegovom drugom mandatu.

Zanimljivo je i kako se ekonomija percipira kroz političku prizmu: republikanci su dvostruko skloniji od nezavisnih glasača, a čak tri puta skloniji od demokrata da kažu kako im je sada bolje. S druge strane, 55 odsto demokrata i 46 odsto nezavisnih glasača žali se na pad životnog standarda u odnosu na prošlu godinu.

Cijene goriva su trn u oku za gotovo dvije trećine građana. Njih 29 odsto to smatra ozbiljnim problemom, 36 odsto donekle ozbiljnim, dok se ostatak ne zabrinjava previše. Očekivano, radnička klasa i građani s nižim obrazovanjem mnogo teže podnose skupa goriva nego administrativni radnici i visokoobrazovani.

Kada je riječ o vanjskoj politici, anketa pokazuje da dvije trećine Amerikanaca ne odobrava Trampovo vođenje rata s Iranom, dok ga podržava samo trećina. Ovi stavovi se nisu značajno promijenili ni nakon što je predsjednik 7. aprila, u jeku provođenja ankete, najavio privremeni prekid vatre. Njegovom pristupu ratu protive se gotovo svi demokrati i 82 odsto nezavisnih glasača. Iako 74 odsto republikanaca stoji uz Trampa po ovom pitanju, primjetno je da je broj republikanaca koji se protive ratu veći od broja onih koji su generalno nezadovoljni njegovim radom.

Jasna većina građana, 61 odsto, smatra da bi SAD trebale obustaviti daljnje vojne akcije u Iranu. Nešto manje od četvrtine (23 odsto) smatra da sve opcije trebaju ostati na stolu, uključujući slanje kopnenih trupa, dok 16 odsto podržava nastavak vojnih operacija, ali isključivo kroz zračne udare. Među populacijom mlađom od 30 godina, čak 74 odsto se protivi bilo kakvim daljnjim vojnim potezima.

Ipak, Tramp bilježi blagi oporavak na polju imigracione politike, nakon početnog pada popularnosti ranije ove godine. Njegove poteze oko sigurnosti granica i imigracija sada odobrava 44 odsto Amerikanaca, što je rast od četiri poena u odnosu na zimu, iako je većina (56 odsto) i dalje protiv. Ohrabrujuće za predsjednika je to što je broj njegovih oštrih kritičara po ovom pitanju pao sa 49 na 42 odsto.

U međuvremenu, predsjednik forsira izbornu reformu kroz tzv. zakon SAVE America, kojim bi se za glasanje uveo obavezni lični dokument s fotografijom i dokaz o državljanstvu. Iako je Predstavnički dom usvojio ovaj prijedlog, on trenutno nema dovoljnu podršku u Senatu. Sudeći prema anketi, građani su uz Trampa po ovom pitanju: tri četvrtine Amerikanaca podržava uvođenje obaveznog identifikacionog dokumenta s fotografijom za birače, a 61 odsto od tog broja smatra da takav dokument mora sadržavati i dokaz o državljanstvu.

Istraživanje je sprovedeno onlajn od 30. marta do 13. aprila na uzorku od 32.433 punoljetna građana, uz marginu greške od plus/minus 1,8 procenata. Autori napominju da zbir procenata u nekim pitanjima može odstupati od 100 zbog statističkog zaokruživanja.