Javni dug za pet godina povećan 770 miliona

 Javni dug Crne Gore povećan je od 2020. do kraja prošle godine 770 miliona eura, pokazala analiza Parlamentarne budžetske kancelarije (PBK).

 Na kraju prošle godine, javni dug je, uključujući depozite i 38,48 hiljada unci zlata, iznosio 5,19 milijardi eura, dok je na kraju 2020. godine bio 4,4 milijarde, piše Dan.

 U tom periodu ministri finansija bili su Darko Radunović (2020), Milojko Spajić (2020–2022), Aleksandar Damjanović (2022–2023) i Novica Vuković (od 2023. do danas).

 Udio javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) na kraju prošle godine iznosio je 63,5 odsto, dok je na kraju 2020. godine bio 106,4 odsto. BDP je u 2020. godini iznosio 4,14 milijardi, a na kraju prošle 8,17 milijardi, ili skoro dva puta više.

- Depoziti Ministarstva finansija na kraju prošle godine iznosili su 804,7 miliona EUR. Vrijednost depozita u 2020. godini bila je na najvišem nivou u posmatranom periodu i iznosila je 872,43 miliona, dok je najniži zabilježen 2022. godine, kada je bila na nivou od 111,75 miliona- precizirano je u analizi PBK-a.

 Kada je u pitanju valutna struktura državnog duga, ona je na kraju prošle godine u odnosu na 2024. ostala gotovo nepromijenjena.

 - Zahvaljujući realizovanim hedžing aranžmanima, učešće eurskog duga u ukupnom državnom iznosi 99,75 odsto, dok je svega 0,25 odsto državnog duga izraženo u drugim valutama. U cilju unapređenja valutne strukture portfolija duga i obezbjeđivanja od valutnog rizika, Ministarstvo finansija je 2024. godine zaključilo hedžing aranžman za dolarski kredit kod kineske Eksim banke za projekat auto-puta Bar–Boljare, kao i za dolarsku obveznicu emitovanu na međunarodnom tržištu- objašnjeno je u analizi.

 Kada je u pitanju kamatna struktura državnog duga, došlo je do povećanja učešća duga sa varijabilnom kamatnom stopom, od oko 4,2 procentna poena u odnosu na kraj 2024. godine.

 -I pored toga, ukupan dug sa fiksnom kamatnom stopom i dalje preovladava sa 78,8 odsto učešća u ukupnom državnom dugu. Imajući u vidu značajne promjene na globalnom finansijskom tržištu poslednjih godina, koje karakteriše porast kamatnih stopa, kako fiksnih tako i varijabilnih, uticaj ovih kretanja odrazio se i na portfolio duga Crne Gore. Zaduženja sa varijabilnom kamatnom stopom uglavnom su vezana za EURIBOR i čine 21,2 odsto državnog duga- precizirano je u analizi.

 Prosječno vrijeme dospijeća duga, odnosno prosječna ročnost duga na kraju prošle godine na približno je istom nivou kao i na kraju 2024. godine.

 - Usljed nepovoljnijih uslova zaduživanja, koje, između ostalog, karakterišu kraći rokovi otplate, kao i zbog redovne otplate duga, u periodu od 2020. do 2023. godine parametar prosječne ročnosti duga bilježi opadanje, da bi se taj trend zaustavio u 2023. godini. Od tada, parametar prosječne ročnosti bilježi blagi oporavak. Imajući u vidu da Ministarstvo finansija prepoznaje rizik refinansiranja kao jedan od ključnih faktora u portfoliju duga, poseban fokus je usmjeren na aktivnosti koje imaju za cilj povećanje ovog parametra- navodi se u analizi.

 Prosječna ponderisana kamatna stopa na kraju prošle godine ostala je na istom nivou kao na kraju 2024. i iznosi 3,92 odsto.

 Stanje duga na kraju prošle godine, prema garancijama izdatim domaćim i stranim kreditorima, iznosilo je 116,1 milion eura, što predstavlja 1,42 odsto BDP-a. U odnosu na kraj 2024. godine, na kraju prošle godine stanje duga po osnovu izdatih državnih garancija smanjilo se 15,4 miliona.

 Ugovoreni iznos izdatih državnih garancija na kraju prošle godine iznosio je 432,21 milion eura, što je 93,4 miliona manje u odnosu na kraj 2024. Od tog iznosa, angažovana sredstva iznosila su 286,54 miliona eura.

 - Domaće garancije uglavnom su izdate u cilju podrške kompanijama za realizaciju kapitalnih projekata, za restrukturiranje i kao podršku realizaciji sanacionih planova lokalnih samouprava. Spoljne garancije su izdate za implementaciju infrastrukturnih projekata, obezbjeđenje podrške razvoju malih i srednjih preduzeća, kao i u cilju podrške za restrukturiranje željezničke infrastrukture, modernizaciju aerodroma i energetskog sektora- objašnjeno je u analizi.