Oslobođenje - od razuma
Obeležavanje 80. godišnjice oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu prošlo je u istorijskom revizionizmu, političkom udvorištvu, činjeničnom zanemarivanju i svesnim halucinacijama. Teško je, u stvari, drugačijim rečima objasniti sve ono šta se dešavalo povodom, uoči i tokom praznika, 20. oktobra, u prestonici Srbije i u političkim istupanjima najviših predstavnika ove države.
Predsednik Srbije je venac, povodom godišnjice oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu, položio na - spomenik Neznanom junaku na Avali. Taj spomenik je, naime, podignut na kostima nepoznatog srpskog vojnika iz Prvog svetskog rata, koga su Austro-ugari sahranili u blizini sadašnjeg Mauzoleja. Oslobođenju Beograda posvećeni su Spomenik oslobodiocima i Večna vatra, na sasvim drugoj lokaciji, u Ruzveltovoj ulici.
Isti predsednik je na svom profilu na Instagramu saopštio da je razgovarao telefonom sa predsednikom Rusije, Vladimirom Putinom, koji mu je, između ostalog, čestitao godišnjicu oslobođenja. Tom prilikom je Aleksandar Vučić, sam piše, izrazio "zahvalnost Srbije i našeg roda jedinicama Crvene armije koje su zajedno sa srpskim jedinicama učestvovale u oslobađanju našeg glavnog grada". Istorijska dokumenta, doduše, govore nešto suprotno Vučićevim rečima: da su Beograd oslobodile jedinice Narodno-oslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije, na čelu sa general-lajtnantom Pekom Dapčevićem, i deo jedinica Trećeg ukrajinskog fronta Crvene armije, na čelu s general-potpukovnikom Vladimirom Ždanovim. Srpskih jedinica u NOVJ, dabome, bilo je po nazivu, ali je sastav boraca bio mešovit. Kao i sastav stanovnika Srbije i Beograda, najzad. Niko tada nije brojao krvna zrnca.
Interesantno je da Vladimir Putin, po onome šta je saopštio njegov kabinet, takav propust nije napravio. Govorio je o Narodno-oslobodilačkoj armiji Jugoslavije, što su srpski mediji preveli kao - "jugoslovenski partizanski odredi". Neznanje ili namera "medija" da se NOVJ omalovaži i degradira na partizane, jer je u to vreme Narodnooslobodilačka vojska bila respektibilna vojna formacija čijih je devet divizija oslobađalo Beograd?
Centralni deo državne ceremonije održan je, ipak, na Groblju oslobodilaca Beograda, a predvodili su ga ministar odbrane Bratislav Gašić i načelnik Generalštaba general Milan Mojsilović. Osim upadljivog izostanka predsednika države, predsednice Skupštine i predsednika Vlade Srbije, ovom skupu nije prisustvovao ni gradonačelnik Beograda. Da, potrebu da obeleži oslobođenje glavnog grada nije imao njegov prvi čovek, koji je, doduše, nešto ranije najavio podizanje spomenika osuđenom saradniku okupatora, Dragoljubu Mihailoviću, izmeštanje grobova narodnih heroja iz NOB i ekshumaciju tela Josipa Broza Tita iz Kuće cveća, pa odsustvo Aleksandra Šapića iz ceremonije počasti ratnim pobednicima možda i ne treba da čudi.
Upalo je u oči da je Gašić tom prilikom u spomen-knjigu, između ostalog, upisao: "Bez vaše žrtve danas ne bi bilo naše slobode. Živela Vojska Srbije! Živela Srbija". Na stranu što srpske vojske te 1945. nije bilo, a čak i oni koji su u to vreme postizali svetski rekord u bežanju ka Zidanom mostu zvali su se "jugoslovenska vojska" - Srbi su bili deo NOV i POJ, kao i pripadnici svih ostalih naroda bivše Jugoslavije, baš kao što su Crvenu armiju sem Rusa činili i ostali narodi bivšeg SSSR.
Interesantan je selektivni pristup u još jednom segmentu: obeležavanje godišnjice oslobođenja proteklo je bez zastave pod kojom su se borili jugoslovenski oslobodioci, one plavo-belo-crvene sa petokrakom, bez i jedne zastave država koje su Jugoslaviju nasledile, bez zastave SSSR, i uprkos činjenici da je bilo nekoliko zastava država-naslednica SSSR - izostala je ona ključna, zastava Ukrajine.
Na svečanoj akademiji u Narodnom pozorištu, predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić ipak je pomenula da "oktobar koji živimo danas ne bi bio moguć bez oktobra 1944. godine, bez zajedničkog napora partizanskih narodnooslobodilačkih jedinica i jedinica Crvene armije", imenujući i njihove komandante.
Paralelno sa ovime, ulicama Beograda tekla je manifestacija "Besmrtni puk". Taj ne tako davno uspostvaljeni ruski običaj odvija se u još nekoliko država, a jedina od njih koja nije proistekla iz SSSR je Srbija. Uz ruske pesme, manifestaciju su predvodili ministri Aleksandar Vulin, Nenad Popović i Irena Vujović, za koje se odavno u kuloarima srpske prestonice govori da su "ruski ljudi", a prva dvojica i ne kriju svoje najtešnje veze s režimom u Moskvi i ne negiraju teze da su u bliskim vezama i s obaveštajnim službama. U okviru "Besmrtnog puka" provozali su se i "Noćni vukovi", koje je većina evropskih država zabranila, i neke kozačke organizacije. Za verovati je da to SAD i EU vide. Za neverovati, koliko su spremni da tolerišu.
Kraj dana obeležio je veliki vatromet - a šta bi drugo - u Beogradu na vodi - a gde bi drugo. Ali, nešto pošlo po zlu, pa se vatromet završio požarom. Simbolički baš na mestu gde je počelo nekontrolisano divljanje sadašnjeg srpskog režima, u blizini lokacije u Savamali gde je ubijen noćni čuvar, što je i dan danas ostalo nekažnjeno.
Ukupno gledano, nastavio se trend krivotvorenja istorije, njenog izmišljanja i "prilagođavanja" dnevnim potrebama. Nastavila se i relativizacija učešća Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije i zanemarivanje doprinosa ostalih naroda Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, kako bi se napravio prostor za rehabilitaciju "drugog srpskog antifašističkog pokreta". Pravo je čudo da do sada nisu uspeli da izmisle neke jedinice pokreta DM koje su oslobađale Beograd, ali ne bi trebalo da čudi da se za neku narednu "okruglu" godišnjicu i tako nešto pojavi. U isto vreme, učešće Crvene armije - svakako vredno i veliko - se predimenzionira do nivoa da je ona oslobodila Beograd, a da je NOVJ samo pomagala. Bilo bi smešno, da nije sa katastrofalnim posledicama, gledati kako se otvoreno velikosrpski i pročetnički vrh Srbije slavljenjem komunističke vojske dodvorava Vladimiru Putinu i Rusiji.
Sve je to, naravno, samo deo kreiranja paralelne stvarnosti i alternativne prošlosti, koje se izmišljaju bezmalo na dnevnom nivou. Nikad temeljnija i nikad upornija izgradnja kulta nad-naroda, bazirana na bizarno očiglednim neistinama, koje - neverovatno - lako "guta" i iznadprosečno obrazovani stanovnik Srbije. Ljudi su već sad toliko "nafilovani" neistinama i nespremni da obazrivo i s kritikom prihvataju pažljivo servirane "lepe priče", da se svaka naredna "istina" prihvata zdravo za gotovo. Nepotrebno je pominjati koliko je to opasna igra, i za budućnost Srbije i srpskog naroda, tako i za sve s kojima se Srbija graniči.
Oslobađajući se ultimativno od jugoslovenske, partizanske i komunističke prošlosti, Srbija je krenula putem oslobođenja od razuma.