Vuletić: Svi srpski režimi vode podmuklu politiku prema Crnoj Gori

Svako ko u bilo kom kontekstu može da destabilizuje Crnu Goru ima sigurnu kuću u Srbiji. Posljednje uključenje u emisiju „Načisto“ kod Petra Komnenića i video-klipovi odbjeglog Miloša Medenice pokazuju da se osjeća bezbjedno i da ima logistiku za tako nešto. Mislim da i pored savremene tehnologije nije lako bilo kom bjeguncu da se tako ponaša bez institucionalne podrške i onih koji bi da kompromituju čitav bezbjednosni sektor Crne Gore - kaže za Pobjedu predsjednik Građanskog foruma Zoran Vuletić.

Ističe da je samo bjekstvo tako značajnih osuđenika nezamislivo bez ozbiljne podrške.

Bezbjednosni sektor doživio je opšti raspad, da li su bliži vanredni izbori ili rekonstrukcija Vlade i može li DPS postati dio vladajuće koalicije?

VULETIĆ: Sumnjam da DPS može u Vladu, za takav potez je potrebna politička hrabrost koju nemaju predsednik Milatović i premijer Spajić, njih dvojica su svesni značaja ubedljive podrške većine građana EU integracijama i sva opstrukcija o kojoj smo govorili bila bi mnogo manje efikasna, a verovatno bi se i pretvorila u dodatno pogonsko gorivo za ubrzavanje integracija. Čini mi se da će Vlada nastaviti u ovom sastavu još neko vreme jer nema ko da napravi politički preokret i zatraži vanredne izbore sa drugačijom agendom od ustanovljene na izborima 2020. kada je osnovni kriterijum bio BEZ DPS. Zar nam nisu to pokazali vanredni podgorički izbori? Zašto se išlo na te izbore? DPS ima veliku istorijsku ulogu u modernoj Crnoj Gori, ali sada ima i istorijsku odgovornost. U uslovima kada šest godina ne pronalaze način da se približe proEU delu vladajuće većine vredi pokušati rebrendiranje sa proEU organizacijama i pojedincima van parlamenta. Najveći uvek moraju i da podnesu najveće žrtve, učinili su lavovski deo posla oko državnosti, a sa novim iskorakom i partnerstvima dali bi puni smisao sopstvenim tekovinama.

Što se Crna Gora više približava EU otvara se i više afera, ko i sa kojim ciljem opstruira put u EU?

VULETIĆ: Najveći protivnik nezavisne Crne Gore u EU je Srbija, svakako i Rusija. Srbiju poslednjih dvadeset godina frustrira razvoj multietničke i multikulturalne crnogorske države, građanske države. Logično je da se sa takvim konceptom stvaraju preduslovi za dobrosusedske odnose i time pozitivna atmosfera za EU integracije.

Crna Gora je u periodu 1997–2020. rešila sve svoje probleme sa Hrvatskom i BiH čime je otvorila širom vrata EU i ušla u NATO. Otupelo srpsko društvo ne razume svoju potrebu i neophodnost takvih odnosa sa susedima kako bi konačno došlo do pozitivne političke promene. Štaviše, uz probleme nasleđene ratom sa Hrvatskom, BiH i Kosovom, Srbija je nakon izglasavanja nezavisnosti na referendumu sa kvalifikovanom većinom dodala na spisak „neprijatelja“ iz ‘90-ih i Crnu Goru.

U skladu sa tim svi srpski režimi vode podmuklu politiku prema Crnoj Gori. Podsetiću, Boris Tadić je 2008. proterao ambasadorku Crne Gore Anku Vojvodić nakon priznavanja Kosova. Takođe, delegirao je Mlađana Đorđevića, osvedočenog pro Putinovog aktivistu da pored našeg ambasadora Lutovca brine o Srbima u regionu, posebno u Crnoj Gori. Istovetnu politiku je nastavio Aleksandar Vučić preko svojih ispostava u Demokratskom frontu do današnjeg dana. Važno je reći i da je SPC udarna pesnica srpskog nacionalizma i kao takva jedan od glavnih izvođača radova srpske politike u regionu, posebno u Crnoj Gori. Srbija je u ovom delu Evrope jedina država kojom prilično upravlja režim iz Kremlja, za što su apsolutno odgovorni Boris Tadić, Koštunica i Vučić jer su 2008. predali energetski sektor Rusiji za tobože čuvanje Kosova u SB.

Kada ovako u najkraćem sagledamo ovaj kontekst lako se nameće odgovor ko opstruira Crnu Goru na evropskom putu. Nemoguće je da ovakva radikalska Srbija može mirno da gleda demokratski razvoj Crne Gore dok ona ostaje rupa na evropskom persijskom tepihu. Nakon tragičnog atentata 2003. na premijera Đinđića svi režimi Srbije suštinski vode politiku u skladu sa Šešeljevim i Ćosićevim nakaradno definisanim nacionalnim interesima, razlika je samo u stilu. Najveći dokaz za ovakvu tvrdnju je nacionalistički konsenzus iz 2006. kada su zajedno Boris Tadić, Koštunica, Šešelj, Dačić, Nikolić i Vučić izglasali fikciju u Ustavu: ,,Kosovo je Srbija“. Nažalost, građanska, demokratska i multikulturalna Crna Gora se kosi sa tim definicijama i zbog toga uvek treba da budete na oprezu.

Vjerujete li da se bjegunci od pravde Miloš Medenica i Lidija Mitrović kriju u Srbiji?

VULETIĆ: Ne mogu da tvrdim, ali se ne bih iznenadio. Svako ko u bilo kom kontekstu može da destabilizuje Crnu Goru ima sigurnu kuću u Srbiji. Poslednje uključenje u emisiju „Načisto“ kod Petra Komnenića i video-klipovi odbeglog Miloša Medenice pokazuju da se oseća bezbedno i da ima logistiku za tako nešto. Mislim da i pored savremene tehnologije nije lako bilo kom beguncu da se tako ponaša bez institucionalne podrške i onih koji bi da kompromituju čitav bezbednosni sektor Crne Gore. Takođe, samo bekstvo tako značajnih osuđenika je nezamislivo bez ozbiljne podrške. Srbija je nažalost sa svojim institucijama u ovakvim situacijama uvek sumnjiva. Setimo se slučaja Marović.

Da li je razdor Milana Kneževića i Andrije Mandića konačan ili je to samo igra koja se diktira iz Beograda?

VULETIĆ: Ne mislim da je igra, a ne mislim ni da je konačni razlaz. Lako će ih spojiti interesi pred sledeće izbore. Nezamislivo bi mi bilo da njih dvojica podele birački korpus koji je prilično homogen. Time bi ušli u rizik da se obračunavaju tokom kampanje jer se obraćaju istim biračima. Takvi obračuni ostavljaju dosta apstinenata. Takođe im taj luksuz Beograd ne bi dozvolio. Bez obzira što su Vučić i Knežević očito ljuti na Mandića koji uživa u svojoj visokoj funkciji ipak računaju na njegov budući angažman i zbog toga ga ne napadaju otvoreno.

Ne zaboravite da Andrija Mandić ima zlatni glas u Savetu za odbranu i bezbednost gde se odluke donose konsezusom. Mislim da bi o tome posebno trebali da razmišljaju premijer Spajić i predsednik Milatović. Da li je za njih u redu da čovek koji ima otvoreno anticrnogorski stav i recimo navija za Srbiju kada se susretnu dve reprezentacije u bilo kom sportu bude odlučujući glas o eventualnoj primeni člana 5. Severnoatlanskog ugovora?

Da li je predsjednik Crne Gore Jakov Milatović rezervni igrač Beograda i koga će od lidera podržati SPC?

VULETIĆ: Ne bih rekao da je rezervni igrač Beograda. Predsednik Milatović se još uvek ne snalazi na svojoj funkciji, a praktično je ostao bez političkog autoriteta nakon vanrednih podgoričkih izbora. Ljudi ne vole slabost, posebno se u politici to reflektuje negativno. Izazvao je vanredne izbore u Podgorici uz velike povike i ozbiljne kritike svojih saboraca, da bi nakon izbora podvio rep i napravio koaliciju sa istim ljudima. Pokazao je da nema političkog talenta, a o političkoj i državničkoj hrabrosti tek nema govora. Umesto da je vanredne podgoričke izbore pretvorio u veliku temu sa kojom bi došao do vanrednih parlamentarnih izbora, on je potpuno klonuo pred Spajićem, Mandićem i Kneževićem.

Mogao je na tim izborima da bude predvodnik prave proEU koalicije u kojoj bi se našao i DPS. Pomogao bi time pre svega građanima Crne Gore koji žele u EU kao i DPS-u, ali najviše svojoj političkoj karijeri. Žao mi je što nije odigrao politički zrelo i što se pokazalo da je na predsedničkim izborima pobedio samo sticajem okolnosti. To mu neće oprostiti birači, a najviše ih je proEU orijentisanih.

SPC je protokom vremena šest godina unazad izgubila energiju koju je imala. Nije Joanikije ono što je bio Amfilohije, nema ni harizme ni političke inteligencije. Njegova podrška će biti bitna samo Mandiću i Milanu Kneževiću, ukoliko nekim čudom ne budu u predizbornoj koaliciji. U SPC-u dobar deo prostora za delovanje kreira beogradska politika. Nakon pobede 2020. očekivanja su bila mnogo veća i to je mršav rezultat za kreatore litija, pritom Dritanov potpis ne zadovoljava suštinu beogradskog nacionalizma.

 Prema Crnoj Gori se iz Beograda vodi prljava medijska kampanja, zbog navodnog ugrožavanja prava Srba. Koji su njeni stvarni dometi?

VULETIĆ: Bez obzira na veliki trud Beograda i lokalnih čauša to je teško spojivo sa realnošću i svi to vide. U poslednjoj akciji Milana Kneževića u Botunu ceo Beograd je zajedno sa njim spašavao Srbe u Crnoj Gori od čiste (prečišćene) vode. Bizarno, zar ne? Vaši građani ne treba da brinu, sadašnja Srbija nema više ni vojske ni energije za bilo što slično onome iz ‘90-ih. Potrebno je nekako pronaći konsenzus proEU stranaka, političkih udruženja i pojedinaca oko Evrope i tog trenutka sva aktivnost Beograda uključujući i puku propagandu odlazi sa prljavom vodom niz Botun.