Ojađeni Jakov, Dejton i građanski genocid

Jakov je držao govor u inostranstvu – znači, Jakov nas je opet obrukao. Ovaj put možda i gore nego kad je Vučić na Globsecu s njim brisao pod dok je mladi predśednik umiljato klimao glavom, kao ovca pred svojim pastirom.

U Dejtonu – mjestu đe su zločini nad civilima, genocid i etničko čišćenje zarobljeni u pravnom vakuumu pod nazivom mirovni sporazum – Jakov Milatović je, bez treptaja, izgovorio da se u Bosni i Hercegovini devedesetih desio "građanski rat". Dakle, po Jakovu, nije bilo agresije, nije bilo planskog istrebljenja, nije bilo logora, silovanja, opsade bosansko-hercegovačkih gradova – već nekakav nesporazum između komšija oko međa - što bi rekao Šaranović - situacioni događaj.

No, to se dati sad tako nosi – ta nova generacija političara koja se pravi nemušta pred kamerama, a iza zatvorenih vrata zna tačno kome služi i čije interese čuva. "Građanski rat" je i te kako kalkulisana misao, pažljivo izabrana da se niko ne naljuti – ni u Beogradu, ni u Banjaluci. A što će biti sa Sarajevom, to je našoj sramoti manje bitno. Nije njega stalo što se u toj "diplomatskoj akrobaciji" prezire istina i pljuje sve ono što je Crna Gora na suočavanju s prošlošću formalno uradila od 2006. do danas.

Dejtonski sporazum, da budemo pošteni, jeste zaustavio krvoproliće. To mu se ne može osporiti. Ali kao politička arhitektura – to je Frankenštajn sastavljen od etničkih kvota, nefunkcionalne države i vječne ucjene. I zato ga danas vole samo oni koji žele da BiH nikada ne bude država – Milorad Dodik, ruski konzulati po Trebinju, i svi oni koji BiH vide kao privremenu grešku koja se mora ispraviti, po mogućnosti tiho i bez previše buke.

U tom društvu našao se i Jakov – ni kriv, ni dužan, ali uvijek spreman da bude “neutralan”. A u ovoj priči neutralnost je oblik saučesništva. Kada izgovoriš da se u BiH desio građanski rat, ti direktno pomažeš revizionistima da operu krvlju umazane ruke. Ti daješ municiju onima koji tvrde da je Srebrenica mit, a Ratko Mladić – heroj.

I zato nije problem što se Jakov obrukao. Problem je što je obrukao nas. Što se izgovoreno ne može povući, a sramota ne može oprati. Problem je što Crna Gora, država koja je ipak imala snage da se suoči sa svojom sramnom ulogom devedesetih i otrgne se od te mračne politike, danas ima predśednika koji tu ulogu pokušava da relativizuje. I to na mjestu đe je zlo zaustavljeno, ali nikada u potpunosti kažnjeno.