EK: Deficit tekućeg računa Crne Gore dostigao 20,9 odsto BDP-a, strane investicije pokrivaju manje od trećine

Deficit tekućeg računa Crne Gore u 12 mjeseci zaključno sa junom 2026. godine dostigao je 20,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), u odnosu na 18 odsto u istom periodu prethodne godine, pokazuje novi kvartalni ekonomski izvještaj Evropske komisije. Istovremeno, neto priliv stranih direktnih investicija iznosio je svega šest odsto BDP-a, čime je pokriveno manje od trećine spoljnog deficita. Izvještaj ukazuje i na pogoršanje stanja javnih finansija, uz brži rast budžetskih rashoda od prihoda.

Prema izvještaju Generalnog direktorata Evropske komisije za ekonomska i finansijska pitanja, objavljenom u oktobru 2026. godine, povećanju deficita tekućeg računa doprinijelo je pogoršanje svih njegovih glavnih komponenti.

Deficit robne razmjene povećan je za 0,8 procentnih poena na godišnjem nivou i dostigao 44,7 odsto BDP-a, dok je suficit u trgovini uslugama smanjen za 1,1 procentni poen, na 18,8 odsto BDP-a.

Istovremeno, suficit sekundarnog dohotka smanjen je za 0,3 procentna poena, na pet odsto BDP-a, dok je suficit primarnog dohotka pao sa 0,6 na svega 0,1 odsto BDP-a, što predstavlja rekordno nizak nivo.

Iako je deficit tekućeg računa ostao približno nepromijenjen u odnosu na prethodni kvartal, kada je iznosio 21 odsto BDP-a, njegovo povećanje na godišnjem nivou ukazuje na nastavak izražene spoljne neravnoteže crnogorske ekonomije.

Strane investicije pokrivaju svega 28,7 odsto deficita

Posebnu pažnju privlači odnos između deficita tekućeg računa i priliva stranih direktnih investicija.

Neto priliv stranih direktnih investicija u četiri kvartala zaključno sa junom 2026. iznosio je šest odsto BDP-a, što je gotovo nepromijenjeno u odnosu na 6,1 odsto godinu ranije.

To znači da su strane direktne investicije pokrivale približno 28,7 odsto deficita tekućeg računa, odnosno manje od jedne trećine.

Podaci tako pokazuju da priliv stranog kapitala kroz direktne investicije nije bio dovoljan da finansira najveći dio spoljnog deficita.

Prema izvještaju, međunarodne devizne rezerve Crne Gore na kraju juna bile su na nivou koji odgovara vrijednosti tromjesečnog uvoza robe i usluga.

Budžetski deficit gotovo udvostručen

Uz pogoršanje spoljne pozicije, izvještaj Evropske komisije ukazuje i na rast budžetskog deficita.

U prvih osam mjeseci 2026. godine deficit budžeta dostigao je 1,7 odsto projektovanog godišnjeg BDP-a, u poređenju sa 0,9 odsto u istom periodu 2025. godine.

Budžetski prihodi u periodu januar–avgust povećani su za devet odsto na godišnjem nivou i bili su 1,1 odsto iznad plana.

Povoljnijoj naplati prihoda doprinijeli su prije svega porez na dohodak fizičkih lica, čija je naplata bila 13,7 odsto iznad plana, kao i doprinosi za socijalno osiguranje, koji su premašili plan za 2,6 odsto.

Ukupni poreski prihodi porasli su za 6,7 odsto, dok su prihodi od poreza na dodatu vrijednost (PDV) povećani za 6,1 odsto, a od akciza za 7,3 odsto.

Međutim, budžetski rashodi rasli su znatno brže od prihoda, odnosno 12,7 odsto na godišnjem nivou, iako su bili 1,1 odsto ispod planiranog iznosa.

Najveći rast zabilježen je kod kapitalnih izdataka, koji su povećani čak 50 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Značajno su porasli i transferi institucijama, pojedincima, nevladinim organizacijama i javnom sektoru, uključujući transfere Fondu za zdravstveno osiguranje, koji su povećani za 20,4 odsto.

Troškovi usluga porasli su za 43,3 odsto, dok su izdaci za kamate bili veći za 20,8 odsto.

S druge strane, izdaci za održavanje bili su 45 odsto ispod plana, dok su rashodi za zarade i socijalne transfere bili manji od planiranih za 1,7 i 0,8 odsto.

Vlada Crne Gore je u julu revidirala projekciju budžetskog deficita za 2026. godinu sa prvobitnih 3,3 na 3,7 odsto BDP-a, dok se prema srednjoročnim smjernicama očekuje njegovo postepeno smanjenje na 3,2 odsto do 2029. godine.

Javni dug mogao bi porasti na 68 odsto BDP-a

Prema podacima iz izvještaja, javni dug Crne Gore na kraju drugog kvartala 2026. iznosio je 58,5 odsto BDP-a, što je blago smanjenje u odnosu na 59 odsto zabilježenih na kraju prvog kvartala.

Tokom drugog kvartala Vlada je zaključila četiri nova kreditna aranžmana ukupne vrijednosti 185 miliona eura.

Državni depoziti, uključujući zlato, na kraju juna iznosili su 533,4 miliona eura, odnosno 6,2 odsto BDP-a, u poređenju sa 7,6 odsto BDP-a na kraju prvog kvartala.

Ipak, prema smjernicama makroekonomske i fiskalne politike, očekuje se da javni dug do kraja 2026. privremeno poraste na 68 odsto BDP-a.

Kako se navodi u izvještaju, takvo povećanje povezano je sa planiranim akumuliranjem državnih depozita uoči otplate euroobveznica koje dospijevaju 2027. godine.

Privredni rast ubrzao na 3,8 odsto, inflacija dostigla 4,5 odsto

Uprkos rastu spoljnog i budžetskog deficita, crnogorska ekonomija zabilježila je ubrzanje privredne aktivnosti.

Realni BDP u drugom kvartalu 2026. porastao je za 3,8 odsto na godišnjem nivou, nakon rasta od 2,5 odsto u prvom kvartalu.

To je ujedno brži rast od 3,5 odsto, koliko je zabilježeno u drugom kvartalu 2025. godine.

Pozitivnom kretanju ekonomije doprinijeli su investiciona aktivnost, potrošnja domaćinstava i oporavak izvoza.

Zahvaljujući dobrim rezultatima turističkog sektora, izvoz robe i usluga povećan je za 2,2 odsto na godišnjem nivou, nakon pada tokom pet uzastopnih kvartala.

Uvoz robe i usluga povećan je za 0,8 odsto, pa je neto izvoz prvi put od ljeta 2023. dao pozitivan doprinos privrednom rastu, od 0,3 procentna poena.

Industrijska proizvodnja u prvih osam mjeseci 2026. porasla je za 20,7 odsto, prvenstveno zahvaljujući snažnom povećanju proizvodnje električne energije i rastu rudarske proizvodnje.

Na tržištu rada takođe su zabilježena pozitivna kretanja. Stopa nezaposlenosti stanovništva od 15 do 64 godine smanjena je na 9,4 odsto u drugom kvartalu, sa 10,7 odsto u istom periodu prethodne godine.

Prosječna neto zarada u avgustu iznosila je 1.040 eura, što je povećanje od 2,5 odsto na godišnjem nivou, dok je prosječna bruto zarada dostigla 1.242 eura.

Istovremeno su ponovo ojačali inflatorni pritisci.

Godišnja inflacija u avgustu dostigla je 4,5 odsto, nakon 3,8 odsto u julu i prosječnih 3,7 odsto u drugom kvartalu.

Među glavnim pokretačima rasta cijena u prvih osam mjeseci bili su transport, sa poskupljenjem od 8,6 odsto, usluge smještaja i ugostiteljstva sa 6,6 odsto, kao i zdravstvene usluge sa 5,2 odsto.

Bankarski sektor bilježi rast kreditiranja

Bankarski sektor nastavio je da bilježi rast kreditne aktivnosti, iako je tokom ljetnjih mjeseci došlo do određenog usporavanja.

Krediti poslovnih banaka u avgustu bili su 9,8 odsto veći nego godinu ranije, dok su depoziti porasli za 6,4 odsto.

Kreditiranje domaćinstava i preduzeća i dalje je podržavalo rast ukupnih plasmana.

Udio nekvalitetnih kredita smanjen je na 2,3 odsto u avgustu, u poređenju sa 2,7 odsto na kraju 2025. godine.

Izvještaj podsjeća i da je krajem septembra agencija Moody’s povećala kreditni rejting Crne Gore sa Ba3 na Ba2, uz pozitivne izglede, dok je Standard & Poor’s unaprijedio rejting sa B na B+, takođe uz pozitivne izglede.

Iako podaci ukazuju na ubrzanje privrednog rasta, poboljšanje kreditnog rejtinga i pad nezaposlenosti, visok deficit tekućeg računa, nedovoljna pokrivenost tog deficita stranim direktnim investicijama i rast budžetskih rashoda ostaju važni pokazatelji makroekonomskih neravnoteža.