Valja opet o Tunelu

15.08.

17:03h

Da bih skrenuo misli o nečemu što me trenutno razjeda, ostaviću vas u neznanju šta je to, uzeh olovku. Da sebi olakšam.

I napišem "dvije" o Tunelu.

Da se ne zaboravi.

Nikada, ako može.

Ja sam, kao što znate, katastrofalan advokat. I baš taj izraz je onomad za mene upotrijebio Abazović u jednoj TV emisiji.

I ne kažem da je pogriješio.

Uglavnom, sudije, tužioci i kolege imaju identičan stav o mojim pravnim sposobnostima. Što sve govori o faktu da je komšija udren da se razumije kao politikolog i u to ko valja, a ko ne valja kao advokat.

Kompletna ličnost.

Abazović i ekipa oko njega, najgore su nešto, najneznavenije su nešto, što se sektoru bezbjednosti moglo desiti. Kao egzibicionista i etalon žovijalnog lika , performansima je do te mjere bio unazadio taj sektor, da je puka sreća što se neki ljudi, umjesto što su banuli u depo suda, nisu našli ispod radnog mu stola u Vladi.

Trebalo je samo trideset metara desno da skrenu.

Kao što je od svega cirkus napravio i kada se kopalo kod epicentra odlučivanja, pod sami im nos, tako je i od tunela sprdnju napravio.

Čučnuo je pored rupe zamišljeno zagledan u dubine ukazane mu panorame.

Tražio je smisao onoga što vidi, zabacujući pogled lijevo - desno, da bi mogao da opazi da li je u kadru.

A onda je panoramu koju je proučavao pogledom - zabetonirao. Betonom Bemaxa.

Da traga bruke ne ostane.

Pa je i sudiju nazvao idiotom, kada je donio prvu oslobađajuću odluku.

Posle druge oslobađajuće, ne glaska se.

Nije odavde.

Kao što je od Cetinja, Krstovića, cigara iz SCZ, desanta na soliter Bemaxa - znači od svake tragedije koju je proizveo, vrlinu napravio.

Nije ih nigdje pohranio. Za nauk.

Samo su pohranili u neki muzej vojnu i policijsku opremu i oružje koje su našli u podrumu tog solitera.

Za koju Adžić još nije rekao Bogdanoviću gdje može da ih nađe. Da ih ovaj nadahne vitaminom D.

Znam da će u penziju poći kao opozicionar.

Bude li u prilici da me demantuje, opet bi tražio da vodi sektor bezbjednosti.

Kad ti mladost prođe u tišini, pod neke dane samo te pendreci, lisice i pištolji rade.

A ti komanduješ.

I možeš svakome svašta reći bez ustezanja.

Sa silom iza sebe.

P.S: Jedan moj rođak Piperović dobro je u toj aferi osjetio čari talenta Dritanovih bezbjednjaka.

U Spužu.

I ne pišem zbog toga.

Ovo sam htio da kažem.

Abazović vidi vrata tamo gdje drugi vide zid. I on te prisiljava da kroz njih prođeš, i time okonča svoj posao.

Izgubljenom pameti - sam se bavi.