Samo 17 odsto ispitanica živi otvoreno u odnosu na svoju seksualnu orijentaciju i rodni identitet, čak 38 odsto doživjelo neki oblik nasilja ili prijetnji
Čak 22 odsto ispitanica doživjelo je nasilje od članova porodice zbog svog identiteta, dok je 30 odsto njih iskusilo nasilje u partnerskoj vezi tokom života, što ukazuje na to da ni istopolni odnosi nijesu po automatizmu lišeni dinamika moći i kontrole - podaci su istraživanja
Samo 17 odsto ispitanica živi potpuno otvoreno u odnosu na svoju seksualnu orijentaciju i rodni identitet, dok je skoro polovina njih (46 odsto) autovana isključivo nekolicini bliskih osoba - rezultati su prvog istraživanja o rodno zasnovanom nasilju nad LBTIQ+ ženama "Nasilje koje se ne vidi" LGBTIQ asocijacije Kvir Montenegro.
U takvim okolnostima, kako je istaknuto, selektivna vidljivost nije stvar slobodnog izbora, već nužna strategija preživljavanja i zaštite od osude, diskriminacije ili nasilja.
Istraživanje, u vidu onlajn upitnika u sklopu kog su prikupljena 123 odgovora, te 50 dubinskih intervjua i dvije fokus grupe, pokazalo je da je čak 38 odsto ispitanica tokom života doživjelo neki oblik nasilja ili prijetnji.
- U proteklih 12 mjeseci najprisutniji su bili psihološko (34 odsto) i verbalno nasilje (33 odsto), a zabilježeni su i digitalno (13 odsto), seksualno (13 odsto), ekonomsko (10,6 odsto) i fizičko nasilje (oko 10 odsto) - precizirano je u saopštenju.
Kao česti izvori nasilja mapirani su porodica i partnerski odnosi.
- Čak 22 odsto ispitanica doživjelo je nasilje od članova porodice zbog svog identiteta, dok je 30 odsto njih iskusilo nasilje u partnerskoj vezi tokom života, što ukazuje na to da ni istopolni odnosi nijesu po automatizmu lišeni dinamika moći i kontrole - podaci su istraživanja.
Zabilježen je i ogroman jaz u povjerenju prema nadležnim organima.
- Iako 64 odsto ispitanica zna kome bi se obratilo u slučaju nasilja, čak 80 odsto njih nikada nije prijavilo nasilje institucijama, a samo dva odsto ima potpuno povjerenje u sistem zaštite. Iskustva pokazuju da žene ne ćute zato što nasilje nije važno, već iz straha od autovanja, stigmatizacije, osude i nedostatak povjerenja u institucije i njihovu mogućnost da zaštite žene iz zajednice na zadovoljavajući način - istaknuto je u saopštenju.
Na osnovu prikupljenih nalaza izrađeni su analitički izvještaj i praktične preporuke za javne politike, koje su poslužile kao osnov za zagovarački rad.
- Rezultati su direktno predstavljeni i podijeljeni tokom sastanaka sa predstavnicima i predstavnicama nevladinih organizacija, kao i političkih partija u Crnoj Gori, sa ciljem pokretanja sistemskih rješenja - navodi se u saopštenju.
Istraživanje je realizovano u okviru projekta "Postojimo. Pružamo otpor!" koji su podžali EL*C mreža i Evropska unija, a glavni cilj je da se ukaže na nevidljivost i sistemsko zanemarivanje iskustava rodno zasnovanog nasilja nad LBTIQ+.