Stega o budžetu za prošlu godinu: Ozbiljno narušena fiskalna stabilnost

Zvanični podaci o izvršenju Budžeta Crne Gore za 2025. godinu ukazuju na ozbiljno pogoršanje fiskalne pozicije države, koje više nije moguće zanemariti kroz optimistične narative ili političke poruke - kazali su iz Strategije za evropsku i građansku Crnu Goru.

Crna Gora se, kako navode u saopštenju, nalazi u stanju izražene fiskalne neravnoteže, nastale kao posljedica kombinacije neadekvatnog fiskalnog planiranja, preoptimističnih projekcija i mjera koje nijesu imale održivu finansijsku osnovu.

- Program „Evropa sad 2“ ne predstavlja zaokruženi set strukturnih ekonomskih reformi, već skup mjera sa snažnim kratkoročnim fiskalnim efektima, čiji se dugoročni troškovi u punoj mjeri prenose na javne finansije i buduće obveznike - kazali su iz Stege. 

Činjenice su, dodaju, neumoljive.

Prekoračenje fiskalnih ograničenja

- Budžetski deficit iznosi 321,6 miliona eura, odnosno oko 4 odsto BDP-a, čime je prekoračen zakonski limit od 3 odsto. Ovakvo odstupanje ne može se tretirati kao tehnička greška, već ukazuje na nepoštovanje fiskalnih pravila i ozbiljno ugrožavanje fiskalne stabilnosti - navodi se u saopštenju.

Održivost penzionog sistema je dovedena u pitanje

- Prihodi Fonda PIO smanjeni su za 33,7 odsto, dok su rashodi za penzije dostigli 796,7 miliona eura. Nastali jaz se ne pokriva iz doprinosa zaposlenih, već iz budžeta i zaduživanja, čime se teret današnje potrošnje sistematski prebacuje na buduće generacije - kazali su iz Stege.

Razvojne investicije su potisnute

- Izdvajanja za kapitalne projekte su niža u odnosu na prethodne godine. Smanjeno ulaganje u infrastrukturu, obrazovanje, zdravstvo i energetiku ukazuje da se razvojna funkcija budžeta potiskuje u korist tekuće potrošnje, što dugoročno slabi ekonomski potencijal države - navodi se u saopštenju.

Zaduživanje značajno iznad planiranog

- Planirano zaduženje za 2025. godinu iznosilo je 770 miliona eura, dok je stvarno zaduženje dostiglo oko 1,4 milijarde eura. Razlika od približno 630 miliona eura ukazuje na to da su budžetske projekcije bile nerealne, a upravljanje javnim finansijama nedovoljno kontrolisano. Povećava se i učešće kamata u ukupnom dugu, što dodatno ograničava fiskalni prostor - rekli su iz Stege.

Efekti na životni standard građana

- Inflacija se kreće oko 4 odsto, dok je realni rast zarada ispod 1 odsto, što znači da je kupovna moć stanovništva smanjena. Istovremeno, zaduženost građana prema bankama prelazi 2 milijarde eura, uz visoke kamatne stope, što dodatno opterećuje domaćinstva. Imajući u vidu gore napisano, program „Evropa sad 2“ ima obilježja politike koja kratkoročne dobitke finansira povećanim javnim dugom - navodi se u saopštenju.

Troškovi takvog pristupa ne padaju na donosioce odluka, već na naše potomke.

- Ovo ne predstavlja održivu ekonomsku politiku, već model koji dovodi do strukturnog slabljenja javnih finansija i fiskalne autonomije države - rekli su iz Stege.

Pitaju ko snosi odgovornost za prekoračenje zakonskih fiskalnih ograničenja i kako će se obezbijediti dugoročna održivost penzionog sistema.

- Na koji način će se servisirati rastući dug u uslovima pogoršanja uslova zaduživanja na međunarodnim tržištima? Ukoliko se ovakav fiskalni kurs hitno ne koriguje, Crna Gora se suočava sa rizikom prinudnih fiskalnih rezova, vanrednih mjera štednje i postepenog gubitka fiskalnog suvereniteta. Ovo više nije pitanje procjene, već ekonomske nužnosti i odgovornosti prema budućim generacijama - zaključili su iz Stege.