<article>Na trećem panelu INFINTECh konferencije, pod nazivom My System or Ecosystem? bilo je riječi o praktičnim primjerima saradnje između finansijskih institucija i vodećih maloprodajnih kompanija, kao i o tome kako partnerstva sa bankama mogu stvoriti unosne poslovne modele.Marija Popović, glavna operativna direktorica u kompaniji Ananas e-commerce kazala je da je Ananas veliki ekosistem ali da je u srcu kompanije marketplace platforma. Ona se osvrnula i na ostale segmente ekosistema koji čine kompaniju.- Trgovci su u našem sistemu najbitniji i njihov broj raste. Trenutno poslujemo na četiri tržišta i ukupno imamo 2000 trgovaca. Iammo još četiri dijela ekosistema  koji predstavljaju posebne biznise - kazala je Popović.Ognjen Vlačina iz, INGKA/IKEA grupe osvrnuo se na poslovanje kompanije INGA koja predstavlja 90 odsto radnji IKEA-e koje postoje u svijetu.- Mi smo najveći ritejler. Imamo 160 hiljada zaposlenih i taj sistem ima svoje prednosti i svoje manjkavosti. ja radim na na bavci finansijskih usluga na 31 tržištu i svako to tržište ima svoje specifičnosti i ne postoji isti fooftprint i zahtijeva pažnju dakle, svakom tržištu morate prići sa posebnom pažnjom - kazao je Vlačina.Goran Marković, direktor sektora za poslovne korisnike (B2B) u T-mobile Poljska uporedio je poslovanje sa kompanijama kao što su Ananas i IKEA. Kako je kazao, ako pričamo o takvim ekosistemima, oni u boljoj poziciji jer imaju lojalnu bazu koja je prilično specifična koja kod njih završava i pored konkurencije.</article>

Na trećem panelu INFINTECh konferencije, pod nazivom My System or Ecosystem? bilo je riječi o praktičnim primjerima saradnje između finansijskih institucija i vodećih maloprodajnih kompanija, kao i o tome kako partnerstva sa bankama mogu stvoriti unosne poslovne modele.
Marija Popović, glavna operativna direktorica u kompaniji Ananas e-commerce kazala je da je Ananas veliki ekosistem ali da je u srcu kompanije marketplace platforma. Ona se osvrnula i na ostale segmente ekosistema koji čine kompaniju.
- Trgovci su u našem sistemu najbitniji i njihov broj raste. Trenutno poslujemo na četiri tržišta i ukupno imamo 2000 trgovaca. Iammo još četiri dijela ekosistema &nbsp;koji predstavljaju posebne biznise - kazala je Popović.
Ognjen Vlačina iz, INGKA/IKEA grupe osvrnuo se na poslovanje kompanije INGA koja predstavlja 90 odsto radnji IKEA-e koje postoje u svijetu.
- Mi smo najveći ritejler. Imamo 160 hiljada zaposlenih i taj sistem ima svoje prednosti i svoje manjkavosti. ja radim na na bavci finansijskih usluga na 31 tržištu i svako to tržište ima svoje specifičnosti i ne postoji isti fooftprint i zahtijeva pažnju dakle, svakom tržištu morate prići sa posebnom pažnjom - kazao je Vlačina.
Goran Marković, direktor sektora za poslovne korisnike (B2B) u T-mobile Poljska uporedio je poslovanje sa kompanijama kao što su Ananas i IKEA. Kako je kazao, ako pričamo o takvim ekosistemima, oni u boljoj poziciji jer imaju lojalnu bazu koja je prilično specifična koja kod njih završava i pored konkurencije.

Portal ETV

original

viewImage

baseImage

610x380

500x500

400x240

400x203

1250x600

1084x550

thumbnail

INFINTECh konferencija

Ekonomija

Kakva je saradnja finansijskih institucija i vodećih maloprodajnih kompanija?

Na trećem panelu INFINTECh konferencije, pod nazivom My System or Ecosystem? bilo je riječi o praktičnim primjerima saradnje između finansijskih institucija i vodećih maloprodajnih kompanija, kao i o tome kako partnerstva sa bankama mogu stvoriti unosne poslovne modele.
Marija Popović, glavna operativna direktorica u kompaniji Ananas e-commerce kazala je da je Ananas veliki ekosistem ali da je u srcu kompanije marketplace platforma. Ona se osvrnula i na ostale segmente ekosistema koji čine kompaniju.
- Trgovci su u našem sistemu najbitniji i njihov broj raste. Trenutno poslujemo na četiri tržišta i ukupno imamo 2000 trgovaca. Iammo još četiri dijela ekosistema  koji predstavljaju posebne biznise - kazala je Popović.
Ognjen Vlačina iz, INGKA/IKEA grupe osvrnuo se na poslovanje kompanije INGA koja predstavlja 90 odsto radnji IKEA-e koje postoje u svijetu.
- Mi smo najveći ritejler. Imamo 160 hiljada zaposlenih i taj sistem ima svoje prednosti i svoje manjkavosti. ja radim na na bavci finansijskih usluga na 31 tržištu i svako to tržište ima svoje specifičnosti i ne postoji isti fooftprint i zahtijeva pažnju dakle, svakom tržištu morate prići sa posebnom pažnjom - kazao je Vlačina.
Goran Marković, direktor sektora za poslovne korisnike (B2B) u T-mobile Poljska uporedio je poslovanje sa kompanijama kao što su Ananas i IKEA. Kako je kazao, ako pričamo o takvim ekosistemima, oni u boljoj poziciji jer imaju lojalnu bazu koja je prilično specifična koja kod njih završava i pored konkurencije.

Jedan od lidera Evropskog saveza, Boris Mugoša, oglasio se nakon što se načelnik Generalštaba Vojske Crne Gore, brigadni general Zoran Lazarević, našao na udaru kritika dijela vlasti, prvenstveno resornog ministra Dragana Krapovića, a potom i brojnih saopštenja političkih partija. 
- G-dina Lazarevića, načelnika Generalštaba, ne poznajem. Iz biografije se može vidjeti da je prije više od tri decenije započeo vojnu službu, tokom koje je obavljao razne značajne dužnosti uključujući i one pri NATO i EU. Kada čitam kakav je odnos prema ovom čovjeku i sa koliko uvreda se suočava, zaista se po ko zna koji put zapitam kakva smo mi zemlja i o kakvom mi hitanju ka EU pričamo i jačanju kredibilnosti u NATO - naveo je Mugoša na mreži X.
On napominje da je izostala reakcija premijera Crne Gore, Milojka Spajića. 
- Naravno, najvažniji funkcionalno u cijeloj priči, a to je premijer se ne oglašava iako se radi o integritetu sektora bezbjednosti i dostojanstvu države članice NATO i duboko vjerujem prve sljedeće članice EU. Po ko zna koji put ističem da je suština mnogo važnija od forme jer bi u EU trebali, odnosno morali ući kao država sa sadržajem i to kvalitetnim a ne bez sadržaja ili sa falsifikovanim sadržajem - poručio je Mugoša.

Mugoša o slučaju Lazarević: Spajić se ne oglašava iako se radi o integritetu sektora bezbjednosti i dostojanstvu članice NATO

Bivši direktor Rudnika uglja Milan Lekić slupao je večeras u Pljevljima službeni automobil te kompanije.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20241011201036_13d54986d36927e7b59ef83b02d1f31d9614cf03b291e2dbf50258805a23a1c9.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20241011201036_13d54986d36927e7b59ef83b02d1f31d9614cf03b291e2dbf50258805a23a1c9" data-rendition-name="original" width="1200" height="1600" loading="lazy" alt="slupano vozilo Milana Lekića"> <figcaption>Slupano službeno vozilo rudnika uglja(Photo: Portal ETV)</figcaption> </figure>  Prema nezvaničnim informacijama našeg portala, Lekić je upravljao vozilom u alkoholisanom stanju.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20241011201036_92d3499392068a92e91ae3aff24c34717fc9bcce19af06f2afa20627364d079b.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20241011201036_92d3499392068a92e91ae3aff24c34717fc9bcce19af06f2afa20627364d079b" data-rendition-name="original" width="900" height="1600" loading="lazy" alt="slupano vozilo Milana Lekića"> <figcaption>Slupano službeno vozilo rudnika uglja(Photo: Portal ETV)</figcaption> </figure>  Alkotestiranjem mu je utvrđeno prisustvo više od jednog promila alkohola u krvi.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20241011201036_b6c94fc883cb0b540f7db36c4fd92fed7baaa132f5f6aa9b14fb3e8f618bfd95.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20241011201036_b6c94fc883cb0b540f7db36c4fd92fed7baaa132f5f6aa9b14fb3e8f618bfd95" data-rendition-name="original" width="900" height="1600" loading="lazy" alt="slupano vozilo Milana Lekića"> <figcaption>Slupano službeno vozilo rudnika uglja(Photo: Portal ETV)</figcaption> </figure>  Lekiću nije prvi put da pravi prekršaje u saobraćaju. On je privođen u maju ove godine takođe zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola.&nbsp; Tada je protiv njega podnijet zahtjev za pokretanje prekršajnog postupka.

FOTO: Lekić slupao službeni automobil Rudnika uglja, vozio u alkoholisanom stanju

Osnovno državno tužilastvo u Podgorici odredilo je zadržavanje do 72 sata M.K. zbog sumnje da je počinio krivično djelo nasilje u porodici ili porodicnoj zajednici. 
Osumnjičeni je u periodu od 13. septembra do 9. oktobra psihički maltretirao suprugu J.K. svakodnevno joj upućujući razne uvrede i ponižavajući je.

Podgoričanin zadržan jer je psihički maltretirao suprugu

Ljetnja sezona ove godine sudeći po podacima biće nešto malo lošija nego prošlogodišnja, a stari problemi loša avio povezanost i infrastruktura u koju treba ulagati su i dalje prisutni. Prema očekivanjima sagovornika emisije "Okvir" ostvarena je dobra sinergija resornih ministarstava i privrede, pa očekuju da se situacija promijeni na bolje od sljedeće sezone, ako politika ne umiješa prste.
Žarko Radulović ispred CTU ističe da je bila jedna teška sezona i da ne obećava mnogo bez obzira na postsezonu koja i dalje traje.
- Godina je od početka bila teška i nepredvidljiva. Predsezona je bila očajno loša, prvenstveno zbog avio nepovezanosti Crne Gore sa Evropom. Imali smo najkraći špic sezone do sada, svega 30 dana. Bio bih sretan ako bi bili na nivou prošle godine, finansijski prije svega - kazao je Radulović.
Olivera Blagojević iz Ministarstva turizma ističe da postsezona obećava, ali statistika do sada pokazuje da smo negdje dobili, a negdje izgubili.
- U kolektivnom smještaju u glavnoj sezoni imamo povećanje 1,23 odsto i u odnosu na broj noćenja negdje oko 3,8 odsto. U ukupnom smještaju imamo blagi pad, 1,16 odsto, u odnosu na prošlu godinu. Ukupni rezultat za sada je da je 1,5 odsto lošiji za ovih prvih osam mjeseci - kazala je Blagojević.
Ukazala je da je avio povezanost bitna, ali mora se razmišljati na pojačanju infrastrukture, odnosno aerodromima koji će moći da opsluže veliki broj letova.
Poslanik Demokrata i član Odbora za turizam Momčilo Leković kaže da je sezona sasvim solidna. Podaci pokazuju da je zaključno sa avgustom registrovano preko dva miliona turista u individaulnim i kolektivnim smještajima što je ostvarenje 99 odsto u odnosu na prošlu godinu, te 97 odsto u odnosu na 2019.
- Što se tiče noćenja imali smo 12 miliona noćenja što je 94 odsto u odnsu na isti period prethodne godine i rast od 4,6 odsto u odnosu na 2019. Ti podaci pokazuju da smo na nivou prošle sezone. Predsezona je bila bolja, a čini se da će biti i postsezona - kazao je Leković.
Podaci od Aerodroma CG, kako dodaje, pokazuju da je od januara do 6. oktobra opslužili skoro 2,5 miliona putnika što je skoro 16 odsto više u odnosu na isti period 2023. i 7 odsto više u odnosu na 2019. koja je bila rekordna. Prostora ima za napredak, ali treba imati u vidu geopolitičku situaciju, inflaciju i kod nas i u Evropi.
Direktor Centra za istraživanje i razvoj turizma Petar Golubović, naglašava da treba gledati prihodnu stranu, te da podaci jesu takvi kakve su sagovornici iznijeli. Ono što je uočljivo je da kolektivni smještaj - hoteli, hosteli i kampovi, ostvaruju odlične rezultate, ali problem je i traži ozbiljan tretman, individualni smještaj koji je kod nas dominantan.
- Recimo na budvanskoj rivijeri privatni smještaj dominantan je sa 84 odsto, svega 14 do 16 je kolektivni ili hotelski. To nije dobro, jer moramo turizam da baziramo na hotelima sa četiri i pet zvjezdica ukoliko želimo da privolimo visokoplatežne turiste - objašnjava Golubović.
<h2>Uskoro linije ka Madridu, Izmir i Anraka i tokom zimske sezone</h2>
Marijana Stanić iz Ministarstva saobraćaja kaže da rade na projektima kako bi poboljšali povezanost Crne Gore.
- Nažalost loša odluka prošle vlade o subvencijama lou kosterima doprinijela je lošoj avio povezanosti, ostali smo na minimum tih linija. Radimo na uvođenju novih, biće Madrid, zadržali smo destinacije Izmir i Ankara i tokom zimske sezone, u pregovorima smo za još neke linije ka Portugalu - kazala je Stanić.
Kazala je da se mora voditi računa o nacionalnom avio prevozniku. U planu je obnavljanje flote. Odluka o gašenju MA je u tom momentu djelovala kao dobra, ali možda je moglo da se to obavi na drugi način.
<h2>Radulović: "Vizz air" i "Easy jet" će najvjerovatnije da se vrate</h2>
Radulović ističe da je avio povezanost ključna i da je problem sa lou kost prevoznicima svakako taksa od 1,5 euro po putniku koja recimo na hiljadu putnika ispadne velika.
- Izvjesno je da Ryanair neće skoro, malo su nas podcijenili kao destinaciju i previše traže, ali Vizz air i Easy jet najvjerovatnije će da se vrate. Ostvarena je dobra sinergija Aerodroma i resornog ministarstva i čestitke onome koje je doveo novog direktora ACG Roka Tolića. Ministarstvo saobraćaja se uključilo jako dobro, imate kompetentnog čovjeka i ljude u resoru koji žele da se uključe i to mi daje nadu da će to da uspije - kazao je Radulović.
Problem je, prema njegovom mišljenju, loše stanje aerodroma koji su u tehnološkom smislu na nivou 1984. godine.
- Postoji dobra volja i mogućnosti da se to popravi, ali zakoni i regulative, investicije i javne nabavke to mogu da uspore i da to ne bude završeno do iduće godine. Moja sugestija je da se formira jedan tim koji bi koordinirao taj proces nabavke i implementacije nove opreme, da bi uspjeli da to završimo do kraja marta i početka sezone. Moj strah je da politika to ne poremeti - kazao je Radulović.
Protiv je davanja u koncesiju Aerodoma CG i ako već to žele onda, kaže, treba pojačati promet, pa sa tih pozicija nuditi koncesiju, a ne sada kada je letova manje nego ranije.
<h2>Zašto nešto što brzo može da donese profit davati u koncesiju</h2>
Golubović je naglasio da mu nije jasno zašto nešto što može relativno brzo da se revitalizuje i donese profit državi, kao što su aerodromi, želi da se da u koncesiju. I plaže su takođe jedan takav resurs, pa se i one daju u zakup. Pitanje je da li država opredjeljuje novac za obnovu aerodroma ili sve ide u puteve. 
 
Stanić je kazala da država nije odustala od davanja Aerodroma u koncesiju, nastavlja se druga faza. Došlo je do promjene u tenderskoj komisiji i očekuje da sljedeće nedjelje počne sa radom.
- Ostale su tri kompanije, jedna je odustala. Nadamo se da ćemo početkom naredne godine imati neki izvještaj o ponuđačima, ali nije strašno i da država preuzme aerodrome, evo vidjećemo šta se nudi - kaže Stanić.
Dodaje i da aerodrom u Tirani i "Nikola Tesla" u Beogradu su dati u koncesiju, te da postoje razni modeli koncesija i treba napravi razliku između privatizacije i koncesije.
Leković kaže da sve odluke treba donositi u interesu države. Ova vlada će trajati do 2027. pa će konačno ljudi u ministarstvima i odborima moći da se posvete svom poslu i to će sigurno pomoći.
Što se tiče podizanja PDV-a u turizmu Blagojević je naglasila da je ministarka Simonida Kordić izuzela mišljenje prilikom donošenja te odluke na Vladi i da svako ko poznaje hotelsko poslovanje zna da će to imati posljedice na poslovanje hotelijera. Razumije da je procjena bila smanjiti namete za zaposlene, a da će se tek vidjeti kako će se to balansirati.
<h2>Albanija samo u avgustu imala veći broj dolazaka nego Crna Gora u prvih osam mjeseci</h2>
Golubović je upoređujući stanje u turizmu kod nas i u Albaniji u perspektivi od 20 godina, kazao da je u broju turističkih dolazaka Albanija imala pola miliona 2005, a sada 8,5. Po pitanju međunarodnih dolazaka 2022. Crna Gora je imali 2,2 miliona dolazaka, a Albanija 7,5 miliona.
- Albanija je 2023. bila svrstana globalno u top četiri destinacije po porastu broja dolazaka. Albanija je u avgustu ove godine ostvarila 2,16 miliona međunarodnih dolazaka, a Crna Gora za ovih osam mjeseci 2,13 miliona dolazaka, što znači da oni za mjesec dana generišu broj dolazaka kao mi za osam mjeseci. To sve pokazuje koliko je Albanija ozbiljna turistička destinacija i koliko planski radi da dođe do ovih podataka. Da smo radili kako je trebalo, onda bi možda i naši aerodromi mogli da budu kao i ovaj u Albaniji - kazao je Golubović.
Blagojević ističe da Albanija nije nama smetnja, već može samo da bude podstrek.&nbsp;

Jača avio povezanost ključna, ali za veći broj linija potrebni i bolji aerodromi

U zgradi Višeg sudu u Podgorici danas se dogodio incident kada je iz toaleta sa prvog sprava propala wc šolja usred kancelarije gdje se nalazi krivična pisarnica, saznaje portal ETV. Srećom, prilikom ovog ekscesa nije bilo povrijeđenih, a nije poznato kolika je šteta pričinjena i da li je uništet sudski materijal. Takođe, prema saznanjima našeg portala, uslijed nevremena prokišnjavale su i kancelarije u Vrhovnom sudu koji se nalazi u istoj zgradi.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20241004201028_f387651168aea48793fadc67f4b54af1f069c3ffb5c2bbc095d983c43f4dc770.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20241004201028_f387651168aea48793fadc67f4b54af1f069c3ffb5c2bbc095d983c43f4dc770" data-rendition-name="original" width="641" height="855" loading="lazy" alt="Viši sud"> <figcaption>Havarija u krivičnoj pisarnici(Photo: Portal ETV)</figcaption> </figure>  Podsjećamo, zgrada u kojoj se nalaze Viši, Vrhovni i Apelacioni sud nedavno je renovinara, očigledno ne i iznutra. Za adaptaciju zgrade, koja je počela prošlog ljeta, ugovoreno je nešto više od 1,3 miliona eura. Rekonstrukcija je bila dio projekta „Unaprijeđenje efikasnosti sudstva“ kojim su rekonstruisane i adaptirane i zgrade osnovnih sudova u Podgorici, Nikšiću, Kotoru i Beranama, kao i zgrada Osnovnog i Višeg suda u Bijelom Polju. Investitor je bila Uprava za kapitalne projekte, vrijednost radova iznosila je oko 3,5 miliona eura, a sredstva su obezbijeđena kroz finasijsku podršku Evropske unije.

SKANDALOZNO: WC šolja sa prvog sprata Višeg suda propala u krivičnu pisarnicu

Ne postoji nikakva Republika Kosovo. Ne postoji po međunarodnom pravu, povelji Ujedinjenih nacija, po Rezoluciji 12 44. Ne smeta mi to što se radujete i što želite namjerno da provocirate govoreći "Republika Kosovo".. Zamislite da ja govorim "republika Gusinje" ili "republici Pljevlja" - rekao je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić odgovarajući na pitanje novinara Televizije E.
Novinar TV E mu je na to odgovorio da su to gradovi u Crnoj Gori, a Vučić mu je odbrusio: "nemoj da me prekidaš, malo se upristoji".
Ovo nije bio jedini potez Vučića koji je tokom konferencije na Samitu Brdo Brioni bio neprijatan.
<h2>"Srbija čuva svoju neutralnost - municiju izvozimo uz dozvole"</h2>
Na pitanje novinara Televizije E kako komentariše to što se na ukrajinskom ratištu našlo oružje srpske proizvodnje i je li to promjena u odnosu na njihov neutralni status, Vučić je rekao &nbsp;da njihove municije ima i na ruskoj strani, kao i ukrajinskoj, te da municiju izvoze uz dozvole.
- Mi ne izvozimo ništa ni u Ukrajinu ni u Rusiju. Ima i na ruskoj strani naše municije, kao što ima, pretpostavljajm i u Ukrajini.. Dok je ratova ima i u Sudanu, Siriji, Izraelu, na svakom mjestu gdje se ratuje.. Mi smo zemlja koja i dalje proizvodi mnogo municije, ali mi uvijek izvozimo dozvoljeno. Nekada je to Češka, Španija, ili neka druga zemja.. Da li će one da daju nekome tu municiju, to je njihova stvar a ne naša - dodao je on.
Rekao je da Srbija čuva svoju neutralnost, te da je to mala zemlja koja nije u NATO-u i koja sama sebe čuva.
- Srpski narod je volio da sam čuva svoju teritoriju i nebo - naveo je on.
Na pitanje o dvojim državljanstvima je rekao da nema pojma o čemu novinari pričaju.
- &nbsp;Da li bi Srbi iz regiona željeli da imaju državljastvo Srbije - vjerovatno bi. Nekima to smeta. To je vaša unutrašnja stvar. Dogovorite se vi ovdje. Ne smeta vam američko, albansko, samo vam smeta srpsko - rekao je Vučić.
<h2>Uskoro posjeta Srbima u Crnoj Gori</h2>
Uskoro će, kaže, posjetiti Srbe na teritoriji Crne Gore.
- Siguran sam da ćete podijeliti radost i oduševljenje kao što ste posjeti Zorana Milanovića njegovom narodu - dodao je on.
Što se tiče izbornog turizma, rekao je da su i u Beogradu govorili da je izborna krađa.
- Pa smo izašli na nove pa su svi izgubili sa duplom razlikom. I u BiH to govore pogotovo za Srebrenicu pa izgube ubjedljivije - naveo je Vučić.
Dodao je da NATO-u "smijem u lice da odgovori" - a ne nama.
- Što se tiče Svetozara Marovića, zamoliću vas da nam manje šaljete kavčane i škaljare, pa ćemo lako da se dogovorimo oko svih drugih pravnih procedura i svega drugog. Imali bismo oko 120 mrtvih manje u Beogradu da je manje bilo narko biznisa i svega drugog. Molim vas da uputite te ljude da im ne bude Beograd glavno mjesto njihovog djelovanja. Neka rade ovdje hvala bogu - tamo gdje su nastali. Kako god hoće i dokle im vi dozvolite - rekao je on.
<h2>Nije "imao pojma" ko učestvuje na izborima</h2>
Nije, tvrdi, imao pojma ko učestvuje na lokalnim izborima u Podgorici.&nbsp;
- Andrija Mandić i Milan Knežević su mi drugari koje pozanjem decenijama.. Čime smo se to umiješali u izbore? Niko se u beogradskim medijima time nije bavio - rekao je on iako je prethodno izjavio da u "Crnoj Gori ne znaju kako da naprave koaliciju i da zato neki misle da mogu da se iživljavaju nad Srbijom".
Svaki put kad se neko upliće to, prema njegovom mišljenju, radi Crna Gora.
- Ne pada mi na pamet da se miješam u unutrašnje stvari. Pravite koalicije kakve god hoćete. Ako se neko u našim odnosima ogriješio to nije Crna Gora. Srbija nikad ništa nije uradila ni strateški ni taktički protiv Crne Gore. Uopšte nas ne interesuju lokalni izbori u Podgorici. Jedino nas zanima da imamo poštovanje kakvo vi imate kod nas - naveo je Vučić.
Rekao je da pokušava da utiče na medije u Srbiji kada se bave prljavom kampanjom protiv političara u Crnoj Gori.
- Što se tiče nas sa političke scene mi to ne radimo i ne pada nam na pamet - dodao je on.
<h2>"Izbjegnuti" odgovor</h2>
Razgovarao je, kaže, sa predsjednikom Crne Gore Jakovom Milatovićem.
- I on je kao domaćin zamolio da mu vratim uslugu za vrijeme kad je boravio u Beogradu. Zato ću se ja, bez obzira na svoju namjeru da nekim političarima iz prošlosti, poput Mila Đukanovića, žestoko odgovorim - ostaviću ga ovog puta u prošlosti - rekao je Vučić.
Ocijenio je da je nekima "jedina municija da izgovore nešto protiv Vučić".
- Jer se drugom politikom i ne bave. Srbija je jedina tema i njen "vožd". To govori o nedostatku sopstvenih tema. Kako neki misle da je uvijek dovoljan razlog napasti predsjednika Srbije i Srbiju. Postaviću pitanje što je to Srbija učinila protiv Crne Gore? Je li Srbija uzela 14 odsto teritorije Crne Gore? Je li glasala za to? To se nije desilo. Srbija poštuje međunarodno-pravne norme, rezolucije i povelju Ujedinjenih nacija. Je l Crna Gora poštuje? Vi stalno nas optužujete za teritorijalne pretenzije što nas uopšte ne zanima. Sami ste donijeli odluku da odete od nas 2006. godine. Rekli smo u redu je: vaša slobodna volja. Jedino nijesmo očekivali da ćete dvije godine kasnije da priznate nezavisnost Kosova. I sad kao da se okrenemo budućnosti. Oćete to sjutra da kažete Ukrajincima u Dubrovniku - da se okrenu budućnosti? Šta ih briga za teritoriju.. Kao što je Srbije baš briga za to. Izgleda da ste se spremili da do posljednjeg metka branite Ukrajinu - a zato Srbiji može da se uzima teritorija i sve drugo. I opet ste vi ljuti na nas? A oko čega tačno? Je l srpska mafija ubija u Crnoj Gori ili je to obrnuto? Ili to niko ne smije da vas podsjeti i da vam kaže u lice? Kavači i Škaljari su odavde - a ne beogradske mjesne zajednice. Možete da vodite hajku protiv mene koliko god hoćete, ali činjenice ne mogu da se zaustave - rekao je Vučić.
On je na početku konferencije saopštio da je razgovarao sa svim liderima iz regiona - osim sa predsjednicom Kosova Vjosom Osmani.
- Mi ćemo da nastavimo da gradimo dobre odnose ali u njima nećemo da budemo džak za udaranje koji možete da mlatite kako stignete - a da vam niko ne odgovori - naveo je Vučić.

Vučić se obrušio na novinara TVE nakon pitanja o Kosovu: Ne prekidaj me, malo se upristoji

Srpska pravoslavna crkva je za dvosatni ručak u eksluzivnom hotelu Regent u Porto Montenegru platila 10.500 eura, pokazuje račun tog hotela koji je objavljen na društvenoj mreži X.&nbsp; Ručak za poglavara te organizacije Porfirija Perića i stočlanu svitu koja ga je pratila održan je danas od 13 do 15 sati u dvorani Teodo hotela Regent, a u Porto Montenegro su stigli pod policijskom pratnjom, stoji u napomeni osoblju hotela, kojom im je naloženo da obezbijede parking za goste.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20240929160952_fa6f51e83ccf39e61dd932f61d0a6bfe9287dc9c196940b8bc3698a66a46d769.png" data-media-id="editor_0" data-image-id="20240929160952_fa6f51e83ccf39e61dd932f61d0a6bfe9287dc9c196940b8bc3698a66a46d769" data-rendition-name="original" width="1080" height="1434" loading="lazy" alt="Račun SPC u Regent"> </figure>  Na meniju su bili goveđi tartar biftek sa prepeličjim jajima, majonezom sa renom i brioš pecivom, potom salata od tunjevine sa maslinama, avokadom, čeri paradajzom, miješanom zelenom salatom i domaćim čipsom.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20240929160956_146b63b0a83a31404d76b6702564791b7eb5b739632e89585772324f3899ef22.png" data-media-id="editor_1" data-image-id="20240929160956_146b63b0a83a31404d76b6702564791b7eb5b739632e89585772324f3899ef22" data-rendition-name="original" width="649" height="194" loading="lazy" alt="Račun SPC u Regent"> </figure>  Potom je poslužena supa od šargarepe sa đumbirom, narandžom, vlašcem i pavlakom, a za glavno jelo je poslužen file brancina sa kremastom palentom, grilovane tikvice i sos od limuna. Za desert su pripremljeni čizkejk od borovnice, kolač od čokolade i narandže bez brašna i sezonsko voće.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20240929160956_ad81473f3ba90b948dd0e07b83aaedc6aa57c09332cc972254244ba72cff124f.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20240929160956_ad81473f3ba90b948dd0e07b83aaedc6aa57c09332cc972254244ba72cff124f" data-rendition-name="original" width="720" height="916" loading="lazy" alt="SPC račun u Regent"> </figure>  Od pića su se, osim crnog i bijelog vina, služili votka, rakija, džin i viski.&nbsp; Ručkom u jednom od najeksluzivnijih hotela na crnogorskom primorju, u rizortu koji je aktuelna vlast najviše osporavala svojim prethodnicima, završena je izborna posjeta Porfirija Perića Crnoj Gori.&nbsp;

Crkva platila 10.500 eura ručak u hotelu Regent

Radnici i građevinske mašine kompanije Bemax stigli su jutros u Šavnik, gdje će narednih dana pomagati u sanaciji štete koja je nastala krajem prošle sedmice od poplava uzrokovanih velikim količinama kiše i nevremenom koje je pogodilo region.&nbsp;  <figure> <img src="https://superdesk-pro-c.s3.amazonaws.com/sd-etv/20241007151020/95cf45ba98312a39708c3d75757c8d7025947b186f8120dfc9259af6e6e7cb2b.jpg" alt="" /> </figure>  Mada je predsjednik Opštine Šavnik Jugoslav Jakić još u petak ujutro obavijestio nadležne državne institucije o situaciji u Šavniku, nikakva pomoć im nije upućena, već su opštinske službe i građani proteklih dana sami rješavali probleme. U međuvremenu su iz sela Komarnica evakuisali tridesetak mještana i deset turista koji su tu boravili.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20241007121044_61a7236065c06cdd8124d92da1e2436324aa1fb9222dc54a4d817781580befec.png" data-media-id="editor_1" data-image-id="20241007121044_61a7236065c06cdd8124d92da1e2436324aa1fb9222dc54a4d817781580befec" data-rendition-name="original" width="1600" height="1163" loading="lazy" alt="Operativa Bemax-a stigla u Šavnik"> </figure>  &nbsp;Prema fotografijama koje je M portal dobio iz Šavnika, gotovo potpuno je uništen prilaz kanjonu Nevidio, gdje je opština počela da gradi ugostiteljski objekat. Ni na drugim mjestima u Šavniku koja su zahvaćena poplavama nije mnogo bolja situacija.  <figure> <img src="https://superdesk-pro-c.s3.amazonaws.com/sd-etv/20241007151020/67108f212b5290aa18b93981e072ef0ee3307dd27cc9613683193b892eb2d2ab.jpg" alt="" /> </figure>  &nbsp;Bemax je prva privatna kompanija koja je pružila pomoć Opštini Šavnik, opštine Bar i Bijelo Polje su najavile finansijsku i pomoć u ljudstvu, a M portal nezvanično saznaje da Prijestonica Cetinje u komunikaciji sa predsjednikom Opštine Šavnik Jugoslavom Jakićem dogovara vidove pružanja pomoći.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20241007151020_2b72da652a204ff20f3aad462e7f8181a82bfac7d7c3d42d9e1e064c89e79f03.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="20241007151020_2b72da652a204ff20f3aad462e7f8181a82bfac7d7c3d42d9e1e064c89e79f03" data-rendition-name="original" width="1600" height="1200" loading="lazy" alt="Radovi Bemax-a u Šavniku"> </figure>  Bemax je prva privatna kompanija koja je pružila pomoć Opštini Šavnik, opštine Bar i Bijelo Polje su najavile finansijsku i pomoć u ljudstvu, a M portal nezvanično saznaje da Prijestonica Cetinje u komunikaciji sa predsjednikom Opštine Šavnik Jugoslavom Jakićem dogovara vidove pružanja pomoći. <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DH3zdxwcKNB0&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> Od državnih institucija nije najavljena nikakva pomoć, a predstavnici MUP-a i Vojske Crne Gore najavili su da će danas "obići teren" u Šavniku.

Kakva je saradnja finansijskih institucija i vodećih maloprodajnih kompanija?

Tagovi

Mugoša o slučaju Lazarević: Spajić se ne oglašava iako se radi o integritetu sektora bezbjednosti i dostojanstvu članice NATO

FOTO: Lekić slupao službeni automobil Rudnika uglja, vozio u alkoholisanom stanju

Podgoričanin zadržan jer je psihički maltretirao suprugu

Jača avio povezanost ključna, ali za veći broj linija potrebni i bolji aerodromi

PRATITE TVe UŽIVO