Većina Njemaca se uprkos Černobilju ne plaši nuklearne katastrofe

Na 40. godišnjicu nuklearne katastrofe u Černobilju svaki peti Njemac strahuje od slične havarije, ogromna većina zna za tu do tada nezapamćenu nesreću, ali se istovremeno većina protivi napuštanju atomske energije, pokazuje istraživanje agencije Jugav.

Ispitivanje javnog mnjenja pokazuje da velika većina građana (93 odsto) zna za havariju nuklearne elektrane u Černobilju, na tlu današnje Ukrajine, 26. aprila 1986. godine.

Čak 48 odsto ispitanih reklo je da može i tačno da objasni šta se tada dogodilo.

Istovremeno černobiljska katastrofa nije promijenila stav većine Njemaca prema nuklearnoj energiji pa se 53 odsto protivi konačnom odricanju od tog izvora energije, a za potpuni raskid sa atomskom energijom je 40 odsto.

Anketa je pokazala da većina ispitanih, uključujući i one koji su protiv napuštanja atomske energije, ipak preferira obnovljive izvore energije - 62 odsto izjasnilo se za solarnu energiju, 60 odsto preferira energiju vetra, a 50 odsto hidroenergiju. Nuklearna energija je na četvrtom mjestu sa 39 odsto.

Anketa je ustanovila da su nuklearnim elektranama posebno skloni birači krajnje desne Alternative za Njemačku (86 odsto), a najmanju pristalice Zelenih (24 odsto).

Kao što Černobilj nije značajnije promijenio podjele u njemačkom društvu oko tog izvora energije, nije znatnije uticao ni na svakodnevno ponašanje ljudi.

Strah da bi tako nešto moglo da se ponovi u Evropi izrazilo je 22 odsto anketiranih, dok je 71 odsto reklo da se uopšte ne plaše, ili veoma malo plaše nuklearne havarije.

U anketi njemačkog ogranka agencije Jugav, koja je uključila 1.944 punoletnih građana, ipak je 59 odsto ispitanih ocijenilo da je sa ratom u Ukrajini porasla opasnost od nove nuklearne katastrofe.

Uprkos tome, svega 15 odsto preduzelo je neke minimalne mjere predostrožnosti za takav slučaj, kao što su zalihe hrane i tablete joda. Ipak, još 25 odsto je reklo da su informisani šta u takvoj situaciji treba preduzeti.

Kao što se većina Njemaca ne plaši nove nuklearne havarije, većina (75 odsto) nikada ili retko kada razmišlja o eventualnoj radioaktivnoj zagađenosti hrane koju kupuju, kao što su gljive ili divljač, koji i 40 godina poslije Černobilja mogu da pokažu visok stepen kontaminacije.

Susjedna Austrija je, navodi Jugav, oduvijek imala veće rezerve prema nuklearnim elektranama i nikada ih nije ni gradila, a ta zemlja je u vrijeme černobiljske katastrofe iz meteoroloških i geografskih razloga osjetila znatno veće posljedice od Njemačke.

Čak 76 odsto Austrijanaca misli da je potpuno ispravno što u njihovoj zemlji nema nuklearnih centrala, a tu vrstu elektrana kao izvor struje podržava svega 12 odsto, pokazala je anketa austrijske agencije Integral.

Procenat onih koji u Austriji zagovaraju atomsku energiju iz klimatskih razloga, zbog štednje ili sigurnosti snabdijevanja strujom je upola manji nego u Njemačkoj, pokazuje istraživanje.