Mirna sedmica na tržištu kapitala

Berzanski indeksi su ove sedmice porasli, a trgovanje je bilo mirno, bez značajnijih transakcija.

 Pokazatelj vrijednosti deset najboljih kompanija na Montenegroberzi, MNSE10, porastao je 1,7 odsto na 1.191,16 poena, a MONEX 0,9 odsto na 18.636,37 bodova.

 Promet je u odnosu na prošlosedmični bio manji 54 puta i iznosio je 28 hiljada EUR.

 Trgovalo se akcijama nekoliko kompanija, pa je Hemijska industrija Poliex Berane porasla 43 odsto na 1,28 EUR, a Jugopetrol 10,2 odsto na 15,5 EUR.

 Gubio je Crnogorski Telekom neznatno na 2,3 EUR.

 Nepromijenjenu cijenu akcije zadržali su Institut “Simo Milošević” 66 EUR, Otrantkomerc 4,5, Crnogorski elektroprenosni sistem (CGES) 1,2, Zetatrans 1,12 EUR i Izbor Bar 0,4 centa.

 Ove sedmice je Skupština završila raspravu o Predlogu zakona o budžetu za narednu godinu i odluci o zaduživanju, o kojima će se izjasniti naknadno.

 Ministar finansija, Novica Vuković, kazao je u uvodnom izlaganju da se očekuje da će crnogorska ekonomija zadržati stabilan rast, ostvarujući realan rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,2 odsto u narednoj godini.

 Prema njegovim riječima, dinamiku rasta ekonomije u srednjem roku prvenstveno će opredijeliti snažna domaća tražnja sa privatnom potrošnjom i investicijama kao pokretačima privredne aktivnosti.

 - Na osnovu projektovanih ukupnih izvornih prihoda budžeta, zajedno sa planiranim depozitima koji će biti prenešeni iz ove godine, kao i planiranim projekcijama zaduženja, ukupni primici države projektovani su na nivou od 3,79 milijardi EUR, koji se raspoređuju na tekući budžet, rezervu, budžet državnih fondova, kapitalni budžet i transakcije, finansiranje izdataka - precizirao je Vuković.

 Najznačajnije izdvajanje odnosi se na oblast socijalnog staranja, javne finansije, zdravstvo, obrazovanje nauka i sport, javna bezbjednost i odbrana, saobraćaj, poljoprvreda i šumarstvo.

 Novo zaduživanje se isključivo odnosi na servisiranje duga države i finansiranje kapitalnih izdataka, čime se zadovoljava takozvano zlatno fiskalno pravilo.

 Sedmicu je obilježila i vijest da je Ministarstvo finansija, u saradnji sa Svjetskom bankom (SB), uspješno obezbijedilo finansiranje u iznosu od 33 miliona EUR za realizaciju Projekta razvoja ribarstva i poljoprivredno-prehrambenog sektora otpornog na klimatske promjene.

 Iz Ministarstva su rekli da se time potvrđuje kredibilitet Crne Gore u vođenju odgovornih i razvojno orijentisanih javnih finansija.

 - Kreditni aranžman rezultat je intenzivnih pregovora i koordinacije koju je predvodilo Ministarstvo finansija, u saradnji sa resornim ministarstvima i Svjetskom bankom, sa ciljem usmjeravanja sredstava u projekte sa visokim ekonomskim, fiskalnim i društvenim efektima - navodi se u saopštenju. 

 Vlada je na sjednici u četvrtak usvojila Program ekonomskih reformi za Crnu Goru za naredne tri godine, koji je, kako je saopšteno, najvažniji dokument u ispunjavanju ekonomskih kriterijuma u pristupnim pregovorima.

 Iz Vlade su kazali da Program ekonomskih reformi od naredne do 2028. godine predstavlja instrument za planiranje ekonomske politike Crne Gore i upravljanje reformama, koje imaju za cilj održavanje makroekonomske stabilnosti, jačanje međunarodne konkurentnosti i poboljšanje uslova za inkluzivni rast. 

 - S druge strane, Program ekonomskih reformi je osnovni element pristupa „fundamentalno kao prvo“ u okviru pregovora Crne Gore o pristupanju Evropskoj uniji (EU), posebno u oblasti ispunjavanja kopenhaških ekonomskih kriterijuma - navodi se u saopštenju. 

Premijer Milojko Spajić je na tradicionalnom godišnjem sastanku sa privrednicima, koji je organizovala Privredna komora (PKCG), kazao da Crna Gora mora da poveća konkurentnost privrede kako bi iskoristila sve benefite jedinstvenog evropskog tržišta.

Na sastanku je ocijenjeno da je poslovni ambijent u ovoj godini blago unaprijeđen u odnosu na prošlu.

Spajić je, kako je saopšteno iz PKCG, poručio da je kontinuitet dijaloga sa privredom jedan od ključnih elemenata ekonomske politike Vlade, posebno u periodu velikih unutrašnjih i spoljnopolitičkih izazova.

 - Od prvog dana vodimo jasnu i dosljednu poresku politiku – smanjujemo opterećenje na rad i fiksne troškove, a oslanjamo se na oporezivanje potrošnje. Taj pravac je nepromijenjen i donosi potpunu predvidivost poslovanja, jer privreda mora da zna na čemu je - poručio je Spajić.

 Takođe, Poreska uprava (PU) je najavila da će u prvim radnim danima januara pustiti u rad Integrisani sistem za upravljanje prihodima (IRMS), jedan od najznačajnijih reformskih projekata u oblasti poreske administracije. To će donijeti manje administracije za privredu, više digitalnih usluga za građane i efikasnije upravljanje javnim prihodima.