Agresija kao odgovor na studente

Učestali napadi i incidenti čija su meta studenti u protestu, dodatno greju i ovako pregrejanu političku atmosferu u Srbiji.

Samo dva dana posle organizovanog noćnog napada grupe huligana na studente Pravnog fakulteta, i dan posle pretnji nožem na blokadi kod tehničkih fakulteta, došlo je do pokušaja ubistva devojke automobilom na trotoaru uoči početka 15-minutne komemorativne blokade raskrsnice ulica Kraljice Marije i Ruzveltove.

Posebno je ovaj slučaj povređivanja devojke u Ruzveltovoj izazvao revolt građana, i nove proteste, bez obzira što je vozač automobila odmah uhapšen.

Ni fizički napadi na studente, ni pokušaji da se kroz njih probije automobilom, na žalost, nisu retkost. Od prve blokade koju su organizovali studenti Fakulteta dramskih umetnosti, a na njih - pred planski instaliranim kamerama režimskih propagandnih televizija - fizički nasrnuli članovi Srpske napredne stranke, "maskirani" u zabrinute građane koji žure da pokupe decu iz obdaništa, pa do danas, teško je i pobrojati incidente tog tipa.

Većina tih napada je prošla nekažnjeno. Retki slučajevi koji su procesuirani - kao fizički napad jednog nestrpljivog građanina na studente kod Vuka - okončani su "priznanjem krivice" i uslovnom osudom. Jasno je i zašto se to ne kažnjava i kakva se poruka na taj način šalje. Posebno kada se ima u vidu da je i sam predsednik Republike, kod prvog slučaja "nošenja" učesnika blokade na haubi pre nekoliko nedelja, takvu vrstu "proboja" abolirao rečima da "taj čovek ide svojim putem". Ako još ima ljudi koje mogu da začude izjave Aleksandra Vučića, podsetićemo da je on diplomirao prava, a da ga je nekadašnji dekan bez osnova proglasio za najboljeg studenta u istoriji beogradskog pravnog fakulteta. 

Tome treba dodati i direktne pretnje pojedinih članova i funkcionera SNS, uporno medijsko crtanje meta nekim studentima nesrpske nacionalnosti, plakate koje SNS predsednici opština objavljuju u formi poternica za "ustašama" i najzad činjenicu da je jedan od napadača na studente Pravnog fakulteta u noći 13. januara "saradnik van radnog odnosa" privatnog univerziteta Metropoliten - a da je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić taj sukob svesno i namerno ipak definisao kao tuču pijanih studenata prava.

Otuda ne treba da čudi što se među građanima u protestu sve češće čuju reči "samoodbrana" i samoorganizovanje" i pozivi da stariji i iskusniji i fizički zaštite studente u blokadama.

Najzad, poslednjih godina sve ide u tom pravcu. Jer, pretnje, ucene, prozivke sa najviših državnih adresa, logično, poziv su svim nasilnim društvenim grupama - a u naprednjačkoj Srbiji one su, na žalost, brojne, jer su i jedan od oslonaca vlasti SNS-SPS - da sa svima postupaju kao sa neprijateljima. S protivnicima režima, ili jednostavno s onima koji im se ne sviđaju ili im u datom trenutku "smetaju". Potreba za ispoljavanjem nasilja je neselektivna.

Ovo je vlast koja je počela mandat nerešenim smrtima, i to se nastavilo. Umro je noćni čuvar u Savamali, na samom početku realizacije naprednjačkog projekta Beograd na vodi. Stradali su posada i putnici vojnog helikoptera, usred velike magle preusmerenog zarad propagandnog slikanja naprednjačkih funkcionera. Poginula je žena na naplatnoj rampi u čije je vozilo udario službeni automobil kojim je kako se sumnja upravljao tadašnji funkcioner SNS. Stradao je jedini Vučićev protivkandidat na unutarstranačkim izborima, beogradski advokat Vladimir Cvijan. Ubijen je Oliver Ivanović. Stradao je vojnik u vojnom vozilu na vojnoj vežbi, ali i izginula porodica u koju je udarilo vojno vozilo tokom jednog od besmislenih šetanja vojske ka granici sa Kosovom. Pa nekoliko radnika namenske industrije. Pa... Spisak "poginuo je", "umro je", "ubijen je" - je predugačak.

U Srbiji se danas susreću nasilje, bes i bahatost. Na nasilju je bazirana aktuelna vlast, koja neskriveno poručuje da neće birati sredstva da se očuva na tim pozicijama. Bes dominira kod onih koji traže da institucije, koje u Srbiji podanički ćute već 12 godina, najzad počnu da rade ono zbog čega postoje i da se konačno rasčišćavaju koruptivni i mafijaški poslovi. Bahatost je, opet, osobina ljudi koji su nezadovoljni sopstvenim životima i zbog toga ljuti na sve druge, te smatraju da na sve imaju pravo, dok drugi treba to pravo da trpe. Ukrštanje ta tri razorna elementa logično otvara ozbiljnu bojazan za budućnost srpskog društva.

Ulje na vatru dodaju "mediji", odnosno režimska propagandna sredstva, koji ne biraju ni način, ni rečnik, ni metod, da denunciraju protivnike režima, makar oni bili i studenti, i posredno podgreju agresivnost  vernih stranačkih vojnika. Koji su, uzgred budi rečeno, više nego svesni da će u normalnoj državi Srbiji ponovo završiti na marginama društva, odakle ih je SNS izdigao u direktore, šefove, ministre i analitičare.

Najzad tu je i organizovana, bezobratna kampanja režimskih "botova" i već redovne nekolicine "uglednih članova", koji u svakoj situaciji kada dođe do napada na studente masovno i sistematski po društvenim mrežama šire laži o događaju. Tako, na primer, visoki dužnosnik SNS advokat Vladimir Đukanović prvi je objavio za slučaj napada na studente PF "a šta ako su se samo studenti ponapijali i međusobno potukli", dok je posle udarca devojke automobilom na trotoaru u Ruzveltovoj krenula bot-kampanja da "devojka sama skače po haubi automobila, to je slučaj za ludnicu".

Sve to, naravno, potvrđuje da režim nema odgovor na ovaj narodni prostest, jer bi ono šta je najlogičnije - prihvatanje zahteva studenata i građana - značilo raspletanje cele mafijaške strukture, s (pre)mnogo ruku u tegli meda. Mnogo toga je pokušano i ništa nije uspelo. A napredna stranka organizovana je na bazi "mi" smo jači od "vas".  Otud i očekivanje analitičara da će režim nastaviti da zateže, s novim prepadanjima, prebijanjima, prozivanjima i svim sličnim, ali sve radikalnijim pokušajima učesnici protesta uplaše mogućnostima da će im život biti uništen ili čak oduzet. 

U situaciji kada je nacija svesno i namerno podeljena na "naše" i "njihove", kada se 12 godina svakosatno vrti mantra o "protivnicima" i "neprijateljima" - sva ta dešavanja ne ostavljaju mnogo prostora spokojnom očekivanju mirnog raspleta srbijanske društvene krize.