Strategija za evropsku i građansku Crnu Goru - STEGA: Od Euro modela ka ekonomiji znanja, produktivnosti i efikasnosti

Crnoj Gori je neophodan zaokret u ekonomskoj politici, na šta je Strategija za evropsku i građansku Crnu Goru - STEGA već ukazala u svom ranijem saopštenju. Imajući u vidu da je ova tema od vitalnog značaja za građane i državu, javnosti se iznova obraćamo s nekoliko konkretnih prijedloga.

- Dosadašnji ekonomski model je počivao na potrošnji i zaduživanju, uz deklarisano uvjerenje da Euro kao moneta koju koristimo i naš put ka članstvu u Evropskoj uniji sami po sebi garantuju ekonomsku stabilnost i privredni rast. Činjenica je, međutim, da ni Euro, niti skoro članstvo u EU ne mogu zamijeniti produktivnu ekonomiju i odgovorno upravljanje javnim finansijama. Povećavati potrošnju, pokrivati razliku novim dugom, pa to javnosti predstavljati kao razvojnu strategiju znači plaćanja visokih računa, čiji iznos će buduće generacije morati da pokriju- poručili su iz ovog udruženja.

Kako ističu, granice našeg trenutnog ekonomskog modela su jasno prepoznatljive. Rast je pao sa 6,5% u 2023. na 2,7% u 2025. godini. Realne zarade su od 2019. porasle za 46%, a realni BDP za 17%. Ovo su samo dva parametra koji pokazuju da su zdrave javne finansije ključni štit države u krizi.

Pozivaju Vladu da se okrene ka ekonomskom modelu koji počiva na fiskalnoj disciplini, efikasnosti i produktivnosti.

- Smatramo da rast treba da dolazi iz sposobnosti da raspoloživim radom, kapitalom i znanjem stvaramo veću vrijednost. Naš prijedlog se oslanja na sljedeće ekonomske ankere- poručili su iz NVU Strategija za evropsku i građansku Crnu Goru - STEGA.

Podsjećaju da su ekonomski parametri poznati kao Mastrihtske referentne vrijednosti dozvoljavaju budžetski deficit od 3% BDP-a i javni dug od 60% BDP-a. Ove parametre treba posmatrati kao granice fiskalne discipline, a ne kao slobodni prostor koji vlast treba da popuni novom potrošnjom i zaduživanjem. Naš deficit od 4,3% i javni dug od 64% BDP-a prelaze obje Mastrihtske granice.

Probijanje granice zaduženja od 60% BDP-a znači da će buduća zaduženja nositi znatno višu kamatnu stopu i zahtjeve za značajnijim kolateralom.

- Želimo da ukažemo na ekonomsku realnost da zaduživanje ne može biti način dugoročnog održavanja javnih finansija. Ono jedino može da posluži za kratkoročno finansiranje političkih obećanja. Najavljeno povećanje zarada od 1. januara 2027. godine, bez odgovarajućeg rasta produktivnosti i sistemske podrške privredi, predstavlja ozbiljan ekonomski rizik. Rast zarada koji nije praćen rastom produktivnosti povećava troškove poslovanja i posebno ugrožava konkurentnost mikro, malih i srednjih preduzeća, koja čine okosnicu crnogorske privrede. Uz velike obaveze otplate postojećeg duga tokom 2027. i 2028. godine, takva politika može produbiti postojeću krizu javnih finansija, dovesti do povećanja poreskih stopa, dodatnih inflatornih pritisaka i neminovnog pada životnog standarda građana. 1 Crnoj Gori je potreban ambiciozniji, ali ostvariv plan. To je postepeno smanjenje deficita i javnog duga, kao i stvaranje značajnih rezervi za nadolazeće krizne godine. Država treba da procjenjuje ulaganja prema njihovim ekonomskim i društvenim rezultatima. Projekat ne postaje razvojni zato što je skup ili zato što ga vlast tako nazove. Razvojni je samo ako donosi korist koja opravdava trošak- navodi se u saopštenju.

Trajno povećanje budžetskih obaveza, podsjećaju, zahtijeva trajno pokriće u prihodima. Uz ovakav fiskalni temelj, Crnoj Gori su neophodna tri pokretača rasta: kvalitetno obrazovanje, povećanje konkurentnosti i produktivnosti, efikasna realokacija resursa.

Prvi pokretač je kvalitetno obrazovanje. Broj diploma ne može zamijeniti znanje. Prema rezultatima PISA 2022, šest od deset petnaestogodišnjaka u Crnoj Gori ne dostiže osnovni nivo znanja iz matematike - dvostruko veći udio nego u EU. Obrazovni sistem treba da stvara kadrove sposobne da rješavaju probleme, koriste savremene tehnologije i unapređuju proizvodnju i usluge.

Drugi pokretač je konkurencija, naročito u domenu usluga. Zaštićena tržišta i privilegovani položaji omogućavaju zaradu bez pritiska da se unaprijede kvalitet i efikasnost. Marže u uslugama oko 1,5 puta su veće nego u prerađivačkoj industriji. Potrebno je ukloniti prepreke ulasku novih preduzeća i obezbijediti jednaka pravila za domaće i strane učesnike. Pristup jedinstvenom evropskom tržištu donijeće punu korist samo ako se i domaće tržište otvori stvarnoj konkurenciji.

Treći pokretač je efikasna realokacija resursa: prelazak kapitala i rada ka produktivnijim preduzećima i djelatnostima. Ekonomija ne može napredovati ako resursi ostaju zarobljeni u neuspješnim firmama ili se pretežno usmjeravaju u nekretnine. Valja naglasiti da je ovo segment u koji se sliva više od polovine stranih direktnih investicija u Crnoj Gori. Potrebni su djelotvorni stečajni postupci, brži sudovi i uslovi u kojima uspješna preduzeća mogu da rastu.

- Politička zaštita neproduktivnih poslova ima cijenu koju plaća ostatak privrede. Ovo su neki od neophodnih reformskih zahvata koje bi Vlada Crne Gore trebala da sprovede prije formalnog ulaska u EU, dok uslovljenost pristupanja djeluje. Evropska unija može pružiti tržište, fondove i institucionalni okvir, ali domaće vlasti moraju obaviti svoj dio posla. Model potrošnje, zaduživanja i populizma koji se finansira iz duga mora ustupiti mjesto modelu rada, znanja i produktivnosti- zaključuje se u saopštenju.