Nektarijević: Oni koji žele da opstanu moraće da razvijaju inovacije, profesionalizam i međunarodnu konkurentnost
Evropska unija (EU) ne finansira prosječnost, tako da svi koji žele ozbiljno da rade sa evropskim fondovima moraju dugoročno da grade kapacitete, razmišljaju strateški i fokusiraju se na kvalitet rezultata, poručio je ekspert za EU fondove, Boško Nektarijević.
- EU finansira znanje, inovacije i sposobnost da se rezultati pretvore u realnu ekonomsku vrijednost i ostvarenje evropskih politika. Kako se tržište bude otvaralo prema Evropi, konkurencija će biti sve veća. Oni koji žele da opstanu moraće da razvijaju inovacije, profesionalizam i međunarodnu konkurentnost - rekao je Nektarijević za Glasnik Privredne komore (PKCG).
On smatra da je najveća prednost Crne Gore to što je mala država.
- Ukoliko postoji dobra koordinacija i jasna strategija, rezultati mogu biti veoma brzi, ali postoje i ozbiljna ograničenja. Administrativni kapaciteti su često partijski i fragmentisani, a tehnička pomoć, koja je nerijetko dio korupcionih mehanizama, preuzima veliki dio posla da napiše „šta treba“ kao pokriće na putu ka EU - saopštio je Nektarijević.
On je dodao da je ključ u izgradnji efikasnog sistema podrške projektima, koji identifikuje najbolje timove, razvija ih u lidere na evropskom nivou, ali i aktivno pomaže novim organizacijama da uđu u EU programe i razviju se.
- To je proces učenja - poručio je Nektarijević.
EU fondovi, prema njegovim riječima, nijesu novac za administrativno preživljavanje sistema, niti plijen pojedinaca iz partijskih elita, već instrument za razvoj konkurentnih ekonomija, sektora i relizacije EU ciljeva.
- Ako se koriste kao politički plijen, oni ne razvijaju društvo, već stvaraju korupciju i nepotizam - objasnio je Nektarijević.
On je naveo da postoji nekoliko oblasti u kojima Crna Gora ima realan potencijal za snažnije učešće u evropskim programima, ali da je važno razumijeti da se EU projekti ne razvijaju kroz pojedinačne ad-hoc prijave, već kroz ono što se u praksi naziva „pipeline pristup“, odnosno strateški povezani portfolio projekata koji se razvijaju dugoročno i pozicioniraju organizacije u evropskim istraživačkim i inovacionim mrežama.
Kroz takav pristup moguće je identifikovati nekoliko oblasti u kojima Crna Gora može izgraditi stabilno prisustvo u evropskim programima, a to su istraživanje i inovacije, zdravlje i transformacija zdravstvenog sistema, turizam, kultura i društvene inovacije, digitalna transformacija i industrija, energija, klima i mobilnost, hrana, bioekonomija, poljoprivreda i životna sredina, upravljanje i institucionalne reforme, bezbednost, otpornost i odbrana.
- Najveći problem Zapadnog Balkana nije nedostatak evropskog novca, već nedostatak sistema koji zna kako da ga pretvori u inovacije, kompanije i međunarodnu konkurentnost - rekao je Nektarijević.
On je kazao da je Vladi i relevantnim institucijama predložio nekoliko koordinisanih inicijativa za razvoj kapaciteta za EU fondove, odnosno „strukture podrške“.
- Rado bih je napravio tako da radi kao u najboljim zemljama, ali sam u većini slučajeva naišao na zatvorena vrata. Svako brani svoj mali „pašnjak“ poziciju i zatvaraju pristup stručnim ljudima. Ipak, postoje pozitivni primjeri saradnje, poput NTP-a i Glasnika, koji razumiju potrebu stvaranja profesionalnog sistema podrške - naveo je Nektarijević.
On je dodao da se nada da će se sa NTP napraviti konferencija Montenegro 2026 za sve konkurse koji slijede 2026-27 i da će pružiti ekspertsku podršku za projekte da se ostvare ambicije za članstvo u EU i pokaže kvalitet rezultata.