Međuetnički odnosi u Crnoj Gori dobri samo za polovinu građana

Skoro polovine građana, 47,2 odsto, smatra da su međuetnički odnosi u Crnoj Gori pozitivni dok značajan dio njih, 39,8 odsto, međuetničke odnose ocjenjuje kao uglavnom ili veoma loše, pokazalo je istraživanje Centra za demokratsku tranziciju (CDT).

Kako se navodi, preostalih 13 odsto ispitanika nema stav o tome da li su ti odnosi pozitivni ili negativni.

Iz CDT-a su rekli da taj segment istraživanja fokusira se na percepcije i obrasce etnonacionalizma u Crnoj Gori, pri čemu se analiziraju stavovi građana o osjećaju pripadnosti, percepciji ugroženosti, kao i značaju očuvanja etničkog identiteta.

Istraživanje je, kako se navodi, pokazalo i da gotovo polovina ispitanika, 48,1 odsto, smatra da su istorijski odnosi između etničkih zajednica u Crnoj Gori danas razlog političkih tenzija u državi.

„Dok, istovremeno, nešto više od petine ispitanika (21,4 odsto) ne dijeli ovo mišljenje, a značajan procenat ispitanika (30,5 odsto) je neodlučno ili nema stav“, kaže se u saopštenju.

Oko trećine građana, 35,6 odsto, vjeruje da Crnoj Gori zbog miješanja različitih kultura prijeti opasnost da izgubi identitet.

„Istovremeno, sa tim se ne slaže trećina (34,7 odsto), dok neutralan stav zauzima 29,7 odsto ispitanika“, dodaje se u saopštenju.

Navodi se da više od polovine, 55,5 odsto, smatra da njihova etnička grupa treba da poveća prirodni priraštaj kako ne bi bila potisnuta od drugih etničkih grupa, pri čemu 27,3 odsto u potpunosti podržava tu ideju, a 28,2 odsto donekle.

„Neslaganje s tom tvrdnjom izražava 26,4 odsto (donekle i uopšte se ne slaže) ispitanika, dok je 18,1 odsto neodlučnih“, kaže se u saopštenju CDT-a.

Prema rezultatima istraživanja, 43,2 odsto ispitanika kazalo da se prijatnije osjeća kada je u okruženju pripadnika svoje etničke zajednice, nego kada je u društvu različitih etničkih grupa, dok je trećina njih, 33,3 odsto, odgovorilo da to nije slučaj.

Rezultati pokazuju i da gotovo četvrtina građana, 23,5 odsto, nema stav o tom pitanju.

Iz CDT-a su rekli da je 41,7 odsto ispitanika kazalo da se prijatnije osjeća u u društvu pripadnika svoje vjerske zajednice, u poređenju sa situacijama gdje su prisutni pripadnici drugih vjera.

"Njih 28,3 odsto je kazalo da to nije slučaj, dok 30 odsto ima neutralan stav o tom pitanju“, kaže se u saopštenju.

Kako se navodi, trećina građana, 34,4 odsto, smatra da je lojalnost etničkoj zajednici važnija od lojalnosti prema Crnoj Gori kao državi.

„Takođe oko trećine građana (36,4 odsto) nije saglasno sa tom tvrdnjom, dok 29,2 odsto ima neutralan stav prema tvrdnji“, dodaje se u saopštenju.

Istraživanje je pokazalo da svaki četvrti građanin, 26,5 odsto, smatra da nacionalne manjine u Crnoj Gori uživaju previše privilegija na štetu ostalog stanovništva, dok skoro polovina, 46 odsto, nije saglasna sa tim, a 27,5 odsto je neodlučnih.

Polovina građana, 50,5 odsto, smatra da treba da se čvrsto drži do narodnih običaja i tradicije, dok svega 22,5 odsto nije saglasno sa tom tvrdnjom.

Neutralan stav o tom pitanju, kako je saopšteno, ima 27 odsto ispitanika.

Istraživanje je pokazalo da se najveći broj građana, 26,6 odsto, najčešće osjetilo ugroženo zbog drugačijeg političkog mišljenja, slijedi pripadnost političkoj partiji, 25,1 odsto, zatim etnička pripadnost, 22,9 odsto, i religijska pripadnost - 20,3 odsto.

„Da se osjećalo ugroženo zbog svog materijalnog položaja odgovorilo je 13,6 odsto ispitanika, 9,8 odsto je odgovorilo potvrdno na pitanje da li se osjećalo ugroženo zbog roda, dok je zbog seksualnog opredjeljenja ugroženost osjetilo 2,9 odsto ispitanika“, kaže se u saopštenju.

Istraživanje je za potrebe CDT-a uradio Institut Damar od 7. do 18. novembra na uzorku od hiljadu ispitanika.
(kraj) tam/nim