Berza u rastu, sindikati u protestu zbog zarada

Rast indeksa i prometa obilježili su na Montenegroberzi sedmicu u kojoj je Unija slobodnih sindikata (USSCG) organizovala protest zbog nezadovoljavaljućeg odnosa Vlade prema socijalnom dijalogu i zahtjevima za povećanjem zarada.

U sedmici koja je zbog obilježavanja Međunarodnog praznika rada imala jedan radni dan manje, pokazatelj vrijednosti deset najboljih kompanija - MNSE10 je ojačao 1,2 odsto na 1.202,68 poena, a MONEX skoro jedan odsto na 18.379,91 bod.

Promet je bio 1,5 puta veći od prošlosedmičnog i iznosio je 207,92 hiljade eura. 

Rasle su dionice Crnogorskog Telekoma 4,6 odsto na skoro 2,5, Mješovitog 1,7 odsto na jedan euro, Jugopetrola jedan odsto na 17 eura i Luke Bar tri odsto na 32 centa.

Gubile su akcije Port of Adrie 3,8 odsto na 20 centi, dok su dionice Crnogorskog elektroprenosnog sistema ostale na prošlosedmičnih 1,22 eura.

Trgovano je i akcijama Instituta Igalo i Zetatransa, koje su sedmicu završile na 60 EUR, odnosno 1,1 EUR. Trgovano je i dionicama HLT fonda, koje su u četvrtak koštale 0,86 centi. 

Predstavnici USSCG sredinom sedmice su organizovali protest, nako što su iz Vlade poručili da trenutno nijesu u mogućnosti da prihvate model koji ta sindikalna organizacija predlaže za povećanje obračunske vrijednosti koeficijenata za zarade sa 90 na 100 eura.

Iz USSCG su tokom protesta poručili da bez zadovoljnih radnika nema jake države, ekonomskog rasta bez poštene raspodijele, a socijalnog mira bez socijalne pravde. 

Zamjenica generalnog sekretara USSCG, Ivana Mihajlović, ponovila je da zaposleni traže odgovoran odnos prema socijalnim partnerima i kolektivnom pregovaranju, hitno potpisivanje novog opšteg kolektivnog ugovora (OKU) sa povećanjem obračunske vrijednosti koeficijenta, pravednu raspodijelu profita, transparentno i domaćinsko upravljanje budžetom, vladavinu prave i beskomisnu borbu protiv korupcije.

- Svakodnevno nas ubjeđuju da standard raste, da su javne finansije stabilne, da je ostvaren suficit tekuće potrošnje, a crnogorska ekonomija bilježi konstantan rast. Međutim, kad je potrebno povećati zarade, onda novca nema, bez ikakvog daljeg obrazloženja - navela je Mihajlović na protestu pod nazivom Zajedno za 100.

Premijer Milojko Spajić u četvrtak je, tokom Premijerskog sata, poručio da će Vlada prihvatiti povećanje zarada svim zaposlenima, a ne samo onima u javnom sektoru, te da neće pristati na parcijalna rješenja. 

- Tretiraćemo vas jednako i nećemo pristati na parcijalna rješenje, što znači da nećemo dozvoliti da se zarade povećaju samo onima u javnom sektoru - rekao je Spajić.

Sedmicu je obilježila i informacija da je Svjetska banka (SB) snizila projekciju rasta crnogorske ekonomije u ovoj godini 0,3 procentna poena na 2,9 odsto.

SB je u najnovijim prognozama procijenila da bi crnogorska ekonomija u narednoj godini trebalo da ojača 3,1 odsto, što je 0,1 procentni poen manje u odnosu na jesenje projekcije.

SB predviđa i da će crnogorska privreda u 2028. porasti 3,1 odsto.

Iz Ministarstva finansija je saopšteno da je u prva tri mjeseca ove godine ostvaren deficit budžeta od 124 miliona eura, što je 1,45 odsto procijenjenog bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Oni su naveli da su prihodi budžeta u tom periodu iznosili 635,4 miliona eura, što je 7,4 odsto procijenjenog BDP-a. Prihodi su u odnosu na plan bili veći 4,3 odsto, a u poređenju sa prošlom godinom 9,5 odsto.

- Budžetski prihodi bilježe snažan i stabilan rast, uz ostvarenje iznad plana i značajno uvećanje u odnosu na prethodnu godinu. Rast je posljedica izuzetno dobre naplate PDV-a i akciza, uz istovremeno kontinuirano i stabilno pozitivno kretanje ostalih ključnih kategorija prihoda budžeta. Takvi trendovi potvrđuju široko zasnovanu stabilnost javnih finansija i stvaraju pouzdanu osnovu za dalji ekonomski rast - poručili su iz MF.

Monteput je ove sedmice objavio tender za izbor ponuđača za pružanje konsultantskih usluga nad projektovanjem i izgradnjom dionice Smokovac - Tološi, čime je napravljen prvi korak u realizaciji ovog dijela auto-puta Bar-Boljare.

Riječ je o dionici dugoj 10,5 kilometara, koja predstavlja važan infrastrukturni poduhvat u segmentu odvijanja saobraćaja, imajući u vidu da je planirana kao obilaznica Podgorice. Cilj izgradnje dionice je, između ostalog, značajno rasterećenje saobraćaja i smanjenje saobraćajnih gužvi u glavnom gradu.

Tender je objavljen u skladu sa standardima Evropske banke za obnovu i razvoj, koja učestvuje u finansiranju izgradnje ove dionice auto-puta.