Politička kaljuga (lokuža) i svjetski književni velikani

Piše: Sreten Vujović

Crnogorska društvena i politička situacija predstvlja „zbir“ najkolosalnijih ideja svjetskih klasika, ali u krajnje negativnom smislu! 

Tu je Dostojevski sa „Idiotom“, knezom Miškinom, a on predstavlja uistinu neiskvareno biće, žrtvu stigme i  predmet poruge, transponovan u bolesno, idiotsko stanja duha, koje  zapravo pripada društvu u kome se obreo! Kod nas bi se naslov ovog djela mogao  označiti kao „popis stanovništva“ sudeći po onima koji upravljaju tim društvom, po „volji naaaaaaaaaaaroda“! 

Tu je takođe i Kafkin „Proces“, „opredmećen“ utamničenjem Katnića, Čađenovića, Lazovića, a uvjeren sam i odbjegle, nevine tužiteljke, Mitrović, pa neka „grijeh“ padne  na moju dušu! Jer, po Andrićevoj „Prokletoj avliji“, niko od utamničenih nije nevin, makar zbog grešne misli majke, dok je tog utamničenika u utrobi nosila! 

Orvelova „Farma“ je nezaobilazan „dekor“ naše nevesele zbilje, prepoznatljiv i po „formi i po sadržini“! Oni koji na osnovu „intuitivnog prepoznavanja“ nijesu pripadali ovom „miljeu“ u međuvremenu su se „užirili“!  Maaaašalaaa!!!

I eto nas kod nobelovca Williama Goldinga i romana „Gospodar muva“ sa Crnom Gorom kao pustim ostrvom nakon brodoloma, i  grupom đetića, strogog elitnog učilišta, koji  u početku nakon „oslobađanja“ od civilizacijskih „okova“, uživaju u ničim sputanoj slobodi (dječački snovi), da bi u konačnici odbacivši te „stege“, postali krvavo suprotstavljene grupe, pa tako „rajsko ostrvo“ pretvaraju u noćnu moru ubilačkog divljaštva,  panike i smrti. 

Ne mogu biti siguran da su crnogorski „šibicarski ćaci“ doplovili (posredstvom sotonskog litijaškog nauma) na „rajsko“ ostrvo, koje nazivahu „sprženom zemljom“ iz Singapura ili Ujedinjenog Kraljevstva ili iz nekih masnobradih četničkih katakombi, ali su zato nadu, iluzionističku i prevarantsku ponudili u vidu „Obećane zemlje“1 i 2, prema kojoj nas vodi Domanovićev, pašićevski, radikalni slijepi „Vođa“, preko svojih  poslušnika, a čiji je  uzor Cankarov „Kralj Betajnove“, novopečeni bogataš, koji u svojoj beskrupuloznosti obilato finansijki pomaže, crkvene moćnike i angažuje ih u predizbornoj kampanji, kako bi se dočepao neograničene vlasti! Sve zvuči poznato, zar ne?

Sav ovaj politički „kumbulj“ dodatno je začinila „importovana“ agitpropovska medijska scena, od koje su se „otrgle“ rijetke informativne kuće i pojedini djelatnici javne riječi! One istinske su ugašene ili su pred gašenjem, a one druge su u iščekivanju novog „gospodara“ i ne vide svoju sapatničku braću pod političkim terorom, pa vrše ozbiljnu selekciju  među nezavisnim intelektualcima, kako im ne bi kod „vožda“ (kad se pojavi) pomračili „mučeničku, samohranu slavu“! A „talambasi“ zazveče samo kada se neko dotakne njihove pozadine, ali ne one koju većinski dio vlade i njihovog gazde u Beogradskom Paśaluku obožava, praveći orgije koje rezultiraju „sportskim povredama“  utrnulih rektuma!

No, kako vidimo, pravda, medijska „lupa“, kao i potpora javnosti su „selektivne“, pa ne važe jednako za sve! Po „logici“ da hiljadu toljaga po tuđoj hrtenici ne boli, pretvaramo se da ne vidimo: “Svi junaci nikom ponikoše, i u crnu zemlju pogledaše!” Sjetimo se tek kada se ovaplote proročki stihovi: „Gledate nam dom đe gori, kojemu ste vatru dali, gledajte ga i smijte se, dok se i vaš ne zapali!”  Doduše vatru su dali neki drugi, pa su od njih gori, jedino oni koji to sve ćutke posmatraju!

I da zaključim sa malo vedrijim pogledom na život! Nekada nas je svojim „doskočicama“ i „proskulama“ tipa „u zdravom duhu zdravo tijelo“ uveseljavao Zdravinjo Lozotočivi, Slučajni Predśednik „frljanjem padežovima“ i podžmirepskim izjavama SKY Oskaru „ono…kako ti sve znaš…“, Vojvoda-Kolenica, koji samo što nije oburdao Martu Kos na dolinu, grleći je  onako ruralno, kao da je na nju tefio u  ulici „crvenih fenjera“, pa smo svi „uskliknuli s ljubavlju“: „Neka je srećno u oba doma!“

„Finale“ ove neznavenosti i protokolarne nevaspitanosti (isključujući onu sa „prijateljem“ Macronom) se desilo prilikom pośete Slučajnog-ono-kako-ti-sve-znaš Kazahstanu! Ljubazni domaćini, mladić i đevojka u narodnim nošnjama su dočekali Slučajnog  i samoproklamovanu „Prvu damu“  sa dva buketa cvijeća: crveni, za Prvu i bijeli za Prvog do nje! Pohita  Slučajni i (da mu što ne promakne), ugrabi onaj cr(k)veni! 

Za tebe je bio bijeli, neznaveniče! U skladu sa bjelaškom ideologijom!