<article>Tunel Sozina je od početka godine opslužio 3,43 miliona vozila. Prema podacima sa sajta Monteputa, koji gazduje Sozinom, u prošloj godini kroz tunel je prošlo 3,78 miliona vozila. U 2023. godini kroz tunel je prošlo 3,52 miliona vozila, a 2022. godini 3,07 miliona. Tunel Sozina otvoren je u julu 2005. godine. Njegova izgradnja koštala je oko 74 miliona EUR, od čega je 50 miliona obezbijedila Crna Gora, dok je 24 miliona obezbijeđeno kreditom Evropske investicione banke (EIB). Tunel Sozina dugačak je 4,19 hiljada metara i povezuje primorsku regiju sa centralnim dijelom Crne Gore.</article>

Tunel Sozina je od početka godine opslužio 3,43 miliona vozila.
&nbsp;Prema podacima sa sajta Monteputa, koji gazduje Sozinom, u prošloj godini kroz tunel je prošlo 3,78 miliona vozila.
&nbsp;U 2023. godini kroz tunel je prošlo 3,52 miliona vozila, a 2022. godini 3,07 miliona.
&nbsp;Tunel Sozina otvoren je u julu 2005. godine. Njegova izgradnja koštala je oko 74 miliona EUR, od čega je 50 miliona obezbijedila Crna Gora, dok je 24 miliona obezbijeđeno kreditom Evropske investicione banke (EIB).
&nbsp;Tunel Sozina dugačak je 4,19 hiljada metara i povezuje primorsku regiju sa centralnim dijelom Crne Gore.

Portal ETV

original

viewImage

baseImage

610x380

500x500

400x240

400x203

1250x600

1084x550

thumbnail

servisne informacije

Ekonomija

Tunel Sozina opslužio 3,43 miliona vozila

Tunel Sozina je od početka godine opslužio 3,43 miliona vozila.
 Prema podacima sa sajta Monteputa, koji gazduje Sozinom, u prošloj godini kroz tunel je prošlo 3,78 miliona vozila.
 U 2023. godini kroz tunel je prošlo 3,52 miliona vozila, a 2022. godini 3,07 miliona.
 Tunel Sozina otvoren je u julu 2005. godine. Njegova izgradnja koštala je oko 74 miliona EUR, od čega je 50 miliona obezbijedila Crna Gora, dok je 24 miliona obezbijeđeno kreditom Evropske investicione banke (EIB).
 Tunel Sozina dugačak je 4,19 hiljada metara i povezuje primorsku regiju sa centralnim dijelom Crne Gore.

Predsjednik Evropskog savjeta, Antonio Košta, izjavio je da je Evropi potreban veliki preokret – „big bang“ trenutak – u kojem će prijestonice EU staviti po strani nacionalne interese i konačno se uhvatiti ukoštac sa regulatornom inertnošću koja zaostaje za SAD i Kinom.
Pripremajući se za ključni samit EU o konkurentnosti u četvrtak, Košta je za Financial Times rekao da problemi Evrope proizlaze podjednako zbog birokratskih blokada nacionalnih regulatora koliko i zbog prekomjerne regulacije u Briselu.
- Moramo da damo novi politički podsticaj. Moramo da uradimo 2026. ono što smo prošle godine postigli u oblasti odbrane- rekao je bivši portugalski premijer, misleći na dogovore o povećanju izdvajanja za odbranu i zajedničkoj nabavci.
Veliki preokret na unutrašnjem tržištu
Košta je istakao potrebu za sveobuhvatnim reformama jedinstvenog tržišta radi smanjenja birokratije:
- To bi mogao biti ‘veliki preokret’ na unutrašnjem tržištu- kazao je.
Jedan od predloženih primjera je princip da kompanije podatke nadležnim organima dostavljaju samo jednom, umjesto u svakoj državi članici u kojoj posluju.
On je pozvao lidere da daju nedvosmislena uputstva kako bi se zaustavilo „sitničarenje“ nacionalnih prestonica koje je zakočilo izgradnju unije tržišta kapitala EU i integrisane energetske mreže.
Košta je posebno naglasio potrebu za postizanjem kompromisa oko francuskog zahtjeva za politikom „Kupuj evropsko“, kojom bi se zahtijevalo da određena ključna roba bude proizvedena u Evropi, što je sporno za zemlje orijentisane ka slobodnom tržištu.
- EU mora ostati otvoreno tržište i odbaciti protekcionizam. Politika ‘Kupuj evropsko’ mora biti izuzetak i krajnja mjera, odnosi se samo na kritične i strateške tehnologije i na ograničen vremenski period- kazao je jedan visoki njemački zvaničnik.
Cilj: Pravo jedinstveno tržište i veća globalna konkurentnost
Košta je rekao da želi politički dogovor o uklanjanju barijera na jedinstvenom tržištu i stvaranju „pravog jedinstvenog tržišta“ u oblasti energetike, telekomunikacija i tržišta kapitala.
Takođe, lideri EU bi trebalo da sklope više trgovinskih sporazuma, koriste mjere odmazde i preispitaju pravila konkurencije kako bi evropske kompanije mogle da se šire i globalno konkurišu.
- Ne smijemo biti naivni. Ako nas neki globalni akteri izazivaju nepoštenom konkurencijom ili koriste trgovinu kao instrument prinude, moramo da reagujemo- rekao je Košta.
Jedan od ključnih zadataka je smanjenje prekomjerne regulative, uključujući ambiciozne klimatske zakone EU. Košta je napomenuo da stalne izmjene zakonodavstva potkopavaju ulaganja, i da dodatno opterećenje društva nije neophodno za smanjenje emisija štetnih gasova.
Pojačana saradnja i politička spremnost
Košta je bio oprezan prema mogućnosti da istomišljenička država članica zaobiđe veto zemalja poput Mađarske kroz tzv. „pojačanu saradnju“.
- Za sada ne vidim poseban razlog za prelazak na ‘pojačanu saradnju’, jer svih 27 lidera ima jasan osjećaj hitnosti da se ovi problemi riješe- zaključio je predsjednik Evropskog savjeta.

Košta: Evropi potreban veliki preokret, zaostajemo zbog birokratskih blokada i prekomjerne regulacije

Komesarka za proširenje Evropske komisije, Marta Kos, u intervjuu za N1 istakla je da nedavne revizije pravosudnih zakona u Srbiji predstavljaju korak unazad i da je narušeno povjerenje EU u zemlju, te da očekuju da njihova primjena bude obustavljena. Komentarišući činjenicu da ih je predsjednik Aleksandar Vučić potpisao, Kos je rekla da „može samo da pretpostavlja koji je razlog“ i da je sa svojim timom uradila procjenu „koja nije dobra“. Na pitanje o detaljima te procjene, nije željela konkretno da odgovori.
Put Srbije ka EU
Na pitanje N1 da li je Srbija zaista na putu ka EU, Kos je odgovorila:
- Želim da vjerujem da jeste. Otkako je Srbija dobila status kandidata, postoje odgovornosti i obaveze sa obje strane. Moja je dužnost da učinim sve što je moguće da Srbija ostane na evropskom putu i da joj pomognem da postane članica EU. Ali to mora da se radi uz posvećenost i odgovornost sa obje strane- kazala je.
Ona je dodala da postoje „usponi i padovi“ i da su posljednje izmjene zakona jasan korak unazad, jer zadiru u nezavisnost sudstva i tužilaštva, što je u samom srcu procesa pristupanja EU i vladavine prava.
- Ove izmjene narušile su naše povjerenje. Sve je teže meni i drugim ljudima u Briselu koji su spremni da pomognu Srbiji. Pitanje je da li zaista vjerujemo da Srbija želi da postane članica EU, odnosno da li vjerujemo srpskoj vladi i parlamentu. Ja i dalje vjerujem i nastaviću da pokušavam dok god ima smisla- dodala je.
Revizija zakona i obustava primjene
Komentarišući usvojene zakone, Kos je naglasila da očekuje od srpske vlade da obustavi njihovu primjenu i da se izvrši revizija zakona na inkluzivan način, uz konsultacije sa Evropskom komisijom i Venecijanskom komisijom.
- Nadam se da će to biti učinjeno, jer ako ne, moraćemo da razgovaramo drugačije- rekla je Kos.
Na pitanje kako komentariše potez predsjednika Vučića da potpiše zakone, Kos je rekla:
- Ne znam razlog zašto ih je potpisao. Važno je ne samo šta se dešava, već i zašto. Ako idete protiv evropskih standarda, morate imati dobar razlog. Mogu samo da pretpostavim, a moja procjena i procjena mog tima nije dobra- istakla je Kos.
Sankcije nisu rješenje
O mogućim sankcijama, Kos je rekla:
- Protiv sam sankcija. Treba da budemo odrasli i da rješavamo stvari razgovorom. Nisam za kazne, ali jesam za stroga pravila. Obaveze postoje sa obje strane, i moja je zadaća da pomognem Srbiji da se vrati na put evropskih integracija kroz reviziju ovih izmjena- kazala je,
Optimistička poruka za Zapadni Balkan
Kos je dodala da, iako se geopolitika promijenila i neke zemlje brže napreduju (kao Crna Gora i Albanija), ona i dalje vjeruje u evropski put Srbije.
- Srbija time dovodi samu sebe u rizik. Možda mali, u smislu kašnjenja, ali ako se zakoni ne promijene, to može biti ozbiljan zastoj. Pitanje je da li je vlada spremna na takve promjene- navodi.
Govoreći o Bosni i Hercegovini, Kos je istakla da nada u evropski put i dalje postoji kod građana, te da je uloga vlasti da radi u interesu naroda. Na pitanje o Miloradu Dodiku i secesionističkim idejama, Kos je jasno rekla da EU stoji uz teritorijalni integritet BiH i da se bori protiv svakih separatističkih tendencija.
Napredak Crne Gore i Albanije
Komesarka je istakla da Crna Gora može završiti tehničke pregovore do kraja godine, a Albanija sljedeće, što predstavlja uspjeh u procesu proširenja. Naglasila je da je politička volja ključna i da pristupni proces zavisi i od država članica EU.
- Proširenje mora učiniti EU jačom, ne slabijom. To je cilj koji moramo ostvariti zajedno- zaključila je Kos.

Marta Kos: Brine zašto je Vučić potpisao pravosudne zakone, to je korak unazad

Gost današnjeg podkasta Antene M Drugačija radio veza je predsjednik Kluba odbornika Evropskog saveza u Skupštini Glavnog grada, Miloš Mašković.
Mašković će govoriti o razlozima za iniciranje skraćenja mandata podgoričkog parlamenta i adresama sa kojih očekuju podršku.
Podkast DRV na Televiziji E možete pratiti od 15.05 sati.
Autor emisije je Darko Šuković.

''Drugačija radio veza'': Gost Miloš Mašković

Reprezentativni Sindikati Aerodroma Crne Gore (ACG) i svi zaposleni odlučno i jednoglasno su protiv dodjele koncesije u postupku koji je od samog početka opterećen ozbiljnim kontroverzama, institucionalnim nesuglasicama i sudskim sporovima, saopštio je predsjednik SOACG-Aerodrom Podgorica Slobodan Martinović.
Prema njegovim riječima, tender koji traje još od 2018. godine obilježili su javna prepucavanja članova tenderske komisije, disonantni tonovi unutar same vlasti i sudski postupci koje je pokrenuo drugorangirani ponuđač.
- Takav proces ne može imati puni legitimitet niti garantovati zaštitu državnog interesa. Država Crna Gora zaslužuje transparentan, jasan i pravno čist postupak kada je riječ o njenoj najvažnijoj saobraćajnoj infrastrukturi - naveo je Martinović.
Kako je dodao, posebno je neprihvatljivo da se monopol nad vazdušnim saobraćajem praktično ustupa privatnoj korporaciji po uslovima definisanim 2018. godine, u potpuno izmijenjenim ekonomskim okolnostima.
- Nakon godina inflacije i rasta vrijednosti infrastrukture i tržišta, jasno je da ta cifra danas nema istu realnu vrijednost. Davati najveće privredno bogatstvo države za iznos koji Aerodromi, uz ozbiljan investicioni ciklus i podršku države, mogu ostvariti kroz sopstveni profit u relativno kratkom periodu, predstavlja strateški i ekonomski promašaj. Ali iznad svega, želimo jasno poručiti: Aerodromi Crne Gore nisu samo infrastruktura – to su ljudi. To su radnici koji su u najtežim vremenima, tokom pandemije i finansijskih izazova, sačuvali sistem, održali operativnost i bezbjednost saobraćaja, očuvali međunarodnu reputaciju i omogućili da kompanija stane na zdrave noge - saopštio je Martinović.
Kako je ukazao, bez ikakvih privilegija, uz ogroman lični i profesionalni napor, zaposleni su pokazali da znaju, mogu i hoće da razvijaju sopstvenu kompaniju.
- Zato smatramo da Aerodromi Crne Gore imaju kapacitet da se samostalno razvijaju, modernizuju i unapređuju – uz odgovorno upravljanje i jasnu državnu strategiju. Radnici su svojim radom dokazali da su najjači oslonac ove kompanije i da budućnost aerodroma ne mora biti vezana za privatnog koncesionara - dodao je Martinović.
Zahtijevaju poništavanje, kako navodi, kompromitovanog postupka i pokretanje nove, transparentne i inkluzivne rasprave o modelu razvoja aerodroma.
- Spremni smo da, kao sindikat i kao radnici, svim legitimnim i demokratskim sredstvima branimo interese zaposlenih, ali i dugoročni interes države Crne Gore. Aerodromi Crne Gore moraju ostati u službi građana i razvoja države – a ne predmet ishitrenih i štetnih odluka - zaključio je Martinović.

Tunel Sozina opslužio 3,43 miliona vozila

Tagovi

Košta: Evropi potreban veliki preokret, zaostajemo zbog birokratskih blokada i prekomjerne regulacije

Marta Kos: Brine zašto je Vučić potpisao pravosudne zakone, to je korak unazad

''Drugačija radio veza'': Gost Miloš Mašković

Martinović: Sindikati Aerodroma i svi zaposleni su protiv koncesije

Programska šema

PRATITE TVe UŽIVO