Brat ubijene Alme Ćosović: Monstrum se ne kaje za teško ubistvo, već sebe stavlja u ulogu žrtve

Na ročištu u Višem sudu u Podgorici, brat pokojne Alme Ćosović, Demir Ćosović, kritikovao je postupanje tužilaštva i suda u predmetu smrti njegove sestre.

Ćosović je kazao da se optuženi za ubistvo njegove setsre Dušan Ramić „ni trunke ne kaje“ i da sebe stavlja u ulogu žrtve, dok je dijete sa cerebralnom paralizom prisustvovalo zločinu i ostalo pored majke tokom njenog stradanja. 

- Ovakvim postupanjem nama oštećenima stavlja se omča oko vrata i dobro se zateže zato što tražimo pravdu od institucija - istakao je Ćosović.

On se posebno osvrnuo na postupke tužiteljke Višeg tužilaštva Radmilu Gačević i sudiju Nenada Vujanovića, smatrajući da ovakvim postupcima institucije ne štite dovoljno prava žrtava, već favorizuju počinioce. Ćosović je zbog toga podnio pritužbe Tužilačkom savjetu Crne Gore, Vrhovnom državnom tužiocu, rukovodiocu Višeg tužilaštva i Zaštitniku ljudskih prava i sloboda.

Njegovo saopštenje prenosimo u cjelosti: 

Monstrum se ne kaje za teško ubistvo, već sebe stavlja u ulogu žrtve.

Na održanom ročištu u Višem sudu u Podgorici, pred sudijama Katarinom Padalicom, Draganom Babovićem i trećom sudijom, koja mi neće zamjeriti jer nisam uspio da čujem njeno ime, ročištu su prisustvovali i predstavnici NVO CZP, na čemu im se i ovim putem javno zahvaljujem, a posebno Ani Jaredić koja je od prvog dana sa nama.

Ja, kao brat, sin i otac, imam ljudsku i moralnu obavezu da zbog svih budućih žrtava iskažem nezadovoljstvo zbog ovakve kvalifikacije djela, što se moglo čuti i u sudnici iz izjave monstruma, koji se ni trunke ne kaje. Koliko sam vidio ja, ali i svi prisutni u sudnici, on se postavio u ulogu žrtve, što pokazuje odsustvo bilo kakve empatije prema žrtvi, kao i surovost, bezobzirnost i hladnokrvnost.

Postupajuća tužiteljka koja je ovu optužnicu podigla, a koju je potvrdio sudija Nenad Vujanović, ovakvim postupkom direktno podržavaju ovakve monstrume. Oni im skraćuju kazne i „čašćavaju“ ih sa 25 godina slobode. Neka im to ide na savjest i čast, neka se oni s tim nose.

Isto tako, ne bih da ih bilo čim uvrijedim kao ljude, ali što se tiče ovog predmeta, tu su pogriješili u procjeni. Razumijem da svi pravimo greške, ali ovo nije krađa zimskih guma pa da je manje-više svejedno. Ovdje se radi o teškom ubistvu, a zamalo i o još jednom ubistvu – od žeđi i gladi. Radi se o djetetu koje je ostavljeno pored majke koja je krkljala u sopstvenoj krvi i davila se tako 30 sati, dok je dijete sve to posmatralo.

Da je zločin još teži, radi se o djetetu sa cerebralnom paralizom. Monstrum je znao da je dijete vezano za majku, da ne može ni vode popiti bez nje jer je vezano za postelju – krevetac. Isto tako je pobjegao sa lica mjesta i nije pozvao hitnu pomoć, što je u sudskoj praksi umišljaj.

Takvog monstruma tužiteljka nama oštećenima, silom prilika, stavlja kao da nam je porodica. Zamislite to poniženje za djecu žrtve i sve nas ostale.

Isto tako, podnio sam pritužbe na rad postupajuće tužiteljke Višeg tužilaštva Radmile Gačević, i to Tužilačkom savjetu Crne Gore, Vrhovnom državnom tužiocu, rukovodiocu Višeg tužilaštva u Podgorici i Zaštitniku ljudskih prava i sloboda. Sačekaćemo i njihov stav i mišljenje, pa ćemo onda kroz dokazni postupak ići redom.

Ovakvim postupanjem nama oštećenima stavlja se omča oko vrata i dobro se zateže zato što tražimo pravdu od institucija. Ako oni ne smiju ove monstrume da optuže i osude, onda tjeraju nas oštećene da mi to uradimo.