Islandski referendum mogao bi vratiti pitanje norveškog članstva u EU na političku agendu
Predstojeći islandski referendum o pregovorima za pristupanje Evropskoj uniji (EU) mogao bi Norveškoj otvoriti prostor da pitanje članstva u EU ponovo vrati na političku agendu, prenosi POLITICO.
Island će u avgustu održati referendum o tome da li treba ponovo da pokrene pregovore o pristupanju EU.
Za Norvešku bi to moglo značiti povratak pitanja EU na političku agendu, prenosi Jutarnji.hr.
- Imamo ovo ljeto da stvorimo kritičnu masu oko pitanja EU - rekla je Trine Lise Sundnes iz Laburističke stranke, koja je i predsjednica Evropskog pokreta, koji se već 80 godina zalaže za norveško članstvo u Uniji.
Norveška i Island imaju sličan odnos s EU - duboko su integrirsni u jedinstveno tržište, ali nijesu punopravne članice.
To je pozicija s kojom su mnogi njihovi građani sasvim zadovoljni.
Kako se navodi, ako bi se Rejkjavik okrenuo Briselu, to ne bi uticalo samo na postojeće institucije i trgovinske okvire, već bi Oslo ostao znatno usamljeniji nego dosad.
Norveški zagovornici članstva u EU smatraju da bi se time otvorio rijedak politički prostor.
- Ako Island glasa za, to će i u Norveškoj pokrenuti raspravu o tome treba li da se pridružimo - rekla je Sundnes u razgovoru za WELT, koji je prenio POLITICO.
Ona je navela da moraju biti spremni.
Norvežani su se o pristupanju EU već dvaput izjašnjavali na referendumu. Oba puta tijesna većina bila je protiv.
Od posljednjeg referenduma prošlo je više od 30 godina, a mnogo se toga promijenilo.
- EU o kojoj smo raspravljali 1994. više ne postoji - kazala je Sundnes.
Norveška je članica Evropskog ekonomskog prostora, šengenskog prostora i partner u više od 100 bilateralnih sporazuma, što znači da je već snažno povezana s Unijom, naročito u ekonomskoj politici.
Norveški položaj ima i ozbiljan nedostatak. Ona nije automatski dio evropskih dogovora, nego mora mukotrpno pregovarati o pristupanju svakom pojedinom aranžmanu. Osim toga, izvan je carinskih pitanja, što joj je stvaralo probleme u trgovinskim sporovima sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Protivljenje EU u Norveškoj dolazi s obje strane, iako iz različitih razloga.
Na lijevom centru glavne brige odnose se na očuvanje snažnih radničkih prava, domaće poljoprivrede i ribarstva. Ta područja trenutno nijesu uključena u evropske sporazume i održavaju se velikim državnim subvencijama.
Na desnoj strani političkog spektra glavnu ulogu imaju strahovi od gubitka suvereniteta i nacionalnog identiteta.
Desna Stranka napretka, koja trenutno vodi u anketama i jedna je od najžešćih protivnica ulaska u EU, kritična je i prema sve široj evropskoj regulativi.
Evropski pokret želi da raspravu o članstvu u EU iz emocionalne prebaci u činjeničnu sferu.
Jedan od glavnih ciljeva je da objasne građanima šta bi za Norvešku značilo kada bi Island krenuo prema članstvu u EU.
- Ljudi su ovdje zadovoljni EGP sporazumom. Ali ako Island izađe iz tog okvira, ostale bi samo Norveška i Lihtenštajn. To bi iz temelja promijenilo situaciju - navela je Sundnes.
Vladajuća Laburistička stranka, ipak, ostaje oprezna. Strahuje se da bi nova rasprava mogla polarizovati Norvešku jednako snažno kao 1994. godine.
- Tada su se frontovi jako ukopali - kazala je Sundnes, objašnjavajući oprez te partije.
Ona je kazala da smatra da ne smiju bježati od rasprave samo zato što je teška.