Bogetić: Ekonomski populizam poznaje se po rezultatima

Glavni problemi crnogorske ekonomije, pa i društvo u cjelini, nijesu vezani za kratkoročne mjere ekosnomske politike, kao što je povećanje rashoda, smanjenje pojedinih poreza… već je istorijska šansa koja se otvorila pred Crnom Gorom, a to je ulazak u Evropsku uniju - ocijenio je za 24 sata Televizije E ekspert Svjetske banke, Željko Bogetić.

On je jedan od učesnika 31. sesije u okviru IUS Foruma, pod nazivom “Da li Crna Gora ima strategiju održivog razvoja,” koja se održava u Podgorici.

- Mislim da čitavo društvo i država treba da usmjere sve svoje resurse, kapacitete, institucije i reforme prilagode tom cilju. Sve druge reforme, koje odstupaju od tog cilja, predstavljaju neku vrstu distrakcije. Treba imati u vidu dugoročni, veoma važan, istorijski cilj, posebno što je taj prozor prilike sada otvoren. Ne mora da znači da će uvijek tako biti - rekao je Bogetić.

Ekonomski populizam prepoznaje se po rezultatima, objašnjava Bogetić, jer je to raskorak između obećanja, retorike i realnosti.

- Populizam postoji u svim sferama društva. Jedna američka izreka kaže: “Ako nešto zvuči suviše dobro, onda vjerovatno jeste”. Veoma je važno da retorika i realnost ekonomske politike budu u uskoj i tijesnoj vezi sa racionalnim ekonomskim politikama koje vode dobrim ishodima i dobrim ekonomskim rezultatima - naglasio je Bogetić.

Kada je riječ o strategiji održivog razvoja, Crna Gora se među 166 zemalja svijeta, ne kotira loše između 50. i 60. mjesta, poručuje Bogetić. Ali, ima još izazova, naročito u dijelu očuvanja i unapređenja životne sredine.

- Održivi razvoj je u osnovi prilično jednostavan koncept, a to je da prosperitet sadašnje generacije, naše generacije, u stvari, ne treba da bude na uštrb prosperita budućih generacija. To je neki elementarni princip međugeneracijske solidarnosti i međugeneracijske jednakosti, na kome počivaju društva koja brinu o budućnosti društva, privrede, ekološke sredine… Taj koncept je izuzetno važan, i on je uključen, manje više na nekom aspirativnom nivou u Strategiji Crne Gore i drugih zemalja. Međutim, nažalost, na globalnom nivou ciljevi održivog razvoja - smanjenje siromaštva, gladi, kvalitetno obrazovanje, zdravstvo, infrastruktura… sporo se ostvaruju - rekao je Bogetić.

Važno je shvatiti da je održivi razvoj isto kao i proces učlanjenjenja u Evropsku uniju, poručuje Bogetić, procesi koji su jedan drugom srodni.

- To su istovremeno složeni, sveobuhvatni društveni procesi, koji se ne mogu izvesti sami od sebe, a posebno se ne mogu izvesti od strane jedne male grupacije, partije, sektora, i tako dalje. Takav sveobuhvatni proces mora da bude zaista jedan opštedruštveni napor, i na nivou resursa, finansija, institucija, ljudskih kapaciteta, stručnosti i možda, podjednako važno, inostranog znanja, spoljnjeg znanja partnera, koji zajedno sa domaćim znanjem mogu da gurnu taj proces do te kritične tačke. Mislim da je koordinacija procesa kritično važna i mislim da tu treba napraviti puno veći rezultat nego do sada - poručio je Bogetić.

Objašnjava da je makroekonomska stabilnost osnova ekonomskog prosperiteta i razvoja, objašnjava, te da sama kratkoročna makroekonomska situacija u Crnoj Gori nije loša, ali da je investicioni rejting veoma nizak.

- To je percepcija investitora, kreditora, i tako dalje, i ona se može mijenjati samo jačanjem fiskalne i makroekonomske stabilnosti Crne Gore, postavljanjem solidne osnove za dugoročni priliv i rast, koja počiva na ulaganjima u ljude, u struku, u znanje, u kapital, u infrastrukturu, zdravstvo i obrazovanje - naglasio je Bogetić.

Što se tiče Crne Gore, Bogetić kaže da je optimista, jer nije slučajno najprogresivnija zemlja Zapadnog Balkana.

- Puno zavisi kako će resursi i akteri u Crnoj Gori pristupiti tom preostalom poslu i do koje mjere će zaista maksimalno iskoristiti svoju šansu. Mislim da je tu ključ, svi bi trebalo da ohlade malo retoriku, da se ponašaju jedni prema drugima bolje, ljepše, sa većom empatijom, sa saradnjom, sa kooperativnošću, i na taj način da se okrene pozitivnom smjeru opšta klima u društvu, ka jednom prosperitetnijom, boljem i humanijem drustvu sa više empatije - zaključio je Bogetić.