Obračun sa popularnom iranskom Jutjub platformom moguća najava novih ograničenja

Iranske vlasti preduzele su mere protiv popularne internet platforme Azad, optužujući je za objavljivanje "neistina", što bi prema ocjeni jednog iranskog političkog aktiviste i komentatora moglo da najavi širi obračun sa nezavisnim jutjub (YouTube) kanalima na persijskom jeziku.

Do toga je došlo samo dva dana nakon što je Njujork tajms (The New York Times) objavio tekst o platformi Azad, ukazujući na rast njene publike i njenu ulogu u organizovanju debata o temama koje se rijetko pojavljuju u iranskim državnim medijima. Nema naznaka da je upravo taj tekst podstakao reakciju vlasti, piše Radio Slobodna Evropa.

Ovaj potez izazvao je kritike novinara i medijskih radnika, koji se pitaju zašto su vlasti ciljale platformu koja je ugostila sagovornike sa veoma različitim stavovima, od oštrih kritičara Islamske Republike do pristalica verskog establišmenta.

Mehdi Ahmadi, osnivač i direktor platforme Azad, saopštio je 17. avgusta da je pozvan u tužilaštvo zbog optužbi za širenje lažnih informacija i da je pušten uz kauciju. Rekao je da je platformi do daljeg zabranjeno objavljivanje intervjua.

Teheransko tužilaštvo podnijelo je i prijavu protiv osoba povezanih sa programom. Novinska agencija Mizan, koja djeluje pod okriljem pravosuđa, opisala je Azad kao "ilegalni medij", navodeći da nema zvaničnu dozvolu iranskog Odbora za nadzor štampe i medija niti Ministarstva kulture.

Tužilaštvo je optužilo Azad za više medijskih prekršaja, ali nije iznijelo detalje.

Hosein Razag, iranski politički aktivista koji je i sam bio pritvaran zbog aktivnosti u onlajn medijima, rekao je da je ovakav razvoj događaja bio očekivan.

- Dugo se predviđalo da će Azad na kraju postati meta obračuna Islamske Republike - rekao je Razag za Radio Farda, iranski servis Radija Slobodna Evropa (RSE).

On je podsjetio na ranije hapšenje aktiviste Mehdija Mahmudijana, koji je bio uključen u drugi jutjub program, Studio Pat.

Razag kaže da je Azad u početku pokušavao da održi ravnotežu u programu, ali da je postao otvorenije kritičan nakon smrtonosnog gušenja protesta u januaru i kasnijeg američko-izraelskog rata protiv Irana.

Hiljade ljudi ubijene su tokom obračuna vlasti sa demonstrantima širom zemlje u januaru.

Iranske organizacije za ljudska prava sa sjedištem u inostranstvu navode da su potvrdile oko 7.000 smrtnih slučajeva, ali smatraju da je stvarni broj vjerovatno veći.

Razag smatra da je trenutak u kojem je pokrenut postupak protiv Azada značajan jer persijski jutjub programi dobijaju sve veću publiku zahvaljujući poboljšanju internet veza i rastućem interesovanju građana za alternativne izvore informacija.

Prema njegovim riječima, državni emiter nije uspio da privuče istu publiku, dok su jutjub kanali koje su pokrenule bezbjednosne institucije ili grupe povezane sa vlašću takođe imali ograničen uspjeh.

- Zabrana Azada može biti crveni signal, upozorenje drugim medijima i internet platformama koje proizvode sadržaj kritičan prema vlasti - dodao je on.

Jutjub je, kao i većina popularnih društvenih mreža, zabranjen u Iranu i dostupan je samo uz korišćenje programa za zaobilaženje internet blokada.

Platforma Azad postoji od 2022. godine i organizuje političke, ekonomske i društvene diskusije sa iranskim stručnjacima i komentatorima iz zemlje i inostranstva.

Njen jutjub kanal ima skoro 160.000 pratilaca, dok Instagram nalog prati više od 30.000 ljudi.

Platforma je dovodila sagovornike veoma različitih stavova, uključujući zagovornike ukidanja Islamske Republike putem ustavnog referenduma, pristalice obnove monarhije i osobe koje brane državnu politiku.

Azad je takođe učestvovao u organizovanju intervjua između američkog konzervativnog komentatora Takera Karlsona i iranskog predsjednika Masuda Pezeškijana. Ahmadi je za Njujork tajms rekao da je upravo je predložio intervju Karlsonu, a zatim ga preporučio timu iranskog predsjednika.

Razag smatra da vlast korišćenjem optužbe za "širenje neistina" pokušava da predstavi slučaj kao običan krivični postupak, a ne kao pokušaj gušenja kritičkih glasova.

- Žele da igraju dvostruku igru: da tvrde kako ne gase kritičke glasove, dok ih istovremeno gase - smatra on.

Upozorava da bi ovaj potez mogao označiti početak šire kampanje protiv nezavisnih onlajn medija.

- Ako se preostalih nekoliko medija koji proizvode nezavisan sadržaj ne povinuje tišini koju Islamska Republika želi da nametne, i oni će postati meta - rekao je Razag.