SERVER: Potrebno hitno resetovanje strategije SAD za Zapadni Balkan

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je u petak mjere za poništavanje nezavisnosti Kosova. On se više ne zadovoljava time što odbija da prizna Kosovo, već želi da uzme barem dio njega. U međuvremenu, američka ambasada u Beogradu i dalje propovijeda uvjerenje da on pomjera Srbiju ka Zapadu, ukazuje u najnovojoj analizi Danijel Server, američki profesor na Univerzitetu Džons Hopkins na peacefare.net.

Server ukazuje na tvit politikologa Jasmina Mujanovića od pretprošle nedelje u kojem stoji: „Američka politika na Zapadnom Balkanu je jasna kao blato. SAD podržavaju Vučića uprkos njegovim proruskim stavovima, dok se protive Kurtiju uprkos njegovim prozapadnim stavovima. U Bosni se SAD protive Vučićevim opunomoćenicima, čijim su kolegama u Crnoj Gori pomogle da se svrgne pro-NATO vlada“.

Sve ovo je istina. Stejt department je izgubio kompas. Vreme je da ga ponovo pronađemo, dodaje američki profesor.

Ciljevi SAD na Balkanu treba da budu jasni i trebalo bi da se primenjuju odvojeno na sve države u regionu, uz uvažavanje da interakcije među njima mogu uticati na napredak.

Aleksandar Vučić je postrojio Srbiju uz Rusiju i želi da uzme dio Kosova. 

GDJE SU SADA SRBIJA I BOSNA?

Stvari idu u pogrešnom pravcu.

U Bosni i Hercegovini, srpski i hrvatski nacionalisti poništavaju napredak postignut u prvoj deceniji nakon Dejtonskog sporazuma iz 1995. Dejton je okončao rat, ali ostavio zaraćene strane na vlasti. Deceniju nakon toga, hrabra međunarodna intervencija primorala je etničke nacionaliste da prihvate reforme koje su upućivale na suverenitet i teritorijalni integritet, kao i na jednaka prava.

Međutim, od 2006. etnički nacionalisti razvodnjavaju prethodni napredak. Amerikanci su izbacili vodeću bošnjačku stranku sa vlasti, tvrdeći da je neprijateljska za izgradnju države.

Ironično, ta stranka je podržavala demokratsko upravljanje i teritorijalni integritet. Glavni hrvatski i srpski protivnici suvereniteta i teritorijalnog integriteta Bosne sa pozicije moći i dalje vode borbu za svoje ciljeve.

U Srbiji je predsednik Vučić preuzeo slab demokratski režim i pretvorio ga u de fakto poluautokratiju. On ima većinu u parlamentu, ali što je još važnije, ima koncentrisanu moć u predsedništvu.

Odatle, Vučić vodi policiju i druge bezbednosne snage protiv slabe i fragmentirane opozicije. On je takođe postrojio Srbiju uz Rusiju imajući u vidu da se opire sankcijama Ukrajini i povukao se da privuče kineske investicije u osetljivim oblastima kao što su telekomunikacije i bezbednosna tehnologija.

Zapadne kritike poravnjava snabdijevanjem Ukrajine municijom, kupovinom francuskih ratnih aviona i prodajom litijuma Nemačkoj.

GDJE SU KOSOVO, CRNA GORA I SJEVERNA MAKEDONIJA? 

Kosovo, gde je nekoliko puta došlo do smjene vlasti, ima popularnog premijera koji vrši suverenu vlast na severu Kosova sa većinskim srpskim stanovništvom na način koji izaziva zabrinutost Amerikanaca i Evrope.

Oni žele da se za bilo šta što bi uznemirilo kosovske Srbe ili Beograd konsultuje i dobije dozvolu. On nije bio voljan da to radi. Ali premijer Kurti se ipak nedvosmisleno slaže sa Zapadom. On nema alternativu.

Prijatelji Putina sada vode Crnu Goru, koja je postala članica NATO-a 2017.

Sjeverna Makedonija, koja je članica NATO-a je, mirno smenila političke partije na vlasti ranije ove godine. Neki u sadašnjoj većini naginju ka Rusiji, ali su albanski partneri u koaliciji zapadno orijentisani. To, međutim, nije garancija, pa Severna Makedonija zahteva pažljivo praćenje“.

Umirivanje Srbije ne funkcioniše. Ni kažnjavanje Kosova ne funkcioniše. Crna Gora je za sada izgubljena. Bosna i Makedonija su u opasnosti. Vašington treba da resetuje svoju politiku prema Balkanu u koherentnijim pravcima

PRIJETNJA

Nijedno od ovih mesta nije prioritet u svijetu u kojem je Rusija napala Ukrajinu, Kina preti Tajvanu… Ali, ako nešto krene po zlu na Balkanu, brzo će se proširiti na druga mesta.

Najveća prijetnja je sve veća privrženost Beograda onome što naziva ,,srpski svet“. To je zapravo Velika Srbija, de facto ako ne i de jure. Vučić želi da kontroliše Srbe u Bosni i Hercegovini, Kosovu i Crnoj Gori.

Njegove službe bezbjednosti aktivno i agresivno slijede ovaj cilj, uz podršku Moskve. U Crnoj Gori je bio uspešan de facto. 

Na Kosovu, mnogi Srbi nisu odani Vučiću, jer je pokazao malo brige za njih. Ali on održava kontrolu kroz finansije i zastrašivanje.

Umirivanje Srbije ne funkcioniše. Ni kažnjavanje Kosova ne funkcioniše. Crna Gora je za sada izgubljena. Bosna i Makedonija su u opasnosti.

U Bosni, Vučić je postepeno sticao sve više uticaja na glavnog srpskog lidera Milorada Dodika, koji je sankcionisan od strane Vašingtona i koji vodi entitet Republika srpska u dugove prema Moskvi, podržavajući secesionističke namere.

Podjela Bosne i Kosova poslužila bi Vučićevim iredentističkim ciljevima. To bi uveliko razveselilo Moskvu i oživelo njene ambicije u Ukrajini, Moldaviji i Gruziji, ako ne i u Kazahstanu.

Suverenitet i teritorijalni integritet država Zapadnog Balkana suprotstavlja se onome što Putin traži negde drugde.

To ga je ohrabrilo da koristi Srbiju kao zastupnika. Prošle godine, Beograd je kidnapovao dvojicu kosovskih policajaca, izazvao pobunu protiv mirovnih snaga NATO-a i sponzorisao teroristički incident na severu Kosova.

Srbija je namjeravala da taj incident Beogradu pruži povod da svoju vojsku prebaci na sever. To bi razveselilo Moskvu i ohrabrilo njene napore da zauzme ceo Donjeck“.

SADAŠNJI PRISTUP NE FUNKCIONIŠE

Bajdenova administracija je pokušala da umiri Srbiju, da spriječi Beograd da djeluje u skladu sa svojim iredentističkim ciljevima i da je pridobije za Zapad.

Hvali Vučića, daju mu novac, dok je to uskratila Kurtiju, i osudila i sankcionisala Dodika. Ovo je nekoherentno.

Vučić i Dodik su povezani sa Moskvom i dijele velikosrpski cilj. Kurtijeva posvećenost suverenitetu i teritorijalnom integritetu Kosova glavna je prepreka njihovim ambicijama.

Džim O’Brajen, pomoćnik sekretara Stejt departmenta za Evropu, priznao je da su sjever Kosova i Dodikove secesionističke prijetnje glavne bezbjednosne pretnje na Balkanu.

Ipak, evropske snage (EUFOR) u Bosni su slabe i raspoređene na načine koji im onemogućava da pravovremeno reaguju na odlučni secesionistički potez.

Snage predvođene NATO-om na Kosovu su jače i bolje pozicionirane, ali da li bi bile u stanju ili voljne da spriječe namere Srbije da zauzme sjever Kosova?

Navršava se 25 godina od NATO rata koji je oslobodio Kosovo od srpske vlasti. Krajnje je vrijeme da Kosovo – kao i svaka druga suverena država – bude u stanju da odbrani sopstveni teritorijalni integritet“.

POTREBNO RESETOVANJE

Umirivanje Srbije ne funkcioniše. Ni kažnjavanje Kosova ne funkcioniše. Crna Gora je za sada izgubljena. Bosna i Makedonija su u opasnosti.

Vašington treba da resetuje svoju politiku prema Balkanu u koherentnijim pravcima:

– Trebalo bi da podrži napore Prištine da ravnopravno vlada na severu Kosova i da pomogne u planiranju narednih poteza u tom pravcu;

– Trebalo bi okončati politiku smirivanja Srbije, javno kritikovati Vučićeve iredentističke i antidemokratske namere i okončati hvalospeva i sipanje novca Beogradu;

– SAD bi trebalo da podstaknu preraspoređivanje EUFOR-a u grad Brčko na severoistoku Bosne, gde bi to predstavljalo ozbiljnu prepreku od secesionizma;

– Vašington treba da insistira na tome da vlasti u Bosni sprovedu odluke Evropskog suda za ljudska prava koje bi okončale etnički zasnovanu politiku u zemlji;

– Vašington treba da predvodi napore da izoluje crnogorske rusofile od osetljivih informacija NATO-a;

-Takođe bi trebalo da upozori Severnu Makedoniju da će biti sledeća ako tamošnji rusofili ostanu na vlasti.

Suprotstavljanje Putinu na Balkanu diplomatskim putem ne bi bilo ni približno tako skupo ili teško. To bi oslabilo Moskvu i ojačalo NATO po relativno niskoj ceni. Došlo je vreme da se to uradi. 

 Prevod: dnevni list Danas, oprema Portal ETV