Spajić spašava Bečića: Slamka spasa za Demokrate pred izbore 2027.

Hoće li Milojko Spajić spasiti Demokrate Alekse Bečića od političkog potonuća i sačuvati ih od borbe za goli cenzus kroz stvaranje predizborne koalicije za parlamentarne izbore 2027. godine?

To je pitanje koje se sve glasnije postavlja nakon spekulacija da bi dva politička tabora mogla preslikati saradnju sa lokalnog na državni nivo i zajedno nastupiti na narednim parlamentarnim izborima.

Ako do toga dođe, otvoriće se i mnogo važnije pitanje: da li bi Spajić, kao lider trenutno najznačajnijeg političkog subjekta koji je dio vlasti, kroz zajednički nastup prije svega pokušao da politički spasi Demokrate – partiju koja, prema dostupnim istraživanjima, posljednjih godina bilježi ozbiljan pad podrške. Strmoglav pad. 

Jer brojke koje su do sada objavljivane ne ostavljaju mnogo prostora za komfor.

Istraživanje agencije Spektrum Analitika, objavljeno u aprilu ove godine, pokazalo je da Demokrate imaju podršku 6,4 odsto građana. To je ozbiljan pad u odnosu na ranija istraživanja, u kojima se podrška ovoj partiji kretala oko 10, odnosno 11 odsto.

Ako se trend nastavi, Demokrate bi na narednim izborima mogle doći u situaciju da se ne bore za vlast, nego za vlastiti politički opstanak – za prelazak izbornog cenzusa.

OD VELIKIH AMBICIJA DO BORBE ZA CENZUS

Demokrate danas imaju ljude na čelu ili u vrhu brojnih državnih sistema – od bezbjednosnog sektora i odbrane do unutrašnjih poslova, medija i kulture. Aleksa Bečić, Dragan Krapović, Danilo Šaranović, Boris Bogdanović, Tamara Vujović i drugi funkcioneri te partije godinama su dio vlasti i političkog sistema.

Politički uticaj, međutim, očigledno nije automatski proizveo i rast podrške.

Naprotiv.

Ako su, prema dostupnim istraživanjima, sa podrške od oko 11 odsto stigli do 6,4 odsto, onda je legitimno pitati da li je politički model Demokrata potrošio najveći dio svog kapitala.

Jer partija koja kontroliše ili učestvuje u upravljanju najvažnijim državnim sistemima, a istovremeno klizi prema granici cenzusa, suočava se sa ozbiljnim paradoksom: mnogo funkcija, a sve manje političke podrške.

Ukoliko se takav trend nastavi, samostalan nastup na izborima za Demokrate nosio bi ozbiljan rizik.

Predizborna koalicija sa PES-om taj bi rizik značajno smanjila.

Pad podrške Demokrata bio bi manje vidljiv kroz zajednički rezultat, dok bi partija dobila mogućnost da zadrži dio političkog uticaja i poslaničkih mandata.

Drugim riječima, ono što bi Demokrate mogle izgubiti samostalnim nastupom, kroz koaliciju bi pokušale da sačuvaju.

BEČIĆ OD POLITIČKE NADE DO POLITIČKOG TERETA?

Aleksa Bečić nekada je važio za jednog od najperspektivnijih mladih političara u Crnoj Gori.

Danas je njegova politička pozicija neraskidivo vezana za sudbinu Demokrata, a njihov pad podrške otvorio je pitanje koliko je nekadašnji politički kapital ostao sačuvan.

Model politike koji je godinama počivao na oštroj retorici, obračunima sa političkim protivnicima i snažnom insistiranju na borbi protiv korupcije i kriminala očigledno nije uspio da zadrži raniju podršku.

Javnost, odnosno birači, na kraju daju najvažniju ocjenu.

A za sada dostupni podaci ne idu u prilog Demokrata.

Zato bi naredni izbori mogli biti mnogo više od još jednog izbornog ciklusa.

Za Bečića i Demokrate mogli bi predstavljati test da li još imaju snagu da samostalno budu ozbiljan politički faktor – ili im je za politički opstanak potreban mnogo snažniji partner.

SPAJIĆ NE SPAŠAVA SAMO DEMOKRATE

Ipak, eventualna koalicija ne bi bila jednosmjerna ulica.

Ne bi Demokrate bile jedine kojima bi takav savez mogao koristiti.

Ni PES-u Milojka Spajića ne cvjetaju ruže kao u periodu kada je ta partija napravila veliki izborni proboj. Spajiću bi Demokrate mogle donijeti ono što PES-u može biti dragocjeno – infrastrukturu, lokalne mreže, organizaciju i dio biračkog tijela.

Zato bi eventualni dogovor mogao biti politička računica u kojoj obje strane nešto dobijaju.

Demokrate – zaštitu od rizika samostalnog nastupa.

PES – dodatnu infrastrukturu i mogućnost da popravi svoju izbornu poziciju.

Ali odnos snaga nije isti.

PES je trenutno znatno snažniji politički subjekt od Demokrata. Zbog toga bi eventualni savez više ličio na pokušaj slabijeg partnera da se zaštiti nego na ravnopravan brak dvije političke snage.

I upravo tu leži ključna računica.

Ako Demokrate same ne mogu sačuvati nekadašnji rejting, koalicija sa PES-om mogla bi im omogućiti da kroz zajednički rezultat prikriju sopstveni pad.

KO KOGA SPAŠAVA?

Zato pitanje više nije samo hoće li PES i Demokrate zajedno na izbore.

Mnogo je zanimljivije – ko će od toga imati veću korist?

Hoće li Spajić dobiti dodatnu snagu na terenu ili će preuzeti politički teret partnera koji gubi podršku?

Hoće li Demokrate kroz koaliciju dobiti novu političku šansu ili samo odložiti suočavanje sa sopstvenim padom?

Izbori 2027. mogli bi pokazati ono što danas tek naslućujemo: da li će Demokrate pokušati same da vrate izgubljenu podršku ili će sa PES-om napraviti savez koji bi im omogućio da prežive ono što bi samostalan nastup mogao učiniti mnogo vidljivijim.

Jer ako partija sa značajnim brojem državnih funkcija i poluga vlasti dođe u situaciju da joj je za prelazak cenzusa potreban jači partner, onda problem više nije samo izborni.

To je pitanje političke težine.

A upravo će 2027. pokazati koliko je od nekadašnjih Demokrata Alekse Bečića zaista ostalo.