Ekonomija napredovala, pa stagnirala, decenijama smo daleko od standarda EU

Ekonomija Crne Gore od obnove nezavisnosti prošla je kroz faze pomaka, stagnacije, ali će nam trebati decenije da dostignemo današnji nivo prosječnog dohotka Evropske unije, ocijenjeno je na CDT-ovoj digitalnoj konferenciji “20 godina nezavisnosti: Od maja do maja”.

Direktor Fidelity consulting-a Miloš Vuković, ocijenio je, komentarišući ekonomska kretanja Crne Gore, da je 2006. do 2012. bilo pomaka, uprkos svjetskoj ekonomskoj krizi.

- Od 2012. do 2020. imamo period stagnacije, kada plate i penzije stagniraju i kada obični građani ne osjećaju ono što se ulagalo u infrastukturu - naveo je on.

Poslije toga, kako dodaje, imamo postpandemijsku realnost.

- A posljednje dvije godine ulazimo u fazu stagnacije. Strahujem da će se ponoviti scenario kada građani neće osjećati boljitak, a kada će krenuti infrastrukturni projekti. Ono čega me strah, kada gledam 2036. je to da će cijene biti još veće, da ćemo imati skuplji benzin i dizel, električnu energiju. Nisam optimista kako će se stvari završiti za građane koji žive od plata i penzija - poručuje Vuković.

Vuković je naveo da država nadoknađuje uvoznu zavisnost kroz tri faktora.

- Prvo, kroz prilive od turizma, tj. usluge koje čine 95 posto na primorju u tri mjeseca sezone gdje se i od toga imamo milijardu i po. Drugo su direktne strane investicije u nekretninama u najvećem broju slučajeva i treća stvarne su doznake iz inostranstva, koje su veće od direktnih stranih investicije, to je ono što dijaspora pošalje. Dakle, deficit se pegla kroz ova tri agregata, a imate vrlo malo proizvodnje - naveo je on.

Saradnik na Fakultetu političkih nauka u Podgorici, Mladen Grgić, kaže da, kada se pogleda odakle Crna Gora dolazi i gdje je stigla, to je velika stvar.

- Ukoliko izučavate istoriju ekonomije Crne Gore, ona je imala toliko pokušaja da juri za zemljama sa razvijenim nivoima ekonomija. Često su i međunarodni okolnosti igrale protiv toga, ljudski resursi su uvijek bili ograničeni - ocjenjuje Grgić.

Grgić je ukazao da sz razvoj ekonomije Crna Gora kočile određena ograničenja.

- Kada pomislite da smo imali rat i deset godina i jednu potpuno izgubljenu generaciju, čitavu jednu ekonomsku klasu, morate razvoj ekonomije da posmatrate pozitivno. Imali smo nekih ograničenja- izašli smo iz jednog perioda, 1989. nekih pola GDP-a nam je bila industrija, došlo je do deindustralizacije, do jedne industrijalizacije koja je bila katastrofalna, tokom rata kasnije dobar dio preduzeća nije mogao da se spasi, imali smo privatizaciju koja je bila loše odrađena - dodao je on.

Grgić je naveo da je ekonomski model Crne Gore, da se orjentiše na sektor usluge i konkretno turizmam bio najlogičniji.

- To je bilo najlakše, najlogičnije i davalo je najbrže rezultate. Da imamo otvorenu ekonomiju, niske poreske stope i privlačimo strani kapital i to smo uspješno radili. Nama su strane direktne investicije bile od vitalnog značaja.Međitim, naša politika često nije bila od pomoći našoj ekonomiji -ocijenio je Grgić.

Profesorica na Ekonomskom fakultetu, Maja Baćović, kaže da, ako se fokusiramo na period od proteklih 20 godina, Crna Gora jeste ostvarila prosječnu stopu ekonomskog rasta od 2,8 odsto.

- Što ne bismo mogli reći da je loše, znači da je umjereno dobro, ali je definitivno nedovoljno za bilo kakvu konvergenciju. Crnoj Gori bi trebalo, ako bismo nastavili da rastemo po toj stopi, narednih još 35 godina da dostigne današnji nivo prosječnog dohotka Evropske unije, a ako bi u istom tom periodu Evropska unija rasla po stopi od 1,3 odsto, koliko raste i danas, onda bismo tek na početku sljedećeg vijeka došli do prosječnog dohotka EU, tako da je 2,8 odsto potpuno nedovoljno za Crnu Goru - rekla je Baćović.

Ona je kazala da postoje sektori koji su se vrlo uspješno i kontinuirano razvijali u prethodnih 20 godina poput sektora finansija, bankarstva, trgovine, građevinarstva.

- Ali postoje i oni koji su značajno oslabljeni u proteklih 20-ak godina. Prerađivačka industrija u najvećoj mjeri i to je možda i najnegativnija stvar s obzirom na našu uvoznu zavisnost učinilo nas je još dodatno uvozno zavisnijom ekonomijom, što sa stanovišta stabilnosti nikad nije dobar znak - rekla je Baćović.

Od nezavisnosti, ona je kazala da se struktura ekonomije Crne Gore značajno pomjerila ka niskoproduktivnim sektorima.

- Mi u Crnoj Gori imamo svega 8 odsto zaposlenih koji rade u visokoproduktivnim sektorima, 75 odsto zaposlenih koji rade u sektorima čija je na prosjeku ili ispod crngorskog prosjeka i otprilike 17 odsto zaposlenih koji su nešto blago iznad prosjeka. Ovo znači da se resursi koje imamo troše značajno manje efikasno nego što bi to bilo moguće. Ukoliko želimo da ubrzamo privredni rast, struktura crnogorske ekonomije mora da se mijenja ka produktivnijim sektorima, a takođe i sektori koji funkcionišu u Crnoj Gori moraju povećavati svoju efikasnost - zaključila je Baćović.