Evropske banke traže jednostavnije propise
Ulaganja u Evropi sve više zaostaju za potrebama, pa bi ostvarivanje ekonomskih ciljeva moglo biti ugroženo, uključujući i energetsku tranziciju, upozorilo je Evropsko bankarsko udruženje (EBF), pozivajući na pojednostavljenje propisa kako bi se bankama olakšalo finansiranje privrednog rasta.
Investicije bi mogle zaostajati za potrebama za oko 1,4 biliona eura godišnje, izračunali su u konsultantskoj kompaniji Oliver Wyman, povećavši prošlogodišnju procjenu 16,7 odsto, a onu iz prethodne godine čak 75 odsto, prenosi Hrportfolio.
U EBF-u, koji je naručio analizu, navode da investicioni jaz odražava sve veće potrebe za finansiranjem u oblastima kao što su energetika, odbrana, digitalizacija i industrijski kapaciteti.
U Evropi banke obezbjeđuju oko 65 odsto finansiranja realne ekonomije, što je znatno više nego u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD).
Evropske banke ističu da regulatorni okvir ograničava kreditiranje i zalažu se za promjene. Očekuje se da će Evropska komisija u julu procijeniti konkurentnost bankarskog sektora, dok bi zakonski predlozi mogli uslijediti naredne godine.
Francuska i Njemačka pozvale su Komisiju da predloži ambiciozan „paket za pojednostavljenje finansijskih usluga“ kako bi se olakšalo snalaženje u propisima Evropske unije i smanjilo administrativno opterećenje za banke.
Regulatori su već nagovijestili određene promjene. Evropska bankarska agencija (EBA) je u aprilu predstavila okvir za pojednostavljenje izvještavanja u svrhu nadzora i smanjenje administrativnog tereta za banke.
Evropska centralna banka (ECB) predložila je pojednostavljenje propisa još u decembru, ali nije ublažila ukupne kapitalne zahtjeve za banke, što je izazvalo kritike u bankarskom sektoru.
Banke se već dugo žale da im nadzor predstavlja značajno opterećenje, a pojedine države, posebno SAD, zalažu se za smanjenje regulative i ublažavanje kapitalnih zahtjeva kako bi se podstakao ekonomski rast.
EBF predlaže ciljano pojednostavljenje propisa i bolju koordinaciju među regulatorima, uz očuvanje zaštitnih mehanizama uvedenih nakon globalne finansijske krize.
Uz dodatnih 150 milijardi eura, banke bi mogle da pokriju oko 20 odsto dodatnih evropskih potreba za finansiranjem, navode iz EBF-a, ističući da bi smanjenje stope adekvatnosti osnovnog kapitala CET1 za jedan procentni poen „oslobodilo“ oko 95 milijardi.
Udruženje takođe traži brži napredak u razvoju tržišta kapitala i završetak bankarske unije, uključujući uspostavljanje zajedničkog sistema osiguranja depozita.