Tusk: Ovo je dan kada se sve mijenja; Šolc: Nema diktiranog mira za Ukrajinu

Poljski premijer Donald Tusk rekao je da je danas dan kada se sve može promijeniti.

- I vjerovatno hoće kada je u pitanju odlučnost Evrope da se naoruža i odbrambena industrija, kao i naša spremnost da se suočimo sa ruskim izazovom za svijet - rekao je on uoči Samita u Briselu o odbrani i podršci Ukrajini.

Evropa u cjelini je, kaže, zaista sposobna da pobijedi u svakoj vojnoj, finansijskoj, ekonomskoj konfrontaciji sa Rusijom.

- Jednostavno smo jači - dodao je on.

Situaciju upoređuje sa hladnim ratom, navodeći da je siguran da će “Rusija izgubiti ovu trku u naoružanju, baš kao što je to učinio Sovjetski Savez prije 40 godina.”

Tusk dodaje da je francuski prijedlog o nuklearnoj odvraćanju “vrijedan razmatranja” i da bi trebalo da bude dio šireg nastojanja za koordinaciju evropskih odbrambenih napora.

Njemački odlazeći kancelar Olaf Šolc rekao je da je današnji sastanak posvećen obezbeđivanju nastavka podrške Ukrajini, ali takođe naglašava važnost održavanja dobrih odnosa sa SAD.

Šolc takođe priznaje planove koje je izložio budući kancelar Friedrich Merc o povećanju izdataka za odbranu, „uključujući promjenu ustava“, i kaže da se čini da postoji rastući domaći konsenzus o ovom pitanju.

On kaže da EU treba da promijeni svoja pravila na sličan način kako bi mogla da odgovori na izazov, ali uz pažnju na „dugoročna rješenja“.

Na pitanje o Makronovim preijdlozima o nuklearnom odvraćanju, kaže da Evropa ne bi smjela da se odrekne učešća SAD. Njegova dugoročna kritika ove tačke odnosi se na strahove da bi svako proširenje francuskog programa omogućilo SAD da se još više povuče iz evropske bezbjednosti.

Šolc je takođe ponovo odbacio ideju o zajedničkim evropskim odbrambenim obveznicama.

- Veoma je važno da obezbijedimo da Ukrajina ne mora da prihvati diktirani mir, već da imamo pravedan, pravičan mir koji garantuje suverenitet i nezavisnost Ukrajine - rekao je odgovarajući na pitanje o očekivanjima od mirovnih pregovora.

Baltičke zemlje su, inače, pozdravile predlog francuskog predsjednika Emanuela Makrona o razgovorima o korišćenju francuskog nuklearnog odvraćanja za zaštitu kontinenta od ruskih prijetnji.

Predsjednik Litvanije Gitanas Nauseda nazvao je to „vrlo zanimljivom idejom“ po dolasku na vanredni samit EU o odbrani i Ukrajini u Briselu. 

- Imamo velika očekivanja jer bi nuklearni kišobran zaista predstavljao veoma ozbiljno sredstvo odvraćanja prema Rusiji - rekao je Nausėda.

Premijerka Letonije Evika Siliņa rekla je da vidi francuski predlog „kao priliku za diskusiju“, naglašavajući da je potrebno više vremena za razgovore sa evropskim saveznicima i kod kuće.

Makron je izjavio da je odlučio da otvori „stratešku debatu“ o zaštiti evropskih saveznika putem francuskog nuklearnog odvraćanja. Takođe je naglasio da bi upotreba francuskog nuklearnog oružja ostala isključivo u rukama francuskog predsjednika.

Odlazeći njemački kancelar pružio podršku Ukrajini

Odlazeći njemački kancelar Olaf Šolc rekao je novinarima po dolasku na samit EU u Briselu da je „veoma važno da osiguramo da Ukrajina ne mora da prihvati nametnuti mir, već da dođe do pravednog i pravičnog mira koji garantuje suverenitet i nezavisnost Ukrajine.“

On je naveo da podržava konkretne prijedloge, poput obustave napada iz vazduha i sa mora, prestanka daljih prijetnji ukrajinskoj infrastrukturi i razmjene zarobljenika, što „može postaviti temelje za prekid vatre.“

Zelenski stigao na samit EU

Ukrajinski predssjednik Volodimir Zelenski, iako je ranije najavljeno njegovo uključenje putem video linka, ipak je stigao danas na vanredni samit EU i zahvalio se liderima Evropske unije na njihovoj nepokolebljivoj podršci Ukrajini.

- Tokom cijelog ovog perioda, a i prošle sedmice, bili ste uz nas... Velika zahvalnost. Veoma smo zahvalni što nismo sami. I to nisu samo riječi — to i osjećamo - rekao je Zelenski.

On je istakao da podrška EU Ukrajini „šalje signal za povećanje naše proizvodnje i signal za novi program jačanja evropske bezbjednosti.“

Kremlj kritikovao Makronov govor kao konfrontacioni

Kremlj je govor Emanuela Makrona u kojem je francuski predsjednik Moskvu označio kao „prijetnju“ Evropi., nazvao „izuzetno konfrontacionim“, 

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je tokom redovnog razgovora sa novinarima da je govor „izuzetno konfrontacioni“ i naglasio da je jasno da Francuska ne razmišlja o miru.

- Može se zaključiti da Francuska više razmišlja o ratu, o nastavku rata - dodao je Peskov.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov  kazao je da Makronov govor i njegove izjave o razgovoru o nuklearnom odvraćanju sa evropskim saveznicima predstavljaju „prijetnju“ protiv Rusije.