Udruženje podstanara Crne Gore od Evropske unije traži konkretne modele zaštite podstanara

Udruženje podstanara Crne Gore – „Moj Dom“, kroz inicijativu „Pravo na dom 2035“, uputilo je Evropskoj komisiji dodatno obraćanje povodom odgovora koji su dobili u vezi sa stambenom politikom i evropskim očekivanjima prema Crnoj Gori.

Evropska komisija je,kako navode, u svom odgovoru jasno ukazala da rast troškova stanovanja predstavlja ozbiljan problem i u državama Evropske unije, kao i da evropska politika sve više stavlja akcenat na pristupačno stanovanje, povećanje ponude dostupnih stanova i podršku najugroženijim kategorijama stanovništva.

- Posebno nam je značajno što Evropska komisija ukazuje na očekivanja u pogledu implementacije Strategije stanovanja Crne Gore. Upravo zbog toga Udruženje podstanara sada traži da razgovor pređe sa opštih principa na konkretna rješenja- navode iz Udurženja podstanara.

Svjesni su, dodaju, da Evropska unija nema jedan jedinstveni Zakon o podstanarima koji se primjenjuje u svim državama članicama.

- Međutim, brojne države članice imaju razvijene nacionalne sisteme zaštite zakupaca kroz posebne zakone, ograničenja povećanja zakupnine, pravila o sigurnosti trajanja najma, zaštitu od proizvoljnog otkaza i iseljenja, institucije za rješavanje sporova, registraciju ugovora, socijalno stanovanje i različite modele subvencionisanja troškova stanovanja- ističu oni.

Navode da su Evropskoj komisiji uputili nekoliko pitanja.

- Kako to rade države članice Evropske unije? Kako štite podstanara? Kako regulišu odnos između stanodavca i zakupca? Kako kontrolišu tržište dugoročnog najma? Kako štite građanina od neopravdanog povećanja kirije? Kako obezbjeđuju sigurnost stanovanja? I kako uspostavljaju ravnotežu između prava vlasnika i prava čovjeka koji u toj nekretnini živi?- pitali su iz Udruženja

Crna Gora, kažu, ne treba da kopira ni Njemačku, ni Austriju, ni bilo koju drugu državu.

- Ali Crna Gora mora imati hrabrosti da pogleda kako uređene evropske države rješavaju probleme koje mi decenijama ostavljamo neriješenim. Jer neuređeno tržište rentijerstva nije krivica podstanara. Podstanar nije stvorio neuređeno tržište najma. Podstanar nije odgovoran za nedostatak kontrole. Podstanar nije odgovoran za poresku politiku. Podstanar nije odgovoran za nedostatak dugoročnih ugovora. Podstanar nije odgovoran za nedostatak sigurnosti stanovanja- podsjećaju oni. 

Ali je, kako dodaju, upravo podstanar taj koji svakodnevno plaća cijenu te neuređenosti. 

- Plaća visoku kiriju. Plaća nesigurnost. Plaća rizik od iznenadnog otkaza najma. Plaća posljedice rasta cijena. I, na kraju, često plaća i troškove koji se kroz različite mehanizme prebacuju na njega- ističu podstanari.

Udruženje podstanara Crne Gore ne traži da država diskriminiše vlasnike stanova.

- Naprotiv. Mi smatramo da je potrebno urediti sistem tako da i vlasnik i podstanar imaju jasna prava i obaveze. Vlasnik mora imati pravo na zaštitu svoje imovine i legitimnu zaradu. Ali podstanar mora imati pravo na sigurnost svog doma, predvidivost troškova i zaštitu od proizvoljnosti. To nije sukob vlasnika i podstanara. To je pitanje uređenog tržišta- kažu u Udruženju.

Ako Crna Gora želi da bude dio evropskog prostora, upozoravaju, onda evropske integracije ne mogu značiti samo usklađivanje zakona i administrativne reforme.

Evropski put mora značiti i približavanje standardima života građana, poručuju.

- A jedan od najvažnijih standarda života jeste: Da čovjek može da obezbijedi siguran i dostupan dom. Zato kroz inicijativu „Pravo na dom 2035“ želimo da otvorimo pitanje koje je decenijama bilo na margini crnogorske politike: Kako će Crna Gora zaštititi čovjeka koji nema svoj stan, ali u njemu živi i uredno plaća svoje obaveze?- navodi se u njihovom saopštenju.

Od Evropske komisije su, dodaju, zatražili informacije o najboljim praksama država članica u oblastima zaštite zakupaca, dugoročnih ugovora o najmu, kontrole i ograničenja neopravdanog povećanja kirije, zaštite od proizvoljnog otkaza i iseljenja, registracije ugovora o zakupu, rješavanja sporova između stanodavaca i podstanara, zaštite od diskriminacije, subvencija za domaćinstva sa visokim troškovima stanovanja, javnog, socijalnog i neprofitnog najma i povezivanja poreske politike i zaštite podstanara.

- Na osnovu tih iskustava želimo da razgovaramo o tome kakav bi crnogorski model zaštite podstanara trebalo da bude- navode oni.

Ovo, kažu, nije poruka samo Evropskoj uniji već i Vladi Crne Gore.

- Ako Evropska unija govori o pristupačnom stanovanju, zaštiti najugroženijih i implementaciji Strategije stanovanja Crne Gore, onda očekujemo da i crnogorske institucije pokažu šta je do sada urađeno, koliko je sredstava izdvojeno, koliko je podstanarskih porodica dobilo konkretnu podršku, koliko je novih javnih ili socijalnih stanova obezbijeđeno, te kada će podstanari dobiti savremeni pravni okvir zaštite i kada će čovjek koji iznajmljuje stan u Crnoj Gori biti prepoznat kao građanin sa pravom na sigurnost doma, a ne samo kao osoba koja plaća kiriju- stoji u saopštenju.

Njihova inicijativa, ističu, ne traži da država nekome pokloni stan.

- ražimo da do 2035. godine Crna Gora izgradi uređen, transparentan i održiv sistem stanovanja u kojem će postojati jasna pravila, sigurniji zakup, zaštita podstanara, odgovornost vlasnika i upravnika, razvijeno javno i socijalno stanovanje, pristupačnije stanovanje i institucionalna odgovornost države. Ne tražimo privilegije. Tražimo pravila koja štite sve. Ne tražimo da Crna Gora kopira Evropu. Tražimo da iz evropskog iskustva naučimo kako se štiti čovjek koji svoj dom ne posjeduje, već ga iznajmljuje. Jer čovjek ne prestaje imati pravo na dom samo zato što nema stan u svom vlasništvu- zaključuje se u saopštenju Udruženja podstanara “Moj dom”.